Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ono što se tiče pečata i neke sumnje da sam ja nešto falsifikovao. Molim mog kolegu da to iznese van skupštinske govornice i da pokaže svoju čuvenu mišiju hrabrost, dakle, da to iznese negde van, da mogu da ga tužim.
Jedinu sumnju koju je iznela, iznela je njihova televizija i to iz osvete, prema tome, što sam istraživao po robnim rezervama i našao ono što sam našao. Dakle, na moje insistiranje ta kontrola je pokazala te rezultate, a ta navodna neka kuća pod kontrolom ovog njihovog nekadašnjeg finansijskog direktora Demokratske stranke je navodno pronašla neku potvrdu koja se odnosila na neke zemljoradnike, koji su trgovali sa mojom suprugom.
Nadalje, ja imam samo 15 hektara zemlje, nema 300. Trista sam zakupio od vas i plaćao državi zakupninu, odatle ste vi primali platu, vi ste bili poslanik, a ja sam bio samo siroti seljak i ponosim se time što sam kao poljoprivredni proizvođač doprineo da koliko-toliko društvo bude stabilno i da neki penzioneri i drugi primaju penziju. Dakle, i otac i ja imamo zajedno 15 hektara. Nismo bili članovi Demokratske stranke, pa nismo za tri evra dobili 600.
Nadalje, vi meni spočitavate, ponosim se što sam glasao za Vladu Zorana Đinđića, a to kada je rekao "nemojte da spavate", pokazao je rukom na galeriju gde ste bili vi.
Što se tiče ove skupštine i paljenja glasačkih listića, ne znam zašto ste spašavali nameštaj, skupe slike, skupe komade nameštaja, a niste spašavali glasačke listiće. Kome je to u korist bilo da izgore glasački listići, a da spašavate nameštaj i nosite privatno po kućama, do dana današnjeg nije skupljen.
Što se ubistva Stambolića i pokušaja na Draškovića tiče, ja sam u to vreme bio u Skupštini Srbije i svi ovi ove oko mene koji su nekada bili poslanici vrlo dobro znaju kako sam se ja ponašao i nisam imao tu čuvenu mišiju hrabrost kojim se neki od vas sada odlikuju. Dakle, ja sam izašao na crtu tome kome niko od vas nije smeo da izađe na crtu. Pobegli ste iz Skupštine, ostavili ste nas troje same. Dakle, glasao sam protiv zaključaka Vlade, glasao i protiv kasnije Rezolucije Ahtisari-Černomidin, nosio se sa njima časno i pošteno.
Što se magarca tiče na kraju, završavam, njega sam doveo iz protesta protiv poljoprivredne politike koju ste vodili. Nisam ga ja nazvao nikako, nazvali su ga novinari, ali vama u čast nazvaću ga po vama, ne želeći magarca da uvredim.

Nemojte molim vas, gospodine Rističeviću.
Reč ima Zoran Babić, replika. Izvolite.

Hvala.
Pravo na repliku na osnovu pominjanja programske koalicije. Srpska napredna stranka je dominantna i najveća u programskoj koaliciji koja vodi Vladu Republike Srbije.
Srpska napredna stranka je u mnogim kvalitetnim reformističkim stvarima prva u Srbiji. Po nečemu moram da priznam da nismo prvi, a to je pomirenje. Prvo su se 2008. godine pomirili neki drugi, neki drugi koji su tada svukli sakoe, povrnuli rukave na košuljama, igrali basket umesto da iza tog pomirenja rade u interesu građana Srbije i tada je bilo dobro. Tada to nisu bili eskadroni smrti, tada to nisu bili ljudi iz devedesetih godina, tada su bili neki drugi zato što su povrnuli rukave i sa Borisom Tadićem igrali basket.
Onda, kada se Srpska napredna stranka okupi oko interesa građana Republike Srbije, oko nacionalnih interesa, a te nacionalne interese, otelotvorenje i efekat smo dobili i danas, onda je to katastrofa. S kojim pravom, samo jedna strana ima pravo na jednu lepu stvar, koja se zove pomirenje. Pomirenje je dobro, pomirenje nam treba zbog budućnosti, zbog države.
S druge strane, ostalo mi je zaista nedorečeno, ne nedorečeno, zbunjen sam, SNS je optužena da je stranka koja je nedosledna, menja stavove. Nismo to pokazali. Ali, čuo sam jednu stvar kod prethodnog govornika i ne mislim na gospodina Rističevića, Srbiju je okarakterisao kao santu leda, gladne ljude na santi leda. Ne kažem da ljudi u Srbiji žive dobro, a onda, kako je rekao jedan, video i rekao – hej, evo spašeni smo, evo ga Titanik.
Vlada Republike Srbije pokazuje na brod, ukrcavamo se na taj brod. Taj brod se ne zove Titanik, zove se EU, ima mnogo lep znak sa mnogo zvezdica, ali je ovo što ste rekli nedoslednost, jer vi, jer Demokratska stranka EU doživljava kao Titanik. To je nedoslednost, dame i gospodo narodni poslanici, to je pokazalo otelotvorenje malopre kroz reči ovlašćenog predstavnika Demokratske stranke.

Replika gospodin Srđan Milivojević.

Zamolio bih naše uvažene dame koje vode stenografske beleške, zapisnika radi, da uđe u zapisnik, da ja nijednom rečju, kada sam govorio o falsifikovanom pečatu, nisam pomenuo Marijana Rističevića, čak nisam ni gledao u njega, ali se on prepoznao. Molim vas, to stavite u zapisnik, da ostane upisano da se on tu prepoznaje i to govori o njemu, a ne o meni.
Što se tiče ove sante leta i Titanika, niste pažljivo slušali. Sledeći put vas molim da hvatate beleške. Dakle,Titanik nije Srbija ni EU, nego SNS i tu delite sebi karte za prvu, drugu, treću klasu, prvi nivo, 15 nivo, svejedno da li ste na Titaniku, na prvoj ili drugoj palubi, da li ste u kabini ekstra klase, ako nema čamca za spasavanje.
Ne brinite, pružićemo vam ruku spasa kada vam bude bilo najteže, ne da bi se mirili mi sa vama, i ovo jedanput za svagda shvatite, vaš nekadašnji predsednik stranke, a sada naš predsednik Republike Tomislav Nikolić stalno hoće da miri Srbiju, Karađorđeviće sa Obrenovićima, četnike sa partizanima, i nas i vas, a vi mu stalno podmećete klipove u točkove. Vreme je da jednom za svagda prestanemo da se naginjemo nad tim balkanskim ponorom i da se ogledamo u toj krvavoj lokvi i da se prebrojavamo ko je kojih koliko sapleo i polomio kostiju, ruku, kičmi, ranio, iskrvario. Nemojte sad, smeta kolegi Arsiću, da odrecitujem ovde "Bodež" od Matije Bećkovića pa da vidi kakvi smo mi Srbi. Nema potrebe. Treba svi mi da se izvinimo.
Za kraj, neko je kazao da ja neću sedeti ovde u sali. Ne znam ja da li ću sedeti ili neću u ovoj sali, ali sam siguran da će za jedno 10-12 godina ovde sedeti neki bolji od nas. Ljuban Panić svakako i neka njegova generacija. On će sa mnogo manje tenzija i strasti da komunicira s tim tu preko puta, iz SNS.
Ja vama želim dobro zdravlje, da što duže sedite u tim klupama, što kao opozicija, što kao pozicija i što duže da vas služi dobro zdravlje, da nikad ne odete gore na balkon, da odatle pratite kako Srbija napreduje. To želim kao Srbin, ne zbog vas, ne zbog DS, ne zbog SNS, to na Vidovdan želim zbog Srbije. Zato vam želim dobro zdravlje, bistar razum i čvrstu ruku koja će vas voditi ka Evropi. Ali, pored čvrste ruke želim vam i čiste ruke i čistu savest. Hvala.

Gospodin Rističević, replika.

Opet će reći da me nije pomenuo, on već, oni koji prate sednicu dobro znaju, posle svakog mog govora aludira na neku navodnu sumnju za osinkovanje prema meni. Ponovo ga pozivam, ako je aludirao na mene, sada je rekao da sam se prepoznao, ako misli na mene, da pokaže tu svoju mišiju hrabrost i izađe van sale i to jasno kaže, kao što ja to kažem njemu.
On je ovde svašta govorio. Govorio je posle mog govora da sedim sa ljudima koji su odgovorni za pokušaj ubistva Draškovića i Đinđića. Đinđić je ubijen za vreme kada ja nisam imao nikoga u vladi, kada sam podržavao tu vladu. Ali su ga ubili službenici Vlade, službenici MUP. Dakle, oni koji su iz budžeta primali platu. Dakle, onima kojima su rukovodili tadašnji ministri, pa i sam premijer. Treba li da podsetim da je tu jedinicu posetila visoka delegacija te stranke, baš tih godina? Ako je neko odgovoran za to, pa valjda je odgovoran neko ko je do tada vladao dve i nešto godine i nije uspeo da izvrši nikakvu reformu i dopustio je da premijera, za koga sam ja glasao, ubije pred isključenim kamerama, pred vratima Vlade, a ja ni na koji način u tome nisam učestvovao, a ni kolege oko mene, da ga ubije službenik te iste Vlade, dakle, visoki oficir službe.
Takođe, ako neko misli da imam amneziju. Za razliku od nekih mojih kolega nemam. Mislim da je prethodni govornik najviše što je govorio, govorio je o sebi i da njegove zasluge idu prema onome da ne bude više 3%, do godine će biti 2%. Savetujem ga da promeni zanimanje i da pokuša sledeći put, da ne otruje ljude hranom koju priprema. To vam odgovorno kažem da je izazvao masovno trovanje u Kruševcu svojim pljeskavicama, svojim ćevapčićima…
(Predsednik: Nemojte tako gospodine Rističeviću. Nema smisla da ulazimo u lične sadržine.)
Izvinjavam se što sam bio toliko ličan. Hteo sam tek toliko da kažem, da za razliku od njega, ja odgovorno kad nešto tvrdim, tvrdim imenom i prezimenom i kažem na koga se to odnosi.
(Predsednik: U svakom slučaju vreme je isteklo.)
Dakle, sve što je gospodin rekao, nije kriv on, kriva je inkluzija. Ima ovih koji zaostanu, pa se kasnije priključe. Da je bio na početku rada parlamenta, mislim da se ovo ne bi desilo. Zato, smatram da inkluziju ubuduće, barem u parlamentu, treba veoma pažljivo sprovoditi, da ne bi imali ovakve probleme. Hvala.

Gospodin Arsić, replika u ime poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, malo sam iznenađen poslednjim govorom kolege iz DS, zato što je u svom prvom obraćanju žestoko prikazivao SNS kao stranku koja ne misli dobro građanima Srbije, poistovećivao je sa režimima u kojima nije ni učestvovala. Čak i njene lidere je
optuživao da su nanosili zlo građanima Srbije, a onda je DS predstavljao kao stranku koja nudi spas građanima Srbije i da ova Vlada, u stvari, ne radi ništa drugo nego da upravlja Titanikom. Bar sam ga ja tako razumeo.
Međutim, u jednom delu moram da priznam da je bio u pravu. Srbija je bila Titanik do 27. jula 2012. godine. Do tada je bio premijer Mirko Cvetković. Dovoljno je da pogledate i uporedite slike gospodina Cvetkovića i kapetana Titanika, Edvarda Džona Smita, videćete da neodoljivo podsećaju. Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić su promenili putanju tog Titanika kojim ste upravljali prema toj santi leda. Srbija prvi put ima prijatelje na sve četiri strane sveta, što vi niste mogli nikako da uradite i da postignete.
Kada pričate o "Telekomu", odakle to da je on sada dva puta skuplji nego što je bio 2011. ili 2012. godine? Zato što se više veruje ovoj Vladi, a ne onoj koju je vodio Mirko Cvetković. I građani više veruju ovoj Vladi.
Kao što rekoh, danas građani Srbije možda nemaju velikog razloga za radovanje, ali imaju jedan dobar razlog - nadu da će da izađu iz ekonomske krize u koju ste vi uvukli građane Srbije.

Gospodin Babić, replika.
(Srđan Milivojević, s mesta: Kako sva trojica?)
Gospodin Rističević, na osnovu ličnog spominjanja, gospodin Arsić u ime poslaničke grupe, gospodin Babić na ime tumačenja onoga što se odnosilo na njegovo izlaganje.
Izgovorili ste Srpska napredna stranka.