Čisto argumenata radi. Radi istine. To ne liči na DS. Ko je bio blizu vatre i grejao se najbolje zna kada dođe kući i pogleda fijoku sa falsifikovanim pečatima.

Da li još neko želi reč?
Gospodine Rističeviću, želite povredu Poslovnika?

Dame i gospodo narodni poslanici reklamiram povredu Poslovnika. Ne znam da li je prethodni govornik to uradio, da li je reklamirao povredu Poslovnika i po kom osnovu je on govorio. Reklamiram član 107. – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje itd. U vezi sa članom 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Ovo je ne znam koji put da je dopušteno neko aludiranje gospodina koji je govorio pre mene o nekim falsifikatima itd. Ponovo ga pozivam da to uradi i da prozove imenom i prezimenom van govornice Skupštine da mogu da se preduzmu neke druge zakonske mere. On uporno kršeći Poslovnik to pokušava, progurava itd. Mogao bih na takav način mnogo šta reći o povredi Poslovnika šta je dotični gospodin uradio, pa bih mogao da pitam kako je bilo na svadbi sa tužiocem, sa Miljkom Radisavljevićem, šta su se sve dogovarali i koje je firme reketirao.
Ukoliko ovako krenemo onda ćemo daleko otići. Ne želeći da kršim Poslovnik, molim vas da ubuduće kada se poslanik javi da znamo po kom osnovu se javio. Ukoliko se javio zbog kršenja Poslovnika onda neka govori o povredi Poslovnika, a ne da aludira na neka navodna krivična dela koja najverovatnije pokušava vešto da pripiše meni. Još jednom ga pozivam da iskaže tu svoju mišiju hrabrost, s obzirom da je gorski spasilac koji nikoga nije pronašao, da pokaže tu svoju hrabrost, izađe van ove sale i to kaže negde na nekom mestu odakle može da odgovara za reči koje je izgovorio. Ovako za skupštinskom govornicom može da kaže svašta. Već sam navikao. Hvala.

Samo da vam kažem da gospodin Milivojević nije dobio pravo na reč po osnovu povrede Poslovnika nego da govori o amandmanu. Posle mog upozorenja, gospodin Milivojević je završio.
Idemo dalje po amandmanu.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdele 16. i 23. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Gorica Mojović i Biljana Hasanović Korać.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Hvala.
Gospođo potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo moram da podsetim da su poslanici DS još kad je razmatran predlog budžeta za ovu godinu ukazivali da je budžet nerealan i da neće moći da se realizuje. To smo ukazivali i kada je razmatran u načelu predlog izmena i dopuna budžeta, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, koji sada razmatramo u pojedinostima. Imajući ovo u vidu, pokušali smo da određenim brojem amandmana poboljšamo položaj po raznim osnovama najugroženijih grupa građana i da pomognemo da se na bolji način reše najakutniji problemi u zemlji. I ovaj amandman se odnosi na jedan od tih akutnih problema.
Naime, amandmanom smo predložili da se razdeo 23. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Glava 23.7 budžetski fond za šume Republike Srbije, funkcija 420 poljoprivreda, šumarstvo, lov i ribolov, ekonomska klasifikacija 451, subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama u koloni 9. broj 510.000.000, odnosno iznos od 510.000.000 zameni brojem 910.000.000, odnosno iznosom od 910.000.000, odnosno predložili smo da se ta pozicija poveća za 400.000.000.
Moram da podsetim da je u osnovnom tekstu budžeta na toj poziciji bilo predviđeno 810.000.000. Do ove cifre od 910.000.000, koju predviđamo, nismo došli odokativnom metodom, nego smo konstatovali stručnjake koji su proučili koliko je potrebno za nabavku sredstava za tretiranje i sprovođenje tretiranja šuma i voćnjaka u ugroženim područjima i došli smo do te cifre. Zato smo predložili takvu izmenu budžeta.
Moram da ukažem ponovo da su šume kao prirodni resurs značajan proizvodno, privredni i ekološki potencija. O značaju šuma sa raznih aspekata napisani su čitavi elaborati i neću sada da se zadržavam na tome, ali ću izneti da je u Srbiji pod šumama 2.422.200 hektara zemljišta, da je u Srbiji šumovitost bliska svetskom proseku, odnosno da iznosi oko 30%, ali da je znatno ispod evropskog proseka i da u evropskim zemljama šumovitost dostiže 46%. Zbog toga je prostornim planom Republike Srbije predviđeno da se šumovitost do 2050. godine poveća na 41%. To je dug proces i treba dosta vremena da se ovo realizuje. Zato ne može da se čeka ni iduća godina, ni idući mesec i treba da se počne odmah sa radom na ovome.
Jedan od problema koji se javio u prošloj i ovoj godini jeste gubar. Gubar je jedan od najvećih štetočina za šume i odlikuje se velikom reproduktivnom moći. Štete od gubara su dvojake, direktne, gubitak lisne mase i indirektne izazvane ishranom gusenica koje dovode do gubitka u prirastu, izostanka plodonošenja i fiziološkog slabljenja i sušenja stabala, kao i stvaranja povoljnih uslova za napad gljiva i insekata. Zbog toga, usled napada gubara u šumama dolazi do smanjenja prirasta, dok u voćnjacima dolazi do smanjenja prinosa. Svaki novi golobrst, odnosno napad gubara izazva veće gubitke u prirastu u većem obimu nego prethodni.
Štete u voćarskoj proizvodnji prouzrokovane masovnom periodičnom pojavom gubara meri se u stotinama miliona dinara. Gradacije gubara traju tri do šest godina.
Stanje populacije gubara na području centralne Srbije ukazuje da je ova štetočina raširena na velikoj površini i da je u pojedinim regionima brojnost u 2013. godini dostigla kulminacionu fazu. Zbog toga smo i uložili ovaj amandman.
U prilog prihvatanja ovog amandmana govori i odgovor koji je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dostavilo našem kolegi poslaniku Ivanu Kariću na njegovo pitanje šta je preduzeto da bi se suzbila nezapamćena najezda gubara kod Negotina u Timočkoj Krajini.
U odgovoru Ministarstvo poljoprivrede navodi da je zaista u 2012. godini povećana brojnost biljnih štetočina i biljnih bolesti, a posebno insekta gubara i da je zato još 09. januara ove godine formirana posebna radna grupa za praćenje gradacije štetnog insekta gubara. U početku su primenjivane mehaničke metode borbe, međutim u fazi razvoja, kada je u fazi gusenice, tu više ne mogu mehaničke metode da se primenjuju. Potrebno je primeniti avio tretiranje. Ono je ove godine izostalo, prvo, zato što zbog nedostatka sredstava nisu mogla da se obezbede sredstva, a kada su obezbeđena redukovana sredstva samo da se suzbije širenje zaraze, onda dok se spr
Zbog toga smo tražili da se u budžetu za ovu godinu predvide potrebna sredstva za tretiranje da ne bi iduće godine u proleće opet rekli – ne možemo da tretiramo jer je kasno, dok sprovedemo javne nabavke, nema sredstava.
Ministre, sami ste rekli da se protivgradne rakete ne nabavljaju u sred leta, nego da se nabavljaju zimi i u proleće. Tako isto i mi smatramo, da treba da se obezbede sredstva u budžetu, da se sredstva za tretiranje gubara nabave na vreme, do kraja ove godine, kako bi u proleće moglo da se krene sa tretiranjem.
Međutim, odnos ove vlade prema zaštiti životne sredine, pa i prema šumama i voćnjacima vidi se ne samo iz toga što su ukinuli fond za zaštitu životne sredine i agencije koje su pokrivale ovu oblast, već i iz odgovora koji je dat zašto se odbija ovaj amandman. Tu se navodi samo da pozicija sa koje je predviđeno da se prenesu sredstva na poziciju za zaštitu od gubara, da su sredstva sa te pozicije unapred potrošena, odnosno da su unapred preuzete obaveze za ceo iznos sredstava. Ni jednom rečju se ne spominje problem tretiranja šuma i zaštita šuma i voćnjaka. To kao da uopšte nije bitno.
Da je postojalo dobre volje mogli smo da sednemo da razgovaramo, da vidimo, jer ne mogu unapred da znam koje su pozicije unapred zauzete i unapred opterećene prihvaćenim već obavezama. Mogli smo da pronađemo neki rezervoar sredstava i da se prebaci na ovu poziciju kako bi zaštitili našu životnu sredinu za buduća pokoljenja. Hvala na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, ja ću se samo osvrnuti na ovu rečenicu kojom vi odbijate ovaj amandman naše koleginice. Kaže se u zadnjem pasusu da se ovaj amandman odbija iz razloga što su preostala sredstva neophodna za izmirenje preuzetih obaveza. Znači, već postoje.
Mene interesuje da li je nadležan ministar gospodin Goran Knežević dao sve od sebe da objasni kolika je pošast u istočnoj Srbiji kada su u pitanju gubari? Da li je izneo sve ono što kaže Institut za šumarstvo, pa zatim "Srbijašume", pa Nacionalni park "Đerdap"? Sigurna sam da ste vi upoznati sa problemima koje gubar stvara na teritoriji istočne Srbije, da biste i vi sredstva,koja su sa 810 smanjena na 510, povećali na 910.
Samo ću navesti šta kaže u martu mesecu Institut za šumarstvo. On je tada preporučio suzbijanje u zavisnosti od intenziteta napada i predložio primenu bioloških, odnosno biotehničkih preparata metodom avio tretiranja u proleće 2013. godine, dok je gubar još u stadijumu jajnih legla.
Ukoliko se ne budu sprovele predložene mere tokom maja i juna, treba očekivati da će lisna masa biti značajno oštećena na velikim površinama, a realna je i pojava potpunog uništenja lišća. Rađene su procene, tako da se pretpostavlja da je u maju mesecu šteta bila na nivou od pola miliona evra. Obično se štete rade krajem jeseni, kada gubar prođe svoj životni vek u ovom periodu.
Gazdinstvo timočke šume u Zaječaru kaže – gubari su sa šume prešli na voćnjake, na kukuruz, na vinograde, na livade, na bašte i stigli do dvorišta kuća. Bilo je u planu i programu avio tretiranje gubara. Međutim, budžetska sredstva koja je trebalo obezbediti iz budžeta Republike Srbije nisu blagovremeno obezbeđena. To su rekli ljudi u gazdinstvu timočke šume u Zaječaru.
Šumska uprava Majdanpek kaže – naredne godine intenzivniji napad gubara, ova mera će biti obaveza kako bi se sprečila razmera elementarne nepogode. Misli se na avio tretiranje. Pa sad pitam da li je nadležni ministar bio dovoljno ubedljiv da nađe u nekom od razdela ovog rebalansa budžeta nedostajućih, recimo, 400 miliona dinara? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Gorica Mojović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ne želim da ovu argumentaciju, koju su iznele moje koleginice, širim, ali imam jedno pitanje. Pošto u obrazloženju piše da je nemoguće sa ovih pozicija deo sredstava preusmeriti za ove namene, pitala bih ministra finansija, verujem da on, sve ovo što je vezano za poljoprivredu i kroz druge resore, možda ne može da dâ prave odgovore, rekao je – nismo dobili zahtev za protivgradne rakete, nismo dobili zahtev za ovo, nismo znali da će to biti tako, pa nismo ni izdvojili sredstva. Ali, sigurno će znati da mi odgovori – kako to ne može sa pozicije 6.2.1. Ministarstva finansija da se deo sredstava usmeri iz ove namene, jer tamo, između ostalog, piše da će ova sredstva biti namenjena za ulaganja od posebnog značaja?
Bavim se kulturom i čula sam samo za manifestacije od posebnog značaja, a za privredna ulaganja od posebnog značaja nisam. Pošto ovde ima najveći broj stavki, odnosno obrazloženje sadrži da će svih ovih 7.430.000.000 biti raspodeljeno po posebnom aktu Vlade, to mogu da razumem, ali ne mogu da razumem šta su to ulaganja u oblasti finansija i privrede od posebnog značaja za Srbiju.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 6. razdele 16, 23. i 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić i Ljuban Panić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. razdele 16. i 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Dušan Milisavljević, Vladimir Gordić i mr Živojin Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Milisavljević ima reč, izvolite.