Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je razmatrajući obe strategije i za reformu pravosuđa i za borbu protiv korupcije, odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predložene nacionalne strategije i želim da dodam sledeće da usvajanjem ovih nacionalnih strategija od strane ove narodne skupštine, sigurno neće se rešiti svi problemi koji postoje i u srpskom pravosuđu, i u borbi protiv korupcije. Naime, kako jedna i druga strategija predviđaju, posle usvajanja ovih strategija, na potezu će biti Vlada Republike Srbije, koja će morati da pripremi akcioni plan godišnji za primenu kako nacionalne strategije za reformu pravosuđa, tako i akcioni plan za primenu nacionalne strategije u borbi protiv korupcije.
I to svake godine i svake godine će morati ti akcioni planovi da se inoviraju, a takođe Vlada je obavezna da pripremi predloge novih zakonskih rešenja, kako onih koji će se ticati reforme srpskog pravosuđa, tako i one koji će se ticati dalje borbe protiv korupcije u državi Srbiji.
Ono što želim da naglasim jeste, naročito kada je u pitanju buduća reforma srpskog pravosuđa u periodu 2013. do 2018. godine, a to je da mi moramo u narednom vremenskom periodu, petogodišnjem periodu da sagledamo sve slabosti koje su proizašle iz prethodne reforme srpskog pravosuđa i posledice koje su danas pred nama.
U javnosti se često čuju povike na rad današnjeg sastava Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva. Moram da skrenem pažnju da većina članova sadašnjeg saziva oba ova državna organa, su izabrani 2011. godine i 2012. godine.
Kada govorimo o posledicama koje su izazvale mnoge odluke ova dva organa iz 2010. godine, treba javnost da uzme i da pogleda koji su to bili članovi tih organa u vreme kada su donošene odluke o reizboru, kako sudija tako i tužilaca i kada su te odluke na njihovu žalost, a i našu žalost, jer su izazvale mnoge posledice, pale na Ustavnom sudu Srbije.
Nemojmo da zatvaram oči pred istinom, da oni koji su najveći krivci za ono što se sve događalo u srpskom pravosuđu, posle tzv. reforme od 2009. godine pa nadalje, danas nisu u sastavu, kako Visokog saveta sudstva tako i Državnog veća tužilaca. Oni bi morali da snose, pošto nema zakonskih posledica za to, ali bar moralne posledice za ono što su radili mnogim ljudima, a njih je preko 800 sudija i tužilaca koji nisu reizabrani 2009, odnosno 2010. godine, ali su morali da budu vraćeni i ovaj sastav Visokog saveta sudstva ih je vratio na posao posle odluke Ustavnog suda.
Prema tome, to javnost mora da zna i javnost mora da bude upoznata koji su ti ljudi koji su se igrali sa sudbinama mnogih ljudi nosilaca, kako pravosudnih tako i javnotužilačkih funkcija.
Kad je reč o borbi protiv korupcije, to je jedan neprekidan proces i on mora da prati, odnosno njega mora da prati jedno Evropsko zakonodavstvo i ova Skupština će sigurno imati mnogo posla u donošenju zakona koje ćemo dobiti od Vlade. Još jednom, naglašavam da je odbor prihvatio obe ove strategije i predlaže Narodnoj skupštini da ih u danu za glasanje prihvati.
