Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, ja bih samo par rečenica u prilog tome zašto ću kao poslanik Romske partije i član poslaničkog kluba SNS da podržim ovaj zakon.
Jednostavno, ovo je samo kontinuitet donošenja propisa koji su iz evropske agende. Ovo je nastavak socijalno-odgovornog odnosa prema državi. To se vidi iz same činjenice da su socijalno najugroženiji oslobođeni takse u onom delu ili nadoknade kada treba da plate da bi došli do određenih dokumenata.
Dozvolite mi da kažem nešto u prilog tome zašto jeste dobro i zašto moramo da prekinemo sa demagogijom kada govorimo o tome da li neko treba da ima velike plate. Nisu svi državni službenici u istoj situaciji. Nisu u istoj situaciji u nekoj opštini pet državnih službenika koji su zaposleni zato što su kumovi i politički pripadnici, njih petoro rade na istom poslu i, s druge strane, ljudi geodeti koji jedan radi za njih dvoje. Ako uzmete da ovde njih petoro radi na jednom radnom mestu, a ovde jedan radi za njih dvoje, onda bi logično bilo da svi oni koji zastupaju koncept liberalnog kapitalizma kažu – pa on treba da ima deset puta veću platu, jer pet puta dva jeste 10.
Jednom za stalno moramo da prekinemo sa tom demagogijom da svi možemo da imamo iste plate, da svi možemo isto da dobijamo i da ćemo na taj način da stvorimo neku bolju i bogatiju Srbiju. Ne, tako se stvara siromašna Srbija ako dobijamo svi isto, tako se stvara loša Srbija i tako se neguju loše generacije.
Moramo da prekinemo sa time da nam opštinske uprave, da nam ministarstva, da nam različite sredine budu mesta za zapošljavanje onih koji nigde drugde ne mogu da se zaposle.
Smatram da je ovo vrlo odgovoran odnos, upravo vas, ministre, i ljudi koji su pripremali ovaj zakon i da na taj način definišemo jednu drugačiju politiku, da definišemo stvaranje i planiranje kadrova u odnosu na ono kakvi su zahtevi i potrebe tržišta i da ukoliko budemo tim stopama krenuli mi zaista možemo da odgovorimo u narednih pet, šest godina jednom bitnom zahtevu EU, a to je da se racionalizuje broj državnih službenika, koji su danas nama jedno ozbiljno opterećenje.
Ja bih sa time završio. Ne bih ponavljao sve ono što su govorile moje kolege. To su dovoljni razlozi, ono što su kolege govorile i ovo o čemu sam govorio danas, da mi podržimo ovaj zakon, jer njega vidimo kao zakon o legalizaciji, koji je u proceduri i sve one zakone kao nešto što treba da uvede red i u neformalna naselja i na taj način da zaista različite strukture stanovništva izvadimo iz bede, siromaštva i damo im jednu bolju mogućnost. Hvala vam lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo iz Republičkog geodetskog zavoda, čulo danas dosta kritika, ali postoje stvari koje moramo svakako i da hvalimo. Možda su indirektno vezane za ovaj zakon, ali to su svakako koridori za koje lično imam priliku da vidim da se maksimalno brzo rade. Veliki udeo u tom poslu ima i katastar, zato što su angažovani na svim tim lokacijama.
Ministre, dobro je i to što se lome ta brda i doline. Kamen se lomi, ali taj hrast o kome svi pričaju je ipak ostao i zaslužuje da bude sačuvan, kao što jeste.
Prva stvar o kojoj pričamo kada govorimo o ovoj izmeni zakona ili uopšte sve što ovaj zakon predviđa, moram da kažem da će poslanička grupa to podržati.
Postoje tri stvari na koje bih se fokusirao. Prva stvar o kojoj pričamo su plate zaposlenih koji tamo rade. Poslanička grupa JS je uložila jedan amandman. U razgovoru sa vama čuli smo da će taj amandman i da bude prihvaćen, a to je da uskladimo, pored tog usklađivanja, ne nominalno povećavanje njihovih zarada, nego usklađivanje jedne dodatne sigurnosti tim ljudima koji rade te poslove, da pokušamo da izjednačimo i ljude koji nisu iz te struke. Pre svega mislim na pravnike i na sve ostale koji rade a nisu direktno vezani za geologiju.
Imao sam priliku i da vidim koliko je to ljudi. Trenutno u Republičkom geodetskom zavodu ima negde oko 2.400 stalno zaposlenih. Video sam strukturu svih tih ljudi. Zašto se poslanička grupa JS opredeljuje da ovo podrži je pre svega razlog što to uopšte nije cifra o kojoj su svi pričali, da su tu sad hiljade i hiljade radnika. Ne mogu da napravim tačnu procenu, ali verovatno ljudi koji se time bave su se opredelili za jedan optimum.
Da li ih treba imati više na lokalima, neko od kolega je to malo pre spomenuo, mislim da treba. Dolazim iz jedne male sredine, iz Vrnjačke Banje, ali Vrnjačka Banja je svakako interesantna, kao i Zlatibor, po svojoj povećanoj izgradnji. Ono što ljudima smeta je što se neki put malo duže čeka na sve te dokumente, ali mislim da je jedno usko grlo kada su u pitanju ljudi koji tu rade.
Zašto ovo nije veliki broj i zašto ovo treba da podržimo? Zato što u Srbiji trenutno ima preko 130 i nešto agencija i čisto sumnjam da biste vi ili bilo koji ministar iz ove aktuelne vlade, možda čak i iz prošle, one koji su ih stvarali, uspeo da nabroji sve te agencije. Činjenica je da sve te agencije troše preko milijardu evra na godišnjem nivou. Još nešto što je vrlo bitno. Nisam siguran da pored naziva agencija mogu da mi nabroje šta te agencije rade. A ovde pričamo o ljudima koji rade konkretne stvari, čiji je rad svakako merljiv.
Dajući podršku svim tim zaposlenima, skrećemo pažnju vama i ljudima koji nadzorišu njihov posao je da biste možda trebali da u svaki katastar na lokalu uvedete i jednu knjigu utisaka, da to bude neka najbliža forma vaše komunikacije sa klijentima, zato što nije u svakom lokalu isto.
Neko od kolega je spomenuo u jednom trenutku, kada ste pričali da li treba dati ovlašćenje direktoru da podrži ili da ne podrži, da on bude taj koji nagrađuje radnike, vi ste rekli da ste to izbrisali i da će to biti jednako za sve. Možda, sa druge strane, treba direktorima dati ta ovlašćenja. Jer, ipak oni najbolje znaju, kao prvi nalogodavci, ko više radi, ko manje radi, itd. Ja smatram da ne treba plata da bude merilo da li neko hoće ili neće da radi. Imamo mi previše ljudi koji se nalaze na tržištu rada i koji bi bili srećni da mogu da rade za jednu ovakvu platu.
Druga stvar o kojoj želim da prokomentarišem pre svega sa direktorom RGZ je ta da imamo primer Jagodine gde se, sticajem okolnosti, javio veći broj investitora nego u nekim drugim sredinama. Neću da pričam šta je razlog toj situaciji, ali činjenica sa terena jeste da sve površine ispod pet hektara mogu da reše vaše filijale ili zavodi u lokalu, a sve što je preko pet hektara, mora da dođe do Beograda.
Ono što je najinteresantnije, na lokalu to ide mnogo brzo, na lokalu se to rešava urgentno, a kad dođe do Beograda, tu dođe do nekog zastoja. Prosto, na to želim da vam ukažem, da biste možda mogli da predvidite neka veća ovlašćenja kada su u pitanju lokali, a da se tim poslom bave.
Drugi član koji mi je privukao pažnju jeste član 17. Mislim da nije u redu da treba da ograničavamo da li treba da radi jedno stručno lice ili dva, tj. da budu oba prijavljena, da bi jedna radnja mogla da funkcioniše i da radi. Mi bi trebali da se trudimo da svakim zakonom afirmišemo te ljude da zadrže svoje poslove, a ovako smo ih doveli u jednu situaciju da budu zavisni od nekih ljudi koji imaju diplome, a činjenica je da na terenu 90% poslova katastra obavljaju ljudi koji imaju srednju stručnu spremu. Zašto to kažem?
Nadovezaću se sada i na član 29, jer lično mislim da je tu napravljena jedna greška. Naime, ljudi koji su u jednom sistemu radili sa srednjom stručnom spremom, gde su završavali školu da bi se bavili poslom koji sada rade, dolaze u situaciju da ostaju bez tog posla i ostaju bez firmi. To su ljudi koji su službi preko 20, 30 godina. Znači, oni imaju dve varijante. Prva varijanta je da u 55-60 godina upisuju fakultete, što morate da se složite da nije lako. Postavlja se pitanje šta do tog trenutka dok ne završe oni koji se opredele za tako nešto? Drugo, da li sada mi ovakvim zakonom dajemo i mogućnost inženjerima, onima koji već imaju te licence, da privatno oporezuju ove ljude koji imaju srednju stručnu spremu a imaju firme koje godinama rade?
Mislim da biste na ova pitanja trebali da obratite pažnju. Ja sam pročitao amandmane koji su do sada podneti, nije to tako puno kako neko kaže, nego se dosta amandmana odnosilo na pojedine članove.
Još jednom ponavljam, poslanika grupa JS će svakako podržati ovaj zakon, a vas bih zamolio da ove sugestije koje sam rekao uvažite. Hvala.

Hvala.
Reč ima Dušan Obradović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Ono što je danas najvažnije da kažemo jeste i nešto što je globalno, ne tiče se samo ovog zakona, ali iz ovog zakona se vidi jasna odluka ove Vlade da apsolutno zanemari institut javnosti. Mi možemo videti da procedura u kojoj je došao ovaj zakon na dnevni red upravo govori u prilog tome da aktuelna Vlada ovo drži u nekakvim zatvorenim krugovima i plaši se mišljenja stručnih ljudi.
Znamo da je ovaj zakon rađen u uskim interesnim krugovima samog Zavoda, čak ni zaposleni u Zavodu nisu bili potpuno obavešteni, a da ne pričamo o Komori inženjerskoj, koja ovde nije apsolutno konsultovana. To je nešto što postaje boljka ove Vlade i to je nešto za šta se nismo borili, gospodine Iliću, ni u jednom trenutku.
Ono što treba reći jeste da su važne te stvari koje se stalno zaboravljaju, ne zato što su to samo tekovine demokratije, nego zbog toga što i konkretno, na primer, znamo da imamo svake godine veoma opravdane štrajkove ljudi zaposlenih u Geodetskom zavodu, koji traju i po nekoliko nedelja. Oni ni ovoga puta nisu konsultovani, a veoma su relevantna i cenjena ustanova u ovoj oblasti.
Kada smo tražili podatke u trenutku pisanja, znali smo ko to ima, a to su ljudi bliski upravi Geodetskog zavoda. Naravno, ne pričamo o tome da kada je zakon ušao u samu završnicu i u skupštinsku proceduru, to je uvek kraće vreme i ako nekada iskreno želite da popravite zakon, ne možete to uvek samo amandmanima. Za nešto je potrebno i više vremena. Ako je neki zakon postavljen nakrivo od početka, nijedan dobar amandman ne može da ga ispravi.
Što se tiče drugog dela ovog govora vezano za javnost, treba reći da su podaci katastra nepokretnosti osnov za investicionu gradnju i promet nepokretnosti. Potpuno je jasno zašto je ovde važna institucija javnosti i zbog čega je interes države da ovo apsolutno dobro uredi.
Kada krenemo po pojedinostima, gospodine ministre, u članu 2. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona, a zapravo izmenama člana 11, tačka 2), mi smo predložili kroz amandmane ali želim i kroz načelnu raspravu da vam skrenem pažnju na to da je žalba u drugom stepenu – Ministarstvo nadležno za rad zavoda. To je naš predlog, jer bi se time vezali za Zakon o Vladi Republike Srbije.
Gospodine ministre, mi znamo da ova Vlada neće još dugo, mada svaki dan koji provedete je predug za građane Srbije i to je opšte poznat stav DS. Jer, kako koja nova vlada nastane, naprave se nova ministarstva. To su radile, nažalost, sve vlade u prošlosti, ali kod vas u ovoj Vladi je dodatno poznata podela nadležnosti između vas i gospodina Mrkonjića, pa čak i ministarke energetike i rudarstva. To je sve sad izukrštano i mnogi ljudi koji se ozbiljno bave ovim poslom više ne znaju kome da se obrate.
Vi ste ovaj zakon, umesto da ste vezali za Zakon o Vladi i rekli na ovaj način, vezali ste ga za svoje ministarstvo, za koje je pitanje da li će nakon 27. jula postojati, a novu godinu sigurno neće dočekati. To je nešto za šta smo apsolutno sigurni i to je nešto što nam smeta, jer se ovde govori o tome da ljudi žele da prave sebi zakone koje će pričati svojoj deci i unucima i pozivati se na period kada su oni bili u vlasti, ali ćemo mi morati opet da sedimo i da menjamo zakon kada se promeni ime ministarstva.
Najiskrenija molba jeste da vežemo za Zakon o Vladi i da jednostavno veoma jasno ovaj zakon postavimo i da barem u nekom formalnom delu bude primenljiv. Od prve tačke koju sam zamerio vidi se da se za ovaj zakon nije mnogo uključivao mozak kada su pisani neki delovi koji su veoma važni.
Ono što se odnosi na član 4 zakona o izmeni zakona…. Sačekaćemo ministra da završi razgovor.
Molim vas, ministre, pošto najveći deo obraćanja jeste ka javnosti Srbije i ljudima koji se bave ovom oblašću, ali i vama kao nadležnom ministru, jer želimo stvarno da i vas čujemo u ovom trenutku kada snosite najveću odgovornost za ovakav predlog zakona.
Dakle, član 4. Zakona o izmenama i dopunama zakona govori zapravo o članu 13. osnovnog zakona, stav 3. tačka 4. gde smo predložili da pravnom licu javnom preduzeću koje je direktni ili indirektni korisnik budžetskih sredstava, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, može se izdati licenca za radove iz člana 12. ovog zakona, koje mogu da obavljaju samo za svoje potrebe.
Ovo je nešto što je predlog ne bi li smo uskladili ovaj zakon sa drugim pravnim aktom koji takođe ovde reguliše, posle ću govoriti o tome, Zakon o planiranju i izgradnji, koji je u članu 20. ovog zakona o izmeni zakona takođe sporan.
Znači, postoje pravna lica, javna preduzeća kojima jeste osnivač grad, autonomna pokrajina ili republika, ali zapravo ni na koji način oni nisu privilegovani od strane svog osnivača. Zapravo, oni mogu veoma dobro tržišno da učestvuju na svim tenderima i na koji način nisu privilegovani. Oni se bore na tržištu jer imaju za to i licence i sve potrebne dozvole. Nema nikakvog razloga doći u ovu situaciju.
Ono što treba govoriti ovde jeste da se mnogi od njih vode kao direktni ili indirektni budžetski korisnici, ali zapravo to nisu. Imate veliki broj takvih ustanova po Srbiji.
Kada se ovim predlogom sva takva preduzeća ograniče za dobijanje dozvole za rad samo za sopstvene potrebe, onda takva javna preduzeća dolaze u situaciju da nisu ravnopravna na tržištu, jer ona zapravo to sada jesu. Usmeravanjem na rad za sopstvene potrebe navedena pravna lica i javna preduzeća gube mogućnost dobijanja licence prvog reda, a samim tim se snižava rejting geodetske organizacije za tržište.
Amandmanom se precizno razdvajaju pravna lica i javna preduzeća korisnici direktnih i indirektnih budžetskih sredstava koji mogu da rade samo za sopstvene potrebe, a ostala pravna lica i javna preduzeća koja nisu korisnici budžetskih sredstava dobijaju ravnopravan status i mogućnost da učestvuju u tržišnoj utakmici. To je nešto što smo ovim amandmanom takođe želeli da kažemo i veoma je važno.
Pored toga, videli smo ovde veliko nerazumevanje našeg savremenog obrazovnog sistema. On jeste preživeo jedan delić reforme vezan za univerzitetsko obrazovanje. Vidimo čitav karambol koji je nastao vašom formulacijom kako se nazivaju funkcije, odnosno diplome svršenih geodeta. Ovde se prvo pravi jedan sukob između onih koji završe na Građevinskom fakultetu u Beogradu, geodetski odsek, a imate i univerzitet u Novom Sadu. Postoji osnovno nerazumevanje toga što sada u sve zakonske predloge moramo uvrstiti i broj bodova, takozvanih ESP bodova, i to je nešto što je ovde potpuno zaboravljeno.
U nekoliko amandmana, o tome ćemo pričati u danu za amandmane, vi imate potpuno pogrešno postavljene i za master. Vi ste magistar, gospodine Iliću, ali verovatno po starom programu. Možda i ne znate kako se stiču bodovi, kako se oni sabiraju, kakva zvanja nose. Ovo je veoma neprecizno, gospodine ministre. Ne znam ko vam je pisao. Možda je gospodin Obradović bio zauzet u danima kada je trebalo da vam pomogne, mada ne znam kako je to na Megatrendu. U svakom slučaju, veliki problem će nastati ukoliko ostane formulacija.
Mi smo podneli nekih pet amandmana koji se odnose i na to šta su to akademske studije. Dovodite u problem mnoge ljude koji ne mogu da svoje diplome sada vrednuju, valorizuju. Imaće probleme i na svojim aktuelnim radnim mestima, ali i kasnije za dobijanje novih radnih mesta i dozvola. To je nešto o čemu ćemo pričati u danu za amandmane, jer takvih ima pet primera koje smo mi podneli. Ali, ako ovo postane praksa da Vlada ne poštuje one odredbe koje se tiču obrazovanja u…
Izvinjavam se, kolege, do te mere ste toliko glasni, da ne mogu da se koncentrišem.
Dakle, u svakom slučaju mladi ljudi koji danas znaju šta su ovi bodovi o kojima govorim i znaju koje diplome nose, oni su veoma zabrinuti za svoju sudbinu. Razumem da vi u vašem kabinetu imate ljude koji ne razumeju naše obrazovanje. Razumem da se ministar obrazovanja ne meša mnogo u svoj posao, ali vas molim da se ne igrate sa ovako velikim stvarima, kao što su zvanja koja ste ovde na nekoliko mesta pomenuli. Zahvaljujem.

Ministar je želeo reč.
Gospodine ministre, izvinjavam se, još ima procedure. Vi, vidim, hoćete završnu reč da date. Molim vas da minut, dva sačekate.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u konsultacijama između moja dva izlaganja sam saznao da će ministarstvo prihvatiti amandman kojim se ispravlja diskriminacija između zaposlenih geodetske struke i pravnika i informatičara, tako da ovim putem želim da se zahvalim ministru za obzirnost prema tim zaposlenim ljudima, jer ako od njih očekujemo adekvatne rezultate, moramo ih adekvatno i platiti. To je valjda i svrha donošenja ovog zakona.
Ono što nisam uspeo da pronađem, a kontaktirao sam i druge kolege iz svog poslaničkog kluba je Predlog zakona o legalizaciji. Želim da vas obavestim, pošto očigledno niste dobro obavešteni, da taj zakon još uvek nije stigao u skupštinsku proceduru. Vi ga možda jeste potpisali, ali on u Skupštinu nije došao.
Još jednom, osim ovog amandmana koji se odnosi na izjednačavanje zaposlenih u RGZ, mi smo podneli i niz drugih amandmana gde pre svega eliminišemo diskriminaciju master akademskih studija koje su po Zakonu o visokom obrazovanju ustanovljene 2005. godine i koje zaista treba da ispoštujete.
Tu smo da učestvujemo u radu Odbora za prostorno planiranje, koji će razmatrati sve amandmane i zaista želimo da ovaj zakon, iako neće unaprediti rad RGZ i neće pomoći u velikoj meri poboljšanju i ubrzanju rešavanja zaostalih predmeta, da pružimo pun doprinos što boljem usvajanju ovog zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo posle dva dana načelne diskusije o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, vreme je da polako saberemo utiske. Govoriću u ime poslaničke grupe SNS. Utisci su da je ovo jedan kvalitetan zakon, kako smo rekli na samom početku rasprave, da je zakon potpuno u skladu sa evropskim standardima, da je dobro da se ovim zakonom izvrše usaglašavanja sa ranije donetim zakonima, bilo da je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji ili Zakon o visokom obrazovanju.
Naravno da će ovaj zakon, nadamo se, učiniti da građanima budu brže i lakše dostupni podaci iz katastra. I do sada su ti podaci bili jako fino dostupni putem internet sajta RGZ, ali sad će biti prilike da i neki novi podaci budu dostupni, jer je to ipak najjeftiniji način pristupa podacima, a opet, s druge strane, način i na koji Evropa posebno insistira, jer Evropa i EU posebno insistiraju na tome da svi podaci budu dostupni preko interneta, tako da kao što je nedavno uvedeno da će, recimo, građani Srbije i tekstovima usvojenih zakona u Skupštini moći da pristupaju besplatno, tako će i nekim drugim podacima koji se tiču rada RGZ moći da pristupe besplatno.
Naravno da će u danu za glasanje SNS podržati ovaj zakon. Cenimo trud ministra Ilića, cenimo trud i direktora RGZ. Posebno nam je drago što će i neki amandmani biti usvojeni. Čujemo da su maltene u identičnom tekstu amandmane podneli i poslanici SNS i poslanici iz opozicije, tako da nemamo sumnje da će ovo biti vrlo kvalitetan zakon, zakon koji će doprineti evropskom putu Srbije, doprineti harmonizaciji našeg pravnog sistema sa pravom EU i doprineti boljem životu građana, a i jeftinijem pristupu informacijama iz oblasti rada RGZ. Hvala.