Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Iako lično nisam podnela amandman na navedeni član zakona, u danu za glasanje podržaću amandman koji je moja koleginica obrazložila, a koji je podnet na član 23. Predloga zakona o državnom premeru i katastru.
Ono što ću još da zamolim ovom prilikom ministra Ilića jeste da svaki sledeći put kada se raspravlja bilo u načelu, bilo u pojedinostima, da u obrazloženju kojim se neki amandman odbije više se ne navode reči kao što je – amandman se ne prihvata jer je u suprotnosti sa osnovnim konceptom predloga zakona. Taj koncept mi, naravno, nismo razumeli. U ogromnoj smo većini u ovom parlamentu. Ili obrazloženje – amandman se ne prihvata jer je predloženo rešenje prikladnije.
Znate, za pisanje amandmana mnogi od nas rade i zato mislim da ovlašćeni predlagači ne treba da nas potcenjuju. Neko čita ovaj zakon, neko se konsultuje sa ljudima iz struke, sa ljudima koji jako dobro razumeju ovu materiju, pa tek onda pišu amandmane i daju jako iscrpna obrazloženja, a kada vam se amandman odbija jednom jedinom rečenicom, zato što to nije u skladu sa nekakvim konceptom predloga zakona, koji opet ostaje nepoznanica ili zato što je predlog predlagača prihvatljiviji, mislim da to na neki način vređa sve nas kao narodne poslanike. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Miroslav Petković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, samo ću jednu rečenicu u prilog onoga što je govorila moja koleginica Bojana Božanić. Nisam htela da se javljam, da uzimam vreme, ali kada su pitanju takse koje se podrazumevaju, u praksi to izgleda potpuno drugačije, nego što piše u zakonima i onog što se podrazumeva.
Za mnoge korisnike socijalne pomoći nemoguće je da dođu do svoje socijalne pomoći, jer im je potrebna potvrda da nemaju vlasništvo nad imovinom bilo kojom koju mogu da dobiju u katastru. Zakon predviđa da oni na to ne treba da plate taksu. Nažalost, uredno im se traži takva taksa, tako da to što se podrazumeva i što piše u nekom zakonu, ne mora uvek da se primenjuje.
Sada da pređem na ovaj amandman na član 24. koji je zapravo izmenjen onaj član 179. u zakonu, koji se menja. On se odnosi na uslove stručne i uslove povodom radnog iskustva inspektora koji treba da vodi kontrolu rada geodetskih organizacija.
U stavu 1. su ti uslovi koji se odnose na poslove inspektora inspekcijskom nadzoru nad geodetskim organizacijama.
U sledećem stavu je dodat još jedan deo koji se odnosi na uslove koje treba da ispuni inspektor nad izdavanjem kartografskih publikacija i zapravo su i ovde precizirani uslovi koje on treba da ispuni kada je u pitanju staž, odnosno prethodno radno iskustvo i struka.
U ovom prvom slučaju u stavu 1. ovo je sve u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju i tu nemamo šta da dodamo, ali sada, kada je u pitanju ovaj drugi stav, moram da vam pročitam ono što ste vi napisali u zakonu. Dakle, poslove inspektora u inspekcijskom nadzoru nad radom geodetske organizacije može da obavlja lice geodetskih struke sa masterakademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno sa osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, specijalističkim strukovnim studijama u ukupnom trajanju od najmanje četiri godine, odnosno 240 bodova, položenim državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje sedam godina.
Stvarno nisam prepoznala zbog čega je uzeto baš sedam godina? Šta je to te sedme godine toliko bitno različito da baš sedam godina mora da bude ili je tu još neka slika samo falila?
U stavu 2. poslove inspektora u inspekcijskom nadzoru nad izdavanjem kartografskih publikacija može da obavlja lice geodetske ili geografske struke sa masterakademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, odnosno osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju, specijalističkim strukovnim studijama u ukupnom trajanju od četiri godine, opet onih 240 bodova, položeni državnim stručnim ispitom i radnim iskustvom od najmanje sedam godina u struci. Nejasno mi je zbog čega je uzeto baš sedam godina?
Mi smo smatrali da je tu mnogo uputnije reći da bude pet godina. To je nekakav presek. Pet godina je minimum da se ti uslovi ispuni i da može čovek da radi kao inspektor, ali sada ide ono drugo obrazloženje.
Pošto je koleginica Batić lepo primetila da imate dve vrste obrazloženja, kod mene je slučaj ovog drugog obrazloženja – amandman se ne prihvata jer je predloženo rešenje prikladnije. Stvarno bih volela da dobijem odgovor šta je prikladnije u odnosu na to da neko sedam godina? Šta se događa sedme godine staža? Imam više nego tih sedam godina, pa prosto mi je interesantno zašto je sedam godina uzeto kao neko merilo?

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem.
Potpuno je nejasno zašto je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman. Sedam godina je potrebno, po Predlogu zakona, da inspektor ima radni staž. To nije uslov koji je potreban ni za direktora. Na primer, za direktora škole dovoljan je uslov pet godina radnog staža, za načelnika opštinske uprave pet.
Pretpostavljam da je i za direktora RGZ dovoljno da ima pet godina radnog staža. Zbog čega onda Vlada smatra da inspektor treba da ima sedam godina radnog staža? Ukoliko želimo kvalitet, mislim da taj kvalitet možemo da dobijemo i sa pet godina radnog staža i potpuno je nejasno zbog čega je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman.
Ministre, vi meni niste odgovorili na pitanje i zaista vas molim da mi odgovorite na pitanje da li će RGZ naplaćivati takse građanima i privredi, obzirom da, po zakonu, nema na to pravo sve do 31. marta naredne godine?

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, što se tiče ovog amandmana od koleginice, ne mislim da je dovoljno pet godina za poslove i radne zadatke jednog inspektora.
Kako prethodni poslanik reče, potrebno je, kada je upoređivanje sa školama, za direktora škole pet godina, ali za inspektora u vaspitanju i obrazovanju potrebno je malo više, pa i u geodetskoj struci. Dakle, ljudi sa određenim znanjem, sa određenim iskustvom bilo bi bolje da je više od sedam godina, ali verovatno se vodilo računa da geodetske struke, kako je rekao i ministar, nema baš na tržištu. Bolje je da je više, nego što je manje.
Pretpostavljam da se zakonodavac u tom smislu i rukovodio, s tim principom. U danu za glasanje neću podržati ovaj amandman. Mislim da u čitavom zakonu i jutros u raspravi provejavaju neke stvari, kao u onom smislu da mi imamo sada stručnjake. Nemamo ih i to je problem geodetske struke, ali to i ne znači da možemo sada davati određene povoljnosti.
Čudno mi je da pojedini poslanici nisu shvatili duh ovog zakona. Tri su stvari bitne o kojim ne želim razgovarati, jer u uvodnom delu, kada smo govorili uopšte o zakonu, je zaista rečeno. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Složiću se sa mojim prethodnicama, koleginicom Milicom Vojić Marković i Radmilom Gerov. Meni takođe nije jasno zašto je potrebno najmanje sedam godina rada u struci, a ne nešto manje godina.
Ako ćemo ići nekom analogijom, pa, evo predlažem da tih sedam godina u struci uvedemo izmenama i dopunama Zakona o Vladi, pa recimo da i resorni ministri imaju sedam godina rada u struci. Mislim da bi bili objektivniji. Hvala.