Član 21. je, mogla bih da kažem, jedan od dva ili tri suštinska člana u ovom predlogu zakona, a on se tiče obaveznosti revizije. Stav 1. u Predlogu zakona kaže – revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica, koji su razvrstani u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, i javnih društava u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala i preduzetnike čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi četiri miliona i 400 hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti.
Mi predlažemo da se član 21. menja i glasi – revizija finansijskih izveštaja obavezna je za velika pravna lica, za pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje ukoliko vrednost imovine, odnosno prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica bez internih transakcija u zbiru čine veliko pravno lice i emitenti hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata koji emitovanje vrše putem javne ponude.
Velikim pravnim licima, u smislu stava 1. ovog člana smatraju se i banke i druge finansijske organizacije, berze, brokersko-dilerska društva, osiguravajuća društva, davaoci finansijskog lizinga, dobrovoljni penzijski fondovi, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima i investicioni fondovi. Revizija finansijskih izveštaja javnih preduzeća vrši se u skladu sa posebnim zakonom kojim se uređuje oblast revizije javnog sektora.
Propisivanje obaveznosti revizije za preduzetnike čiji prihod prelazi četiri miliona i 400 hiljada evra godišnje mi stvaramo njima, rekla bih, nepotrebnu obavezu. Isto tako je i kod srednjih pravnih lica i kod preduzetnika. Uglavnom je menadžment i upravljačka funkcija u jednom. Tu nije narušen javni interes ako nema obavezne finansijske revizije, jer ta pravna lica, pogotovo preduzetnici, uradiće reviziju svog finansijskog izveštaja u zavisnosti od toga kada im bude potreban. Da li će tu biti nekih statusnih promena, da li će biti prodaje, odnosno da li će doći neki strani investitor da uloži nešto para u njih, pretpostavljamo da će tada oni za te potrebe uraditi reviziju svog finansijskog izveštaja.
Ovako, ako sve njih obavežemo da su obavezni da rade finansijsku reviziju, a to je nekih 109 hiljada pravnih lica, izvućićemo iz privrede preko 30 miliona evra i preliti u sektor revizije, pogotovo što znamo da sada ima nekih 57 revizorskih kuća, a znamo da su unazad godinama uglavnom tri, odnosno četiri revizorske kuće radile gotovo sve konsalting i revizije u našoj zemlji i kod javnog sektora i kod velikih pravnih lica, odnosno kod gotovo svih privatizacija koje su se unazad godinama kod nas dešavale. Uglavnom su ti revizijski izveštaji bili plaćeni iz budžeta, odnosno na teret naših građana, uglavnom su bili donekle štimovani ili namešteni, jer ne bi unazad godinama u 80% slučajeva revizijskih izveštaja data pozitivna ocena na finansijske izveštaje.
Nije bilo odgovornosti kako je rađena revizija, nije bilo kontrole kakvi su rezultati te revizije, a u praksi znamo šta je pravo stanje – i uništena privreda i stotine hiljada radnih mesta, da se ne ponavljam, pa da ne bude da mi je priča demagoška.
Predlažemo da poštedimo troškova privatni sektor, ova mala preduzeća, odnosno preduzetnike, da njima ne nametnemo obavezu finansijske revizije, već da rade po potrebi, a da velika pravna lica i pravna lica iz javnog sektora ostanu obveznici, ali već kada je javni sektor u pitanju, tu imamo DRI, pa je to mnogo više njena obaveza. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Članom 21. povećan je iznos prihoda, a time je praktično smanjen broj obveznika buduće obavezne revizije. S jedne strane to može da bude dobro, jer se na takav način rasterećuje privreda. S druge strane, to može da bude loše, jer niko neće moći da radi onu pravu nezavisnu kontrolu rada pojedinih privrednih društava.
Mi mislimo i sigurni smo da je revizija ovoj zemlji potrebna. Revizori su jako cenjeni u EU. Smatramo da ova država treba da radi i dalje na tome da u ovoj zemlji postoji što veći broj revizora. Na ovakav način, mislimo da će mnogi radnici koji već sada rada u postojećim revizorskim kućama ostati bez posla.
Činjenica je da DRI treba da kontroliše rad Vlade, ministarstava, lokalnih samouprava, ali smo iz prakse imali prilike da vidimo da DRI nema dovoljno ljudi i nema dovoljno kapaciteta da obradi sva javna preduzeća i lokalne samouprave koje su u njenoj nadležnosti. Zbog toga privatne revizorske kuće vrše reviziju rada lokalnih samouprava.
Smatramo iz tog razloga, zbog povećanja finansijske discipline, da nije trebalo staviti ovako veliki iznos od četiri miliona i 400 hiljada evra kao limit za početnu granicu za reviziju.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova zbog potreba da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Na član 110. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandmanu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O FAKTORINGU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gorica Gajić, Dušica Morčev, Bojana Božanić, Milica Radović i Miroslav Petković.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Bojana Božanić i Dušica Morčev.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandmanu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić. Izvolite.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Poštovana gospođo ministar, koleginice i kolege poslanici, danas je pred nama rasprava u pojedinostima po Predlogu zakona o faktoringu, jednom potpuno novom zakonu, koji ima za cilj da reguliše jednu finansijsku oblast koja, doduše, traje, odnosno prisutna je na našem finansijskom tržištu unazad šest do osam godina, znači, negde od 2005-2006. godine, a radi se o finansijskoj usluzi faktoringa, ili o ustupanju kratkoročnih potraživanja, sadašnjih ili budućih, između pravnih lica.
Cilj ovog zakona bi trebalo da bude veća pravna sigurnost učesnika u faktoringu. Do sada se jeste taj posao odvijao, ali nije bilo zakonske regulative. Samim tim, kako je rečeno i u obrazloženju, a sa time se slažemo, trebalo bi da pomogne mnogo više malim i srednjim preduzećima, da svoja zarobljena obrtna sredstva u potraživanjima oslobode i da plasiraju u neke svoje druge proizvodne prose.
Naime, unazad godinama, a posebno za pet do šest godina od kada je i svetska ekonomska kriza, rokovi potraživanja kod nas između pravnih lica za prodaju robe ili učinjene usluge su umele da budu i šest, osam, devet, pa i 12 meseci. Bilo je jako teško naplatiti svoje potraživanje usled opšte nelikvidnosti privrede, usled opšteg nedostatka novca na tržištu, tako da su mala i srednja preduzeća bila prisiljena da odgovore na faktoring usluge, najpre, banaka, organizacija i kuća koje su u okviru banaka ponudile faktoring usluge i da svoja potraživanja ustupe ne bi li tako došle do likvidnih sredstava i ne bi li tako, zbog svog lošeg kreditnog rejtinga i nemogućnosti da koriste klasične kredite kod domaćih i stranih banaka, uspele da dođu do slobodnih novčanih sredstava.
Dobro je što ovaj zakon sada reguliše i da potraživanja mogu da budu ustupljena i kada se odnose na državna preduzeća i javni sektor.
(Predsedavajući: Podsećam vas da je rasprava u pojedinostima.)
Time očekujemo da mnoga pravna lica koja su poslovala sa državnim javnim preduzećima mogu ustupanjem svojih potraživanja da rizik naplate od države prebace na faktoring kuće.
Dobro je i to što mala i srednja preduzeća, odnosno, pre svega dobavljači ili kooperanti, nazovimo ih kako god, prema velikim proizvodnim firmama i velikim trgovinskim lancima sada mogu ta svoja potraživanja od tih velikih kuća da ustupe na tržištu. To ranije nisu mogli jer su tipski ugovori velikih kuća, velikih trgovinskih lanaca onemogućavale naše domaće dobavljače, ako su u pitanju trgovinski lanci, da ta svoja potraživanja ustupe. Jednostavno, to nisu mogli.
I u načelnoj raspravi smo nešto malo načeli tu temu, polazeći od toga da će, kako je i u obrazloženju rečeno, ovaj zakon o faktoringu, između ostalog, uticati na konkurentnost ponude na finansijskom tržištu, a samim tim će delimično smanjiti cenu kapitala na finansijskom tržištu.
Međutim, ako pođemo od toga da su danas još uvek potraživanja prilično rizična kada će se naplatiti i u kom iznosu će se naplatiti i da su ona pravna lica najčešće prinuđena da ustupe svoja potraživanja, i to baš ona koja su najrizičnija kada je njihova naplata u pitanju, onda postavljamo pitanje …
(Predsedavajući: Gospođo Gajić, molim vas, simpatični ste mi, ali vas molim, ovo nije načelna rasprava.)
Otišla sam previše na načelnu raspravu, je li tako? (Da)
Nisam stigla u danu za načelnu raspravu, pa sam mislila da iskoristim svoje vreme, pošto ga imam dovoljno. Svakako, samo jednu rečenicu da kažem i preći ću na amandman, gospodine predsedavajući, ništa ne brinite.
Pokušali smo amandmanima, opet kažem, jedino DSS za razliku od drugih poslaničkih grupa, koliko-toliko neke nepreciznosti, možda, za koje smatramo da jesu prisutne u ovom zakonu, ispravimo. Još uvek ne znamo kako će se ovaj zakon odraziti na praktičnu primenu. Očekujemo, kada stupi na snagu, da će se tek tada videti koje su njegove manjkavosti.
Sada prelazim na član 2. stav 1. tačka 3) ovog predloga zakona. Ovde kažemo da u članu 2. tačka 3) – kratkoročno potraživanje je potraživanje koje dospeva na naplatu u roku do godinu dana od dana prodaje robe, odnosno pružanja usluge. Stavili smo zarez i dodali reči: "imajući u vidu ograničenja propisana Zakonom o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama".
Naime, mi smo pre neki mesec doneli Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama između pravnih lica i tu smo ograničili naplatu, odnosno rokove naplate potraživanja na 45 i 60 dana. Polazimo od toga da će svi ovaj zakon da poštuju, da će plaćati svoje dugove u roku od 45 i 60 dana, tako da ako te odredbe uzmemo u obzir, donekle se pitamo i koliko će faktoring sada biti popularna finansija mera, jer će svi čekati, ako poštujemo zakon, da redovno naplate svoja potraživanja a neće plaćati skupe usluge faktoring kuća i visoke kamatne stope i regrese da bi ova potraživanja naplatili.
Zato smo smatrali, a radi preciznosti, da bi trebalo ovde, u ovom stavu i ovoj tački 3. spomenuti i ovaj zakon o rokovima plaćanja. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem predsedavajući.
Prethodni govornik govorio je o Zakonu o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama. Činjenica je da je taj zakon koji obavezuje da sve treba da se plati u roku od 45 i 60 dana trenutno na snazi. Mi na sajtu Ministarstva finansija i privrede imamo prilike da vidimo koje lokalne samouprave, koje škole, koji direktni korisnici ne poštuju ovaj zakon, tj. nisu u mogućnosti da postupaju po ovom zakonu zbog blokade računa.
Jedna od takvih lokalnih samouprava je gradska uprava Zaječara. Mi veoma dobro znamo da su 23. juna tamo održani izbori. Očekivalo se da će biti zakazana konstitutivna sednica za novu skupštinu, ali, to se nije desilo. Radnici javnih preduzeća i određenih ustanova u Zaječaru već par meseci ne primaju platu. Za to je odgovoran trenutno privremeni organ. I umesto da se privremeni organ bavi naplatom potraživanja, tj. plaća svoje račune, jedina stvar kojom se on bavi je smena direktora. Kod nas u LDP to je potpuno nedopustivo – da SNS na jednoj sednici privremenog organa stavi jednog direktora, a za tri dana zakaže sednicu, tog direktora smeni pa stavi nekog drugog i tako nekoliko puta. Ono što mi tražimo je da se zakaže konstitutivna sednica lokalne samouprave u gradu Zaječaru.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gorica Gajić, Miroslav Petković i Milica Radović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.

U članu 2. stav 1. tačka 4) podtačka (1) mi predlažemo da se posle reči: "privredno društvo", doda reč: "zadruge", a da dalji tekst ostaje isti.
Naime, tačka 4) reguliše učesnike u faktoringu i kaže ko su ustupaoci svojih potraživanja. Jednostavno, smatramo da pored privrednih društava, banaka, preduzetnika, treba da dopunimo ovaj član i da kažemo da ustupaoc svojih potraživanja može da bude i zadruga. Tu smo mislili na zemljoradničke zadruge, hvala bogu, ima ih još koje rade vrlo uspešno i one uglavnom posluju po principima kao i ostala pravna lica. I one imaju svoja potraživanja, vrlo često nenaplativa, posluju u sferi poljoprivrede i poljoprivredne proizvodnje, tako da smo smatrali da treba i njih ovde dodati.
Vi ste u obrazloženju rekli da ćete videti kako će se zakon ponašati u praksi, što ne znači da se neće proširiti na još neke oblike udruživanja, tako da smatramo da ste time dali prostora da se eventualno, ako ovoga puta niste prihvatili, u nekim novim predlozima i dopunama ovog zakona budu uvrštene i zadruge. Hvala.