Zahvaljujem, ovo je za atmosferu.
Prateći diskusiju najvećim delom, jer mi ne pada na pamet da potcenjujem Narodnu skupštinu i narodne poslanike, to se ovde često dešava, prozivajući kartice ili prisustvo u sali, itd, ovo je srećom Narodna skupština moderne, savremene Republike Srbije. Svi mogu zavisno od poslova drugih koje obavljaju za Skupštinu, da istovremeno prate ili iz sale ili sa nekog drugog mesta.
Postoji interni televizijski prenos. Pratio sam i na momente sam bio zbunjen. Vaše izlaganje sam prvo pratio vrlo ubedljivo i to je ono o čemu ću govoriti, a u međuvremenu sam pratio izlaganja kolega narodnih poslanika skoro spontano sam u par navrata da uzmem daljinski upravljač u ruke i da promenim kanal, jer sam pomislio da nije prenos Skupštine, nego da je konkurs za voditelje, jer su čitav sjajnih govornika držali ispred sebe tekstove sa precizno preuzetim citatima iz vašeg izlaganja, čitajući ih na momente sa razumevanjem.
Zašto ovo govorim? Nemam ništa protiv, to je sve legitimno. Ovo govorim zbog toga što ste vi jasno istakli tri ključne stvari, predstavljajući i jednu i drugu strategiju, edukaciju, prevenciju i činjenicu da za sprečavanje korupcije i za efikasnost pravosuđa već postoje ostave i u dokumentima i u strategijama da je trebalo samo videti da li su oni međusobno usklađeni, pa to otkloniti u narednom periodu i sjajno ste okarakterisali strategiju koju predstavljate, kao onu koja je vodila računa o već usvojenim strategijama, što u prethodnom periodu nije bilo, kao i u onim nedostacima u okviru svakodnevnog funkcionisanja onoga što je definisano kao korupcija. Počeli ste i u predlogu ste i napisali šta je definicija korupcije.
Sad kad poznajete Skupštinu ovih godinu dana, sledeći put ćete, osećam, napisati definiciju šta je strategija, pošto veliki broj narodnih poslanika ne zna šta je strategija, te u odnosu na to obećava šta će sve proisteći iz ovoga, a neće.
Hoću da istaknem ovu ličnu notu. Pretpostavljam 27. jula, sam seo u svoj auto ali to što sam radio i dok sam imao službeni, jer se tako dokazuje da li trošite ili ne trošite novac i posle sednice Skupštine na kojoj je izabrana Vlada, pretekao jednog mladog čoveka koji je išao pešice u crnom odelu na 40 stepeni i razgledao, u pokušaju, da tačno potvrdi put od Skupštine do Vlade da ga nađe. Nisam vam to rekao, to ste vi bili, svaka vam čast na tome.
Sledeći put sam vas sreo ovde i bilo mi je veliko zadovoljstvo da vam pomognem u načinu prvog predstavljanja jednog zakona i hvala vam što ste mi za to adekvatno odgovorili.
U međuvremenu, način na koji pristupate svom poslu daje mnogo uverenja da ga istovremeno i učite i delite sa drugima to što ste naučili i nastojite da prenesete. Kao čovek koji na ovim sednicama ovih prethodnih dana gleda i izveštaje agencija koje su danas plaćene da rade ono što sam ja sam o svom trošku radio 2001, 2002, 2003, 2004, 2005. godine i već mi ističe deo ovog vremena, završiću, shvatio sam da sam u međuvremenu gledao i neke druge stvari, pa je korektno da vam ja danas kažem a ne neko drugi.
Dostigli ste taj sjajan stepen, ostanite na njemu. Nemojte izgovarati rečenice kakve ste na kraju današnjeg izlaganja vašeg odličnog, izgovorili. Nemojte u funkciji ministra, onog ko predstavlja samo Vladu, koja predstavlja samo deo Skupštine, da pozivate Narodnu skupštinu u ime građana, da nešto uradi zbog vašeg predloga, jer ste vi konstatovali upravo ono što je malopre rekao i gospodin Babić, edukacija, prevencija, to podrazumeva sredstva kadrove i političku volju, ali politička volja se i sastoji u tome da li ima sredstava i kadrova, u protivnom je samo politički marketing.
Moraćemo o ovome da razgovaramo u okviru mog vremena ovlašćenog predstavnika, a sada još jednom, hvala vam na načinu na kojem ste predstavili strategiju, osim ovih rečenica. Hvala svima.

Gospodin Babić, replika.

Na šok gospodina Markovića, ja sam doživeo još veći šok. Ogromno političko i parlamentarno iskustvo koje gospodin Marković ima, mislim da mu ne dozvoljava da ne prepozna opoziciju od konstruktivne opozicije. Bio sam vrlo precizan kada sam rekao da je tu bio prisutan jedan poslanik opozicije, ali nisam rekao konstruktivne opozicije i nisam pomenuo jednog predstavnika konstruktivne opozicije, gde smatram zaista, pored ogromnih ličnih simpatija prema koleginici Batić, prema njenom parlamentarnom radu, njenom zastupanju političkih stavova, ideja političke stranke i političke opcije i parlamentarne grupe kojoj pripada, ali u svakom slučaju predstavlja nekoga ko je osveženje u ovom sazivu, svojim predlozima koji su veoma konstruktivni i veoma zdravi. Zbog toga sam napravio veliku razliku između opozicije i konstruktivne opozicije, kojoj pripada gospođica Batić.

Izvolite, gospodine Markoviću.

Hvala. Naravno da je replika, jer je lično pomenuto.
Molim vas, kada nekome priznajete ogromno parlamentarno iskustvo, ono je kratkotrajno, onda mu dozvolite da vam iz tog iskustva kaže još nešto. Nema opozicije i konstruktivne opozicije. Nemojte slučajno da nasednete. Verujte mi, imao sam, sa mesta na kome je danas gospodin Stefanović, opozicije u broju poslanika 146.
Postoji jedna važnija stvar, a to je samo, kada su u pitanju poslanici i njihov način glasanja, da li su opozicija vlasti ili državi, jer je veliki izazov, zbog ideologije, da ljudi često budu opozicija državi, predstavljajući se kao opozicija vlasti. Ali, isto tako je veliki izazov vlasti da optužuje one koji trenutno nisu konstruktivni, što ne znači da su destruktivni ili, molim vas, da oni pri tome jesu opozicija državi.
Sve ovo nema veze, danas je Vidovdan. To je onaj praznik koji je svake godine, svakom ozbiljnom predstavniku države i crkve lep dan. Danas ima dodatan razlog, to je lepo, ali za taj dodatni razlog je bilo neophodno da dobijemo rezultantu koja podrazumeva u prethodnim godinama, stalno je neko bi za, neko protiv, merio je samo vreme kada je bio za, pa sam juče podsetio jednog poslanika da je i njegova stranka glasala čas za jedno, čas za drugo, uverena da to zavisi od toga da li je opozicija ili nije. Zaboravimo to na trenutak, vratimo se temi koja je na dnevnom redu. Lep je dan. Srećan praznik svima.

Replika, narodni poslanik Olgica Batić.

Nemojte da se brinete. Pošto sam ovde više puta ovde spominjana, red je da i ja nešto kažem.
Imam jedan predlog, da u ponedeljak kada krene nova sednica, predložiću da se po hitnom postupku, kao jedna od tačaka, uvrsti i Olgica Batić, pa neka komentariše svako ko šta hoće. Hvala.

Ne kažem da ovde ne bi bilo većine da se to usvoji, ali nažalost Ustav nam ne dozvoljava, pošto su vanredne sednice unapred određene, zahtevom određenog broja poslanika.
Gospodine Mikoviću, vi ste sledeći prijavljeni govornik.

Na početku samo mogu da predložim da se dogovorite, da li sam opozicija, da li nisam opozicija, da li sam konstruktivna opozicija. Zadovoljan sam da budem samo narodni poslanik i da branim interese građana i da se trudim da svojim angažmanom u Narodnoj skupštini doprinesem  da građanima Srbije bude bolje.
Činjenica je da gospodin ministar, jednog trenutka, imajući u vidu sve ono što sam do sada radio u Narodnoj skupštini, smatrao je da ne oponiram naporima države da bude bolje. Mnoge moje kolege iz poslaničke grupe DS isto su na istom poslu sa mnom, da pomognemo da građanima Srbije bude bolje, da damo dobre amandmane i da u raspravi o zakonima i o drugim propisima i drugim aktima o kojima se ovde diskutuje damo svoj doprinos.
Zbog toga smatram da će svima nama i Srbiji biti bolje kada ne budemo gledali ko je pozicija, ko opozicija, ko je ova ili ona stranka, nego upravo kako je gospodin Marković rekao, da se trudimo da se postavljamo kao narodni poslanici, kako nam to Ustav i nalaže.
Činjenica je da mi danas raspravljamo o dva predloga nacionalne strategije, znači Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Predlog nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine.
Bio bih mnogo srećniji da je ovo sve ušlo u proceduru, na način kako je to predviđeno po članu 154, odnosno kako je to predviđeno na osnovu članova 190. i 191. Poslovnika Narodne skupštine. Naime, Predlog deklaracije i rezolucije, preporuke i strategije može podneti Ustavom ovlašćeni predlagač zakona, a predlog akta iz stava 1. ovog člana predsednik Narodne skupštine dostavlja narodnim poslanicima i o njemu se vodi jedinstven pretres.
Član 191. – na postupak za donošenje deklaracije, rezolucije, preporuke i strategije shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o postupku za donošenje zakona, ako ovim poslovnikom nije drugačije određeno.
Član 154. Poslovnika kaže izričito da predlog zakona, pa samim tim i predlog strategije, pripremljen u skladu sa odredbama ovog poslovnika, može da se uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine, u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.
To je jedna od zamerki mojih, s obzirom da, kako smo informisani, 3. januara 2013. godine je formirana radna grupa, npr. samo po pitanju strategije reforme pravosuđa, a prva radna verzija je navodno 4. marta 2013. godine. Ne vidim razlog zašto tada, 4. marta, ili u nekom periodu, ali u svakom slučaju pre 19. juna, nije Predlog nacionalne strategije reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine došao u proceduru, odnosno bar početkom juna.
Mi smo imali situaciju da jedna grupa narodnih poslanika, i to nas 25, koji u svakom slučaju imamo manje resurse nego što to ima Vlada i svi oni koji su radili na pripremi ovih strategija, smo učinili napor da isto tako radnu verziju imamo tokom januara, a da početkom marta Predlog rezolucije pustimo u proceduru. Od početka marta, od 8. marta, do dvadeset i nekog juna, koliko je vremena prošlo da bi se to izglasalo?
Znači, ukoliko na vreme krenemo, ništa nije daleko, ali ukoliko nešto kasno pustimo u proceduru, a činjenica je da su ove dve nacionalne strategije predate na pisarnicu Narodne skupštine 20. juna, a danas je 28. jun, manje od 15 dana, koliko je predviđeno Poslovnikom za sve što ide po redovnoj proceduri.
U redu je kada ne možemo nešto da znamo da treba da se uradi, da to uradimo po hitnom postupku, ali po hitnom postupku može da se donese zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a nedonošenje zakona po hitnom postupku, mislim i za strategiju, bi moglo da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost zemlje i rad organa i organizacija, kao i radi ispunjenja međunarodnih obaveza i usklađivanja propisa sa propisima EU.
Jedino tu vidim eventualno obavezu da se ovo nađe na dnevnom redu. Evo, danas je 28. jun, u situaciji kada smo zakazali ovu sednicu sa ovom tačkom dnevnog reda. Ukoliko je to bilo važno da bi stigli do adekvatne odluke EU, u tom smislu mogu da razumem te razloge.
U svakom drugom slučaju valjalo bi da svaki predlog zakona i Predlog strategije i da predlog bilo kog akta koji razmatra Narodna skupština stigne nešto ranije. Upravo zbog toga što bi onda bili u situaciji da možemo na adekvatan način da radimo i na plenarnoj sednici i po odborima.
Danas smo imali situaciju na početku rasprave da u isto vreme je trebalo da budemo na dva različita mesta, i mi narodni poslanici koji smo članovi Odbora za pravosuđe i svi drugi narodni poslanici koji hoće da učestvuju u radu Odbora za pravosuđe i gospodin ministar koji isto ima mogućnost ili on ili njegovi saradnici kada se raspravljaju amandmani na Predlog strategije.
U isto vreme gospodin ministar je ovde govorio u plenarnoj sali, mi smo ga slušali koji smo hteli da čujemo da li ima neka usmena dopuna onog što je imao u pisanom materijalu, jer je korisno čuti one koji su na izvoru informacija. Ali smo bili uskraćeni da raspravljamo u skladu, pre svega i sa obavezama i sa pravima koja su predviđena Poslovnikom Narodne skupštine.
Naime, svaki član odbora je dužan ne samo ovde da učestvuje na plenarnoj sednici i da prisustvuje izlaganju ministra, nego i da učestvuje u radu odbora. To smatram da nije u redu i dajem sugestiju da nam se to ne dešava u narednom periodu. Ukoliko je moguće, a biće određenih obaveza na našem međunarodnom putu, da učinimo napor da nešto ranije stignu materijali u Skupštinu, upravo zato da bi adekvatno mogli da se uključimo u raspravu.
Dalje, ne mogu o ovim dokumentima da govorim crno ili belo, da samo gledam iz jednog rakursa da li napadam to ili branim to? O svakom ovom dokumentu treba razgovarati na način gde treba pozdraviti one pozitivne stvari i ukazati eventualno na određene nedostatke ili nedorečenosti. Ovde hoću, pre svega da pohvalim podnosioca ovog materijala, odnosno predstavnika podnosioca i Vladu i gospodina ministra Selakovića. Da ih pohvalim na samokritičnosti. Jer, evo, na drugoj strani strategije je rečeno da bez obzira što je odgovornost ove Vlade, već traje skoro godinu dana, vrlo kritički su se osvrnuli na ono što je do sada urađeno ili što nije dovoljno urađeno i tako rečeno da procesni zakoni su samo delimično reformisani.
Tužilačka istraga nije u celosti zaživela. Kašnjenje u donošenju podzakonskih propisa neophodnih za primenu zakona, u zagradi kriterijumi za vrednovanje rada sudija i javnih tužilaca i kriterijuma za napredovanje sudija i javnih tužilaca, etički kodeks za javne tužioce. Zatim, nedostaci u pravnom okviru kojim se garantuje nezavisnost sudije i samostalnost javnih tužilaca, nedovoljna transparentnost rada Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, nedovoljna dostupnost propisa i sudske prakse. Mislim da je ovo nedovoljno dostupnosti propisa učinjen napor usvajanjem Zakona o objavljivanju i tu se ne bih složio sa tom kritikom. Povećana je dostupnost, bar su stvoreni zakonski okviri za veću dostupnost propisa, istina ne i sudske prakse, zato što određene sugestije po pitanju mogućnosti da dostupnost sudske prakse budu omogućene i mnogim drugima koji se bave zaštitom interesa i prava građana, kao i nedovoljno učešće civilnog društva u javnim konsultacijama u zakonodavnom procesu.
Dobro je, dobro je kad izvršna vlast je svesna i određenih nedostataka koji nisu učinjeni u proteklom periodu, upravo očekujem sa ciljem da zajedničkim naporom i izvršna vlast i Narodna skupština u delu gde je potreban agažman Skupštine u smislu izglasavanja zakona, da učinimo napor da sve to što nije urađeno da se uradi. Jer, krajnji rezultat strategije i ne samo strategije, ona je jedan važan papir, krajnji rezultat treba da bude jačanje poverenja građana u pravne institucije države i poštovanje istih.
Cilj nam je i mislim da je to dobro, opet da kažem šta je dobro u ovoj strategiji, što su istaknuta određena načela i prioriteti u smislu nezavisnosti, nepristrasnosti kvaliteta pravde, stručnosti, odgovornosti i efikasnosti. Međutim, nisam siguran da i u praksi u odnosu na to što se strategijom proklamuje da dovoljno pratimo u smislu nezavisnosti. Pozivam svakoga ko je sa pozicija, naročito sa pozicije izvršne vlasti, da upire prstom na bilo koga bez traženja da državni organi koji su za to nadležni, sprovode postupke. Ne možemo ni ja, ni gospodin Atlagić ili bilo koji poslanik, da pokazujemo prstom da li smatramo da je neko kriv, nego treba da stvorimo uslove kao narodni poslanici i izvršna vlast kao predlagač zakona, da državni organi rade svoj posao, da budu nezavisni od pojedinačnog stava, bilo izvršne vlasti, bilo predstavnika naroda u Narodnoj skupštini da li mi smatramo da negde postoji krivično delo ili protivpravno ponašanje.
Upravo tada kada stvorimo institucije koje će nezavisno da rade, kada prestanemo da u tabloidima prvo optužujemo, a posle da državi organi rade svoj posao, tada možemo da pretendujemo da smo se izborili za određenu nezavisnost pravosuđa.
Sa jedne strane imamo potrebu da se kao društvo borimo protiv svih negativnih pojava u društvu, ali mislim da je utvrđivanje nečije odgovornosti završeno tek pravosnažnom presudom. Dolazimo u situaciju i do sada sam izbegavao da o tome pričam, naročito na plenarnoj sednici Narodne skupštine, dolazimo do toga da određeni instituti koji postoje u našem pravosuđu u smislu mera za obezbeđivanje nesmetanog vođenja krivičnog postupka, bojim se da se primenjuju na način da mogu da dovedu u sumnju nezavisnost pravosuđa.
Mnogi procesi koji su bili publikovani prvo u medijima, a posle praktično procesuirani, bez obzira na navodno postojanje određenih dokaza, daleko su od presuđenja, a još uvek postoje mere lišenja slobode iz navodno razloga da će neko biti nedostupan sudskim organima, odnosno, da postoji opasnost od bekstva. Postavljam sada pitanje – da li je moguće da negde ne postoji opasnost od bekstva, a radi se o vrlo moćnim ljudima, bogatim ljudima?
Sa druge strane država ne postoji, nema mehanizam da obezbedi prisustvo i plaši se bekstva ljudi koji su univerzitetski profesori ili predavači na univerzitetu? U tom smislu, želim da se svaka negativna pojava u društvu utvrdi, da se pitanje krivične odgovornosti utvrdi pravosnažnim presudama i da svako ponese odgovornost određeno sudskim odlukama.
Dakle, nemojte da nam se dešava, tu ne mislim na izvršnu vlast, nego mislim na celu državu uopšte, da zbog eventualnog nedovoljnog, mislim u prenosnom značenju, nedovoljnog imuniteta na određene uticaje formalne ili neformalne nam se određeni nosioci pravosudnih funkcija plaše da odluče po zakonu. Pritvori ne smeju da budu zamena za sankciju. Pritvori mogu da budu samo sredstvo za nesmetano vođenje krivičnog postupka. U tom smislu smatram da treba na određeni način i danas u ovoj raspravi to pomenuti bez pretendovanja da tako nešto, osim samog konstatovanja, ovog trenutka ulazi u samu strategiju. Mislim da toga moramo da budemo svesni.
Dalje, smatram da treba da budemo svesni da će na putu evropskih integracija nas čekati mnoge obaveze. Između ostalog, na osmoj strani Predloga nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine konstatovano je da bi bilo potrebno razmotriti određene promene Ustava. Smatram da ne treba da se stidimo da o tome otvoreno razgovaramo. Ali, smatram da je nedopustivo da, ukoliko već stoji u strategiji da pojedina opredeljenja ove strategije zahtevaju promenu Ustava, istovremeno zaključujemo da je strategija u skladu sa važećim Ustavom. Delovi nisu. Ako delovi nisu, onda ni strategija nije. Ukoliko se određujemo prema strategiji, trebalo je da se odredimo da veći deo strategije jeste u skladu sa Ustavom, a određena rešenja u kojima se razmatra strategija da mogu da zahtevaju promenu Ustava.
Šta ovog trenutka radimo? Ukoliko usvajamo strategiju i usvojimo strategiju u nepromenjenom obliku, da li smo time preuzeli obavezu promene Ustava? Neko će reći nevažna stvar. Nije nevažna stvar. Vrlo je važna stvar jer ne možemo ovog trenutka da kažemo – to je u skladu sa Ustavom. Ili, da smo bili u poziciji da ova strategija ranije dođe u proceduru, da napravimo određeni amandman i da ono što ostaje da se vidi, da se uradi. Ne kažem da je loše. Znači, isključenje Narodne skupštine iz procesa izbora predsednika sudova, sudija, javni tužilac, zamenik javnog tužilaca, članova VSS, Državnog veća tužilaca, promene sastava VSS, Državnog veća tužilaca, u pravcu isključenja predsednika zakonodavne i izvršne vlasti i članstva u ovim telima i to ne kažem da su to loše namere, ali je trebalo to na određeni način izdvojiti i to može da ide jedino u situaciji ukoliko menjamo Ustav i ukoliko na određeni, adekvatan način, na Ustavom propisan način, dođe do promene.
To su određena razmišljanja. Možemo da se složimo da su dobra, ali ukoliko se kao Narodna skupština određujemo prema nečemu da li je u skladu sa Ustavom ili nije, to je trebalo uraditi. Upravo da smo bili u prilici da duže razmatramo, odnosno da možemo da podnesemo određene amandmane, smatram da bi moglo to da se uradi na korektan način, a ne da sutra budemo u situaciji da nas neko proziva da li smo sve uradili kako treba.
Moram još nekoliko stvari da podvučem. Dosta stvari je govoreno o sudijama, o nezavisnosti sudova, o materijalnim uslovima, o objektima, o mnogo toga, ali nismo adekvatan način rekli osim, da kažem, stvaranje opštih uslova za funkcionisanje pravosuđa o administrativnom osoblju u sudovima. Jer, da bi sudovi dobro radili, da bi obezbedili nezavisnost sudova, da bi sve to moglo da bude kako treba, moramo da imamo u vidu celovitost celog sistema, bez pratnje po pitanju zapisničara i administrativnog osoblja, sekretara i svih onih koji vode razne upisnike, koji rade na prijemu pošte, ekspediciji i svemu tome, nemoguće je na određeni način obezbediti da sve ovo što je strateški, mogu da kažem, i načelno sa lepim željama postavljeno i o tome treba da vodimo računa.
Upravo ova moja diskusija ide ka tome da kod operacionalizacije i kod akcionog plana, i tu se pre svega obraćam gospodinu ministru, u smislu akcionog plana koji treba da prati sprovođenje ove strategije, da se posebno obrati pažnja jer akcioni plan postoji u vidu određenog nacrta, a nakon usvajanja strategije Vlada će usvojiti akcioni plan. Upravo tu smatram da ne sme da dođe do toga da te stvari zaboravimo.
Konačno, u pogledu druge strategije i to Predloga nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji, o tome neću mnogo, ali moram da kažem da je od strane narodnih poslanika u Narodnoj skupštini prepoznata potreba smanjivanja rizika od korupcije. Nije prošlo nedelju dana od kad je Narodna skupština sa 133 glasa za i samo pet protiv prihvatila da cilj zakonodavne politike mora da bude smanjivanje rizika od korupcije. To je predviđeno Rezolucijom Narodne skupštine o zakonodavnoj politici i to je preuzeto kao cilj. Ostaje operacionalizaciji da to sprovedemo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.