Dame i gospodo narodni poslanici, najviše vremena koje sam proveo govoreći kao narodni poslanik, sav ovaj period i sve o vreme je, u stvari, bio najčešće posvećen borbi protiv korupcije u Srbiji. Mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što je konačno stigla jedna prava strategija za borbu protiv korupcije, za koju se nadam da će uz političku volju kakva postoji trenutno u Srbiji, zahvaljujući SNS i predsedniku stranke gospodinu Vučiću, što prethodnih godina nije bio slučaj pa šta god i da smo radili, bez te političke volje kakve god akte da smo donosili, nije bilo efekta, što su građani svedoci i vide razaranje celog našeg društva i privrede, zbog toga što se borba protiv korupcije praktično do pre nekoliko meseci u Srbiji nikada nije ni vodila.
Ono što želim da kažem na početku, neke stvari ću citirati iz samog predloga, neke ću stvari i sam govoriti iz onih ranijih perioda kada sam govorio i nešto što sam spremio za ovo današnje obraćanje Narodnoj skupštini i građanima Srbije. Prvo što trebamo reći je, već je to nekoliko kolega reklo ali nije zgoreg ponoviti, da se u uporednoj praksi u svetu korupcija najčešće shvata kao zloupotreba ovlašćenja radi lične koristi. Mi često to širimo ili nalazimo neke druge definicije, ali je u suštini ovo najpreciznija definicija.
Ministar je sam rekao da o rasprostranjenosti ovog problema kod nas ukazuje indeks percepcije korupcije prema kojem se Srbija po "Transparent internešnalu" nalazi na 80 mestu od 176 zemalja koje učestvuju u tom merenju. Možemo reći da se već godinama unazad ta percepcija ili ta pozicija naša ne popravlja na bolje. Prva Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji je usvojena 2005. godine, a Akcioni plan 2006. godine. Međutim, jedino što je učinjeno u tom periodu je da je na osnovu te strategije i tog akcionog plana stvoreno nekoliko institucija za borbu protiv korupcije. O nekima smo juče govorili i o njihovim izveštajima, kao što je Agencija za borbu protiv korupcije ili DRI.
Te institucije do skoro su bile na različite načine sprečavane da čine ono što im je bila funkcija, i to smo isto mogli da čujemo, bilo da su ostavljane bez novca, bez dovoljno kadra, bez prostorija u kojima bi radile, tako da su praktično bile samo formirane da bi se ispunila neka obaveza u evro-integracijama ili da bi se pravila neka slika pred građanima Srbije kako se bori protiv korupcije, a u suštini nisu imale mogućnost da rade, nisu radile i nisu doprinele Srbiji da napreduje kao društvo.
Da bih o ovome govorio, spremio sam nešto što je najozbiljnije istraživanje koje je rađeno u Srbiji vezano za korupciju u Srbiji koju je radila Kancelarija UN za drogu i kriminal iz Beča. Oni su radili godinama to istraživanje i objavili su ga 2012. godine. Samo istraživanje se naziva – Korupcija u Srbiji, iskustvo građana. Poslednje ankete koje su vršili su bile krajem 2011. godine, a ponavljam sve su objavili 2012. godine.
Rezultati ove ankete su zaista poražavajući, mada to svi mi znamo i građani Srbije su to osetili na svojoj koži. Ovde možemo videti neke stvari za koje do sada imam utisak da se često nije o tome govorilo i da se izbegavaju neke stvari koje su istina i svakodnevni život naših građana. Na primer, glavni rezultati ove ankete govore da na osnovu mišljenja građana Srbije, korupcija zauzima treće mesto među najznačajnijim problemima sa kojima se Srbija danas suočava posle nezaposlenosti i siromaštva, tj niskog životnog standarda.
U toku 12 meseci koji su prethodili ovoj anketi, a to se baš podudara sa radom prethodne vlade, 14% stanovnika Srbije je direktno ili indirektno imalo iskustvo sa podmićivanjem državnih službenika. Ne postoje značajne razlike u rasprostranjenosti korupcije u gradskim i seoskim sredinama ili među regionima Srbije, osim u Šumadiji i zapadnoj Srbiji gde je stopa rasprostranjenosti nešto niža od nacionalnog proseka, inače, najviša je u Beogradu.
Sa korupcijom je u Srbiji imalo iskustvo 8,5% žena naspram 10% muškaraca. Lica koja su bar jednom imala iskustva u prethodnih godinu dana, a radi se otprilike o 2010. i 2011. godini, u proseku su pet puta dali mito, tj jednom u 10 nedelja. Više od polovine - 52% mita se plaća u novcu, jedna trećina u hrani i piću. Prosečni mito isplaćen u novcu u Srbiji iznosi 15.530 dinara, što je oko 165 evra. U 56% slučajeva građani Srbije sami iniciraju davanje mita, što je takođe poražavajući podatak. U 14% slučajeva se mito otvoreno traži.
Glavni ciljevi davanja mita u Srbiji su, poslušajmo ovo, ubrzavanje procedura – 34%, ili dobijanje boljeg tretmana – 18% i završavanje procedura – 18%. Među licima koja su dala mito u prethodnih godinu dana je više od polovine njih mito dalo lekarima – 55%, više od trećine policajcima – 40% i četvrtina medicinskim sestrama. Među građanima Srbije koji su imali iskustva sa davanjem mita, manje od 1% je taj slučaj i prijavilo.
Zapažanja o opštoj rasprostranjenosti korupcije u državnom sektoru potkrepljuje iskustvo onih 6% novozaposlenih državnih službenika koji su sebi obezbedili posao uz pomoć mita. Nuđenje dobara, usluga i novca u cilju pridobijanja glasača zapažena je na poslednjim izborima na lokalnom i državnom nivou. Procenat građana kojima je ponuđeno mito na lokalnim izborima iznosio je 7% i isto toliko na poslednjim parlamentarnim izborima.
Kada pogledamo neke tabele koje su interesantne možemo da vidimo da razne ankete i studije koje su sprovedene u Srbiji kako bi se dobijeni podaci analizirali, obim i priroda korupcije, kao npr. ankete koje je radio za UN "Medijum galup" u oktobru 2009. godine, u martu 2010. godine, u oktobru 2010. godine. Ispostavilo se da je broj građana koji su direktno plaćali mito ostao prilično stabilan i da se nije menjao i da je nešto što se u Srbiji može nazvati korupcija i mito zaista stabilno po ovim anketama.
Ovde možemo videti na jednom tabelarnom prikazu kako ide ono za šta sami građani govore kome su najviše davali mito –lekari, policija, državni službenici, nastavno osoblje, poreski službenici, carinski službenici, javna preduzeća, sudije i tužioci i ostalo.
Pored iskustva sa davanjem mita ispitivanjem percepcije građana u korupciji, mogu se dobiti i dodatne informacije npr. na osnovu izveštaja "Transparency International" za 2010. godinu. Veliki deo građana, 49% smatra da je stepen korupcije porastao u periodu između 2009. i 2011. godine.
Ono što je takođe poražavajuće je prijavljivanje mita. Naime, uopšte govoreći, učestalost prijavljivanja krivičnih dela u organima vlasti direktno je srazmerna zajedničkom uticaju tri faktora, uočenoj težini doživljenog krivičnog dela, veri u odlučnost vlasti da identifikuje prestupnike i direktnoj koristi koju žrtva može dobiti prijavljivanjem krivičnog dela. Rezultati ove ankete pokazuju da je manje od 1% lica koji plaćaju mito prijavilo svoj slučaj organima vlasti. Zašto? Tu je takođe jedna interesantna tabela u kojoj se može videti da to građani ne rade zato što misle da je beskorisno, niko ne bi mario i da prijave. Veliki broj njih smatra da je čak poklon znak zahvalnosti. Imao sam korist od davanja mita – bilo je i takvih odgovora ili da je to uobičajena praksa.
Možemo reći u vezi strategije da su ovo neki od razloga koji su i te kako bitni zbog čega je potrebno doneti strategiju, a posle nje i akcioni plan i sve ono što sledi posle toga kako bismo se efikasno izborili protiv korupcije. Naime,šta mogu da nam budu zaključci? Njih imamo u samoj strategiji, da je strateški okvir za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji obezbedio okvir za uspostavljanje razvoja i organizovanja organa vlasti, nosilaca javnih ovlašćenja u cilju stvaranja efikasnog sistema koji može u potpunosti da odgovori svim izazovima u prevenciji borbi protiv korupcije. Definisano je tih šest strateških principa. Već je o tome govoreno, ali moramo to ponoviti jer bez toga nema ni efikasne borbe protiv korupcije. Mora da postoji načelo vladavine prava, načelo nulte tolerancije na korupciju, načelo odgovornosti, načelo sveobuhvatnosti primene mera i saradnje subjekata, načelo efikasnosti i načelo transparentnosti.
Strategiju je bitno doneti i to je potrebno danas reći naročito zbog toga što je ona značajna i sa aspekta procesa pridruživanja Republike Srbije EU. Danas smo čuli razne komentare vezano za odluku EU prema Srbiji. Da bismo neke stvari razjasnili građanima, potrebno je reći ovaj put da ono što nas čeka u narednom periodu je oktobar mesec okvir za pregovore sa Srbijom, novembar mesec kvining proces. Za sve to vreme Srbija treba da odredi pregovarački tim i glavnog pregovarača, a u januaru je početak pregovora i to je činjenica posle današnjeg dana i to građani Srbije treba da znaju. Mi treba da odredimo ozbiljan pregovarački tim. Evropska unija će da odredi ozbiljan pregovarački tim i da pokušamo da pobedimo i Slovence u tom putu. Njima je trebalo šest godina da pregovaraju. Hajde i mi da pokušamo da to odradimo i kraće i da u ovoj deceniji Srbija postane deo evropske porodice. Za tako nešto je potrebno efikasno sprovođenje strategije koja podrazumeva čvrstu političku volju, a čvrstu političku volju možemo imati i pokazali smo do sada u radu ove vlade, ministri iz SNS i predsednik stranke, gospodin Vučić.
Bez te volje i bez političke volje ništa što je potrebno uraditi neće biti moguće. Na osnovu ove strategije i ona priča o tome kako ne može sve da stoji na volji ili da sve organizuje jedan čovek pokazuje se kao netačna. Juče smo videli da to nije tačno jer sada kada postoji politička volja u zemlji institucije rade. Naravno da je potrebno da još ojačamo naša regulatorna tela i naravno da je potrebno da osavremenimo rad bezbednosnih službi i policije. Naravno da je potrebno da ojačamo i te institucije. Ali, za sve to je potrebna politička volja. Građani Srbije znaju da je imaju u SNS i da će zbog toga, za razliku od nekih prethodnih perioda kada su ove strategije bile mrtvo slovo na papiru, u narednom periodu one postati efikasne, biti sprovođene za dobrobit naših građana i naše države, što će za krajnji cilj imati bolju Srbiju, jaču Srbiju i građane koji će bolje živeti i imati bolji standard i svi zajedno biti deo porodice koja ne može bez Srbije, jer je Srbija strateški izuzetno bitna za EU.
Danas je bilo onih koji su govorili da EU ne želi Srbiju. Oni u stvari pokazuju ili da su zlonamerni ili da ne znaju o čemu govore jer bez Srbije EU ne može da bude jako prisutna na prostoru između Beča i Bosfora. Svi znaju da je Srbija tu najvažnija država u tom lancu i da je ona i te kako potrebna EU. I kao što i mi moramo da uradimo, siguran sam da će i EU učiniti sve da Srbija postane deo te velike porodice što pre. Zahvaljujem.