Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, Srbija mora da bude pravedno društvo, društvo jednakih šansi. Srbija ne može da bude ovakvo društvo ako se ne stane na put korupciji i ako nam je pravosuđe neefikasno, sporo i mnogima nedostupno. Stoga su ove dve strategije koje su danas pred nama veoma važne.
Govoriću više o strategiji za borbu protiv korupcije. Šta to znači korupcija? To znači da su pojedinci sve bogatiji, a građani sve siromašniji. Ako imamo korupciju, onda nemamo investicije, nemamo ekonomskog, socijalnog i demokratskog razvoja Srbije. Korupcija na neki način ekonomski iscrpljuje i moralno ponižava građane. Nema novog zapošljavanja, jer kada investitor donosi odluku da li će da investira u Srbiju, da otvori fabriku i zaposli ljude, korupcija predstavlja veliku prepreku.
U borbi protiv korupcije načinjeni su određeni pomaci u prethodnom periodu, ali nedovoljni. O tome nam govore izveštaji Evropske komisije, Saveta Evrope, Stejt departmenta, UNDP. Ova Vlada napravila je velike korake u borbi protiv korupcije. Pokazala je da nema nedodirljivih, pokazala je odlučnost u borbi protiv korupcije. Donet je određen broj zakona koji sprečava da do korupcije dođe, kao što je Zakon o javnim preduzećima i Zakon o javnim nabavkama.
Naravno, problem korupcije moramo sistemski da rešimo, a ova strategija koja je danas pred nama upravo predstavlja prvi korak ka tom putu. Kada govorimo o korupciji u Srbiji, jasno je svakome da je u Srbiji ima, pred tim ne smemo da zatvaramo oči i jasno je da prostora za korupciju ima dovoljno. Imamo je u oblasti javnih finansija, gde ne postoji dovoljna transparentnost u trošenju javnih sredstava. Do donošenja Zakona o javnim nabavkama imali smo netransparentnost u oblasti javnih nabavki puno diskrecionih ovlašćenja.
Ovde bih posebno naglasila da se malo govorilo o svrsishodnosti, odnosno opravdanosti raspisivanja javnih nabavki ili trošenja budžetskih sredstava. Nama se dešavalo u prethodnom periodu da su se neke ulice i po tri puta asfaltirale, da su se npr. u neke ambulante opremale savremenim nameštajem, dok su seoske ambulante prokišnjavale. Takođe, desilo se npr. da su opštine u Vojvodini politički bile naterane da pokriju troškove Fonda za kapitalno ulaganje iz svojih budžeta. Naravno, sve je to bilo zakonski pokriveno skupštinskim odlukama o lokalnim budžetima.
Prostora za korupciju ima i u zdravstvu, kroz javne nabavke, dopunski rad lekara, liste čekanja. Posebno bih se osvrnula i na samostalne prihode koje zdravstvene ustanove imaju i na koji način se koriste. Navešću primer Doma zdravlja u Kovinu koji nema tako male sopstvene prihode i koji ih je iskoristio, opet o opravdanosti da kažem nešto, za zapošljavanje nemedicinskog kadra, dok pojedina sela u našoj opštini uopšte nemaju lekare.
Kada je u pitanju obrazovanje, možemo govoriti da prostor za korupciju predstavlja ovlašćenje diskreciono direktora da može da zaposli određene kadrove, organizovanje ekskurzija, takođe, javne nabavke. U medijima veliki problem predstavlja netransparentno vlasništvo, nejasni kriterijumi za dodelu državne pomoći.
Kada je u pitanju prostorno planiranje i izgradnja, svi smo svedoci da je potreban veliki broj dozvola i raznoraznih saglasnosti da bi se uopšte počela neka izgradnja. Naravno, to sve dovodi do toga da nema investicija. Kada se ozbiljni investitori susretnu sa ovim problemom i, naravno, time da moraju nekog da potplate da bi došli do svega toga, oni jednostavno pobegnu iz Srbije, a naši građani ostaju nezaposleni na biroima rada. U svim oblastima postoji taj prostor za korupciju i u strategiji su one dobro i nabrojane. Tu je i carina, i policija, i pravosuđe, potreba za reformom poreske uprave i jaka finansijska disciplina.
Sve ovo što sam govorila nameće potrebu sistemskog i celovitog rešavanja problema korupcije. Da bi na ovakav način rešili ovaj gorući problem našeg društva, mora se delovati u tri pravca, to je prevencija, edukacija i represija. U strategiji su date dobre preporuke i ciljevi, naročito kada je u pitanju preventiva i edukacija.
Što se tiče preventive, moramo doneti zakone koji će sprečiti korupciju. Naravno, pri donošenju zakona mora se uraditi analiza da li u tom zakonu postoji rizik za korupciju i da se takvi rizici odmah otklone. Potrebna je transparentnost u radu svih organa vlasti, zatim proširenje i preciziranje nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, DRI, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije. Ovakve institucije moraju da budu uvažene u našem društvu i poštovane. Mora biti uspostavljena efikasna zaštita uzbunjivača, odnosno lica koja prijavljuju korupciju. Mi na neki način naše građane moramo da motivišemo da ne ćute pred korupcijom, već da je prijave.
Što se tiče edukacije, moramo da imamo obučene profesionalce koji su zaposleni u nezavisnim institucijama, obučene pojedince u lokalnim samoupravama, nevladinim organizacijama, zdravstvu i obrazovanju, ali i obučene građane koji, još jednom ponavljam, neće zatvarati oči pred korupcijom, već će da je prijave.
Naravno, svaki onaj ko je ostvario ličnu korist, koristeći svoj položaj i obogatio se, mora biti procesuiran i adekvatno kažnjen. Sva imovina koja je stečena na nezakonit način mora biti oduzeta. Tu zaštićenih ne sme da bude. Niko nema pravo da se bogati novcem svih građana, dok oni siromaše sve više i više.
Naravno, uvek se postavlja pitanje implementacije strategije. Mi znamo da su u Srbiji donete mnoge strategije, ali da nisu sprovedene. Ova strategija nikako ne sme da ostane mrtvo slovo na papiru. Ona se mora realizovati, i to ne samo na državnom nivou, već na svim nivoima vlasti. Svi nivoi vlasti, i AP Vojvodina i lokalna samouprava, moraju da imaju svoje akcione planove koje će dostojno da poštuju. Što je najvažnije, rezultati moraju da budu vidljivi, kako na državnom, tako na pokrajinskom i lokalnom nivou.
Ova Narodna skupština mora da ima obavezu da na posebnoj sednici raspravlja o implementaciji strategije, da se jasno zna ko jeste a ko nije sproveo ono što je trebalo, kao i da se preispita rad odgovornih lica. Tu obavezu, naravno, mora da ima i Skupština AP Vojvodine, kao i sve lokalne skupštine.
Ujedinjeni regioni Srbije će uvek davati jaku podršku za doslednu primenu strategije za borbu protiv korupcije. Naš imperativ jeste jedno pravedno društvo, društvo jednakih šansi, društvo gde će se svi regioni u Srbiji podjednako razvijati. Društvo u kome će postojati nulta tolerancija na korupciju, na finansijsku disciplinu, bahatost, neracionalno trošenje i poslovanje.
I po izveštajima smo videli da Srbija godišnje samo kroz neregularne javne nabavke potroši odnosno izgubi oko 600 miliona evra. Svedoci smo u proteklom periodu za koliko novca je oštećen budžet Srbije, za koliko novca su oštećeni budžeti lokalnih samouprava. Svi znamo koliko je državnog novca odnosno novca svih građana trebalo dati za saniranje krađe u "Agrobanci" i "Razvojnoj banci Vojvodine". Verujte, kao običnog građanina, narodski rečeno, duša me boli zbog takvog potrošenog novca.
Treba svi da se zapitamo šta je od ovog novca sve moglo da se uradi, koliko je puteva, infrastrukture moglo da bude urađeno, industrijskih zona, koliko škola, koliko obdaništa? Koliko je investitora otišlo iz Srbije jer su shvatili da moraju da potplate pojedince za dozvole i saglasnosti? A mogli su ovde da otvore fabrike i da zaposle naše ljude. To više ne smemo da dozvolimo.
U Danu za glasanje poslanici URS daće podršku za obe ove strategije.
Dodala bih još da je danas važan dan, jer danas smo dobili datum za otpočinjanje pregovora sa EU. Za URS nema dileme da je Srbija zaslužila da otpočne pregovore, ali ta zasluga pripada prvenstveno građanima Srbije koji su strpljivo i uprkos velikim iskušenjima podržali evropski put Srbije.
Prilikom pregovora, borba protiv korupcije i reforma pravosuđa biće važne teme. Ali, mi sa korupcijom moramo da se izborimo ne samo zbog Evrope već i zbog nas samih. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

Poštovani predsedavajući, žao mi je što je gospodin ministar izašao i što nas u sali ima ovako malo a razgovaramo o važnim temama koje se odnose na izgradnju jedne ozbiljne i jake države i koje treba da nam garantuju u nekoj perspektivi, sprovođenjem ove dve strategije, i pravnu sigurnost i sigurnost našim građanima i više pravde i pravičnosti a manje korupcije.
Pokušaću da napravim jednu retrospektivu borbe protiv korupcije u Srbiji i ono što se činilo od promena u Srbiji do sada u borbi protiv korupcije.
Kada je 2004. godine izabrana prva koaliciona Vlada sa predsednikom Koštunicom na čelu, zatekli smo jednu zarobljenu državu, državu koja je bila okovana korupcijom i vezama sa organizovanim kriminalom raznih državnih činovnika. Srbija je tada bila rangirana na 106. mestu po transparentnosti, "Transparency International", organizaciji koja se bavi evaulacijom i procenom stanja u državama po pitanju korupcije i to je jedno mesto koje je tada bilo najlošije u regionu, u ravni Lesota i ostalih afričkih država.
Mi kao tadašnja Vlada krajnje ozbiljno i odgovorno smo pristupili borbi protiv korupcije, ne samo kampanjski, već sistematično, planski i koordinirano. To je bio jedini način da se jedna država izbori sa korupcijom. Doneta je 2005. godine Strategija za borbu protiv korupcije, prva ikada doneta, a 2006. godine Akcioni plan. Ova strategija naslanja se i nastavak je, kako u samom obrazloženju stoji, te strategije i tog akcionog plana i mi očekujemo da bar u tolikoj, ako ne i u većoj meri, bude realizovana ova postojeća strategija.
U oblasti javnih nabavki tada se prvi put ozbiljno pristupilo, kroz donošenje Zakona o javnim nabavkama, formiranjem Uprave za javne nabavke i Komisije za zaštitu prava ponuđača. Prosto, krenuli smo da gradimo institucije koje garantuju smanjenje korupcije, pravičnost u javnim nabavkama i sve ono što će kasnije uslediti i o čemu ću govoriti je pokazatelj da može da se ide i nazad kad je u pitanju borba protiv korupcije.
Reorganizovana je kriminalistička policija. Stvoren je pravni i organizacioni okvir za borbu protiv korupcije. Donet je novi Krivični zakonik i Srbija je sa svim ovim što je urađeno 2004, 2005. i 2006. godine, 2007. godine bila na 79. mestu liste "Transparency International" zemalja po stepenu korupcije i bila je jedna od najbolje rangiranih država u regionu, izuzev Slovenije. To je pokazatelj da za kratko vreme može dosta da se uradi u borbi protiv korupcije, ukoliko se pristupi organizovano, sistematski i planski.
Tadašnji ministar pravde, Stojković, koji je predložio ove strategije i ministar Jočić, kao ministar policije, svesrdno su se trudili i uradili puno na zauzdavanju korupcije i kriminala u Srbiji. Snažna borba protiv korupcije i organizovanog kriminala videla se, pre svega, u raznim oblastima državnog organizovanja. Znači, da li su to javna preduzeća, sudstvo, pravosuđe ili uprava, gde god je bilo korupcije nastojali smo da je smanjimo i da se sa njom izborimo.
Pomenuću samo neke slučajeve organizovanih grupa koje su kršile zakon. To je bilo u "Putevima Srbije", gde su "kraduckali" na naplatnim rampama, gde je jedan dobar broj ljudi uhapšen i gde se došlo do novog sistema, kako bi se smanjila krađa na naplatnim rampama. Govorim o tome da je uhapšen predsednik, a sada pre par meseci i osuđen, predsednik Višeg trgovinskog suda sa svojim saradnicima, ostalim sudijama, gde se vršilo niz zloupotreba u stečajnom postupku i uopšte prilikom rada u Trgovinskom sudu. U Carini je uhapšeno 55 zaposlenih članova, zato što su se bavili kriminalom i neregularnim uslugama prilikom carinjenja robe i nelegalnog prelaska robe preko granice. Imamo i u oblasti nafte, šverca duvana, već je pomenuto da su privedene kraju istrage koje su se ticale šverca duvana i učesnike iz državnog aparata u švercu duvana.
Samo bih još napomenuo prosvetu, tačnije slučaj Kragujevačkog univerziteta i zloupotreba prilikom polaganja ispita, gde je jedan dobar broj i profesora sa Kragujevačkog univerziteta optužen i uhapšen zbog nameštanja i zbog prodavanja ispita, što je bilo odomaćeno i prošireno u Kragujevcu, naročito na Pravnom fakultetu. Na taj način smo dali svoj doprinos i ta vlada Vojislava Koštunice je učinila da se dovede u red i zavede red u institucijama sa kojima građani najviše imaju dodira, a to su državna uprava, prosveta i ministarstva preko kojih država funkcioniše sa građanima.
Nažalost, moramo da konstatujemo da postupci protiv optuženih u Kragujevcu još uvek nisu završeni, da su pojedini vraćeni i da su dekani na fakultetu, da je zbog bliskosti sa predstavnicima prošle Vlade dozvoljeno da pojedini postupci zastare i da se na taj način potpuno obesmisli i obezvredi borba protiv korupcije. Mi smatramo da to nije dobro i očekujemo da ova vlada pokaže i na delu nultu toleranciju prema korupciji i da kroz ovu strategiju pravosuđa dođemo do pravosuđa koje će bez političkog uticaja, na pravdi zakona, po slovu zakona, suditi i presuđivati i da konačno građanima pružimo pravdu i pravičnost u Srbiji.
Da je značajan doprinos te vlade dat u oblasti organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova, vidi se i po tome da kadrovi koji su tada postavljeni na čelo Ministarstva unutrašnjih poslova i koji su tada promovisani i danas predstavljaju one koji nose borbu protiv korupcije, koji vode radne grupe koje danas funkcionišu u okviru Ministarstva pravde i koje se bave upravo predmetima 24 privatizacije koje se proveravaju.
To samo govori da se tada radilo krajnje odgovorno, dobro i da su ljudi koji su postavljani ti koji su bili u stanju da sprovedu i reformu u samom Ministarstvu policije i da nastave da rade.
Mi smatramo isto, da prevencija u borbi protiv korupcije nešto što je jako važno i da se u poslednje vreme tome pridavalo jako malo značaja, da smo mi išli samo na represivne mere, i da treba pre svega voditi računa o prevenciji i raditi na tome da se na svim segmentima od mesne zajednice pa naravno do samih ministarstava i državnog vrha spreči bilo kakav oblik korupcije i da ona dođe na onaj nivo koji je prisutan u drugim državama, ono što ja kažem, u državama modernim ili dobro organizovanim državama sa jednom jasnom vladavinom prava.
Ono što je takođe pomenuti i to ću citirati izveštaj Transparentnosti Srbija, da Srbija u izveštaju od 2012. godine, Srbija šest godina tapka u mestu. Srbija šestu godinu za redom nije popravila svoj skor na indeksu percepcije korupcije, kaže Transparentnost Internešnal. Samim tim u poslednjih godinu dana prestigli su nas, ili dostigli Bosna i Hercegovina, Liberija, Šri Lanka, Bugarska Trinidad i Tobago. I posle dužeg vremena ispred nas su sve bivše republike SFRJ i sve zemlje Balkana izuzev Albanije i Moldavije. Znači, to je stanje Srbije koje ste vi zatekli kao Vlada, koje se desilo nakon toga što je na vlast došla DS, posle vlade Vojislava Koštunice. To je ono što se nama desilo, a to je tapkanje u mestu svih ovih godina.
Šta to konkretno znači? To konkretno znači da u to vreme ništa nije rađeno u borbi protiv korupcije, da se nije radilo na izgradnji pravne države, da nije bilo javnosti u radu državnih organa, da je bilo puno intervencija države u rad pravosuđa, policije i privrede i da država ni na koji način, odnosno njene institucije i organi nisu mogli da funkcionišu.
Ono što je prioritet po Transparentnosti Srbija, a što ste naravno i vi uključili u vašu strategiju, a to je da se obezbedi veća javnost u radu državnih organa, smanjenje regulatornih i finansijskih intervencija države, što je jako dobro, reforma javnih nabavki izvrši na način da tu stvarno dođe do smanjenja i uštede.
Mi smo doneli novi zakon i mi realno očekujemo da tu bude uštede, ali treba sprečiti svaku mogućnost, zloupotrebe postojećih sistema i izuzetke koji se svuda pojavljuju.
Treba jačati uloge nezavisnih organa. Tu govorimo o ombudsmanu, o državnom revizoru, o Zaštitniku građana, Povereniku za informisanje i o antikorupcijskoj agenciji.
To su regulatori, kontrolori očuvanja funkcija države na način da one budu u funkciji građana, ne u funkciji pojedinaca, biznismena ili određenih kriminalnih grupa i zato je važno da mi kao država jačamo nezavisna regulatorna tela, kako bi mogli da obezbedimo funkcionisanje države.
Isto tako, važno je da imamo javnost medijskog vlasništva i da obezbedimo ili onemogućimo, a to je zadatak Vlade, zabranu sponzorstva iz oglašavanja, monopolista iz javnog sektora.
To nije slučaj, vidimo, "Srbijagas" je sponzor niza klubova, dešavanja, Aerodrom "Nikola Tesla", to je pomenuo kolega pre mene, imamo PTT, to su situacije gde mi kao država nismo u stanju zbog partijskih razloga da sprovedemo depolitizaciju i departizaciju i borbu protiv korupcije do kraja.
Moramo da izgradimo i vi ste o tome govorili kroz ovu strategiju, nezavisno, efikasno i odgovorno pravosuđe. Stvarno je teško na razvalinama praviti jednu kuću i graditi nezavisno pravosuđe, odgovorno i efikasno, a i mi očekujemo i mi ćemo vam u tome pomoći, da se izgradi ono pravosuđe.
Mene raduje da ste vi danas prilikom rasprave o strategiji pravosuđa govorili sve ono što smo pričali ove godine, od toga da je nelegalno izabrana Nata Mesarović, pa do samog postupka izbora sudija, do praćenja, 600 sudija koji nisu reizabrani, pa do svih onih izmena zakona koje su neophodne kako bi se obezbedilo nezavisno pravosuđe. To je nešto što nas ohrabruje da će konačno u Srbiji neko početi da razmišlja, da gradi državu koja će trajati i koja će biti osnova i stub izgradnje jedne moderne i pravne države.
Kontrola imovine javnih funkcionera i službenika je takođe važna, tačnost izveštaja i to je sve ono što je jako bitno u borbi protiv korupcije i jačanje same Agencije za borbu protiv korupcije, pre svega stručnim kadrovima u oblasti finansija, finansijske kontrole, kako bi Agencija za borbu protiv korupcije mogla da bude adekvatna institucija da pomogne da se sami državni funkcioneri na pravi i odgovarajući način, da prijave svoju imovinu i onemoguće u vršenju u dva ili tri posla ili da pored svog redovnog posla na neke nelegalne načine stiču imovinu.
Ono što je takođe jako važno reći, to je da ovom strategijom, očekujem da stupanjem na snagu ove strategije, a to znači samim njenim usvajanjem i objavljivanjem, vi sprovedete nju i da razrešite direktore koji su politički izabrani. To je ono što stoji u ovoj strategiji i ono što stoji u Zakonu o javnim preduzećima.
Gospodin Krkobabić, nema ga, i ako je i poslanik i direktor, i ja očekujem da već krajem iduće nedelje, kada se usvoji i ova strategija stupi na snagu, da podnese ostavku, kako bi ličnim primerom vladajuća koalicija pokazala da hoće da se bori protiv korupcije i da hoće da sprovede strategiju protiv korupcije u delo.
Gde ćete bolji primer od toga? Ja ga ne vidim, a nadam se da se i vi slažete sa tim i da svi oni direktori koji su po političkoj liniji izabrani, kao političari dođu tu.
Nemam ništa protiv direktora "Telekoma" koji je čovek kao stručan, i koji je stručan kao direktor i kadar i iz samog "Telekoma" izabran za direktora "Telekoma". Ako imamo i direktora "Srbijagasa" koji je potpredsednik stranke, narodni poslanik i direktor jednog preduzeća, i prosto treba da se vidi koju će od tih funkcija da obavlja.
Mi očekujemo da u najskorije vreme na delu vidimo ovu strategiju, da se ona primenjuje, da se sprovodi i da na jednak način, kao što vi pozivate na odgovornost one koji su uradili ono što su uradili u pravosuđu u prethodne četiri godine, prosto i vi morate da budete svesni da ste i vi odgovorni za sprovođenje ove strategije i da sutra i vi treba da kažete, gospodine Krkobabiću, odlučite da li ste direktor, poslanik ili nešto treće, ili penzioner.
Gospodine Bajatoviću, da li s te poslanik ili direktor i to je nešto što mi očekujemo od vas i to je prvi test za vladajuću koaliciju i nemojte da se skrivate iza tumačenja Sekretarijata za zakonodavstvo, jer jedini ovlašćeni za tumačenje zakona je skupštinski Odbor za ustavna pitanja.
Ako neko treba da da tumačenje zakona da li direktori koji nisu u v.d. statusu, koji su imenovani dva minuta pre stupanja na snagu, Zakona o javnim preduzećima, mogu da ostanu direktori do kraja mandata, nije za to nadležan Odbor za zakonodavstvo, Sekretarijat Vlade, već je nadležan Odbor za ustavna pitanja.
Ako Vlada ima nekih nedoumica, ona treba da pita Skupštinu, kako da se odnosimo prema direktorima koji su politički postavljeni i da onda vladajuća većina kaže, oni treba da budu direktori do kraja mandata i nakon toga se raspiše javni konkurs.
Mi ćemo da kažemo, hvala lepo, to je vaša odluke, ali onda taj deo strategije u borbi protiv korupcije moramo da stavimo ad akta i on se ne poštuje i to je onda vaša odgovornost.
Isto tako, uspostavljanjem, kako piše u strategiji, sistem za sprečavanje sukoba interesa zaposlenih u javnom sektoru, a u štampi smo mogli da vidimo da je direktor "Puteva Srbije" Drobnjak i akcionar jednog preduzeća za puteve koji dobija poslove od "Puteva Srbije". Gde ćete veći sukob interesa od toga?
Očekujem takođe da stupanjem na snagu i ove strategije, prosto se vidi na koji način će da se reši taj problem, jer je to prisutno u javnosti i o tome ćemo više govoriti na sledećoj sednici, kada bude reči o pretvaranju dugova, puteva Srbije u javni dug, ali to je materija koja se tiče i ove strategije.
Mi u najboljoj nameri smatramo da je ova strategija dobar nastavak borbe protiv korupcije koju ste započeli i to je jedna od stvari u kojoj se apsolutno slažemo. Imate našu punu podršku, to je borba protiv korupcije i nulta tolerancija u korupciji je nešto, u borbi protiv korupcije u ovoj fazi je nešto što bi moralo da bude prioritet, da svi mi damo podršku onima koji su i u ovoj strategiji po zakonu nadležni da se bore protiv korupcije. Očekujemo da vi date pun doprinos i da u nultoj toleranciji borbe protiv korupcije na primerima koje sam pomenuo ovde u Skupštini, već samim stupanjem na snagu ove strategije, pokažete da stvarno postoji nulta tolerancija.
Imate našu podršku. Smatramo da je ova strategija dobra osnova za borbu protiv korupcije. Očekujemo da se sve aktivnosti koje donese akcioni plan, čiji smo predlog već mogli da vidimo, da se donese akcioni plan koji će ubrzati sprovođenje svih aktivnosti pomenutih u ovoj strategiji i kako bi proces borbe protiv korupcije i prevencija korupcije ubrzali i kako bi ga smanjili na onu meru koja postoji u modernim evropskim državama.
Mi kao DSS, pozdravljamo nastavak borbe protiv korupcije tamo gde je zastala 2007. godine i očekujemo da krajnje odgovorno, ozbiljno, kao što ste se do sada trudili pristupite i nastavite borbu protiv korupcije i primerom u ovoj Skupštini, najtransparentnije pokažete da borba protiv korupcije ima nultu toleranciju i tada ćete podršku od nas, koju u ovom segmentu imate, biti još veća i očekujemo da ćemo kada se sledeći put vidimo, gospodine ministre, moći da pričamo o nekim narednim koracima a ne da pominjemo ono što očekujemo od vas da uradite ili da insistirate na tome, već naredne nedelje kada ova strategija stupi na snagu i kada pojedinci koji sede u ovoj skupštini budu u sukobu i njihova funkcija bude u sukobu sa rešenjima predviđenim u ovoj strategiji.
Očekujemo da sledeći put kada dođete da možemo da pričamo o nekim novim stvarima, o drugim stvarima, a ne da se vraćamo na ono što će samo diskreditovati i ovu strategiju i posao oko kojeg se toliko trudite i koji je izuzetno važan za izgradnju pravne, odgovorne države. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, neću se ponavljati u odnosu na ono što sam kao ovlašćeni predstavnik SPS rekao u prepodnevnom vremenu današnje rasprave o nacionalnoj strategiji i reforme pravosuđa u Srbiji.
Međutim, mora nešto da se primeti, a to je da je ova rasprava upravo u trenutku i to je jedna koincidencija koja je po meni jako pozitivna, upravo u trenutku kada Srbija dobija datum za početak pregovora sa EU, radi ulaska u EU.
Zašto koincidencija? Zbog toga što je upravo ova strategija u funkciji implementacije sveta onoga što je država Srbija preuzela kao obavezu, a istovremeno ispunjenje uslova za ulazak u EU. Stoga, sve ono što je učinila Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Dačićem, potpredsednikom Vučićem, vama gospodine ministre, svima ostalima koji su participirali u ovom zaista mukotrpnom poslu, zaslužuju u svakom slučaju jedno veliko priznanje i od ovog doma.
Da sa vratimo na strategiju, barem u onom smislu u kojem svi do sada koji su diskutovali iz reda pozicije od 2006. godine, pa i od 2008. godine, sami sebe aboliraju za neke greške i propuste koji su učinjeni u tom periodu. Ne znam zašto, jer su te greške i propusti više nego evidentni, više nego očigledni.
Postavlja se pitanje, kako mi da doprinesemo da se ova strategija usmeri u pravcu realizacije u praktičnom smislu reči, odnosno da zaživi? Ovaj parlament ima mogućnosti za to.
Prva mogućnost jeste donošenje kvalitetnih zakona i čini mi se da se ova strategija pomalo podudara i sa rezolucijom o zakonodavnoj politici koju smo nedavno usvojili. Zašto? Zbog toga što ovaj parlament mora da izbegne ono što ga opterećuje već duže vremena, a to je donošenje zakona po hitnoj proceduri. Što je više hitne procedure prilikom donošenja zakona, to je manja transparentnost i obratno, što je više zakona koji se donose u redovnoj proceduri daleko je više učešće i stručnog i opšteg javnog mnjenja, a to je ono što je sadržano u strategiji reforme pravosudnog sistema u Republici Srbiji.
Drugo, ono što je naša obaveza, nas kao narodnih poslanika, je nesumnjivo da se maksimalno potrudimo da zakoni, barem oni procesni zakoni budu što jasniji, precizniji i da se odnose upravo na ono što se u sudovima primenjuje u procesnom smislu reči, kako se sudijama ne bi vezivale ruke.
U najvećem obimu, mi, kao kreatori zakona, utičemo na to da se u procesno-pravnom smislu reči, sudski postupak odvija efikasno, u razumnim rokovima i da procesna rešenja budu kvalitetna rešenja, ali nije samo pitanje donošenja zakona o parničnom postupku, zakonika o krivičnom postupku, već su u pitanju i materijalno-pravni zakona.
Gospodine ministre, i vi ste bili svedoci donošenja brojnih zakona u materijalno-pravnom smislu reči, koji su bili pod 1) anahroni, pod 2) nepraktični, neživotni i neprimenjivi.
Upravo je poslanička grupa SPS sa ovog mesta ukazivala na pogubnost Zakona o privatizaciji i člana 20ž, Zakona o privatizaciji koji govori o restrukturiranju subjekata privatizacije, koje traje po 20 godina za koje vreme ubija i odlazi u privrednu smrt, ko zna koliko drugih privrednih subjekata, ko zna koliko ljudi ostaje bez posla? Na desetine hiljada ljudi. Za koje vreme se budžet Republike Srbije ne popunjava, što je nesumnjiva šteta za državu?
Nažalost, kod nas je uvek post festum pamet, pa tek sada dolazimo do zaključka posle svih tih grešaka da sada sve subjekte u privatizaciji, odnosno u restrukturiranju, treba što pre prodati kako bi sanirali štetne posledice. Trebali smo to učiniti ranije, ne bi bili u ovakvoj situaciji.
No, ono što predlaže Vlada, konkretno resorno ministarstvo, odnosno Ministarstvo pravde, jeste ogroman pomak napred u donošenju kvalitetnih zakona, naročito vezanih za oblast pravosuđa. Ono što nam sada dolazi u skupštinsku proceduru ima nesumnjiv kvalitet. Danas sam pomenuo neke od tih zakona koji se vezuju za Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o mreži sudova, odnosno teritorijalnoj organizaciji sudstva u Srbiji i to su zaista kvalitativni pomaci napred. To je jedan od načina kako Narodna skupština Republike Srbije pomaže realizaciji strategije reforme pravosuđa, ali ne i jedini.
Moramo da budemo svesni da prilikom donošenja budućih zakona, kompletna finansijska struktura iz koje se obezbeđuju novčana sredstva za pravosuđe ne može više biti u rukama bilo koga drugog osim pravosuđa.
Dakle, budžetska sredstva koja se obezbeđuju Zakonom o budžetu, rebalansom budžeta, mogu biti data isključivo organima koji su vezani za pravosuđe u Visokom savetu sudstva, Državnom veću tužilaca koji će upravljati tim sredstvima, jer najbolje poznaju finansijsku situaciju u sudovima i tužilaštvima.
Normalno je da mehanizmi kontrole u tom pravcu moraju postojati, normalno je da neko u tom pravcu mora podnositi izveštaje, normalno je da neko mora odgovarati za svoj rad u slučaju da raspolaganje novčanim sredstvima ili finansijski transferi ne idu u onom pravcu koji zakon propisuje.
Ono što je sigurno, sigurno je da sada zahvaljujući greškama od 2006. godine, a potom i 2008. godine, pa sve do 2011. godine, grubim propustima je pravosuđe u finansijskom smislu u potpunom debaklu.
Zašto? Zato što se u voznim parkovima sudova voze vozila koja su stara po 10 ili 15 godina, zato što računarska tehnika nije još uvek na onom nivou na kome treba da bude, zato što je davno trebalo uvesti elektronski sistem rada u pravosuđu i tu je jedino privredno pravosuđe zaživelo, što se tiče AVP programa i uvođenja AVP programa kao automatskog vođenja predmeta u pravosuđu.
Svi oni koji su dirigovali pravosuđem u ovom periodu od 2006. do 2011. godine su morali o ovome da vode računa, a ne da to činimo sada i da se to svali na teret Ministarstva i sadašnjeg Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Dakle, ne postoji mogućnost abolicije za greške koje su počinjene u ranijem periodu, ali ono što poslanička grupa SPS kategorički insistira i što očekujemo od Ministarstva pravde, da će dati svoj doprinos, jeste jedna radikalna, ali zaista radikalna transformacija u stručnom smislu u sudovima u tužilaštvima, kako bi se pravosuđe konačno, pežorativno rečeno, očistilo od onih koji ne zaslužuju da budu nosioci ni pravosudnih, ni tužilačkih funkcija.
Zato sam danas ukazivao na neophodnost i na potrebu ocenjivanja sudija, kako bi što pre otklonili jednu ogromnu grešku, kako sam to i danas naveo, da je veliki broj nekvalitetnih sudija reizabrano i dan danas stoje u pravosuđu i rade svoj posao. Način na koji ga rade još uvek nije ocenjen ni vrednovan, ni pozitivno, ni negativno, a od toga trpe najviše građani, odnosno onima kojima je pravda potrebna.
Na kraju, s obzirom da mislim da sam obuhvatio sve ono što nisam stigao danas, kad sam govorio o pravosuđu, vratiću se samo još par rečenica na mrežo sudova. Rekao sam da ni u kom slučaju nikakve lokal patriotskih razlozi ne smeju opredeljivati predlagača za mrežu sudom, jer lokal patriotizam ovde ne može imati težinu, ali ono što mora imati težinu to je da građani zaslužuju da im sudovi budu dostupni. Dostupnost sudova građanima podrazumeva nešto što je imperativ budućeg rada sudova.
Veliki je broj sagovornika da se tamo, gde su nekada postojali sudovi, sudovi vrate ili barem da budu sudske jedinice. Mi moramo da budemo svesni tri činjenice koje niko ne može da dovede u sumnju.
Prvo, da smo od jedne nakaradne mreže sudova, koja je ustrojena 2006, 2008. godine, došli u situaciju da imamo ogromno finansijsko opterećenje, da imamo šetajuće sudije, bukvalno, da se tako izrazim, sudije u tranzitu, koje su gubile ogromno vreme i energiju kako bi stizale od mesta boravka do sudske jedinice, potom ponovo do suda. Gde je tu mogućnost kvaliteta suđenja i gde je tu mogućnost kvaliteta vođenje postupka?
Ono što je sigurno, sigurno je da mreža sudova mora biti racionalizovana, ali i istovremeno da onaj imperativ, koji sam ukazao, bude zastupljen, da svi građani mogu obezbediti svoju sudsku zaštitu, odnosno da im može biti pružena sudska zaštita u sudovima gde im je najbliže i gde to može biti na najefikasniji način.
Što se tiče kraja ili okruga odakle dolazim, mislim da je tu mreža sudova na adekvatan način u predloženim zakonskim tekstovima predviđena i tu ne bi trebalo da bude primedbi. Jednostavno se samo moramo potruditi da zaista one teritorije Republike Srbije koje nisu pokrivene mrežom sudova ili sudskih jedinica još jednom razmotrimo i da damo ocenu te mreže pre nego što uđe konačno u skupštinsku proceduru.
Na kraju, s obzirom da to danas nisam istakao, nesumnjivo je da ova strategija ovako kako je predložena, zaslužuje podršku, a isto tako je nesumnjivo da predstoji jedna velika borba da se ova strategija pretoči u realnost, da se nakon ove strategije donesu kvalitetni zakoni. Isto je tako nesumnjivo da svi moramo u buduće dati veliki doprinos da i strategijom ono što smo preuzeli kao obavezu radi ulaska u EU ispoštujemo. Zato, gospodine ministre, poslanička grupa SPS će bezrezervno glasati u danu za glasanje za ovu strategiju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Igor Bečić. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani građani, ovde raspravljamo o dve veoma važne strategije. Prvo ću govoriti o Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa.
Ova strategija pokazuje spremnost države da odgovori na zahteve građana za poštovanje ljudskih prava, nezavisnim, nepristrasnim i efikasnim pravosuđem, a u cilju jačanja poverenja građana u pravne institucije države i poštovanje istih.
Istovremeno, strategija treba da pripremi pravosudni sistem Republike Srbije za proces evropskih integracija, a posebno je važna njena korektivna uloga u otklanjanju posledice reforme pravosuđa sprovedene 2009. godine, za koju već sada sasvim sigurno možemo reći da je bila katastrofalna.
Veoma je značajna podrška međunarodnih regionalnih organizacija za donošenje i sprovođenje predložene strategije, a naročito podrška evropske komesarke za pravosuđe, koja je ukazala da je to od ključne važnosti za Srbiju i njen evropskih put.
Nova strategija, u odnosu na prethodnu, je sveobuhvatnija i odnosi se na čitav pravosudni sistem. Njena osnovna uloga je da odredi odgovarajući pravac i prioritete, kao i da ciljano usmerava reformske aktivnosti.
Strategijom se kao prioritet utvrđuje rešavanje zaostalih predmeta na osnovu detaljno razrađenog programa, kao i preusmeravanjem i preuzimanjem dela sudskih predmeta od strane pravosudnih profesija, notara i izvršitelja, budući da broj zaostalih predmeta u sudovim opšte i posebne nadležnosti u Republici Srbiji već nekoliko godina iznosi preko tri miliona, a da godišnje zastari oko 100.000 predmeta.
Veoma je bitno i njihovo rešavanje u razumnom roku kako bi smanjili broj presuda protiv Republike Srbije, Evropskog suda za ljudska prava zbog povrede prava na suđenju u razumnom roku, kao i veliki iznosi koje po njima plaćamo.
Smanjenje broja predmeta trebalo bi da doprinese i usvajanju izmena Zakona o područjima sudova i javnih tužilaštava, budući da se mreža istih, uspostavljena 2010. godine, pokazala kao neefikasna, sudske jedinice kao neekonomične, a građanima pravda, umesto da bude dostupna, postala je sve dalja.
Budući da se dešava i da moraju da prelaze više od pedesetak kilometara do prvog suda ili sudske jedinice, u nekim mestima gde su tradicionalno postojali sudovi, reformom su ukinuti, kao u mom Vrbasu, Staroj Pazovi ili Rumi, a složenoj situaciji doprinosi i vraćanje sudija i tužioca koji nisu reizabrani 2009. godine na osnovu odluke Ustavnog suda u smislu njihovog adekvatnog i efikasnog uklapanja.
Takođe mi je zadovoljstvo što je radna grupa uvažila argumente da se kroz Zakon o mreži sudova predloži ponovo vraćanje osnovnog suda u Vrbasu.
Strategija govori o potrebi smanjenja političkog uticaja, promene sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužioca u pravcu toga da među njihovim članovima više ne bude predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti, kao i donošenje novih izmena i dopuna postojećih zakona kako bi se povećala efikasnost sudova. Tome će doprineti i označavanje sudske prakse kako bi se izbeglo da u istim ili identičnim situacijama donose različite odluke.
Predviđa se rasterećenje sudija i javnih tužilaca od administrativnih poslova, uspostavljanje karijernog sistema koji će motivisati najbolje studente da postanu pripravnici u sudovima i javnim tužilaštvima i da najbolji od njih ostanu u pravosudnom sistemu, odvajanjem budžeta pravosuđa od budžeta izvršne vlasti, jačanje stručnog kapaciteta i postavljanje jasnih, objektivnih, transparentnih kriterijuma za izbor, ocenu, napredovanje i odgovornost nosilaca pravosudnih funkcija.
Strategija prepoznaje i potrebe da se reši problem prenaseljenosti kazneno-popravnih ustanova i u tom cilju promoviše sistem izvršenja alternativnih sankcija, a značajan pomak je napravljen u pravcu poboljšanja tretmana osuđenih lica.
Budući da Srbija kreće ka otvaranju pregovora, zadovoljstvo je danas da možemo da kažemo da smo dobili datum za otpočinjanje pregovora. Veoma je važna reforma pravosuđa u izgradnji poverenja građana u pravosudni sistem, što će doprineti tome da Republika Srbija bude siguran i primamljiv teren za strana ulaganja.
Izuzetno cenimo napore koje je Ministarstvo pravde uložilo da se reformski proces sprovede, te će, stoga, poslanička grupa SNS u danu za glasanje glasati za predloženu strategiju.
Reći ću još nekoliko reči o Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije. Jedna od definicija korupcije jeste da ona predstavlja zloupotrebu javnih ovlašćenja radi ostvarivanja privatnih interesa, pored nezaposlenosti, niskog životnog standarda, jedna od najvećih problema sa kojim se suočavaju građani Srbije, ali na nju nisu imune ni mnogo razvijenije zemlje sveta, kojim je ona, takođe, aktuelan problem.
Zato svi naši napori moraju da budu usmereni u borbu protiv nje i ova strategija sa predloženim ciljevima predstavlja sistemski pristup u oblasti uspostavljanja pravnog i institucionalnog okvira za njenu prevenciju i suzbijanje.
Bez obzira na kojim nivoima se javlja i u kojim oblicima korupcije se radi, ona predstavlja prepreku društvenom i ekonomskom razvoju zemlje, utiče da građani gube poverenje u državne organe, što je veoma važno i predstavlja presudan faktor o kome strani investitori vode računa, pre nego što se odluče da investiraju u Republiku Srbiju.
Statistika, vezana za korupciju u našoj zemlji, nije nimalo ohrabrujuća. Prosečna stopa korupcije na nacionalnom nivou iznosi oko 9,3%, ali ova Vlada je pokazala, ne samo da je svesna ovog problema, već se i konkretnim merama veoma hrabro suprotstavlja korupciji, što građani prepoznaju i podržavaju, a i cela međunarodna zajednica.
Strategija propisuje kojim opštim načelima su organi vlasti nosioci javnih ovlašćenja dužni da se vode, kao i oblasti u kojima će se prioritetno delovati, koje su prepoznate, kao što je predlagač i istakao, ključne za izgradnju i jačanje sistemskih antikorupcijskih mehanizama. Iako, maltene, postoje oblasti u kojima se ne pojavljuje korupcija, ciljevi koje ona propisuje ne odnose se samo na oblast prioritetnog delovanja, već i na sve ostale oblasti kojima se ova, možemo slobodno da kažemo počast društva, pojavljuje.
U oblasti pravosuđa, strategija prepoznaje potrebu da se budžet pravosuđa odvoji od budžeta izvršne vlasti, kako bi se u potpunosti sprovelo ustavno načelo o nezavisnosti sudske vlasti, čime će doprineti i Pravosudna akademija, koja će jedina biti nadležna za izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
Predviđeno je i uvođenje novog krivičnog dela nezakonito bogaćenje, a značajno je pomenuti da se posebno ističe potreba saradnje sa nacionalnim evropskim međunarodnim institucijama. Borba protiv korupcije pomoći će jedinstvenoj evidenciji krivičnih dela sa koruptivnim elementom.
Privatizacija preduzeća u Srbiji je bila jedna od oblasti u kojoj je bilo izraženo korupcijsko ponašanje čime su doprinela i neprecizna zakonska rešenja. Efekti privatizacije su veoma loši. Poništeno je oko 630 ugovora. Oko dve trećine radnih mesta je trajno izgubljeno.
Strategija predviđa izmene više zakona. Među njima su i oni iz oblasti privatizacije, reorganizacije i stečaja, gde će izmenjeni pravni okvir uticati da se ubuduće otklone rizici od korupcije. Iako je rad poreske uprave uvođenjem sistema e-poreza postao transparentniji, veliki nedostatak predstavlja to što evidencija sa osobama nije povezana sa evidencijom o imovini i prihodom, što znatno otežava postupak kontrole imovinskih karti zaposlenih i funkcionera u javnim službama, kao i finansiranje političkih stranaka. Sve u cilju sprečavanja sukoba interesa.
Mere koje strategija predviđa su i formiranje posebne jedinice u MUP za borbu protiv korupcije, jačanje unutrašnjeg sistema kontrole policijskih službenika, u oblasti prostornog planiranja i izgradnje treba suzbiti koruptivno ponašanje u postupku legalizacije, izdavanje građevinskih dozvola koje se neprimereno dugo čekaju i otkloniti sve druge nepravilnosti koje ne čine Republiku Srbiju primamljivim terenom za ulaganje.
Veoma je važno najavljeno donošenje sistemskog zakona o uzbunjivačima koji će omogućiti da ona lica koja su ukazala na sumnjivu korupciju da se potpuno pravno zaštite, što do sada nije bio slučaj. Setimo se samo kako su prošla lica koja su prijavila aferu indeks na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, ili razotkrila tzv. drumsku mafiju.
Na kraju, u prevenciji i u suzbijanju korupcije ne sme da bude povlašćenih, niti selektivne primene zakona kako bi se dosledno sprovelo načelo nulte tolerancije. U toj borbi potrebno je koordinisano delovanje svih državnih organa, privatnog sektora i građana. Stoga će poslanička grupa SNS u danu za glasanje glasati za predloženu strategiju. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća. Uvažene kolege narodni poslanici, čini mi se da danas jeste stigla dobra vest u Srbiju. Nemam nameru o tome da diskutujem, ali čini mi se da su današnje teme uveliko doprinele tome da danas bude doneta ta dobra vest u Srbiju.
Javnost u Srbiji i naši građani, ako ih pitate kako mere prethodnih godinu dana ove Vlade, na prvo mesto sa pravom i sa jednom racionalnom evaluacijom, jednim racionalnim vrednovanjem kao najveći ili najvidljiviji rezultat koji je relativno efikasno sproveden ili je započeto sprovođenje, jeste rezultat u okviru nekada proklamovane a sada već započete borbe protiv korupcije i kriminala.
Strategija definiše samo borbu protiv korupcije i mehanizme za borbu protiv korupcije, ali nepravedno smo i pomalo neopravdano smo izuzeli pojam kriminala iz ove strategije, jer korupcija i kriminal nisu dihotovni pojmovi. Oni generišu jedan drugog i oni koji su skloni kriminalu sigurno će i nepogrešivo identifikovati one koji su skloni korupciji. Oni se uvek dobro prepoznaju, jer se sličan sličnom raduje. To je važno napomenuti jer moj utisak je lično da u samoj strategiji nije na pravi način objašnjena ta sprega i to prepoznavanje korupcije i kriminala, ali to su samo lične impresije. Ima mnogo boljih pravnika od mene i oni su to na mnogo bolji način objasnili.
Ono što me interesuje kao građanina i kao narodnog poslanika jeste ne samo zakonski okvir o kojem ću nešto kasnije govoriti, već i način na koji mi kao društvo razumemo borbu protiv korupcije. To je i političko pitanje, ali to je i veoma važno društveno pitanje.
Kada čitam strategiju čini mi se da imamo problem sa nekom sistemskom neuređenošću koja stvara koruptivni način života. Sistem nije ni dat pojam, ni zadat pojam, neki deduktivni pojam, samorodan i ničim izazvan, jer sistem stvaraju ljudi i sistem koji je stvoren smo svi mi stvarali godinama. Kada kažem svi mi, mislim i na političare ali i na sve građane Srbije.
Stvarali smo ga tako što smo aktivno učestvovali, nažalost dobar deo njih je aktivno, neki drugi i pasivno, pristajući da budemo deo takvog sistema u kojem možemo samo da okrećemo glavu i cokćemo i čudimo se kako uspevaju oni koji nekom sposobnošću postaju neizmerno i ničim izazvano bogati, a mi čudni nekim sticajem okolnosti sve siromašniji. Govorim o najvećem broju građana Srbije. to je veliki problem o kojem ponekad ne govorimo dovoljno, ukazujući na pravne procedure i pravila koja su najvažnija u sankcionisanju i u prevenciji i u edukaciji, ali mislim da smo malo zapostavili temu, uopšte koruptivnog načina života koji kao da je postao kolektivni način razmišljanja i života u Srbiji.
Sa druge strane, skoro pa malograđanski smo se ponašali klanjajući se tim sposobnim ljudima koji su postali lažna finansijska i politička elita Srbije i stavili njihovu sposobnost i snalažljivost na pijedestal nekih društvenih vrednosti i napredovanja u životu.
Dakle, ako je osnovni utisak naših građana da je političkom voljom, a ona je otelotvorena u jednom čoveku, u jednoj ličnosti i to je često predmet kritika prvom potpredsedniku Vlade koji je opet po funkciji zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala, pokazao koliko su Srbija i njeni građani gladni pravde, onda moramo da se rukovodimo ličnim primerom.
Čini mi se da je lični primer u ponašanju potpredsednika Vlade Vučića najbolji u tome. Evo zašto, da ne bude da samo hvalim lidera svoje stranke. Čini mi se da ni u jednom trenutku nije pokazao ni preteranu egzaltiranost, ni samozadovoljstvo zbog toga što nam je država tako užasno prožeta tim trulim tkivom korupcije i što dobar deo ljudi koji su verovatno u drugim okolnostima i drugim vremenima bili zaista uspešni po merilima jednog pravednog i normalnog puta na kojem možete da zaista u nekoj zemlji uspete, nažalost, ogrezli u korupciji i kriminalu.
Tome ne bi trebalo niko da se raduje. Kažem opet, zbog toga je veoma važno da ne pređemo u toj borbi protiv korupcije u neku necivilizovanu hajku na sve, ali da veoma ozbiljno i onako kako to čini mi se prvi potpredsednik i radi, veoma ozbiljno, predano i bez preterane egzaltacije budemo dosledni u primeni svih onih mera koje mogu da našu državu očiste od korupcije, makar u onoj meri u kojoj je to zaista i u praksi, i u praksi je moguće. Naravno da nikada nije moguće do kraja se izboriti sa korupcijom, zato što dođete u situaciju da vam se svaki put zameri da niste svakog ko je zaslužio dotakli prstom pravde.
To je, čini mi, se problem sa kojim ćemo se suočavati u budućnosti, ali da biste se odvikli od nečega, a odvika je gora od navike, morate da stvorite naviku. Navika se stvara jednim upornim, doslednim primenjivanjem ili upornom i doslednom promenom zakona i zbog toga je veoma važna strategija za borbu protiv korupcije o kojoj danas govorimo i koju ćemo, nadam se, usvojiti u parlamentu.
Prihvatiti se ovakvog posla u prethodnih godinu dana je bila čista politička avangarda. Ono što mene raduje i zbog čega sam zadovoljna, to je da za razliku od umetnosti, gde avangarda nekada nije bila prepoznavana, čini mi se da je ovaj politički posao avangarde prepoznat na pravi način od strane građana Srbije i postaje polako deo zajedničke političke kulture.
Ako kao narodni poslanik imam pravo na svoje mišljenje, onda sam sigurna da je to jedan od najvećih rezultata koje bilo ko ko se bavi politikom može da ostvari, a to je proces započinjanja mirne i uređene promene i to promene koja ne znači promenu režima, nego promena koja znači duboku suštinsku promenu u kolektivnom razumevanju načina života kakav želimo da živimo i sistema u kakvom želimo da živimo.
Zbog toga, vratiću se na strategiju, neophodno je da bismo sve to uspeli o čemu sam govorila, neophodno je osigurati jednu tvrđavu propisa i tvrđavu procedura koje će nas odbraniti od korupcije. Nažalost, nisam neki antropološki optimista. Ne verujem da svi ljudi rade u najboljoj mogućoj meri bez dobrog nadzora i monitoringa. To je tako u uređenim sistemima. Mi treba da prepoznamo taj model, prilagodimo ga našim okolnostima i zbog toga, čini mi se, efikasne borbe protiv korupcije nema bez suštinskih unutrašnjih reformi i napredovanja u reformama.
Imala sam još dosta toga da kažem, ali čini mi se da je ono što je najvažnije, otprilike u ovom segmentu političkog i, hajde da kažemo, u sistemu vrednosti već rečeno, ali ono što niko nije pomenuo, a volela bih, da svi mi kao građani moramo da prepoznamo svoj deo odgovornosti, da najveći, oni koji su pogrešno shvatili da javna funkcija znači pravo na zloupotrebu, a ne na pravilnu upotrebu u cilju neke opšte koristi i dobra, pa samim tim i svoje lične koristi, biće procesuirani u svim postupcima, ne selektivno kako su to kolege danas govorile. Ali, i svi građani moraju da shvate da ne može samo država da bude istovremeno i izvor korupcije i najveći borac protiv korupcije.
Malo ko od građana razume sebe kao borca protiv korupcije. To je potpuno normalno u situaciji u kojoj mi, i to je moja jedina kritika, još uvek nemamo zakon o zaštiti uzbunjivača i bez takvog zakona koji će da omogući ljudima da kada ukažu na korupciju ne budu etiketirani kao neki ljudi, neću da se izrazim da ne uvredim ovaj visoki dom, ali u svakom slučaju, budu etiketirani na pogrešan način i najčešće snose odgovornost i sankciju zbog toga.
Umesto toga, to bi trebalo da bude sistem u kojem će oni biti nagrađeni od ovog društva i etiketirani kao hrabri i pošteni ljudi. Bez tog zakona mi nećemo moći da građane aktivno uključimo u sam proces borbe protiv korupcije.
Samo par stvari vezano konkretno za strategiju. Čini mi se da je jako dobro uočeno šta jeste zapravo osnovni mehanizam jedne odgovorne države, dakle, i odgovornost i transparentnost i efikasnost. Ali, ono što mene posebno raduje, to je što se prvi put, čini mi se, pominje jedan meritokratski princip. Meritokratski princip znači da konačno uvodimo znanje i sposobnost kao jedini kriterijum za napredovanje u društvu. Meritokratski princip znači da prave i najbolje ljude treba postaviti na mesta koja im po znanju i po sposobnostima odgovaraju. To jeste jedna od metoda prevencije korupcije i to je svakako nešto što je, istina, na veoma kratak, sažet način, definisano u strategiji, ali čini mi se, od veoma velike važnosti i da se konačno uvede princip ne neke zasluge i odanosti, nego znanja i sposobnosti.
Što se tiče same primene, o kojoj se ovde govorilo, koja će takođe biti veliki izazov, kao što je uvek izazov primeniti bilo kakav strateški dokument koji ste doneli, sama primena će zavisiti dosta od one tri komponente uspešne države koje sam pobrojala. To su: odgovornost, transparentnost i efikasnost. Transparentnost je veoma važna u radu svih organa vlasti, posebno u raspolaganju javnim novcem i svim ostalim resursima. To znači da povećanje transparentnosti direktno utiče na smanjenje korupcije.
To su stvari koje su, čini se, u praksi teško sprovodljive, ali i nisu ako počnemo, kao što sam rekla, da stvaramo naviku tom upornom i doslednom primenom kriterijuma i mehanizama koji su pobrojani u strategiji.
Ono što bih volela na kraju da kažem kao jednu poruku građanima i svima nama, strategija za borbu protiv korupcije i njena implementacija i njeno sprovođenje u praksi nisu važni samo za nas kao društvo i pojedince da bismo bili bolji, da bismo postali bolji, čini mi se da je važna iz druga dva razloga. Prvo, da prekinemo s jednom praksom autodestrukcije, jer kada rastačete i zloupotrebljavate ono što je vaše, osakaćujemo ne samo sebe, već i one koji dolaze posle nas, a sa druge strane, da postanemo konačno konkurentni uređenim sistemima, koji bi ovde možda mogli da donesu i svež i čist kapital u Srbiju, a ne kao visoko-koruptivna država, da postanemo, da kažem, neka vrsta propulzivnog terena za nelegalne i sive tokove novca i da zaista kao društvo konačno donesemo odluku da napredovanja nema bez promena mirnih, uređenih promena kako sistema, tako i nas samih. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Irena Vujović.