Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, pred nama se nalazi strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji u periodu od 2013. do 2018. godine. Korupcija je najveći socijalni problem današnjeg vremena. Borba protiv korupcije u Srbiji predstavlja borbu za bolji život i standard građana, bolju ekonomiju i suštinsko uspostavljanje pravednog poretka i od toga nijedna institucija ne bi trebalo da odustane.
Jedna od najčešće korišćenih definicija korupcije, prema kojoj je korupcija zloupotreba javnih ovlašćenja u privatnu korist, a sadrži osnovnu pretpostavku korupcije da su javna ovlašćenja poverena službenicima kako bi ih oni koristili za opšte dobro, a ne za svoje sopstvene potrebe. Iako kulminira u modernom vremenu, gde se javlja u svim oblicima, korupcija je stara pojava, tako da uvek treba uzeti u obzir i vremensku, odnosno istorijsku postojanost. Sveprisutnost i tradicionalnost jaki su saveznici korupcije i jedan od razloga sveopšte nemoći u njenom suzbijanju. Opšti cilj strategije je da se korupcija kao prepreka ekonomskom, socijalnom i demokratskom razvoju Republike Srbije u najvećoj mogućoj meri otkloni.
Posledice korupcije ne sastoje se samo u osiromašenju društva i države, nego u drastičnom padu poverenja građana u demokratske institucije, kao i stvaranju neizvesnosti i nestabilnosti ekonomskog sistema koji se ogleda, između ostalog, u smanjenju investicija. Uspešnost odbrane strategije pre svega zavisi od stepena ukupnog društvenog i privrednog razvoja zemlje.
Korupcija razara supstancu svake države, pa i njeno suzbijanje do granica prihvatljivosti prema standardima sveta ka kome težimo je uslov bez koga se država ne može legitimisati kao država vladavine prava.
Borba protiv korupcije mora biti organizovan i dugotrajan proces primene osmišljeno definisanih mera za suzbijanje i sprečavanje korupcije. Stoga je cilj ove strategije za borbu protiv korupcije jeste da omogući strateško planiranje i stvaranje efikasnog antikorupcijskog sistema. Takođe će se strategijom definisati i pokazatelji za sprovođenje mera i aktivnosti na osnovu kojih će se pratiti stepen njihove realizacije, kao i pokazatelji za procenu uspešnosti.
Korupcija je društveni nedostatak, manjak društvenih normi i vrednosti koje su potrebne za normalno delovanje slobodnog privređivanja. Zbog posledica koje korupcija izaziva, ona postaje nepodnošljiva smetnja za razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa. Strateški okvir za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji obezbeđuje okvire za uspostavljanje, razvoj i organizovanje organa vlasti i javnih ovlašćenja u cilju stvaranja efikasnog sistema koji može da u potpunosti odgovori svim izazovima u prevenciji i borbi protiv korupcije. Tu pre svega mislim da je i odgovornost na nosiocima javnih ovlašćenja u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u tužilaštvu i nosiocima pravosudnih funkcija veoma velika.
Borba protiv korupcije mora biti sistemska i na svim nivoima vlasti - zakonodavnoj, sudskoj i izvršnoj. Važno je istaći sledećih šest definisanih strateških principa - načelo vladavine prava, načelo nulte tolerancije na korupciju, načelo odgovornosti, načelo sveobuhvatnosti primene mera i saradnje subjekata, načelo efikasnosti i načelo transparentnosti.
Politički sistem ima veoma važnu ulogu u borbi protiv korupcije. Od rešenosti i sposobnosti činilaca političkog sistema da se obračunaju sa korupcijom zavisi njen uspeh. U skladu sa tim je važno reći da efikasno sprovođenje strategije podrazumeva postojanje čvrste političke volje koja se može postići samo u zajedničke napore i saradnjom na najvišem političkom nivou.
Na kraju treba reći da korupcija predstavlja ozbiljan društveni problem. Na to ukazuju stavovi građana i analize međunarodnih organizacija, ali napor državnih organa pomenutih međunarodnih organizacija i organizacija građanskog društva u suzbijanju korupcije ne mogu da daju na dugi rok dobre rezultate bez učešća građana. Građani su subjekt antikorupcijske strategije, ali i njen objekat.
U Republici Srbiji postoji razvijena svest i politička volja, pre svega od strane SNS, da se postigne značajan napredak u borbi protiv korupcije, uz poštovanje demokratskih vrednosti, vladavine prava i zaštite osnovnih ljudskih prava. Na tim temeljima se i donosi strategija za borbu protiv korupcije. Kao što ste i čuli, SNS će u danu za glasanje glasati za ovu strategiju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, najviše vremena koje sam proveo govoreći kao narodni poslanik, sav ovaj period i sve o vreme je, u stvari, bio najčešće posvećen borbi protiv korupcije u Srbiji. Mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što je konačno stigla jedna prava strategija za borbu protiv korupcije, za koju se nadam da će uz političku volju kakva postoji trenutno u Srbiji, zahvaljujući SNS i predsedniku stranke gospodinu Vučiću, što prethodnih godina nije bio slučaj pa šta god i da smo radili, bez te političke volje kakve god akte da smo donosili, nije bilo efekta, što su građani svedoci i vide razaranje celog našeg društva i privrede, zbog toga što se borba protiv korupcije praktično do pre nekoliko meseci u Srbiji nikada nije ni vodila.
Ono što želim da kažem na početku, neke stvari ću citirati iz samog predloga, neke ću stvari i sam govoriti iz onih ranijih perioda kada sam govorio i nešto što sam spremio za ovo današnje obraćanje Narodnoj skupštini i građanima Srbije. Prvo što trebamo reći je, već je to nekoliko kolega reklo ali nije zgoreg ponoviti, da se u uporednoj praksi u svetu korupcija najčešće shvata kao zloupotreba ovlašćenja radi lične koristi. Mi često to širimo ili nalazimo neke druge definicije, ali je u suštini ovo najpreciznija definicija.
Ministar je sam rekao da o rasprostranjenosti ovog problema kod nas ukazuje indeks percepcije korupcije prema kojem se Srbija po "Transparent internešnalu" nalazi na 80 mestu od 176 zemalja koje učestvuju u tom merenju. Možemo reći da se već godinama unazad ta percepcija ili ta pozicija naša ne popravlja na bolje. Prva Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji je usvojena 2005. godine, a Akcioni plan 2006. godine. Međutim, jedino što je učinjeno u tom periodu je da je na osnovu te strategije i tog akcionog plana stvoreno nekoliko institucija za borbu protiv korupcije. O nekima smo juče govorili i o njihovim izveštajima, kao što je Agencija za borbu protiv korupcije ili DRI.
Te institucije do skoro su bile na različite načine sprečavane da čine ono što im je bila funkcija, i to smo isto mogli da čujemo, bilo da su ostavljane bez novca, bez dovoljno kadra, bez prostorija u kojima bi radile, tako da su praktično bile samo formirane da bi se ispunila neka obaveza u evro-integracijama ili da bi se pravila neka slika pred građanima Srbije kako se bori protiv korupcije, a u suštini nisu imale mogućnost da rade, nisu radile i nisu doprinele Srbiji da napreduje kao društvo.
Da bih o ovome govorio, spremio sam nešto što je najozbiljnije istraživanje koje je rađeno u Srbiji vezano za korupciju u Srbiji koju je radila Kancelarija UN za drogu i kriminal iz Beča. Oni su radili godinama to istraživanje i objavili su ga 2012. godine. Samo istraživanje se naziva – Korupcija u Srbiji, iskustvo građana. Poslednje ankete koje su vršili su bile krajem 2011. godine, a ponavljam sve su objavili 2012. godine.
Rezultati ove ankete su zaista poražavajući, mada to svi mi znamo i građani Srbije su to osetili na svojoj koži. Ovde možemo videti neke stvari za koje do sada imam utisak da se često nije o tome govorilo i da se izbegavaju neke stvari koje su istina i svakodnevni život naših građana. Na primer, glavni rezultati ove ankete govore da na osnovu mišljenja građana Srbije, korupcija zauzima treće mesto među najznačajnijim problemima sa kojima se Srbija danas suočava posle nezaposlenosti i siromaštva, tj niskog životnog standarda.
U toku 12 meseci koji su prethodili ovoj anketi, a to se baš podudara sa radom prethodne vlade, 14% stanovnika Srbije je direktno ili indirektno imalo iskustvo sa podmićivanjem državnih službenika. Ne postoje značajne razlike u rasprostranjenosti korupcije u gradskim i seoskim sredinama ili među regionima Srbije, osim u Šumadiji i zapadnoj Srbiji gde je stopa rasprostranjenosti nešto niža od nacionalnog proseka, inače, najviša je u Beogradu.
Sa korupcijom je u Srbiji imalo iskustvo 8,5% žena naspram 10% muškaraca. Lica koja su bar jednom imala iskustva u prethodnih godinu dana, a radi se otprilike o 2010. i 2011. godini, u proseku su pet puta dali mito, tj jednom u 10 nedelja. Više od polovine - 52% mita se plaća u novcu, jedna trećina u hrani i piću. Prosečni mito isplaćen u novcu u Srbiji iznosi 15.530 dinara, što je oko 165 evra. U 56% slučajeva građani Srbije sami iniciraju davanje mita, što je takođe poražavajući podatak. U 14% slučajeva se mito otvoreno traži.
Glavni ciljevi davanja mita u Srbiji su, poslušajmo ovo, ubrzavanje procedura – 34%, ili dobijanje boljeg tretmana – 18% i završavanje procedura – 18%. Među licima koja su dala mito u prethodnih godinu dana je više od polovine njih mito dalo lekarima – 55%, više od trećine policajcima – 40% i četvrtina medicinskim sestrama. Među građanima Srbije koji su imali iskustva sa davanjem mita, manje od 1% je taj slučaj i prijavilo.
Zapažanja o opštoj rasprostranjenosti korupcije u državnom sektoru potkrepljuje iskustvo onih 6% novozaposlenih državnih službenika koji su sebi obezbedili posao uz pomoć mita. Nuđenje dobara, usluga i novca u cilju pridobijanja glasača zapažena je na poslednjim izborima na lokalnom i državnom nivou. Procenat građana kojima je ponuđeno mito na lokalnim izborima iznosio je 7% i isto toliko na poslednjim parlamentarnim izborima.
Kada pogledamo neke tabele koje su interesantne možemo da vidimo da razne ankete i studije koje su sprovedene u Srbiji kako bi se dobijeni podaci analizirali, obim i priroda korupcije, kao npr. ankete koje je radio za UN "Medijum galup" u oktobru 2009. godine, u martu 2010. godine, u oktobru 2010. godine. Ispostavilo se da je broj građana koji su direktno plaćali mito ostao prilično stabilan i da se nije menjao i da je nešto što se u Srbiji može nazvati korupcija i mito zaista stabilno po ovim anketama.
Ovde možemo videti na jednom tabelarnom prikazu kako ide ono za šta sami građani govore kome su najviše davali mito –lekari, policija, državni službenici, nastavno osoblje, poreski službenici, carinski službenici, javna preduzeća, sudije i tužioci i ostalo.
Pored iskustva sa davanjem mita ispitivanjem percepcije građana u korupciji, mogu se dobiti i dodatne informacije npr. na osnovu izveštaja "Transparency International" za 2010. godinu. Veliki deo građana, 49% smatra da je stepen korupcije porastao u periodu između 2009. i 2011. godine.
Ono što je takođe poražavajuće je prijavljivanje mita. Naime, uopšte govoreći, učestalost prijavljivanja krivičnih dela u organima vlasti direktno je srazmerna zajedničkom uticaju tri faktora, uočenoj težini doživljenog krivičnog dela, veri u odlučnost vlasti da identifikuje prestupnike i direktnoj koristi koju žrtva može dobiti prijavljivanjem krivičnog dela. Rezultati ove ankete pokazuju da je manje od 1% lica koji plaćaju mito prijavilo svoj slučaj organima vlasti. Zašto? Tu je takođe jedna interesantna tabela u kojoj se može videti da to građani ne rade zato što misle da je beskorisno, niko ne bi mario i da prijave. Veliki broj njih smatra da je čak poklon znak zahvalnosti. Imao sam korist od davanja mita – bilo je i takvih odgovora ili da je to uobičajena praksa.
Možemo reći u vezi strategije da su ovo neki od razloga koji su i te kako bitni zbog čega je potrebno doneti strategiju, a posle nje i akcioni plan i sve ono što sledi posle toga kako bismo se efikasno izborili protiv korupcije. Naime,šta mogu da nam budu zaključci? Njih imamo u samoj strategiji, da je strateški okvir za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji obezbedio okvir za uspostavljanje razvoja i organizovanja organa vlasti, nosilaca javnih ovlašćenja u cilju stvaranja efikasnog sistema koji može u potpunosti da odgovori svim izazovima u prevenciji borbi protiv korupcije. Definisano je tih šest strateških principa. Već je o tome govoreno, ali moramo to ponoviti jer bez toga nema ni efikasne borbe protiv korupcije. Mora da postoji načelo vladavine prava, načelo nulte tolerancije na korupciju, načelo odgovornosti, načelo sveobuhvatnosti primene mera i saradnje subjekata, načelo efikasnosti i načelo transparentnosti.
Strategiju je bitno doneti i to je potrebno danas reći naročito zbog toga što je ona značajna i sa aspekta procesa pridruživanja Republike Srbije EU. Danas smo čuli razne komentare vezano za odluku EU prema Srbiji. Da bismo neke stvari razjasnili građanima, potrebno je reći ovaj put da ono što nas čeka u narednom periodu je oktobar mesec okvir za pregovore sa Srbijom, novembar mesec kvining proces. Za sve to vreme Srbija treba da odredi pregovarački tim i glavnog pregovarača, a u januaru je početak pregovora i to je činjenica posle današnjeg dana i to građani Srbije treba da znaju. Mi treba da odredimo ozbiljan pregovarački tim. Evropska unija će da odredi ozbiljan pregovarački tim i da pokušamo da pobedimo i Slovence u tom putu. Njima je trebalo šest godina da pregovaraju. Hajde i mi da pokušamo da to odradimo i kraće i da u ovoj deceniji Srbija postane deo evropske porodice. Za tako nešto je potrebno efikasno sprovođenje strategije koja podrazumeva čvrstu političku volju, a čvrstu političku volju možemo imati i pokazali smo do sada u radu ove vlade, ministri iz SNS i predsednik stranke, gospodin Vučić.
Bez te volje i bez političke volje ništa što je potrebno uraditi neće biti moguće. Na osnovu ove strategije i ona priča o tome kako ne može sve da stoji na volji ili da sve organizuje jedan čovek pokazuje se kao netačna. Juče smo videli da to nije tačno jer sada kada postoji politička volja u zemlji institucije rade. Naravno da je potrebno da još ojačamo naša regulatorna tela i naravno da je potrebno da osavremenimo rad bezbednosnih službi i policije. Naravno da je potrebno da ojačamo i te institucije. Ali, za sve to je potrebna politička volja. Građani Srbije znaju da je imaju u SNS i da će zbog toga, za razliku od nekih prethodnih perioda kada su ove strategije bile mrtvo slovo na papiru, u narednom periodu one postati efikasne, biti sprovođene za dobrobit naših građana i naše države, što će za krajnji cilj imati bolju Srbiju, jaču Srbiju i građane koji će bolje živeti i imati bolji standard i svi zajedno biti deo porodice koja ne može bez Srbije, jer je Srbija strateški izuzetno bitna za EU.
Danas je bilo onih koji su govorili da EU ne želi Srbiju. Oni u stvari pokazuju ili da su zlonamerni ili da ne znaju o čemu govore jer bez Srbije EU ne može da bude jako prisutna na prostoru između Beča i Bosfora. Svi znaju da je Srbija tu najvažnija država u tom lancu i da je ona i te kako potrebna EU. I kao što i mi moramo da uradimo, siguran sam da će i EU učiniti sve da Srbija postane deo te velike porodice što pre. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, kolege poslanici i poslanice, uvaženi građani Srbije, zadovoljstvo mi je i čast što su danas pred nama dva vrlo važna strateška nacionalna dokumenta. Najpre je to Strategija za reformu pravosuđa, a onda i Strategija za borbu protiv korupcije. Obe strategije su uzajamno povezane. O obe strategije se danas raspravlja. Uzajamno se nadopunjuju i uzajamno su i te kako povezane.
Fokusirala bih se na Strategiju za borbu protiv korupcije prevashodno iz razloga što je korupcija zlo koje ne samo da siromaši jednu državu nego svakako utiče i na smanjenje poverenja građana u institucije sistema i utiče na stvaranje jednog neizvesnog i ekonomski slabog ambijenta, a znamo da bez ekonomske stabilnosti i bez zdravog ekonomskog ambijenta nema ni investicija.
Ova strategija zasniva se na osnovnim načelima. Između ostalog, to je načelo vladavine prava, što podrazumeva poštovanje Ustava, zakona, podzakonskih akata, međunarodnih dokumenata, ali i načelo nultitolerancije koja podrazumeva neselektivnu primenu kada je u pitanju korupcija.
U prvom delu ove strategije koja se odnosi na korupciju mapirani su i utvrđeni prioriteti, urađen je opis stanja u mapiranim prioritetima, koji svakako nije dobar i koji je svakako težak i opterećen sigurno i nekim koruptivnim aktivnostima, ali sem opisa stanja u ovoj strategiji dati su i ciljevi koji mogu da dovedu do toga da se korupcija u pomenutim prioritetima, odnosno oblastima prevaziđe. Neću govoriti o prioritetima, govoriću o prevenciji. Zašto o prevenciji? Zato što je prevencija otklanjanje uzroka koji dovode do bolesti, a korupcija svakako jeste bolest jednog društva.
Poštovani građani Srbije, da li ste čuli da se neko enormno obogatio, pa još kaže da se obogatio na osnovu zakona? Da se to više ne bi dešavalo, u ovoj strategiji, odnosno u njenim preventivnim merama utvrđeno je kao jedan od ciljeva uspostavljanje analize rizika na korupciju u postupku pripreme za donošenje propisa. Šta to znači? To znači da oni koji donose propise već u njegovoj pripremi moraju da izvrše analizu rizika na korupciju, a na osnovu metodologije koju će da uradi Agencija za borbu protiv korupcije. Takođe, pre završetka izrade propisa organi vlasti su dužni da pribave mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije. Na ovakav način i kroz ostvarenje ovakvog preventivnog cilja zakoni će svakako iskoreniti korupciju.
Šta se to još prevencijom predviđa, a što može dovesti do sprečavanja nastanka korupcije? To je kontinuirana edukacija stručnjaka u oblasti pravosuđa i tužilaštva na problem korupcije, na prepoznavanje korupcije. Za njihovu edukaciju Pravosudna akademija je već kroz godišnji plan i program svoga rada predvidela takvu vrstu edukacije. Naravno, ono što moramo da radimo, to je svakako podizanje svesti građana da je korupcija društveno neprihvatljivo ponašanje koje treba iskoreniti. Podizanjem svesti građana može da se radi kroz kampanju, kroz razne edukacije, kroz seminare, kroz treninge i na druge načine. Postoje regulatorna tela i jačanje kapaciteta tih regulatornih tela, kako kadrovskih, odnosno ljudskih potencijala, tako i materijalno-tehničkih, koji takođe mogu dovesti do preveniranja nastanka korupcije.
Ono što je jako važno i što takođe može doneti preveniranje nastanka korupcije, to je donošenje zakona o zaštiti uzbunjivača, odnosno stvaranje poverenja kod građana da će onaj ko prijavi korupciju na adekvatan način biti zaštićen, tj. imaće punu zaštitu. U tom smislu predviđa se i donošenje posebnog zakona koji će se odnositi na zaštitu uzbunjivača. U preventivne mere takođe spada regulisanje sistema zapošljavanja i sistema napredovanja u organima vlasti kroz utvrđivanje kriterijuma i zasluga.
Poštovani građani, da li ste do sada čuli da je neko napredovao ili se zaposlio po zaslugama? Niste. To je u strategiji za borbu protiv korupcije predviđeno kao preventivno delovanje, odnosno kao delovanje u cilju suzbijanja korupcije. Svakako da u organima javne vlasti mnogi građani znaju da su sačinjavani ugovori o radu bez internog ili javnog konkursa, kao i da su direktorima davana velika diskreciona ovlašćenja. U tom smislu treba stvoriti, odnosno stvoriće se adekvatna pravna regulativa kako bi se uredio radno-pravni status svih zaposlenih u državnoj upravi. Naravno, predviđa se i donošenje zakonskih odredbi koje se odnose na ujednačavanje plata.
Da strategija za borbu protiv korupcije neće ostati mrtvo slovo na papiru, takođe je predviđeno u ovom strateškom dokumentu, govori i to što će stožer ovih aktivnosti biti Ministarstvo pravde i državne uprave, ali će kroz akcioni plan i svi drugi državni organi imati konkretnu osobu i konkretno lice koje će biti zaduženo za praćenje i implementaciju strategije. Naravno, da strategija nije mrtvo slovo na papiru pokazuje i činjenica da će se tromesečno održavati sastanci gde će se vršiti razmena informacija i razmena iskustava po zadatim planovima i zadatim aktivnostima koje su predviđene u strategiji.
Što se tiče edukacije zaposlenih u pravosuđu i tužilaštvu, jako je značajna, sem ove edukacije koju sprovodi Pravosudna akademija, razmena iskustva i znanja i transfer znanja sa međunarodnim organizacijama koje imaju veliko iskustvo u borbi protiv korupcije. Razmena iskustva svakako jeste jedan od načina obuke.
Što se tiče SNS, borba protiv korupcije i kriminala jeste njeno strateško opredeljenje. Prvi potpredsednik Vlade i predsednik stranke, gospodin Aleksandar Vučić je već do sada to pokazao i SNS nema nikakvu dilemu da ovu strategiju podrži.
Što se tiče druge strategije o reformi pravosuđa, moram da izrazim svoju ličnu zahvalnost vama, gospodine ministre, što ste prepoznali da su geografske karakteristike pojedinih opština, posebno onih brdsko-planinskih u jugozapadnom delu Srbije, odnosno u Priboju, iz kojeg ja dolazim, i te kako značajne sa aspekta vraćanja nadležnosti osnovnim sudovima. Priboj je opština iz koje su građani sa seoskog područja tri puta morali da prelaze državnu granicu da bi došli do centra grada, a odatle još 60 km do osnovnog suda, gde se nalazio pre formiranja ove nove mreže.
Takođe se nadamo da će strategija reforme pravosuđa dati veliki značaj i veliki doprinos sa aspekta suđenja u razumnom roku, jer je svakako prethodno iskustvo koje smo imali u pravosuđu dovodilo do toga da je u predmetima koji su se ticali naročito hitnog postupka, a ticali su se zaštite najranjivijih, odnosno dece, umesto osam dana prvo ročište zakazivano tek posle jedne godine.
Srpska napredna stranka će i ovaj strateški dokument, koji je sistematičan, kvalitetan, stručan, transparentan je bio i do dolaska u Skupštinu, podržati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Obradović. Izvolite.

Poštovani ministre, poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, poštovani građani, nakon višemesečne javne rasprave, učešća domaće stručne javnosti, kao i preporuka Evropske komisije, pred nama je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine. Iz sadržaja predloga ove strategije odmah se može videti da je njen cilj da pre svega zaustavi, odnosno otkloni korupciju kao najveću prepreku ekonomskom i demokratskom razvoju Republike Srbije.
Građanima Srbije odavno je jasno da su upravo korupcija i kriminal najveći razlozi zbog kojih smo danas u ovako teškoj situaciji. Godinama je stvaran sistem nedodirljivih. Godinama je rađeno netransparentno u najprofitabilnijim oblastima, a kao proizvod toga imamo prebogate, na način koji nije u skladu sa zakonom.
Danas imamo situaciju, kako bi naš narod rekao – gde god da se zagrebe, iskoči korupcija.
Kada smo se sada našli u stanju da nema zaštićenih, a ima spremnih da se bore upravo protiv tih i protiv takvih pojava, i treba doneti ovu strategiju za borbu protiv, neću reći korupcije, nego za borbu protiv državnog lopovluka i lopova i državnog kriminala i kriminalaca, jer oni ništa drugo i nisu.
Znamo da je poverenje građana u državne institucije ozbiljno narušeno. Donošenje i dosledno sprovođenje ove strategije i akcionog plana dovešće do jačanja institucionalnog kapaciteta i stvaranja sistemskih mehanizama za borbu protiv korupcije. Jer, bez sistemskog mehanizma ni ova borba neće biti efikasna.
Strategijom za borbu protiv korupcije definisano je šest strateških principa u toj borbi. To su: načelo vladavine prava – pred zakonom svi isti; načelo nulte tolerancije – nema nedodirljivih; načelo odgovornosti, načelo sveobuhvatnosti primene mera i saradnja subjekata, načelo efikasnosti, načelo transparentnosti. Sve ovo je osmišljeno da se primenom ove strategije realizuje u narednih pet godina. Akcionim planom biće predviđene konkretne mere i aktivnosti za sprovođenje ovih strateških ciljeva.
Strategija predviđa i uspostavljanje efikasne saradnje i razmene informacija između policije, tužilaštva, sudova, regulatornih i nadzornih tela, a bez ove saradnje ne bi bila moguća ni primena ove strategije.
Jednako važno kao i ova saradnja je i predviđeno formiranje zajedničke baze podataka za koruptivna krivična dela, što bi organima koji se bore protiv korupcije svakako olakšalo rad, a ovom strategijom posebno je obrađena politička korupcija, korupcija u oblasti javnih finansija, pravosuđa, policije, privatizacije, zdravstva, obrazovanja, sporta, prostornog planiranja i izgradnje kao i korupcija u medijima.
Kao mera za uspostavljanje sistema bolje prevencije od koruptivnih pojava, strategija predviđa da sistem zapošljavanja i napredovanja u organima javne vlasti bude isključivo na osnovu kriterijuma, kao i da bude obezbeđena transparentnost u organima javne vlasti.
Odgovornost za realizaciju ciljeva predviđenih strategijom za borbu protiv korupcije, protiv državnog lopovluka i lopova, državnog kriminala i kriminalaca, moramo preuzeti svi, jer od svih nas zavisi i uspeh ove borbe.
Svedoci smo da jasno postavljeni ciljevi, pod uslovom da smo tim ciljevima jasno, časno i potpuno posvećeni, mogu biti dostižni. Borba koju vodi ova vlada, a pre svega njen prvi potpredsednik, Aleksandar Vučić, danas je na delu potvrđena uspehom. Uspeh je povratak Republike Srbije u red zemalja sa kojima se razgovara, pregovara i postiže dogovor. Dosledna primena ove strategije bitno će uticati na ubrzani put napretka naše zemlje u svakom pogledu.
Građani su svoj sud o borbi i naporima u borbi protiv korupcije već doneli, a njihova ocena učinjenog uslediće u nekom narednom periodu. Zahvaljujem se.

Hvala.
Narodna poslanica Irena Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, uvažene kolege, pred nama se nalazi strategija koja je od suštinskog značaja za budućnost našeg društva, a to je Predlog nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Značaj borbe protiv korupcije ne treba posebno naglašavati. Jasno je da ukoliko želimo uređenu i pre svega pravnu državu, da borba protiv korupcije mora biti istrajna i beskompromisna. Upravo i cilj ove strategije jeste da se korupcija u našem društvu otkloni u što većoj mogućoj meri.
Iskoreniti korupciju u našem društvu znači privući investitore. To je jedna od jako bitnih stvari. Jer, niko ne želi da ulaže svoj novac i da pri tom rizikuje. Ako ozdravimo i ako očistimo naše društvo od korupcije, automatski znači da privlačimo investitore, nova radna mesta a samim tim smanjenje siromaštva u našoj državi i ekonomski razvoj našeg društva. Iskoreniti korupciju takođe znači da građani ove države povrate izgubljeno poverenje u institucije, u svoju državu, što je najbitnije od svega.
Korupcija je toliko dugo prisutna u svim oblastima našeg društva, da smo je toliko dugo svesni i praktično smo se navikli na nju i na tu pojavu je počelo da se gleda kao na društveno prihvatljivu, ukoliko nije preterana. Nulta tolerancija na korupciju jeste upravo jedno od osnovnih načela kojima se rukovodi ova strategija.
Strategija je posebno fokusirana na određene oblasti koje su naročito podložne korupciji – finansije, pravosuđe, zdravstvo, obrazovanje, sport i mediji. Prioriteti u vidu ovih oblasti su morali da budu napravljeni, prosto iz razloga vremenske ograničenosti, a i ograničenosti u pogledu resursa.
Pošto ciljevi koji su predviđeni ovom strategijom u tih predviđenih pet godina budu ostvareni, predviđeno je, kada se dobije jedna zdrava baza, zdrava osnova, da se nastavi jedna sveobuhvatna borba protiv korupcije.
Ono što je jako bitno, a što je predviđeno ovom strategijom, jeste jedna strateška i koordinirana borba protiv korupcije, u kojoj učestvuju različite institucije koje međusobno sarađuju, što je najbitnije, i koje snose odgovornost za ostvarenost predviđenih ciljeva. To je upravo ono što je našem društvu najpotrebnije, da neko konačno počne da snosi odgovornost. To je ono što je našim građanima potrebno da vide, da u našoj državi počinje da se snosi odgovornost, bilo da se radi o pojedincu, bilo da se radi o instituciji, ali da se preuzima odgovornost jer to je ono što će zaista suštinski ozdraviti naše društvo.
Svi ovi predviđeni ciljevi biće precizirani akcionim planom koji će se usvojiti najkasnije tri meseca od usvajanja strategije. Znači, najbitnije od svega jeste da strategija neće postati i ostati samo slovo na papiru, već da će uz predviđene mere, a isto tako i uz nadzor tih mera, što je jako bitno, i te kako zaživeti u praksi.
Ono što je na mene ostavilo najdublji utisak ove strategije jeste deo koji se bavi prevencijom. Kao što prevencija postoji u svim oblastima, kao što je, na primer, zdravstvo, upravo je i u ovoj oblasti prevencija najbitnija. Kada svim ovim predviđenim merama jednog dana dobijemo zdravo i odgovorno društvo, jako je bitno da postoje organizovane i sistematične mere kojima ćemo naše društvo i očuvati. Upravo se zrelost, organizovanost i odgovornost jednog društva vidi u tome da negativne pojave predupredi, da ih prepozna, a ne samo da se bavi rešavanjem njihovih negativnih posledica.
Da Srbija jednog dana bude upravo takvo društvo – cilj je naše Vlade. To jeste jedan ambiciozan zadatak, ali je, pre svega, jedan veliki izazov. Uz naporan rad, to je i te kako ostvarljivo, a upravo je ova strategija jedan veoma bitan korak ka ostvarenju tog cilja. Zato će SNS u Danu za glasanje definitivno podržati ovu strategiju. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.