Reč ima gospodin Janković. Izvolite.

Hvala najlepše.
Gospodine Mićunoviću, kada kažete da ste iznenađeni da još ima 20.000 ljudi koji veruju da će da dobiju pravdu, meni je zadovoljstvo, a opet mi nije preterano, s druge strane, zadovoljstvo da vam kažem da je prošle godine takvih bilo manje. Dakle, oni koji veruju da će da dobiju zadovoljenje pravde, kod Zaštitnika građana svake godine ima 30% više, samo što Zaštitnik građana, kao što sam u prvom izlaganju rekao, više ne može da garantuje da će tom broju građana sa ovakvim kapacitetom stručne službe kvalitetno i pravilno koliko bi trebalo izaći u susret.
Nadam se da vi kao Narodna skupština nećete dozvoliti da se ovaj autoritet institucije, a to je autoritet ne samo institucije Zaštitnika građana i kontrolne organe, već i institucije Republike Srbije uruši teško stečeni i verujem da ćete podržati nužne promene.
Pitanje razdvajanja crkve od države. Hvala vam što to ističete. Ja sam to prvi put uradio u izveštaju Narodnoj skupštini pre četiri godine kada sam citirao zvaničnu internet prezentaciju Ministarstva vera, na kojoj je pisalo samo verujući čovek je slobodan čovek. Dakle, organ državne uprave dozvoljava sebi da napiše da je samo verujući čovek slobodan čovek, a svi ostali koji ne veruju valjda da su neslobodni.
Ima pomaka u tome na bolje. Dakle, nemam ništa kritički da kažem o veri, ali država i crkva moraju imati jasno razgraničene linije. Neke od tih linija sam pokušao da ukažem kada sam tražio da se revidira naš pravni okvir o crkvama i verskim zajednicama. Nažalost, još uvek to nije urađeno. Gospodin Kenan Hajdarević je u jednom aspektu dotakao i tu temu. To je neophodno.
Na kraju, pitanje rada, kršenje ljudskih prava u vezi sa pravom na rad. Primetili ste da je to prva tema kojom sam i počeo ovaj izveštaj i to jeste najveći broj pritužbi Zaštitnika građana koji su vezani za rad, pored onog što sam naveo u ovom izveštaju, a što se tiče svakodnevnog sistematskog kršenja prava građana na penzijsko i zdravstveno osiguranje zbog toga što je država decenijama dopuštala da poslodavci krše zakone, ne uplaćuju doprinose, nadležni organi ćutali, a radnici izgubili pravo.
Ova Narodna skupština je nedavno donela izmene zakona kojom je onemogućila, dakle onemogućila, onog koga je poslodavac kršenjem zakona ostavio bez doprinosa, da pravnim putem pred sudom, na bilo koji način, ipak naplati taj doprinos ako je prošlo više od 10 godina, a to je veoma često slučaj.
Prošla Vlada je selektivno i neustavno, bez zakonskog osnova pokušavala da reši taj problem, tako što je formalno spajala staž pojedinim preduzećima. Formalno spojiti staž znači, upisati da neko ima uplaćene doprinose, ali pare u fond nisu uplaćene i para nema.
Drugo pitanje – zašto u jednom preduzeću, odnosno zašto radnicima jednog preduzeća, koje u procesu privatizacije to učiniti, i praktično kupca tog privatizovanog preduzeća, i prethodnog vlasnika lišiti obaveze, a u nekom drugom slučaju to ne uraditi? Zašto ne spojiti staž zaposlenima u privatnim firmama? Da li su oni manje vredni? Da li su njihova prava na penziju i pravo na zdravstveno osiguranje manje vredna od onog ko je radio u društvenom preduzeću? Ustavni sud je na kraju morao da kaže da je to neustavno.
Ova Vlada i ova Narodna skupština su doneli zakon koji je sada ozakonjen. Ozakonjena je mogućnost na predlog resornog ministra Vlada otpiše poreski dug preduzeću u postupku restrukturiranja i privatizacije i da otpiše ne uplaćene doprinose, bez ijednog kriterijuma. Porezi i doprinosi propisani zakonom koji bi trebali da važe jednako za sve, Vlada na predlog ministra, bez zakonom propisanim kriterijuma kao da bi i bili mogući, odluči da nekom preduzeću oprosti ne uplaćen porez i da doprinose prema Fondu zdravstvenog i penzionog osiguranja ne mora da uplate.
Ne znam šta treba više da kažemo od toga da je to ono što sam rekao, da je to nož u leđa radnicima i šamar savesnim poslodavcima, jer i poslodavac koji uplaćuje doprinose ima veće troškove. Ako učestvuje na tenderu njegova cena će biti veća, neće dobiti posao, na kraju onaj koji ne uplaćuje doprinose će dobiti taj posao, pa će još da ima i veći profit, jer od onog što zarađuje iz tog posla ne uplaćuje, i to je poziv na kršenje zakona. Zbog toga vas molim da i vi ovde u Narodnoj skupštini podržite moj zahtev da se ovo preispita, i u najkraćem mogućem roku promeni.
Na kraju za ovih 20.000 ljudi ipak verujem da je razlog, zbog koga se javljaju i činjenica da je Zaštitnik građana po svim evropskim kriterijumima, još uvek efikasna institucija i da ovo što pričam, uprkos tome što sam nezadovoljan što nisu sve preporuke izvršene, da je 70% njih izvršeno, u roku koji za to ostavim i da ima svrhe.
Dakle, nije pusta nada već je ipak i realno moguće i ostvarivo i dešava se da građani nakon što naiđu na zatvorena vrata i blokadu sistema ipak nakon obraćanja i meni i mojim kolegama i koleginicama, u saradnji sa drugim državnim organima koji poslušaju naše preporuke ili rešenja, ipak građani dođu do zadovoljenja. Ali, sve dok postoji jedan jedini građanin za koga je nadležni državni kontrolni organ Ustavom ustanovio da su mu Ustavom garantovana prava prekršena nepravilnim i nezakonitim radom organa vlasti, a taj organ vlasti kaže – baš me briga, ni vi, ni ja ne možemo biti zadovoljni. Ja nisam, a znam da niste ni vi. Hvala.

Narodni poslanik Dragan Nikolić.

Poštovani predsedniče skupštine, gospođo Petrušić, gospodine Jankoviću, poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, uvaženi građani Srbije, pre nego što počnem da pričam o onome što je dnevna tema, odnosno o onome o čemu smo svi danas zaduženi da govorimo, želim da istaknem da je prošle godine 27. jula formirana nova republička Vlada, čiji stožer je SNS.
Podsećam javnost u Srbiji da je ovo izveštaj regulatornih tela za celu 2012. godinu, što znači da se odnosi i na prethodnu Vladu, čiji je stožer bila DS, kao i na novu Vladu, čiji je stožer SNS.
Sve ono što je dobro neko želi da prihvati i da pohvali, da kaže da je to njegovo i da pripada u njegove zasluge, a da sve ono što nije dobro pripada nekom drugom, nekom ko je preuzeo odgovornost posle 27. jula 2012. godine. Ne bih rekao da je to logika koja može da nas odvede ka tome da pomognemo građanima Srbije, da im damo neku nadu, da im damo mogućnost da ako ne mogu da ostvare pravo putem suda, putem policija, da to mogu preko institucije koja se zove Zaštitnik građana.
Na tome sam zahvalan gospodinu Jankoviću, kao i gospođi Petrušić što su danas ovde pred nama i što su čitavo jutro provodavali svoj izveštaj koji je veoma podrovan, detaljan i sveobuhvatan, a u isto vreme su odgovarali na pitanja, sugestije i primedbe koje su bile principijelne od strane određenih poslanika, a potpuno neprincipijelne od strane drugih poslanika koji su itekako glasajući, itekako radeći u ovoj skupštini, donoseći zakone, odgovorni za sve što se događalo do 27. jula 2012. godine. Naravno i pet godina pre toga, jer ove posledice nisu nastale odjednom, nisu nastale od juče, nego su nastale unazad više godina. Rekao bih i više decenija.
Izašli smo iz jednog društva koje je bilo komunističko ili kvazi komunističko, onda smo ušli u društvo koje je demokratsko, a rekao bih kvazi demokratsko, gde smo imali sve institucije, ali su one bile samo forme radi. Suštinu niste mogli da zadovoljite. Niste mogli da ostvarite svoja elementarna, ljudska i građanska prava i zbog toga je mnogo ljudi posegnulo za sudom u Strazburu. Zbog toga je Srbija u više navrata i u više postupaka izgubila i plaća štetu, nekada manju, nekada veću, ali sve to zbog toga što institucije ovog sistema u Srbiji nisu funkcionisale kako treba.
Pravosuđe je u veoma lošem, u katastrofalnom stanju. u stanju koje je bilo poput aviona koji leti bez goriva i pitanje je bilo kada će da padne. Pitanje je bilo vremena kada će to da se desi? Sva je sreća da je prošle godine formirana druga Vlada, gde je stožer SNS i gde se dosta toga promenilo. Hoću to da pohvalim, naravno da pohvalim i svoju poslaničku grupu, jer smo tome doprineli i hvala gospodinu Jankoviću jer je to prepoznao i u svom izveštaju rekao da su sve odluke Ustavnog suda bile veoma zabrinjavajuće. To je čak i Venecijanska komisija rekla, da je pravosuđe u Srbiji na niskim granama i ukoliko budemo ovako nastavili biće teško za sve.
Ono što hoću kao poslanik da kažem jeste da ću u svakom slučaju podržati i uvek na svakom mestu, da se povećaju kapaciteti ovih regulatornih tela. Mislim na telo koje se zove Zaštitnik građana, kao i telo koje se zove Poverenik za rodnu ravnopravnost. Vaši kapaciteti moraju da budu povećani i u tehničkom smislu i u materijalnom smislu i u finansijskom. Iako ste vi gospođo Petrušić, danas spomenuli da se niko sa juga Srbije vama nije obratio, čovek dođe do zaključka da na jugu Srbije, od Niša, Leskovca, Vranja, pa nadalje, nema nikakvih problema, da je tamo potpuno idealno stanje i da svi tamo poštuju ljudska prava Roma, prava žena, poštuju zapošljavanje, nema maltretiranja u porodici, verujte da apsolutno nije tačno.
Mislim da je prvo što vam se ne javljaju to što postoji jedan strah od toga da se jave, u nekom prethodnom periodu, a nadam se da će sada biti oslobođeni tog straha, jer mi na ovaj način šaljemo poruku da mogu da se obrate vama, ali ne mogu oni svi da vas nađu, ne mogu oni svi da dođu u Niš, pa da tamo traže gospođu Petrušić ili neke vaše saradnike, nego morate da otvorite jednu kancelariju u Vranju koja će biti zadužena možda i za kosovsko Pomoravlje, za ljude koji tamo žive u veoma teškim uslovima, kojima treba pomoć, kojima treba topla reč, ako ništa više od toga. U tom smislu, poslanička grupa SNS će apsolutno podržati, kao što i jeste, i u Danu za glasanje ćemo naravno dati podršku vašim izveštajima.
Još nekoliko stvari sam hteo da kažem. Što se tiče toga što su se, gospodine Jankoviću, vama obratili ljudi, rekli ste u toku prošle godine 20 hiljada ljudi i od kako ste Zaštitnik građana, svake godine se taj broj povećava za 30%. Verujem da je i pre pet godina bila ista muka tih ljudi, ali veoma mali broj ljudi je znao da vi postojite. Sada to povećanje predstavlja jedno ohrabrenje kod ljudi da znaju da ste vi institucija kojoj treba da se obrate. S druge strane, to je ponos za vas, jer ste pokazali da na pravi način radite svoj posao. Zato smo mi prošle godine, kada smo odlučivali o tome ko će biti novi Zaštitnik građana i kada smo birali, nismo mnogo razmišljali o tome. Nismo želeli da menjamo, niti da činimo nešto što čine druge poslaničke grupe ili druge stranke, da sve počinje od nas, da smo mi neko ko je najpametniji i zna sve.
Naravno, ono što je dobro, sačuvaćemo. One ljude koji znaju svoj posao, biraćemo. Tada sam glasao sa puno kapaciteta i sa puno želja da vi to nastavite. Nadam se, imajući u vidu objektivnost ovog izveštaja, sveobuhvatnost i sve ono što čini i što treba da čini ovakav izveštaj, naravno da zaslužuje pažnju i svaku pohvalu.
Ono što hoću posebno da istaknem u vašem izveštaju, a to se odnosi na zaštitu prava lica koja su lišena slobode, tu ima mnogo problema, vi to dobro znate, a i javnost Srbije zna. Najgore je što se kod nas stiče utisak da kad nekog lišite slobode ili mu odredite pritvor, onda ste mu ukinuli sva ljudska prava, onda ste mu oduzeli sve građanske slobode, a nije tako. On je lišen samo slobode. Sva ostala prava postoje i ako vi to lice koje ste lišili slobode držite 48 sati u tom policijskom zadržavanju ili u lišavanju slobode, stavite u jednu prostoriju koja liči na scene za snimanje filmova strave i užasa, gde nemate vodu, gde ne možete osnovne ljudske potrebe da zadovoljite, ako uz to u svakom trenutku u tu prostoriju koja nije pod kamerama, može da uđe neko da vas šutne, da vas uvredi, da vas pljune, da vam kaže šta god mu padne na pamet, da vas tu prisiljavaju na sve moguće načine da nešto priznate, iako niste to počinili, da vam ne daju pravo da zovete svog advokata jer nemate odakle da ga zovete, jer vam je sve oduzeto, to su neke stvari na koje morate da obratite pažnju.
Mi kao stranka koja je na vlasti ne krijemo se od toga. Upravo ističemo da je to tako. Slažemo se i hoćemo zajedno sa vama da to promenimo. Imaćete podršku od nas u svakom slučaju, od mene i od svih kolega koji se i uže bave tim poslom. Takođe, u tom smislu morate da predlažete i određene zakonske projekte, da inicirate kod nas, odnosno da mi to zajedno sa vama radimo.
Takođe, ono što je veoma bitno, zaključak, tačka 7) – neophodno je da Vlada što pre preduzme mere kojima će se građanima olakšati pristup sudovima i pravdi i obezbediti ostvarivanje ustavnog prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. To je ono na čemu se insistira kod svih razgovora sa ljudima iz EU. Svi oni su sa idejom da u Srbiji zavlada poštovanje zakona. To poštovanje zakona se može ostvariti samo putem sudova. Sudovi su ti koji donose rešenja, koji donose presude gde se odlučuje o nečijoj imovini, gde se odlučuje o nečijoj slobodi. Ako to ne bude učinjeno u fer i pravičnom postupku, plašim se da ćemo sve postupke završavati pred sudom u Strazburu.
Poznato mi je takođe da je u skupštinskoj proceduri postupak oko pravičnog suđenja u razumnom roku, tako da ćemo o tome raspravljati vrlo brzo.
Još nešto što je vezano za zaključke povodom Izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u 2012. godini, označili ste koje su to grupe najviše diskriminisane u Srbiji. Naravno, na prvom mestu su Romi, zatim siromašne osobe, osobe sa invaliditetom, nažalost, starije osobe, žene, pripadnici seksualnih manjina. To su grupacije koje su najviše ugrožene. Ako se udruži još nekoliko ovakvih siromašnih žena, plašim se da je tu tek teskoba veća. To ste, takođe, dobro prepoznali, takođe i oblasti društvenih odnosa u kojima je diskriminacija najšira, rad i zapošljavanje. Tu postoje postavljeni uslovi koji postoje, koji su napisani i oni koji nisu napisani, koji se ispod žita valjaju i koji stvaraju uslove koji iziskuju davanje određenih nadoknada, postupanje na neki možda i nemoralan način da bi se došlo do posla. Nažalost, to je imanentno svim društvima, pa i našem.
Zato, kada se javno o tome priča, mora da se kaže, da se zna, da mi ne stojimo iza svega ovoga i da ćemo probati svi zajedno da se borimo da ove nepravilnosti u životu ovih grupa odstranimo, jer bojim se da oni sami neće moći da se izbore sa tim, nemaju kome da se obrate. Teško će ići, ali ne znam, uradićemo sve što je do nas.
Ovo što sada čitam i predstavljam građanima Srbije jesu zaključci koje će Narodna skupština u Danu za glasanje usvojiti. Prihvatili smo sve ono što ste vi predložili. Matični odbori su razmotrili sve vaše predloge i doneli su određene zaključke. Ovo su zaključci o kojima sada pričam. Pomenuo sam i na kraju ću opet to da kažem, Narodna skupština podržava osnivanje regionalnih kancelarija poverenika i naravno da treba da podržava.
Na samom kraju, hoću da kažem nešto što je možda ohrabrujuće, kada smo mi u Vranju kao SNS kandidovali odbornike, odnosno kandidate za odbornike, imali smo na listi preko 40% kandidata žene. Sada, pošto smo ušli u vlast, u Vranju su na funkcijama preko 50% žene. To je ono čime mogu da se pohvalim i što očekujem da ćemo nakon sledećih izbora imati sigurno preko 50% žena. Ali, ako ženama date vlast, onda ćemo mi muškarci malo imati problema, ali sam za to da uradimo sve najbolje i da Srbiji konačno krene, jer smo veoma dugo bili u onoj kvazidemokratiji. Moja je želja da nakon sledećih izbora i u ovoj Skupštini bude bar 50% žena.
Dakle, u Danu za glasanje SNS će podržati zaključke koji su dati na osnovu vaših izveštaja. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović.

Hvala.
Poštovana gospođo Petrušić, poštovani gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ova tri izveštaja predstavljaju jednu neveselu sliku ljudskih prava u Srbiji i ne treba da se zavaravamo. Postoji određena tendencija da se ova nevesela slika još i pogoršava, s obzirom da postoji mogućnost da se ograničavanje ljudskih prava, ljudskih sloboda može kompenzirati sa prevelikom kooperativnošću ove vlasti u vezi Kosova. Srbija se već danas prepoznaje kao jedna siromašna i neuspešna država, jedna od dve najneuspešnije države u Evropi, pored BiH.
Dakle, to siromaštvo, ta neuspešnost i ta opasnost u kojoj se trenutno Srbija nalazi, jer se nalazi pred bankrotom, normalno da generišu i ugrožavanje ljudskih prava i sloboda. Bojim se da ćemo sledeći put, ukoliko se budemo našli u ovom parlamentu, razgovarati o tome da se mnogo šta promenilo, ali na gore.
Gospođo Petrušić, spomenuli ste vrednosni sistem kao generator za povećanje diskriminacije, odnosno netolerancije. Potpuno se slažem s vama. Zaista, dok Srbija ne krene u modernizaciju, u promenu tog vrednosnog sistema koji je trenutno dominantan i koji je faktički izgrađen u poslednjih 20 godina, Srbija se ne može promeniti i ne može da se unapredi ni jedno ljudsko pravo koje je toliko bitno za jedan dobar život u jednoj uređenoj državi.
Gospodine Jankoviću, spomenuli ste neracionalno trošenje sredstava. Potpuno se slažem sa vama. Često bi i bilo para da se negde taj novac dobro uloži, međutim, da je bilo volje, da je bilo spremnosti, manje bahatosti i arogancije, ne bismo došli do ove situacije gde budžetski deficit iznosi preko 80 milijardi dinara, sa tendencijom rasta do 200 milijardi dinara, što, dozvolićete, predstavlja ogromnu pretnju za opstanak države i, faktički, za opstanak ovog naroda i njihovih ljudskih prava.
Za mane je zaista poražavajuće da od vaših preporuka je realizovano samo 22%, gospodine Jankoviću. Ne smatram da ste vi odgovorni za to. Nemojte me pogrešno razumeti. Ovde spominjete nekih 1.314 postupaka, kontrole organa i javne vlasti koje ste preduzeli, a od toga ste realizovali 375, gde su vlasti prihvatile vaše preporuke i to je 22%.
Što se toga tiče, ne smatram da je Zaštitnik građana odgovoran za to. Odgovornost apsolutno vidim u vlasti, vidim u političkoj volji da se izađe u susret preporukama Poverenika i za ravnopravnost, i Zaštitnika građana i gospodina Rodoljuba Šabića.
Suština je ta da je potrebno da se te preporuke, na neki način, osiguraju u smislu realizacije istih, da se izgradi mehanizam, da se i ove preporuke koje vi u ovim vašim izveštajima označavate, realizuju od strane organa vlasti, odnosno nosilaca javne vlasti.
(Predsednik: Vreme.)
Potrebno je da se određene sankcije utvrde, kako bi se, zaista, u pogledu vašeg rada postigao i očekivani rezultat.

Reč ima gospodin Saša Janković.

Hvala vam najlepše.
Pojasniću. Kao što sam rekao, i jednu jedinu ne izvršenu preporuke smatram nedopustivom. Iskreno da vam kažem, kada je u pitanju procenat izvršenja preporuka bio je ne 20%, nego manje od 50%, ne bih video svrhu svog postojanja.
Jedno su pokrenuti postupci kontrole, a drugo su postupci u kojima su zaista utvrđene nepravilnosti. Često se dešava, čak češće, da nema utvrđenih nepravilnosti. Mada, podsetiću, u skoro 30% slučajeva ima nepravilnosti, što je izuzetno visoko. U najrazvijenijim zemljama se radi od svega nekoliko posto.
Dakle, kada Zaštitnik građana, odnosno Ombudsman pokrene postupak kontrole, u deset slučajeva, odnosno u 100 slučajeva u Holandiji, u svega nekoliko se zaista utvrdi da je građanin u startu bio u pravu. U Srbiji je od 100 slučajeva, 30 slučajeva da je građanin bio u pravu i da je organ vlasti nezakonito i nepravilno radio.
Prava statistika kaže da je broj pritužbi, čija je osnovanost utvrđena u postupku pritužbi 714, da je pored toga bilo još 375 postupaka o kojima su organi sami odmah prihvatili da su pogrešili i ispravili rad, da je broj sprovedenih preporuka dodatno 197 i to je skoro preko 70%.
Još jednom, ni jednog momenta nisam zadovoljan, iako je 70% evropski prosek. Molim vas da podržite zaključak koji je Odbor za ljudska i manjinska prava Narodne skupštine predložio, a to je da se Vlada obaveže da o svakoj neizvršenoj proporuci, izvesti vas, Narodnu skupštinu, kao što je dužno ministarstvo da izvesti mene, ali da Vlada izvesti vas zbog čega ta preporuka nije izvršena i da imate mogućnost da Vladi to pitanje, na najkonkretniji način, postavite. Hvala.

Reč ima gospođa Nevena Petrušić.

Samo bih povodom ovoga što je rečeno.
Zaista mi je drago što ovde potenciramo da je neophodno da menjamo jedan vrednosni sistem, svi mi. U tom smislu danas priča o obrazovanju i priča o nastavnim materijalima, priča o nastavnoj praksi je nešto što je jako značajno.
Kao što svi znamo, jedna potpuna ravnopravnost nije nikada i nigde, čak i u onim najrazvijenijim demokratskim državama sa razvijenim demokratskim institucijama, ostvarena. To ne oduzima smisao naših nastojanja, našoj borbi da gradimo društvo u kome ljudi ne samo da imaju jednaka prava, jer to sada garantuju naši zakoni, nego zaista imaju i jednake mogućnosti. Imati jednake mogućnosti je mnogo više nego imati jednaka prava.
Kada god su u pitanju manjine, onda moramo znati da je i odgovornost za položaj manjina, kakva god da je manjina i koja god da je manjina, da je upravo odgovornost na većini.
Ovde se zahvaljujem na izraženoj spremnosti da dobijemo podršku za ideju koju imamo, za naš plan, a to je da osnujemo, makar za početak, tri regionalna centra. Videli smo, to je naše iskustvo pokazalo, da kada god negde odemo, budemo par dana u nekom mestu, obiđemo romsko naselje, budemo u nekom malom mestu, predstavimo našu instituciju, da posle deset dana nama stignu pritužbe.
Naravno, to potvrđuje, to ću i ponoviti ovde iako sam i na početku rekla, da to što iz pojedinih delova Srbije nemamo pritužbe, a ima delova Srbije iz kojih ni jedna pritužba nije stigla, ni slučajno ne pokazuje da su tamo stvari u redu i da tamo diskriminacije nema. Naravno da je ima, ali ljudi nisu dovoljno ohrabreni i želim ovo da povežem sa onim što verovatno čeka Narodnu skupštinu, to je da se pozabavi problemom sistema besplatne pravne pomoći.
Siromašni ljudi koji su u problemima različite vrste i nisu samo njihova prava na ravnopravnost povređena, nego i mnoga druga – i ljudska i ona obična prava. Dakle, potpuno su to ljudi koji nemaju nikakav pristup pravdi i to je nešto što moramo menjati.
To potvrđuje i činjenica da se nama u 2012. godini javilo telefonom, pošto za sada moramo tako da komuniciramo i ono malo koliko dođe u kancelariju koju imamo, sa skromnim kapacitetima možemo da obezbedimo da ona radi dva puta nedeljno, javilo se 1.000 ljudi. Javljaju se i znaju ponekad da nismo mi nadležni za njihov problem, ali žele da čuju kome da se obrate. To vam potvrđuje da imamo diskriminaciju upravo u ostvarivanju prava na pristup pravdi.
Zahvaljujem se i na ovim korisnim predlozima i insistiranju da se pomene nasilje u porodici, rodno zasnovano nasilje, da se ukaže na problem s kojim se suočavaju trudnice. Naravno, kada zakažu inspekcija rada, kada ne razumeju da je njihova uloga da se bave diskriminacijom na radnom mestu, kada nema velike
mogućnosti da neku brzu intervenciju suda obezbedite, onda i individualna intervencija, pa uključujući i predsednika Skupštine, je nešto što je pomoglo nekome da ostvari svoje pravo. Naravno, to nije rešenje. Koliko ima onih koji neće na ovaj način moći da obezbede da zaštite svoje pravo, zato je potrebno da gradimo svest. To je nešto što podrazumeva da svi znaju šta piše u našim zakonima kada je reč o zabrani diskriminacije.
Da li možete da zamislite da danas u Nemačkoj se u tri grada sprovodi pilot projekat gde postoji anonimna prijava na posao.
Dakle, ona tamo ne zna ni kako se neko zove, jer iz imena i prezimena može da zaključi koje je nacije, koje je vere i odakle dolazi. Da li možemo da zamislimo i šta još moramo da učinimo da takvu vrstu mogućnosti, da se ima šansa za zaposlenje, ostvarimo u Srbiji?