Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Zoran Ostojić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Svi ovi poreski zakoni su došli u Skupštinu po hitnom postupku, pa i Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji treba, po Predlogu zakona, da stupi narednog dana na snagu od dana objavljivanja.
Smatramo da nije dobro da u toku poreske godine da zakon stupi na snagu odmag nakon objavljivanja. Smatramo da je potrebno staviti određeno vreme da poreski obveznici upoznaju ovaj zakon. Zato smo predložili da taj zakon stupi na snagu 30. dana od dana objavljivanja.
Takođe, ukoliko je ovaj zakon toliko dobar i toliko hitan, onda je zaista potrebno jedno dodatno objašnjenje - zbog čega se sva podzakonska akta donose u roku od šest meseci? Predložili smo da taj rok bude tri meseca. Smatramo da je rok potpuno dovoljan da Vlada i nadležno ministarstvo predloži podzakonska akta, kako bi ovaj zakon mogao da se primeni.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Predvideli smo rok od tri meseca za ono što nam je najhitnije i ono za šta će privreda imati najviše koristi, a to je da sve poreze i doprinose plaća jednom pojedinačnom poreskom prijavom umesto sa 35 sadašnjih izveštaja i da se sve plaća na jedan uplatni račun umesto na sadašnjih sedam, a ponekad, čak i 205, u nekom teorijskom smislu. Tu nam je rok da uradimo podzakonska akta tri meseca. Šest meseci je za neke stvari koje nisu toliko hitne kao ove, ali smo išli po ovoj proceduri upravo zbog rasterećenja administrativnih troškova privrede i efekat koji se dobija na ovaj način je preko milijardu i po dinara za godinu dana, što će ljudi, umesto što koriste papirologiju, moći da poreze i doprinose plaćaju samo jednom prijavom. Zato smo prihvatili ovaj vaš rok od tri meseca, a ovo ostalo što takođe jeste važno, a može malo da sačeka, to je rok od šest meseci.

Na član 50. amandman su zajedno  podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Zoran Ostojić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Daa li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres o svim amanmdanima, zaključujem pretres Predloga zakona u poedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, narodna skupština će u dan za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojejdinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DOPRINOSIMA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANjE
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 4. i 5. tačke dnevnog reda Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, pored predstavnika predlagača magistra Mlađana Dinkić, ministra finansija i privrede, pozvao da sednici prisustvuju i Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija i privrede, Milica Bisić, posebni savetnik ministra finansija i privrede, Svetlana Kuzmanović Živanović, rukovodilac Grupe za poreze na dohodak građana i sistem doprinosa za socijalno osiguranje u Ministarstvu finansija i privrede i Biljana Baucal Rajić, mlađi savetnik u Grupi za porez na dohodak građana i sistem doprinosa za socijalno osiguranje u Ministarstvu finansija i privrede.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Ranka Savić, Bojana Božanić, Gorica Gajić, dr Nenad Popović, Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić, Zoran Ostojić, Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Gorica Mojović, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović Korać, Srđan Milivojević, Marijan Rističević, Olgica Batić i Vesna Stepić.
Primili ste Izveštaj Odbora za finansije republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ranka Savić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojana Božanić i Gorica Gajić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici.
Podneli smo amandman da se stav 1. člana 2. briše, odnosno da ostane rešenje kao što je to u sadašnje trenutno važećem zakonu, dakle da neoporezivi deo zarade ostane 8.776 a ne 11.000. Nisam ni mislila, realno, da ćete ovo da prihvatite, ali opet sam htela da ukažem na nekoliko stvari koje će izmenama ovog zakona da dođu odnosno da stupe u realizaciju, a to znači da opet na neki način lokalne samouprave ostaju uskraćene za neki deo sredstava.
Čini mi se da će sada, plate se svakako neće povećavati, to sam sigurna, da li da će dosta poslodavaca da ovih 11.000 dinara isplaćuju preko računa, neće se ništa oporezivati. Taj procenat od preza na zarade u iznosu od 80% sada je smanjen za 10%. Kažem 80% koje idu lokalne samouprave neće se slivati u lokalne budžete. U svakom slučaju, verovatno će ostali deo zarade biti dat na crno.
Smatram da naš cilj ovde treba da bude, pre svega, da vodimo računa o otvaranju novih radnih mesta o zapošljavanju i pre svega zapošljavanju mladih. Već sam o tome govorila o ulaganju u privredu, obezbeđivanjem uslova za život i za rad mladih ljudi koji će ostati u ovim lokalnim samoupravama.
Neko od kolega je to i prethodno govorio, ali ako nemamo dovoljno sredstava da lokalne samouprave…, prvo da krenem od lokalne strukture da je urede, da je izgrade, ne mogu da dođu ni investitori, ne može da dođe i da se razvije nikakva privreda, a stoga ni mladi ljudi ne mogu da dođu da se vrate iz univerzitetskih centara u mesta odakle potiču jer nema nikakvog stimulansa. Kroz ovaj vid ostavljanja određenih prihoda lokalnoj samoupravi i neumanjivanja možemo da pomognemo i mladima da se vrati i to je nekakva vrsta decentralizacije.
To kako i na koji način ćemo pomoći privredi kroz povećanje ovog neoporezivog dela je, koliko sam videla, po nekim procenama, zaista nisam računala, 50 ili 60 dinara po radnom mestu, što i nije nešto puno.
U svakom slučaju, htela bih još jednu stvar da istaknem, da ovaj porez na doprinos za obavezno socijalno osiguranje se plaća na ceo iznos zarade i taj procenat sada u iznosu od 24% ide u republički budžet, a porez na zarade se plaća samo na onaj deo preko 11.000 od čega je jedan deo procentualno umanjen. U lokalnu samoupravu ide 80%. Opet kada se sve sabere i oduzme mnogo je manje sredstava, mnogo manje lokalnih prihoda i manje investicija u lokalnoj sredini od strane lokalnih budžeta, a samim tim izgleda i mnogo manje vraćanja mladih u te lokalne sredine.

Reč ima ministar Mlađan Dinkić.

Samo da vam neke cifre razjasnim. Dakle, sa povećanje neoporezivog dela plata sa 8.700 na 11.000 dinara privreda se rasterećuje efektivno milijardu i 700 miliona dinara. Nije to tako mala cifra.
Druga stvar je da se opterećenje, posebno najnižih zarada smanjuje sa 8,6 na 6,4%. Tako da od ove mere povećanja iznosa na neoporezivi deo dohotka najveću korist će imati najnerazvijenija područja gde objektivno postoji više radno intenzivnih delatnosti nego u nekim velikim gradskim centrima i to će doprineti da može više ljudi da se zaposli, jer će ovde najveće rasterećenje imati oni koji ulažu u radno intenzivne industrije. Njima ovo najviše pogoduje i naša ideja je bila da idemo obrnutom metodom, da kroz rasterećenje privrede, posebno radno intenzivnih delatnosti stimulišemo zapošljavanje, pa kada se više ljudi zaposli sniženi porez na plate od 10 umesto 12%, pa će se nakon toga u sledećoj fazi vratiti više lokalnim samoupravama. To je naša logika. Kroz stimulisanje privrede do punjenja budžeta, a ne obrnuto.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Kenan Hajdarević, Radmila Gerov, Nataša Mićić, Ivan Andrić, Bojan Đurić i Zoran Ostojić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 7. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici zajedno Bojana Božanić i Gorica Gajić i zajedno Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Nataša Vučković, Gorica Mojović, Aleksandar Senić, Ljuban Panić, Ivan Jovanović, Biljana Hasanović Korać i Srđan Milivojević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Bojana Božanić. Izvolite.

Zato se i nisam malopre javljala. Svakako da stimulisanje privrede treba da dovede do punjenja budžeta. Mislim da je to prava stvar.
U svakom slučaju, ono što predlažemo, nisam sigurna pošto je to osnovni smisao ovog zakona, odnosno izmena Zakona, da ćete to prihvatiti, ali ne mislim da će dodatno se nešto mnogo promeniti dugoročno. To je ono o čemu razmišljam i o čemu sam juče govorila, da u ovom trenutku u maju mesecu, u junu polovini budžetske godine, možemo na ovakav način da nešto uradimo i da pomognemo lokalnim samoupravama za ovu 2013. godinu. Ponoviću još jednom da treba da insistiramo na nekim dugoročnijim reformama.
Mislim da ovo neće dati na dugoročnom planu efekte kakve možda vi očekujete. Jednom ste izjavili da volite kritiku. U svakom slučaju, pored toga što kritikujemo određena rešenja, želimo i da damo određene predloge, a to je ono u čemu se slažemo sa Fiskalnim savetom, a to je da treba da radimo na reformi penzionog sistema u kompletnom smislu, a ne samo na ovaj način, da na, moram ipak da kažem, uštrb jednog dela punjenja budžeta lokalnih samouprava punimo penzioni fond, da reformišemo subvencije koje dajemo javnim preduzećima i da rešimo problem tih gubitaša i da krenemo u rešavanje tih problema, da kredite i zajmove koje uzimamo dajemo više u proizvodnju i investicije za koje očekujemo da će vratiti proizvodnju i generisati neka nova radna mesta.
Verujem svakako da se slažete sa racionalizacijom radnih mesta u državnoj upravi, da se možda malo više pozabavimo u državnom aparatu, jer čini mi se da lokalne samouprave manje-više i poštuju ovu racionalizaciju radnih mesta, naročito zato što su kažnjeni uskraćivanjem transfera pa moraju da vode računa o tome. Verujem da ćete se složiti da su ovakvi načini i ovakva rešenja problema dobra i moramo ići ka tome. Zaista mislim da pre nego što počnemo sa ovim reformama, koje mislim da neće na dugoročnom planu dati neke veće efekte, svakako se moramo pozabaviti ovim stvarima da sinhronizujemo sve zakone i reforme. Što pre krenemo u to, verujem da ćemo pre imati uspeha. Ako stegnemo kaiš generalno za sve dugoročno, o tome sam već govorila, nećemo sigurno imati i oni koji to učine neće imati koristi, niti će verovatno ubrati političke poene u tih prvih par godina, ali će svakako kasnije imati mnogo više uspeha. Hvala.