Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o dva suštinski važna, strateška dokumenta za svaku državu, pa tako i za Srbiju.
Međutim, ono što je poražavajuće to je što danas, sada, u plenumskoj sali Narodne skupštine Republike Srbije za ovakvu raspravu i o ovakvim temama, kao što je borba protiv korupcije i reforma pravosuđa, imamo nezainteresovanost opozicije, imamo prisutnog jednog opozicionog narodnog poslanika. Ja sam mu zahvalan i nadam se da će do kraja mog govora ova sala biti daleko punija.
Takođe, sam zahvalan narodnim poslanicima poslaničke grupe SNS, zato što su svojim prisustvom iako su najveća poslanička grupa svojim prisustvom pokazuju važnost tema o kojima se danas raspravlja.
Ne postoji država na ovom svetu koja nema korupciju. Takođe, ne postoji država na svetu koja kaže da je zadovoljna svojim nivoom korupcije koju ima. Takođe, u programu svih političkih stranaka koje se nalaze u parlamentu Republike Srbije onima koji su van parlamentarne, mislim da ne treba ni trošiti ni vreme ni reči, se nalazi borba protiv korupcije. I oko toga mislim da smo svi složni.
Različite političke partije su imale različit politički odnos prema korupciji. Jedna politička stranka je u skupštinsku proceduru uputila deklaraciju o borbi protiv korupcije, a u toj istoj deklaraciji u prvom članu se kaže – borba protiv korupcije ne sme da bude deklarativna. Deklaracija kojom se zabranjuje deklaracija, nešto mi tu nije jasno.
S druge strane, druge političke opcije koje su imale priliku da se bore protiv korupcije su 2005. godine, usvojile Strategiju o borbi protiv korupcije, koja je trajala do 2010. godine. Dve hiljade pete godine, po percepciji korupcije Srbija se nalazila sa 39 bodova na 80 mestu, pet mesta iza Crne Gore, osam mesta iza BiH, 11 mesta iza Makedonije i 18 mesta iza Hrvatske, naravno od svih država sa prostora eks Jugoslavije, Slovenija je bila na 37 mestu najbolja sa skorom od 61 poen.
Najveća manjkavost te bivše strategije je bila u tome što nije imala monitoring i zbog toga što nije imala ni prolazna vremena, ni kontrolu, ta strategija je ostala mrtvo slovo na papiru i običan politički pamflet koji se podizao u vis samo kada se kaže – evo imamo strategiju o borbi protiv korupcije, koja je doprinela tome da na kraju tog perioda, odnosno 2010. godine Srbija ponovo sa 37 poena bude takođe na 80 mestu. Mrdnuli nismo.
Koji su efekti te strategije? Šta se uradilo? U borbi protiv korupcije naravno da su odgovorni oni koji su direktno stavili prste u med, koji su učestvovali u tim koruptivnim delima, ali su takođe odgovorni i oni koji su svojim nečinjenjem iako su bili vlasni i odgovorni da čine, nisu uradili ništa, pa je Srbija i dalje tavorila na 80 mestu, kao veoma korumpirana država.
Podatke koje sam vam izneo i podatke koje ću vam iznositi nisu podaci samo SNS, to su podaci veoma respektabilnih izvora kao što su "Transparency International", kao što su UNDP.
Mi možemo da pričamo o korupciji na način, da kažemo koliko novca se pojede i ode u crne tokove i završi tamo gde ne treba, a umesto kod građana Republike Srbije. Ali, je mnogo poražavajuće ako se zna da godišnje u Srbiji je nestajalo kroz koruptivna dela pet stotina kilometara puteva, da je nestajalo 350 škola. Prošle nedelje smo raspravljali o Zakonu o osnovnom i srednjem obrazovanju, kada smo rekli koliko poražavajuće mali procenat je škola koje su mlađe od 10 godina. Evo gde su nam nestale škole? Kroz koruptivna dela nam je godišnje odlazilo sedam i po hiljada medicinskih uređaja. To su poražavajuće činjenice i to je realnost, nažalost u Srbiji.
Nas su ovde poslali građani Republike Srbije njihovo mišljenje moramo i želimo da cenimo. Izvršeno istraživanje koje je bilo u nekoliko talasa od oktobra 2009. godine, do juna 2012. godine. To istraživanje je bilo veoma jasno, i targetiralo je određene strukture u Srbiji koje su najodgovornije zbog rasta korupcije. Na pitanje da sudstvo ima važnu ulogu, ali je previše korumpirano i to reformisano sudstvo da bi se bavilo pitanjima korupcije, u oktobru 2009. godine mislili je 79% ispitanika, u junu 2012. godine 87% ispitanika, to je osam procenata više.
Pošto postojeća vlada tada Mirka Cvetkovića nije u stanju da spreči korupciju trebalo bi je smeniti, u oktobru je mislilo 72%, u junu 87%, 15% razlike. Set donetih zakona o korupciji neće funkcionisati u oktobru 2009. godine mislilo je 52%, u junu 2012. godine o tome i na taj način je mislilo 69% ili 17% građana više.
Govorio sam do sada o prošlosti, o prošlosti više neću da govorim, o prošlosti sam govorio kao opomena, kao način, razmišljanje i Vladi i vama gospodine Selakoviću, da se učite iz tuđih grešaka, isuviše je skupo učiti se iz svojih grešaka. Prošlost želim da ostavim onima koji su vlasni da o njoj i pišu i da u njoj učestvuju, a to su sudije, tužioci i policajci, bar kada je reč o korupciji.
Da bi došli do budućnosti i da bi došli do strategije i očekivanjima od strategije, moramo i ne smemo preskočiti sadašnjost. Vlada Republike Srbije je formirana u leto 2012. godine, pre skoro godinu dana. Građani Srbije u ovom momentu gaje daleko veće poverenje u mogućnosti Vlade da se razračuna sa problemom korupcije i to misli nešto više od dve petine ili 41% ispitanika i ovako optimističan nalaz nije zabeležen ni u jednom od prethodnih pet ciklusa istraživanja. Ni u jednu vladu od prethodnih vlada nisu verovali u borbi protiv korupcije kao što građani Srbije veruju u ovu vladu Republike Srbije i zbog toga tu činjenicu nemojte da potrošite, nastavite dalje na taj način.
Pored preokreta trenda rastućeg nepoverenja u strukture vlasti počela je da raste svest građana o korupciji. Više korupcija u Srbiji nije deo folklora, više se u Srbiji ne razmišlja kada se krene kod lekara, u školu, u opštinu, bilo gde da mora da se ponese flaša viskija ili koverat, na to se gleda kao pošast, na to se gleda kao bolest, na to se gleda kao zlo što u principu i jeste. Dobro je što je svest građana takva da taj folklor prosto, da tu naviku iz prethodnih decenija treba da gurne u stranu i da pokazuje na najveće zlo.
Istovremeno podizanje svest je i u praksi propraćeno smanjenjem broja slučajeva direktnog i indirektnog kontakta sa korupcijom. Ohrabruje i činjenica da su slučajevi korupcije postali izuzetak, a ne pravilo. Takođe, ono što treba sve nas u ovoj sali da raduje, a to je da u percepciji korupcije beleži se pad, istina ne toliko strm pad ali pad kod svih institucija, osim kod lokalne samouprave. Najveći pozitivan pomak po pitanju percepcije rešavanja problema korupcije u odnosu na prethodna istraživanja pokazali su Vlada, predsednik republike i Narodna skupština Republike Srbije. Posle mnogo, mnogo godina Narodna skupština je tavorila na dnu liste po poverenju kod građana Republike Srbije, krenuli smo da rastemo i to je dobro, ne zbog nas koji smo trenutno u ovom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, to je dobro zbog Srbije, to je dobro zbog institucija, to je dobro zbog nekih budućih ljudi koji će sedeti u ovim klupama, a siguran sam da će biti bolji nego što smo to mi.
Borba protiv korupcije, po mom skromnom mišljenju, ima tri dimenzije. Kaznenu, preventivnu i edukativnu. Zbog stanja koje smo nasledili, zbog sistema koji je bio ta kaznena dominantan. Međutim, kada se dođe do te kaznene, koruptivno delo se već napravilo, šteta je već nanešena i ono što će siguran sam ova strategija o borbi protiv korupcije doprineti da to kazneno u buduće bude sve ređe i ređe. Zbog toga bih se skoncentrisao na preventivnu i na prevenciju što je mnogo značajnije da samo koruptivno delo do njega i ne dođe.
Što se tiče prevencije, tu bih posebnu istakao ulogu Agencije za borbu protiv korupcije ali i ostalih nezavisnih regulatornih tela, tu bih takođe istakao i ulogu još jednog stuba politike SNS, a to je kancelarija za brze odgovore ili "One Stop Shop", mnogi su stavljali na stub srama, ne želeći da razumeju šta znači kancelarija za brze odgovore, a ona znači barijeru i branu između građana, investitora i onih potencijalno ljudi koji rade u državnoj upravi i lokalnim samoupravama koji bi potencijalno od njih mogli da traže i da učine neko koruptivno delo.
Građani Srbije usvajanjem i formiranjem kancelarije za brze odgovore, dolaziće na jedno mesto i građani i investitori i svako ko nešto želi iz državne uprave. Na jedno mesto predavaće papire, dok radi svoj posao, na internetu će pratiti normirano kod koga koliko vremena može da ostaje taj dokument, gde je zaostatak, zašto je zaostatak, ali neće morati da ide od kancelarije do kancelarije, neće morati da razmišlja i da gubi vreme da li je nekome negde pauza, da li je neko možda na bolovanju, da li će mu neko možda nešto tražiti.
Ta kancelarija za brze odgovore je najbolja prevencija jer pravi branu, kvalitetnu branu između građana i investitora sa jedne strane i državne uprave i predstavnika lokalne samouprave. O edukativnoj dimenziji mislim da je sasvim dovoljno jako kvalitetno elaborirala moja koleginica gospođa Vukojčić.
Osnovna načela ove strategije su vladavina prava, da se zakoni donose i da se oni poštuju i tu vidim veliku ulogu koju treba da odigra Narodna skupština Republike Srbije. Zakonik koji mi donosimo ne treba da ostanu samo mrtvo slovo na papiru. Zakoni su kao deca, nije ih dovoljno samo roditi, treba ih i pratiti, treba ih podići na noge, dok ne ojačaju, dok ne krenu sami da žive, treba ih pratiti, vaspitavati, menjati eventualno ako nešto loše rade.
To je ona kontrolna funkcija koju Narodna skupština treba da konzumira u punom kapacitetu. Koji su efekti zakona koje mi donosimo? Šta je to bolje bilo? Da li znate šta je to bolje u Srbiji, šta se bolje u Srbiji dešava zakonima koje smo doneli? Ne, ne smemo i ne treba da ostanemo da Narodna skupština Republike Srbije bude samo mesto gde se stavljaju pečati na predloge Vlade, bilo koje vlade i bilo ko da je formirao. Nultu toleranciju u borbi za kriminal i korupciju treba da postane i jeste postao "Oče naš" u svakoj našoj kući i tu je ona edukativna strana ove strategije i politike SNS. Džabe se neki u ovoj sali smeju, da li se smeju borbi protiv korupcije, da li se smeju toj nultoj toleranciji, ili se smeju od muke što su imali pravo i priliku da 12 godina vode ovu zemlju, ali nažalost negovali su korupciju kao najveću vrednost.
Načelo odgovornosti i načelo efikasnosti su ona suštinska promena u odnosu na prethodnu nacionalnu strategiju u borbi protiv korupcije koja nije imala tu notu odgovornosti i efikasnosti, nije imala monitoring i zbog toga smo ostali da tavorimo na 80-om mestu po korupciji, nažalost. Jer, pored sadržinskih novina značajan pomak koju nova strategija donosi odnosi se na uspostavljanje osnova za neku vrstu sistema odgovornosti za neispunjavanje obaveza i strateških dokumenata, za razliku od, još uvek važeće strategije iz 2005. godine.
Tako da ona predviđa da će Narodna skupština na posebnoj sednici raspravljati o izveštaju Agencije, o sprovođenju strategije, da će sprovoditi javnu raspravu o preispitivanju rada odgovornih obveznika akcionog plana, kao i da Vlada ima obavezu da u roku od šest meseci podnese Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju zaključaka Narodne skupštine donetih povodom razmatranja izveštaja Agencije.
Ovo je još jedan princip prolaznih domena koja važe i za Vladu Republike Srbije, koja važe i za sve što ova Vlada Republike Srbije i radi to je dobar pomak. Ono što takođe ova strategija tretira, a to je da su političke stranke nekako lideri, po nepoverenju odnosno po nivou korupcije u Srbiji.
Finansiranje republičkih i političkih stranaka po ovoj strategiji ubuduće će kontrolisati DRI i ne mogu da prihvatim činjenicu da zbog nekoliko nepoštenih političara, svi koji se bave politikom smo nepošteni, da zbog nekih stranaka koji su možda dobijali kredite bez zaloga, da smo svi dobijali tako i da su sve političke opcije nepoštene.
Ja to jednostavno ne mogu da prihvatim i zbog toga je dobro što će ubuduće nezavisno regulatorno telo, kao što je DRI se baviti kontrolom finansiranja političkih stranaka.
Strategije predviđaju i uspostavljanje efikasne saradnje i razmene informacija između policije, tužilaštva, sudova, predviđeno je i formiranje zajedničke baze podataka za koruptivna krivična dela, što bi organima koji se protiv nje bore olakšao rad.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ova strategija je nastavak političke volje u borbi protiv korupcije.
Ta politička volja svidelo se to nekome ili ne u ovoj sali, i za to me zaista nije briga, najvažnije je da su to prepoznali građani Republike Srbije, ta politička volja u borbi protiv kriminala i korupcije ima svoju personifikaciju, ima svoje ime i prezime i to ime i prezime je Aleksandar Vučić.
Onaj koji je napravio, koji je skinuo barijeru, koji je skinuo branu u toj borbi, da kada se dođe do bilo kakvog imena iz oblasti biznisa, politike, estrade, bilo čega, nema zaštićenih. Nulta tolerancija nema zaštićenih a organi koji treba da sprovode te istrage i istražne radnje i sudske radnje, to rade bez ikakvog pritiska.
Što se tiče strategije reforme pravosuđa, kolege koji su govorili pre mene, su govorili mnogo stručnije. Kao što znate ja sam inženjer po profesiji, ne pravnik i siguran sam da će pravnici govoriti mnogo kvalitetnije, kao što je to govorio i kolega Cvijan, dobro je što je i ova strategija kao što je i nacionalna strategija u borbi protiv korupcije napravljena i data u skupštinsku proceduru, nakon jedne obimna javne rasprave zato što je nogo kompetentnih ljudi i iz inostranstva i stručne domaće javnosti. Njihova mišljenja su implementirana u obe ove strategije.
Što se tiče strategije reforme pravosuđa, smatram da ona nema personalnu već stručnu, samostalnu i nezavisnu dimenziju.
Mislim da pravosuđe treba i da ova strategija to podrazumeva da se pravosuđe reformiše kontinuirano, da reforma pravosuđa nije, ako se njihove sudije otpuste a prime naše sudije, to nije reforma pravosuđa, to je privatizacija, politizacija pravosuđa i videli smo kakvi su efekti bili u prošlom periodu i videli smo kakve smo ocene i kakve smo packe dobili u prethodnom periodu, baš zbog takvog odnosa prema reformi pravosuđa.
Mislim da ova reforma odnosno strategija reforme pravosuđa vrlo uspešno implementira i to da smo u prethodnom periodu imali jedan neuspešan pokušaj, katastrofalan pokušaj reforme pravosuđa, da je implementirala to da smo mi društvo u tranziciji, kao i onu najvažniju stavku da je reforma pravosuđa kontinuiran proces a ne trenutan.
Dobro je što ova strategija i jeste generalna proba i predstavlja inventar stanja u pravosuđu i da po mojoj skromnoj proceni predstavlja nekih 80 do 85% mape puta.
Pored dobrih vesti koje smo danas dobili iz Brisela, koje su zaslužene, ne dobijene, zaslužene, pored očekivanja zaista velikog posla koji nas u budućnosti očekuje, ne samo u januaru nego i do januara meseca, Vlada Republike Srbije ovakvim dokumentima i za koji SNS će stati u punom kapacitetu, zaista spremno dočekuje i pregovore za punopravno članstvo u EU, ali i nastavak daljih suštinskih reformi našeg društva.

Po Poslovniku?
Izvolite gospodine Mikoviću.

Pošto je očigledno da se jednog trenutka gospodin Babić obratio meni, ističući da sam jedan od poslanika opozicije koji je ovde jedini poslanik opozicije koji je u sali, ja sam srećan što je čak..
(Predsednik: Izvinite, molim vas, ja sam mislio na gospođu Batić, ali u principu, ne vezano od toga, ipak to ne može biti replika gospodinu Babiću.)
Ja sam pitao za član 104, dozvolili ste član 104.
(Predsednik: Ne, u redu je povreda Poslovnika, samo ne možete vi u okviru Poslovnika tražiti repliku. Tražili ste repliku i povredu Poslovnika?)
Da, po članu 104. replika se traži.
(Predsednik: Dobro, završite, gospodine Mikoviću.)
Član 104, praktično, definiše pravo na repliku. Ja sam zato tražio po članu 104. da dobijem reč.
Ja sam srećan što je jedan broj poslanika iz SNS u sali, istina, oko 55 nije u sali kada se raspravljaju ove dve nacionalne strategije, ali nadam se da će ovih desetak da prenese i ostatku poslaničke grupe o svemu što budemo ovde raspravljali. Samo toliko, po pitanju replike.

Gospodin Babić, replika.

Ja sam zadovoljan, moja provokacija iz početka mog govora je urodila plodom. Evo, sada imamo daleko veći broj predstavnika, sa jednog na pet. Odlično, ja sam zadovoljan.

Gospodin Predrag Marković, izvolite.

Hvala vam gospodine predsedniče, ali ja sam šokiran i razmišljam da li uopšte sada da iskoristim ovih sedam minuta.
Gospodine Babiću, vi ste stvarano mislili na prisutnog poslanika koji je sedeo preko puta vas, predvidevši gospođu Batić, koja je predstavnik opozicije i koja je ovde sve vreme, molim vas, zamerajući pri tome da se možda ne podržava borba protiv korupcije, ja ne znam nikoga sem poslanika različitih stranaka opozicije u koje vi sedeći u položaju u kome sada sedite, gledate, koji toliko veličaju, hvale, obožavaju predsednika vaše stranke.
Vi ni do kolena niste tome u obrazlaganju veličanja toga, jer moguće je da ste njih prozivali, na šta to liči? Gospođa Babić je sve vreme ovde prisutna. Onaj ko to ne vidi, nego vidi nešto drugo, ima više razloga zabrinutosti, jer ako on sutra treba da raščisti te sitne precizne finese o tome da li je nešto korupcija ili nije, a ne vidi ovako krupne razlike, oprostite, nisam želeo da vas uvredim, gospodine Mikoviću, ali stvarno mi je ovo skoro na ivici šoka.
Hvala vam svima što ste mi dozvolili da ovo kažem, a sada mi dozvolite da kažem da sam sve ovo rekao zbog toga, govorim u okviru vremena, da se i malo atmosfera razbije. Uveren sam, jer je govor gospodina Babića pre toga bio vrlo ubedljiv govor o strategijama i zbilja sam pomislio da možda i ne treba dodatno danas diskutovati, ali sam, i samo ću to iskoristiti u ovom vremenu poslaničke grupe, jer će poslanička grupa URS svakako glasati za obe strategije, ali će glasati po jednom, jednom za jednu strategiju, jednom drugi put. Građani mogu da budu zbunjeni slušajući današnju raspravu, jer su uvereni da će neke stranke glasati po dvadesetak puta. Neće, ali to je javni govor.
Vama moram da se obratim, gospodine ministre. Gospodine predsedniče, da li je dozvoljeno hvaliti ministra? Ne znam da li je pristojno, pitam da li je dozvoljeno?

Znate da mi to ne praktikujemo u Skupštini.

Ja ne praktikujem, jer to radim samo po zasluzi.

Onda je u redu.