Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, šta da kažemo – lep dan danas i sunce nas je ponovo ogrejalo i veliki je praznik Vidovdan, dobili smo i datum za EU i za pristupanje. Ono što će nam svakako doprineti slavlju je i to što imamo dva zaista jako dobra teksta u Skupštini. Raspravljamo o strategiji reforme pravosuđa za 2013-2018. godinu, odnosno o strategiji za borbu protiv korupcije za isti period. Ovu su dva izuzetno važna dokumenta.
Prvo bih se osvrnuo na strategiju reforme pravosuđa za ovaj petogodišnji period. Podsetio bih sve vas, a i građane koji nas sada gledaju da je još 2011. godine Evropska komisija dala jedno zvanično mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo u EU, gde je kada je razgovarano o stanju pravosuđa i pravnog sistema u Srbija, Evropska komisija, dakle ne SNS, ne bilo koji politički faktor u Srbiji, nego Evropska komisija je te 2011. godine izričito rekla da jedino što u srpskom pravnom sistemu valja je pravni okvir.
Zaista moramo priznati da su u to vreme doneti neki dobri zakoni koji regulišu i VSS i Državno veće tužilaca, donete su i određene izmene ZKP. Negde u to vreme je donet i Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, za koji verujem da su ga i građani duboko podržali. Doneti su i zakoni koji regulišu Pravosudnu akademiju. To je bilo dobro i Evropska komisija je 2011. godine procenila da je to dobar deo srpskog pravnog sistema i srpskog pravosuđa.
Međutim te iste 2011. godine Evropska komisija je zvanično u svojim izveštajima navela da je u Srbiji sproveden loš reizbor sudija i tužilaca, da je napravljena loša mreža sudova, da su jako loše odmereni kapaciteti srpskog pravosuđa naspram potreba i količine predmeta koji postoje.
Zamereno je tada 2011. godine Srbiji da je samo delimično izvršena reforma procesnih zakona, mislim na Zakon o krivičnom postupku i Zakonik o parničnom postupku. Od strane Evropske komisije, direktno od Evrope je primećeno da se žestoko kasnilo u donošenju podzakonskih akata. Primećeno je da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca rade netransparentno. Evropska komisija je te 2011. godine zamerila Srbiji što se zakoni donose vrlo često bez javne rasprave, bez transparentnosti, bez da se objavi ko su članovi radne grupe koji su pisali zakone. Jednom rečju, zamerke je bilo jako mnogo.
Zato treba čestitati Ministarstvu pravde što je u jednoj ovako nasleđenoj situaciji, sa dugovima i sa svim drugim problemima koje pratilo srpsko pravosuđe Ministarstvu pravde, gospodin Selaković i njegov tim su danas izašli sa jednom izuzetno kvalitetnom strategijom reforme pravosuđa, strategijom koja zaista garantuje da ćemo narednih pet godina moći da sprovedemo i potrebne reforme i da za pet godina imamo pravosuđe koji će se zaista bazirati na principima koji u strategiju pišu.
Osnovni principi, osnovno načelo strategije su na prvom mestu nezavisnost pravosudnog sistema. Građanima je to jako važno, jer će konačno imati garanciju da sudije sude ni po babu, ni po stričevima, nego po zakonu, bez straha od bilo kakvoga političkog uticaja, bez straha da će ih neko iz kabineta nekog ministra nazvati i reći - sudi ovako ili sudi ovako.
Od načela, predviđeno je i načelo nepristrasnosti, zajedno sa načelom kvaliteta pravde, što se podrazumeva da zajedno ide. Načelo stručnosti, koje je jako važno, zato što ćemo sada imati vrlo precizno definisano kontinuirano osposobljavanje, kontinuirano učenje naših sudija i tužilaca na prvom mestu kroz Pravosudnu akademiju. Građani treba da imaju razumevanja. Sudije i tužioci nisu učili matematiku. Bilo bi dobro da, recimo, nauče kako se vode finansijske istrage, a to će upravo raditi kroz Pravosudnu akademiju.
Načelo odgovornosti i načelo efikasnosti, takođe kao dva naročito važna načela, jer znamo da imamo preko tri miliona starih predmeta i znamo da imamo veliki problem sa nedostatkom odgovornosti sudija i tužilaca, na šta građani u svojim dopisima Narodnoj skupštini i Odboru za pravosuđe vrlo često ukazuju.
Šta sa ova načela ovako napisana podrazumevaju? Podrazumevaju da u buduće posle usvajanja ove strategije, strategije reforme pravosuđa će se precizno znati koji su kriterijumi, to će kroz podzakonske akte biti regulisano, da neke sudije i tužioci napreduju ili da nazaduju ili da disciplinski odgovaraju ili čak da budu razrešeni, ali sve to u jednoj transparetnoj proceduri pred Državnim većem tužilaca, odnosno Visokim savetom sudstva, u zavisnosti o kojoj vrsti pravosudne funkcije govorimo.
Prioriteti same strategije reforme pravosuđa su na prvom mestu reintegracija do nedavno neizabranih sudija i tužilaca. Upravo reintegracija u kombinaciji sa principom odgovornosti će nam dati odgovor na pitanje koje sudije i koji tužioci valjaju a koji ne valjaju.
Danas smo čuli u raspravi pojedinih narodnih poslanika paušalne ocene. Kaže – nije izabrano 1000 i nešto sudija, tužilaca i sudija za prekršaje, a ja ću precizno reći, ako se ne varam, 1173 i svi su vraćeni na posao, a tu ima i ovakvih i onakvih. Ne može da postoji kolektivna odgovornost da postoji u Srbiji, u srpskom pravosuđu. Ako neki sudija, tužilac ili sudija za prekršaje u budućnosti ne rade loše ili se dokaže da svojevremeno nije radio dobro, samo takvi, poimenično određeni ljudi treba da odgovaraju, a ne da slušamo kako svi koji su vraćeni ne valjaju, što nije tačno.
Od ostalih prioriteta strategije, jako je važno za naše građane i prioritet je da će se rešavati većom brzinom zaostali predmeti. Imamo zaista poražavajući podatak, nasleđen iz ranijih vremena, da imamo preko tri miliona nerešenih predmeta, starih predmeta, kako to kažemo mi pravnici. Ima načina da se to ubrza. Vidimo kroz strategiju, vidimo i kroz aktivnosti Ministarstvo pravde da se određenim metodama i kroz odgovornost sudija, ali i kroz neke izmene procesnih zakona, može uticati na to da suđenja traju kraće.
Daću samo jedan primer, već najavljen od strane Ministarstvo pravde, a to je da će u novom Zakoniku o parničnom postupku biti ukinuta obavezna medijacija u sporovima protiv države. Najavljeno je više puta. Nadamo se da će to i da se desi, jer će to ubrzati svaki sudski postupak tog tipa za najmanje četiri, pet, šest meseci, zavisi od vrste postupka.
Od prioriteta izdvojio bih i elektronsko pravosuđe, odlična stvar. Ministarstvo pravde prepoznaje da treba unaprediti sistem elektronskog suđenja, odnosno elektronskog pristupa samim sudovima i podacima o predmetima koji se vode. Verujem da je to građanima jako korisno, da mogu da vide preko internet portala svakog suda kad je neko suđenje, šta ima od dokaza, da li je neki novi dokument ubačen u proceduru i slično.
Jako je dobro i to što, možemo reći upravo zahvaljujući aktivnostima aktuelne vlade, neke stvari iz strategije su već sprovedene u delo, iako se u strategiji tek sada spominje. Recimo, jedna od tih stvari je i objavljivanje zakona na internetu. Uskoro će građani imati potpuno slobodan, besplatan pristup svim zakonima preko internet portala "Službenog glasnika" odnosno adekvatnog portala. To je nešto najnormalnije. U Hrvatskoj već postoji godinama, u Sloveniji postoji čitavu deceniju. Imamo odlične sajtove "Narodnih novina" ili "Uradnog lista Slovenačkog", pa zašto ne bi imali besplatan pristup i odličan sajt našeg "Službenog glasnika"? To će mnogo doprineti kvalitetu pravde. To će doprineti da građani manje para troše na pravne savete, da mogu čak i sami da napišu žalbe i sami da se snađu u pravnom sistemu.
Dobro je da strategije reforme pravosuđa predviđa postojanje komisije za sprovođenje strategije. Ta komisija će imati 15 članova iz različitih tela. Sva ta tela će, manje-više sama da biraju članove, primera radi, Advokatska komora će birati svog člana po svojim internim pravilima, javno tužilaštvo po svojim pravilima, razna udruženja ili naučne ustanove po svojim pravilima. To će biti zaista jedna nezavisna komisija sačinjena od svih ljudi koji se u srpskom pravosuđu i srpskom pravosudnom sistemu nešto pitaju. Jednom rečju, ne stoje nikakve zamerke da će ova komisija biti pod bilo čijim političkim uticajem. To će prosto biti nemoguće.
Iz ovog, kao i iz dosada navedenih razloga, ali i stotine drugih razloga, naravno da će u danu za glasanje SNS podržati strategiju reforme pravosuđa. Podržaćemo je i zbog toga što je Ministarstvo pravde organizovalo, više ne znam koliko, okruglih stolova, javnih diskusija na kojima smo imali priliku da čujemo i komentare pre dolaska ove strategije danas na raspravu. Čuli smo komentare i od sturkovnih udruženja, domaćih i od međunarodnih, i od Venecijanske komisije. Dobili smo praktično unapred zeleno svetlo za ovu strategiju od svih relevantnih pravnih, strukovnih, stručnih i drugih udruženja, bilo da su domaća, bilo da su strana. To je samo još jedan od razloga zašto ovu strategiju treba podržati i zašto će u danu za glasanje SNS glasati za strategiju reforme pravosuđa.
Što se tiče strategije borbe protiv korupcije, isti period 2013-2018. godina, isto jedan odličan dokument donet ponovo na isti način, istom metodom. Dobro je da je Ministarstvo pravde vratilo tu staru praksu, zaboravljenu u proteklih nekoliko godina, a to je da se za svaki zakon, za svaku strategiju, svaki dokument organizuju javne rasprave, organizuju okrugli stolovi, da se nacrti dokumenata stave na internet, kako bi svako ko je zainteresovan mogao da se upozna, da da svoje komentare, sugestije i da kritikuje. Zašto da ne? To je dobro, to je transparetntno i to je potpuno u skladu sa evropskim standardima.
Sama strategija borbe protiv korupcije je napisana na isti način. U pisanju strategije su učestvovali praktično svi relevantni domaći stručnjaci, faktori, institucije i Agencija za borbu protiv korupcije je pomagala na svoj način. Ne treba da objašnjavamo našim građanima koliko je ova strategija bitna za dalju borbu protiv korupcije. Vidimo i sami da nam i Evropa čestita na borbi protiv korupcije, čestitaju nam na hrabrosti, na prvom mestu, prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića, ali naravno da i gospodinu Vučiću trebaju svi oni prateći mehanizmi i sudski i istražni i bilo koji drugi mehanizmi i MUP, sve te institucije da bi borba protiv korupcije bila sprovedena zakonito, po evropskim standardima i da bi nam i do kraja Evropa na ovome čestitala.
Ta ista Evropa je pre nekoliko godina, to je opet evropski podatak, bilo je procenjeno da mi godišnje gubimo najmanje 600 miliona evra zbog korupcije samo u oblasti javnih nabavki. Ovih 600 miliona evra o kojima sad govorim nije neki podatak koji je izmislila SNS ili bilo ko drugi. To je podatak iz EU, procenjen i napravljen, 600 miliona evra zbog korupcije samo u oblasti javnih nabavki, to je Evropa procenila da je toliko bilo ukradeno svake godine u nekom periodu, recimo 2010, 2011. pa i deo 2012. godine.
Strategija borbe protiv korupcije se bori upravo protiv ovakvih događaja. Mnogo će uštedeti u našem budžetu, našim građanima, bilo da govorimo o oblasti korupcije u javnim nabavkama ili o zdravstvu ili da govorimo o nekom drugom segmentu društvenog života za koji postoji percepcija da je korumpiranost velika.
Načela na kojima se bazira ova strategija je na prvom mestu načelo vladavine prava. I do sada smo videli da u borbi protiv korupcije, koju na prvom mestu predvodi SNS, da se pravni poredak poštuje, da se poštuju procedure, da svi okrivljeni imaju pravo na advokata, da svi oni imaju pravo na odbranu. To je tako valjda normalno, tako je svuda u svetu, tako je u Evropi. Od Evrope smo to i videli i naučili, jer od prethodnika definitivno nismo mogli tako da naučimo.
Pored načela vladavine prava, tu je načelo nulte tolerancije na korupciju. Građani to potpuno podržavaju, građani to vide, građani i svi stručnjaci, i domaći i strani. U potpunosti se slažu za primenu tog jednog načela nulte tolerancije, kao i sa politikom aktuelne Vlade.
Načelo odgovornosti, to je ono što bi Englezi rekli "name and blame". Dakle, ko god u borbi protiv korupcije bude zaostajao biće imenovan javno da se zna ko nije doneo plan integriteta. Imaju određene rokove. Naravno, ne treba sada od toga praviti političko pitanje. Planovi integriteta - postoje određeni rokovi kada se donose. Sigurni smo da će se posle usvajanja adekvatnog zakona i posle usvajanja ove strategije ti rokovi i te kako poštovati.
Načelo sveobuhvatnosti, načelo efikasnosti i načelo transparentnosti su tri načela Strategije borbe protiv korupcije gde smo dobili veliku podršku naših prijatelja iz EU, veliku podršku eksperata koje je Evropska unija obezbedila da nam pomognu u radu na ovoj strategiji. Naravno, to je nešto što će takođe doprineti da se borba protiv korupcije nastavi nesmanjenom žestinom.
Već sam rekao nekoliko puta, ponoviću sada i na kraju, naravno da će SNS podržati ove dve strategije, naročito posle usvojenih amandmana od strane gospodina ministra, koji će doprineti da ove strategije budu i bolje. Strategije, kao i sve strategije su opšti dokumenti, ali to ne smeta da kroz te opšte dokumente, kroz plan, jer strategija je jedna vrsta plana, da bi građani razumeli - to je plan šta ćemo raditi u narednih pet godina. Dobro je kada mi znamo šta precizno u ovim strategijama piše i u akcionim planovima, koji će naknadno biti usvojeni, šta u njima piše, da znamo šta ćemo raditi u narednih pet godina i u oblasti pravosuđa, bez obzira da li govorimo o mreži sudova, o notarima, da li govorimo o ubrzanju sudskih postupaka, odgovornosti sudija i tužilaca. Dobro je da znamo šta ćemo narednih pet godina radi i kada je u pitanju borba protiv korupcije.
U danu za glasanje SNS podržava ove dve strategije. Čestitamo Ministarstvu na odlično odrađenom poslu. Nadamo se da će strategije, i jedna i druga, dobiti maksimalnu podršku i drugih poslaničkih grupa. Hvala svima.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Prelazimo onda na listu govornika.
Prva na listi je narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Samo ću se nadovezati na ovo, budući da sam bila ovlašćeni predlagač. U pogledu otvorenog procesa izbora napredovanja odgovornosti i prestanka sudijske funkcije, koja je takođe uređena Strategijom, u četvrtom pasusu kažete – kriterijumi za izbor predsednika sudova trebalo bi da uvažavaju stručnost i moralni lik kandidata, ali i njegove organizacijsko-upravljačke sposobnosti, odnos prema kolegama i sudskom osoblju koja je ispoljio u dosadašnjem radu, bilo kao sudija, bilo kao predsednik.
To je dobro, budući da je iz one verzije koja je bila u maju, a znam šta se radili celo proleće budući da sam pratila vrlo dobro sve one izmene i dopune ove strategije, ali isto tako i Akcionog plana. Dobro je što ste ovde stavili tačku, jer sledeća rečenica je glasila – izbor predsednika sudova bi trebalo učiniti manje politički podložnim. Naravno, da je to ostalo bilo bi nedopustivo.
Dalje kažete – praćenje, analiziranje, vrednovanje rada sudije i javnih tužilaca se može koristiti kako bi se odredio optimalan broj sudija i sudova, kao i njihova ravnomerna opterećenost itd. Ovde se nadzire izuzetan talenat šarmiranja izvršne vlasti i sudstva.
Što se tiče odgovarajućeg pristupa informacijama i sudskih evidencija i postupaka, postavljate pitanje i sami se pitate da li je opravdano da se objavljuju adrese učesnika u postupku itd? Imate Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Dakle, bez onih podataka koji bi individualizovali ličnost, je li tako? Dakle, bez JMBG, adrese i svega ostalog. Na kraju krajeva, imate i druge relevantne propise i ne znam zašto i njih niste ubacili u Strategiju, budući da se u nekim institutima potpuno neprikladno bavite akcionim planom, kao što je oportunitet ili kao što je sporazum o priznanju krivice.
Dalje imamo delotvorno upravljanje predmetima. Tu sam već rekla - skeniranje ključne dokumentacije iz predmeta. Niste odredili ko vrši to ključno? Da li je to sudeći sudija, ili je administrativni radnik, šef pisarnice, neko od zaposlenih itd?
Kažete – delotvorno korišćenje resursa u sudstvu i tužilaštvu. Kada je u pitanju delotvorno korišćenje tih istih resursa, predvidela je Strategija reforme u sistemu krivičnog postupka uvođenje tužilačke istrage itd.
Kažete – Narodna skupština je usvojila tehničke izmene i dopune Zakonika iz 2011. godine. U iščekivanju njegove pune primene u sudovima i javnim tužilaštvima, opšta nadležnost je od oktobra 2013. godine. Mislim da je ovo nemoguća misija, taj njen peti deo, jer od 2006. godine se mnogo toga govorilo i, nažalost, ništa se od toga nije uradilo.
Gotovo je izvesno da će od jeseni biti ponovo odložena primena ovog Zakonika, jer se od neophodnih pretpostavki, a to je udvostručivanje ljudstva makar kada su u pitanju veliki centri, obezbeđivanje adekvatne opreme, dok obezbeđivanje prostorije gotovo da ništa nije uradilo, osim što su javni tužioci počeli da se obučavaju, pa tako znanje koje su oni stekli, primenjuju na druge tako što i njih obučavaju. Cifre iz ostalih predmeta se gomilaju, a pri tom dodajte i sve one nove predmete, tako da je prebacivanje na nov, govorim sada o tehničkom sistemu, prosto nemoguće u ovim postojećim uslovima i dovešće do potpunog kolapsa.
Naravno da je jedno od najvažnijih pitanja pravosudnog sistema upravo kako će se obezbediti to da centralna figura, odnosno da sudija ili tužilac dalje postupaju. U našem pravosudnom sistemu koje se potpuno menja i koje se upodobljava u skladu sa modernim trendovima, jer je sad bitno jedino da su moderni, uvek je bilo različitih noviteta, ali još ništa nije viđeno niti primenjeno kao što je Pravosudna akademija. Rekla sam već da su podnete tri ustavne inicijative za ispitivanje ocena ustavnosti član 40. stav 8. Jednu od tih ustavnih inicijativa je podnelo i fizičko lice, inače je član SNS, što moram da naglasim.
Postavlja se pitanje – kako jedna takva institucija koja pre svega treba da se bavi edukacijom, koja je proistekla iz pravosudnog centra, koja je namenjena usavršavanju i koja je namenjena konstantnoj edukaciji svih zaposlenih u pravosuđu, zapravo postaje tvorevina zarad čijeg postojanja se zapravo i provejava ono pitanje promene Ustava kao najvišeg pravnog akta itd?
Naravno, o Pravosudnoj akademiji je loše govorila prethodna opozicija, moram na to da vas podsetim, a podnela je i ustavnu inicijativu. Prema tome, činjenica je da se broj njenih članova nekontrolisano povećavao iz godine u godinu, govorim i dalje o Pravosudnoj akademiji i to posebno u onoj godini kada je vraćeno oko 1.000 sudija i javnih tužilaca, što šalje signal javnosti da rukovodstvo Pravosudne akademije brine samo o sebi i o svojim radnim mestima.
Obuka još uvek nije počela. Pomoćnicima koji tu rade se šalje jedna negativna poruka i stavljaju se u jedan ponižavajući položaj, znate? Malo ko, 60% sudskog ili tužilačkog posla pada na teret sudijskih pomoćnika. Zamislite, zar nije ponižavajuće činjenica da neko ko je sudijski ili tužilački pomoćnik deset godina, on jednostavno neće pristati da mu nakon toliko iskustva i toliko rada dođe i on zapravo postane saradnik nekom priučenom sudiji ili zameniku tužioca sa Akademije.
Interesantne su mi oblasti koje Strategija obuhvata, pa se sada opet navodi kvalitet pravde. Znate kako, pravde ili ima ili nema. Ne znam o kakvom kvalitetu govorite? Ne znam da je pravda merljiva, da je ona deljiva itd. Ukoliko mislite da je kvalitetnija pravda zapravo nešto što brže dolazi na videlo od neke nekvalitetnije pravde, onda to jednostavno treba da podvedete pod stručnost, a ne pod kvalitet pravde.
Najzad, selektovanje kroz Pravosudnu akademiju će dovesti do te činjenice da ćete za jedno tri godine, i to sa svega provedenih jedno šest meseci, posmatrajući samo rad sudija i samo rad njihovih pomoćnika u organu u koji će biti izabrani, zapravo oni deliti pravdu. Pitam se – da li ste mislili na to načelo kvaliteta pravde?
(Predsedavajući: Molim vas, završite misao.)
Završiću. Mogu govoriti mnogo budući da sam pomno pročitala i o strateškim ciljevima i o smernicama. Akcioni plan je pročitan i mislim da je u mnogo čemu trebalo staviti zareze umesto tačke, rokovi su preambiciozni itd. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, ministre, dame i gospodo narodni poslanici, krenuću od prilike ovim putem ili iz ove pozicije o kojoj je govorio i gospodin Cvijan. Slažem se da je ovo važan dan. Ne bih previše pažnje posvećivao tome da li je lepo vreme ili nije lepo vreme. Te pregovore ćemo možda početi u januaru, male su šanse da tada bude lepo vreme, pa da onda…
(Predsedavajući: Molim vas nemojte se obraćati narodnom poslaniku. To nije dozvoljeno. Nemojte, ja vas molim. Znate dobro da po Poslovniku nije dozvoljeno da se neposredno obraćate narodnom poslaniku.)
Mislio sam, gospodine Arsenoviću, da ovu ipak pozitivnu atmosferu koja je danas stvorena iskoristimo za jedan novi početak, ali ako vi insistirate ja ću se vratiti strogo u okvire Poslovnika. Nemojte se samo posle žaliti zbog toga što ću biti tako malo oštriji prema vladajućoj koaliciji.
Šta su dileme, odnosno šta su zamerke poslaničke grupe LDP na ove dokumente? O tome je mnogo govorila moja koleginica Judita Popović, u prepodnevnom delu sednice. Probaću kao i u jučerašnjoj raspravi da pokažem gde su slabosti ovih tekstova, ovih strategija, pre svega Strategije borbe protiv korupcije na studiji nekoliko slučajeva. Mislim da je to vrlo važno i mislim da je to najefikasnije baš u ovom trenutku kada mi iskazujemo ambiciju da budemo zemlja koja će otvarati, pregovarati i zatvarati poglavlja u pregovorima o članstvu sa EU. Slažem se da više neće biti dovoljni, a mislim da ni danas više nisu dovoljni načelno lepi, pozitivno intonirani dokumenti koji se onda ne ostvaruju u praksi. Takođe je tu u pravu gospodin Cvijan. On doduše ima tu jednu specifičnu situaciju da ipak sa dosta žara brani dokumente usvojene 2009. godine. On se tada nalazio i u drugačijoj političkoj poziciji, a da onda prigovara zbog toga što su oni ostali mrtvo slovo na papiru. Ja se bojim da će ovi dokumenti takođe značajnim delom ostati mrtvo slovo na papiru i pokušaću da to dokažem.
Mislim da mnoge od ovih stvari koje su ovde unete u Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji i koji je Vlada usvojila i uputila parlamentu 20. juna, dakle, pre osam dana, da već u međuvremenu i posle toga da je Vlada ili vladajuća koalicija svojim ponašanjem pokazala da ih ne smatra ozbiljnim, da ne želi da ih primenjuje i da ih doživljava manje, više kao jednu vrstu formalne obaveze i pred ovim parlamentom i u procesu evropskih integracija. Pozdravljam način na koji je strukturiran predlog ove strategije i moram da kažem da mi je to mnogo pomoglo u ovoj analizi o kojoj bi sada govorio. Pre svega, onaj deo koji govori o oblasti strategije gde je to podeljeno u one oblasti javnog života, korišćenja javnih resursa, upravljanja imovinom, političkih ovlašćenja, moguće zloupotrebe političkih moći, gde slažem se, najveći rizik od korupcije kako se obično govori u ovoj strategiji.
Gospodine Selakoviću, moji argumenti će biti, video sam da ste jutros u jednom trenutku razdvajali da li odgovarate politički na političke argumente, stručne na stručne, uglavnom politički, očekujem da mi tako odgovorite. Posebno ću napomenuti kada imam neku vrstu stručne primedbe.
Dakle, prvi deo koji govori o političkim aktivnostima gde govorite o opisu stanja vi kažete – u ovom dokumentu da je jedan od ključnih izvora korupcije ili rizika koji postoji da se, da do masovne korupcije dođe zbog načina postavljanja i razrešavanja direktora kao i načina upravljanja javnim preduzećima na svim nivoima vlasti. Vremenom je stvoreno pogodno tlo za uticaj interesa političkih subjekata na njihov rad. Apsolutno se slažem, to je bila argumentacija ili oštrica napada LDP i u odnosu na ponašanje vlasti, odnosno prošlih Vlada, sve vreme dok je LDP u parlamentu, znači poslednjih šest godina. Vi onda dalje kažete – novim Zakonom o javnim preduzećima smanjeni su određeni rizici od korupcije. Takođe se slažem. Moram da primetim značajan deo tih poboljšanja je u zakon unet na inicijativu, odnosno po amandmanima poslaničke grupe LDP.
Jedan od elemenata koji smo uneli kao garanciju u zakonu, gospodine Selakoviću, je obaveza da se do 30. juna 2013. godine raspišu konkursi za izbor direktora svih preduzeća na koje se Zakon o javnim preduzećima odnosi. To je oko 700 preduzeća u Srbiji. Da li će Vlada Srbije, odnosno organi nadležni za tako nešto do 30. juna, to je za dva dana raspisati konkurse za sva ta preduzeća ili će, kako je juče ovaj parlament obavestila ministarka energetike, postupiti po nezakonitom tumačenju koje je došlo iz Sekretarijata za zakonodavstvo Vlade i koje govori o tome da je obaveza raspisivanja konkursa ograničeno isključivo na ona preduzeća, javna preduzeća, u kojima dužnost direktora obavljaju vršioci dužnosti? To je ogroman test za ovu vladu. Da li ćete biti spremni da na javnom konkursu izaberete 700 direktora ili ćete na tim pozicijama zadržati one koji su izabrani po političkim kriterijumima? Ne kažem da su izabrani po kriterijumima. To kažete vi gospodine Selakoviću u ovoj strategiji i kažete da je zbog takvog načina postavljenja i razrešavanja direktora stvoreno pogodno tlo za uticaj interesa političkih subjekata na njihov rad.
Vi znate da postoje javna i državna preduzeća, gospodine Selakoviću, u koja su odlukama vaše Vlade postavljani direktori koji su visoki funkcioneri političkih partija, zamenici predsednika političkih partija, kao što je recimo slučaj u preduzeću PTT "Saobraćaj Srbije", preduzeću "Železnice Srbije" u desetinama lokalnih preduzeća itd, itd.
Vi dalje kažete da čak i po novom zakonu nisu utvrđeni jasni kriterijumi na osnovu kojih nadležno ministarstvo predlaže komisiji kandidata i na osnovu kojih ta komisija vrši konačnu selekciju kandidata. Apsolutno se slažem, gospodine Selakoviću. Tri dana je o tome govorila poslanička grupa LDP. Imali smo niz amandmana na Zakon o javnim preduzećima koji su predviđali mnogo bliže i strože kriterijume. Vaša vladajuća koalicija, vaša Vlada u kojoj vi sedite kao ministar je odbila te amandmane i oni nisu ušli u zakon. Taj zakon je usvojen u decembru mesecu prošle godine. Kako je moguće da u decembru niste bili svesni onog što stavljate u strategiju pet ili šest meseci kasnije? Koja je onda garancija da će ove odlične formulacije, preporuke, ciljevi koje ovde postavljate biti poštovani ovoga puta?
Dakle, vrlo je jasan vaš odgovor da li će biti raspisani konkursi, da li će na njima biti birani direktori po političkoj funkciji. Zapravo će odgovoriti na pitanje koliko je ova strategija ozbiljna. Nije slučajno pretpostavljam da je tema izbora direktora javnih preduzeća i način upravljanja javnim preduzećima zauzima centralno mesto, zapravo, ove strategije, nalazi se na samom početku. To je jedan od ključnih problema. To nije čudo, to su preduzeća kroz koja prolaze milijarde evra javnih sredstava. To su preduzeća u kojima su akumulirani gubici od nekoliko milijardi evra. To su konačno preduzeća kroz koja se na najdirektniji način kupuje politički uticaj.
Postoje neki znatno slabiji delovi ove strategije koje govore o preplitanju, zapravo nekoj vrsti trgovine političkim uticajem koji se obavlja kroz relacije javnih i državnih preduzeća, političke moći koja stoji u njima ili stoji iza njih i medija, to je onda pri samom kraju ove strategije.
Tu postoji takođe test koji će pokazati koliko ste spremni da ovo poštujete. Do sada niste. Zakon o javnim preduzećima takođe, zabranjuje da se oglašavaju na komercijalnoj osnovi javna preduzeća ili preduzeća u državnom vlasništvu koja imaju monopolistički položaj na domaćem tržištu. I dalje se oglašavaju takva preduzeća. Ne znam da je Vlada ili organi upravljanja u tim preduzećima bilo ko na ikakav način može da kontroliše te procese preduzeo određene radnje ili pravne postupke ili makar postupke koji bi sprečavali takvu praksu u budućnosti. Mislim da ne moram da vam mnogo ukazujem na takve primere, na sportske klubove koji u svojim nazivima nose imena takvih kompanija, na činjenicu da se masovno oglašava kroz takva sponzorstva kompanija koja se zove Aerodrom "Beograd", koja jeste realno monopolista na domaćem tržištu pošto Aerodrom "Konstantin" u Nišu nije nikakva konkurencija. Oglašava se preduzeće "Putevi Srbije". O tome sam ovde juče govorio. Da se to preduzeće ne oglašava, iako ne postoji ni jedan komercijalni razlog da se oglašava onda možda od 1. jula ne bi poskupela putarina za 20%, odnosno za iznos PDV koji se sada dodaje na račune odnosno na onaj iznos koji se naplaćuje već godinama kao iznos putarine.
Možda ne bismo imali problema sa vrlo nedefinisanim situacijama kada nije jasno šta je novac koji dolazi direktno iz budžeta, a šta je novac koji dolazi posredno preko javnih i državnih preduzeća. U ekonomskom smislu ili za građane Srbije, to je apsolutno svejedno. To je sve javni novac, bez obzira preko kog računa on prolazi.
Mi živimo u ovom delu Evrope koji će, siguran sam, složićemo se oko toga, ispuniti u jednom trenutku, pre ili kasnije, formalne uslove za članstvo u EU, ali promena svesti i mentaliteta, gospodine Selakoviću, je mnogo duži proces. Ima onih koji govore o šest i 60 godina, recimo, kao okviru koji je potreban za to.
Evo vam primer iz Hrvatske. Pre nekoliko dana je u hrvatskim medijima otvorena rasprava na temu koliko košta čin, odnosno ceremonija obeležavanja ulaska Hrvatske u punopravno članstvo. Onda je u jednom trenutku iz Vlade došlo objašnjenje da značajan deo tih sredstava zapravo nije trošak budžeta, nego je došao kroz pomoć ili sponzorstvo javnih i državnih preduzeća.
Dakle, te navike se vrlo sporo oslobađamo i mi i neke druge države, iako su, recimo, one već danas ili za nekoliko dana postaju u formalnom smislu članice EU.
Druga velika oblast o kojoj govorite, gospodine Selakoviću, delimično je o tome govorio i gospodin Cvijan, je oblast javnih finansija, planiranja prihoda, planiranja rashoda itd, i paralelno sa tim taj period koji postoji za javnu raspravu, za upoznavanje javnosti sa nacrtima i predlozima zakona itd. Nema nikakve dileme da je budžet najvažniji zakon koji se usvaja u jednoj godini i da je budžet apsolutno najvažniji zakon koji je vezan za pitanje upotrebe javnih prihoda, odnosno korišćenja javnih sredstava.
Vi ste, gospodine Selakoviću, 20. juna ove godine napisali kako javnost nije u potpunosti i na razumljiv način upoznata sa procesima planiranja i trošenja budžetskih sredstava. Zakoni o budžetu za pojedinu budžetsku godinu uglavnom se donose u kratkom vremenskom roku, dok rasprava u Narodnoj skupštini o načinu na koji su javna sredstva trošena u određenoj godini izostaje već desetu godinu. Dvadesetog juna ste glasali za nešto ovako, a onda ste četiri dana kasnije na sednici Vlade i vi i sve vaše kolege ministri glasali za usvajanje rebalansa budžeta, poslali ga u Skupštinu i tražili zakazivanje sednice Narodne skupštine za sledeći ponedeljak.
Čekajte, kada ste bili ozbiljni, kada ste ovo ocenili kao nedopustivo i kada ste obećali u kasnijem delu dokumenta da to više neće biti praksa, ili četiri dana kasnije kada ste rešili da uradite isto ono što su radile uglavnom sve vlade u ovoj zemlji u proteklih 10 godina? Morate da odlučite.
Budžet nije mala stvar i rebalans budžeta nije mala stvar. U rebalansu budžeta se radi o, kako vaša vlada kaže, uštedi na diskrecionim troškovima od 36 milijardi evra. Onda je moje pitanje – koliko su ukupno diskrecioni troškovi, ako je moguća ušteda od 36 milijardi evra? Koliki je u diskrecionim troškovima prostor za zloupotrebu sredstava, za korupciju, za kršenje svih onih ciljeva, odnosno principa koje postavljate ovim tekstom, gospodine Selakoviću?
Predvidljivost poreskih prihoda, odnosno visine poreza, a vrsta poreza je takođe važna, to načelo takođe krši vaša vlada. Na brzinu menjate poreske stope, prilagođavate ih. Danas je, čini mi se, uhapšena neka kriminalna grupa koja je švercovala rezani duvan. Porast trgovine, odnosno šverca rezanim duvanom je direktna posledica činjenice da ste na loš način promenili akciznu politiku i čitav jedan deo tržišta gurnuli u nedozvoljenu trgovinu, odnosno šverc, odnosno sivu i crnu ekonomiju. Zbog toga postoje tako velike razlike između papira koji predlažete i ciljeva koje predlažete i onoga što zaista u realnom životu radite.
Nedostaju neki delovi, gospodine Selakoviću, u ovoj strategiji. Postoji deo koji se bavi zdravstvom, zdravstvenim sistemom, Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja, ali nedostaje jedan fond koji je dva i po puta veći, gospodine Selakoviću, od toga. To je Fond PIO. To je, recimo, deo gde biste mogli da postavite mnogo jasnije ciljeve ili da nam ponudite kako ćemo se boriti protiv mogućih rizika od korupcije u tom sistemu koji je netransparentan, gde je upravljanje nejasno, gde je upravljanje političko, gde nema govora o tome da ćete uvesti, recimo, u fondove profesionalni menadžment.
Pri tome, ne znam kolika će biti ušteda, kako kaže gospodin Cvijan, od Zakona o javnim nabavkama, pošto je zakon počeo da se primenjuje u ovoj godini, početkom aprila, gospodine Cvijan. Vi ste govorili o 600 miliona evra uštede, a kažete danas da će biti mnogo ušteda i u budžetu. Ne vidim u rebalansu da je taj novac uračunat. Vidim da nam nedostaje još skoro 100 milijardi dinara u budžetu. Dakle, 800 miliona evra, recimo. Idete na rebalans, ne nadate se da će taj novac biti nadoknađen tako što će tim sjajnim Zakonom o javnim nabavkama on da se uštedi u ovoj godini, zato što se neće uštedeti ni izbliza toliko i to nije ni moguće u ovim okolnostima kada zemlju, kada proces odlučivanja u postupcima javnih nabavki opterećuju svi ovi problemi.
Kada smo predlagali da član Komisije za izbor direktora ili za rangiranje kandidata za direktora javnih preduzeća bude neko ko dolazi na predlog skupštinskog odbora, nismo ni pretpostavljali, čak i mi koji znamo u kakvoj zemlji živimo, da će to biti neko ko radi u kabinetu potpredsednika Vlade.
(Predsedavajući: Gospodine Đuriću, vreme vam je isteklo.)
Znate šta, nije to baš smisao ili to nije bila ideja kada smo tražili parlamentarnu kontrolu čitavog tog procesa.
Vrlo malo teksta o obrazovanju i vrlo malo teksta o nekim drugim stvarima, ali bar za početak očekujem odgovore na neka od ovih pitanja koja sam vam postavio, gospodine Selakoviću. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan, replika. Izvolite.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, malo pre kada sam iznosio određene podatke, npr. da je procena da se 600 miliona evra godišnje gubi zbog korupcije u javnim nabavkama, iznosio sam podatke EU. Dakle, nije to podatak ni SNS, ni bilo koga, ni funkcionera, to je podatak EU.
Slušao sam govornika pre mene i zaista je imalo nekoliko dobrih komentara i uvek treba slušati kada neko daje dobre predloge. Međutim, nije mi jasno zašto se ti predlozi daju sada. Već sam pomenuo da je Ministarstvo pravde organizovalo najmanje pet okruglih stolova koji se tiču samo strategije za borbu protiv korupcije. Lično sam prisustvovao na četiri okrugla stola, međunarodna, gde su bili i gosti iz EU i domaća stručna javnost i profesori fakulteta. Znači, organizovali smo najmanje četiri, a ako ne i pet okruglih stolova koji se tiču strategije reforme pravosuđa. Nigde na tim okruglim stolovima nisam video narodne poslanike iz opozicionih stranaka. Mogli su tada da iznesu svoje komentare, a ne danas da trošimo vreme koje košta i građane ove države.
Na kraju još jedna stvar. Možda neko nije dobro razumeo ono što sam pričao. Moramo voditi računa i građani treba da znaju da za sprovođenje ove dve strategije nisu potrebna nikakva dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije. Ove strategije ne samo da će poboljšati stanje u našem pravosuđu, ne samo da će poboljšati borbu protiv korupcije, nego nas neće koštati nikakvih posebnih para iz budžeta. Zahvaljujem se.

Hvala.
Gospodine Đuriću, ne vidim osnov vaše replike.
(Bojan Đurić, s mesta: Komentarisao je moje navode pogrešno.)
Nije vas uopšte pogrešno komentarisao, on je samo naveo odakle su uzeti izvori kada je govoreno o trošenju sredstava za javne nabavke. Samo je to komentarisao. Čak je vas i pozitivno komentarisao i vaše izlaganje. Nemate osnova za repliku.
(Bojan Đurić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Vodite računa, kada vam dam reč po povredi Poslovnika, da ga ne zloupotrebite. Izvolite.

Neću nijednom pomenuti PIO fond, ne brinite.
Gospodine Cvijan, mislim da ste povredili član 27. Dakle, ja nisam rekao da sada dolaze predlozi, odnosno da su ovo predlozi na ovu strategiju. Jasno sam vam pokazao kada smo tačno predlagali amandmanima, što je u Skupštini jedini način da se promeni tekst zakona, kada se raspravljalo o Zakonu o javnim preduzećima. Tada smo to mogli da izmenimo. Sve ovo drugo je vezano za ovaj tekst koji nema mnogo veze sa primedbama o kojima sam ja govorio, evo 32 sekunde.

Nije povređen Poslovnik. Čak ste i pogrešno naveli član, ali nije bitno. Smatram da nije povređen Poslovnik, a ako vi smatrate da jeste, možemo da se izjasnimo u Danu za glasanje.
Da li tražite da se izjasnimo u Danu za glasanje o povredi Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Ana Novković. Izvolite.