Suštinski se slažem sa vama, ali nažalost, Poslovnik omogućava da se jedan poslanik više puta javi po povredi Poslovnika.
Rekao sam da ću to dozvoliti, jer ne želim da postoji bilo kakva nedoumica u protokolarnom delu, ali ne bezgranično. Očekujem da ćemo u narednih nekoliko minuta završiti raspravu po Poslovniku, otvoriti raspravu u načelu i početi da razgovaramo.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Članovi 106. i 107.
Prethodni govornik takođe nije ukazao na član. Gospodine predsedniče, mislim da ste prekršili Poslovnik zbog toga što na neki način mi možemo protumačiti kao pretnju ono što ste rekli.
Uloga opozicije je da ukazuje na nedostatke i da nudi rešenja. Mi smo ukazali na nedostatke. Vi ste proglasili vašom rečenicom, na dekretski način, da mi opstruiramo rad Skupštine, što nije tačno.
Znam da biste vi voleli da mi svi ćutimo, ali mi ne možemo da ćutimo. Ne možemo da ćutimo, prvo, zato što vas se ne plašimo, a drugo, zato što pravite stravične greške svaki dan, na koje građani već sve više reaguju i to je dobro što je takao. Molim vas da vi vodite računa da takve stvari ne govorite narodnim poslanicima.
Prethodni govornik kaže – treba Ivica Dačić nešto da kaže. Mi jedva čekamo. Šest meseci Srbija čeka tu vašu Vladu. Što to ne kažete? Šest meseci vam je bilo malo, pa sad treba od 16 časova da gledamo ko je u Vladi. Zato smo molili da sednemo zajedno da se dogovorimo. Ne možete proglašavati vaše mišljenje kao opšti princip. Onda kažete – bolje da opozicije nema. Taj film mislim da ipak nećete gledati. Hvala.

Nažalost, ne slažem se sa vama. Ne bih voleo nikako da bilo ko ćuti u ovom parlamentu, pošto i Poslovnik obavezuje narodne poslanike da govore.
Mislim da kada se uporedi nekoliko prethodnih saziva sa ovim, možete da vidite kolika je razlika u ophođenju vlasti prema opoziciji ili bar predsednika Skupštine prema kolegama kojima se dozvoljava i ono što u prethodnim sazivima ne bi moglo ni da se pomisli. Da ne donosimo stenograme sa prethodnih sednica, pa da ih čitamo u narednim danima, da vidite kako su izgledale sednice na kojima su se cele poslaničke grupe isključivale sa sednica, čak i ako poslanici nisu bili prisutni na tim sednicama.
Što se straha tiče, verujte, niti se ja plašim nekog, niti tražim da se bilo ko plaši mene, daleko bilo, niti je to ko ovde bilo kada pomenuo. Ne mislim da sam ja bilo ko kome to treba da spočitavate zaista ni u kom smislu. Ovo što kažete da počnemo sednicu, verujem da je vreme da počnemo sednicu. Ja sam se samo za to zalagao, da prestanemo neproduktivnu raspravu po Poslovniku, već da počnemo raspravu gde će svako moći da kaže sve što misli o dnevnom redu, pošto je dnevni red izbor članova Vlade. Mi ne možemo da započnemo sednicu dok se ljudi uporno javljaju po Poslovniku, ne želeći da sednica počne. Ona će početi u trenutku kada ljudi koji se javljaju za povredu Poslovnika to više ne budu činili i imaće pravo da kažu sve što misle o tački dnevnog reda. Vrlo je prosto.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, uvažene dame i gospodo, po ko zna koji put vi upravo kršite red u parlamentu i uvodite haos. Upravo je razlog mog javljanja taj što određenim poslanicima dopuštate da govore, bez da navedu koji član reklamiraju, a onda se sa njima emotivno slažete, pa nam onda pričate o parlamentu u prethodne četiri godine, u kojem niste bili, a u kojem je predsedavala uvažena gospođa Slavica Dejanović, koja sedi ispred vas, u isto vreme je bila mnogo bolja od vas, da nemate dilemu, a onda nam kažete da bi vi želeli da ovde postoji opozicija na način da ne dozvoljavate opoziciji da radi svoj  opozicioni posao.
Da bi danas mogli da raspravljamo o predlogu Vlade, nije dovoljno da samo pet minuta ranije dobijemo ekspoze. Nije dovoljno da čitamo u medijima koji su i kakvi uspesi naših budućih ministara koji nemaju veze sa javnim poslom…
(Predsednik: To nema nikakve veze sa ovim što ste vi reklamirali. Molim vas da se zadržite na onome što ste tražili kao povredu Poslovnika, a ne da imate repliku predsedniku Skupštine.)
Povreda Poslovnika je ta što ste dozvolili da se stvori haos, tako što imate emotivan stav prema određenim poslanicima i ne vodite u jednakoj meri ovu sednicu, odnosno nekoga prekidate, a nekome dozvolite da završi svoj govor koji ide ili doseže čak na početak 21. veka. Hvala.

Govorio sam o nekoliko prethodnih saziva. Nije bila, nije jedina predsedavala gospođa Slavica Đukić-Dejanović kao predsednik parlamenta u prethodnim sazivima. Dakle, nije bila jedina koja je to činila.
Na kraju krajeva to se odnosi na sve one koji su brutalno izbacivali poslanike, izricali im drakonske kazne zbog drugačijeg mišljenja. To se u ovoj skupštinskoj većini i u ovom sazivu nije desilo i niko nije isključen iz sale zbog svog mišljenja. Niko. U prethodnim sazivima se to dešavalo.
Samo hoću da kažem da postoje razlike i to građani Srbije vide. Na kraju krajeva, predlažem vam da se vratimo na raspravu o dnevnom redu, pa ćemo moći da izrazimo svoje razlike.
Reč ima gospodin Đurić, po Poslovniku. Izvolite.

Član 27. Poslovnika. Ne postoji ništa čime ćete izvesti poslaničku grupu LDP iz takta. Nećemo upadati u te rasprave, kao recimo u ovu sa gospodinom Markovićem koju podstičete i pomažete, gospodine Stefanoviću.
Dakle, u čemu ste pogrešili u realizaciji člana 27. Poslovnika? Rekli ste da nije tačno da kolegijum ima pravo i bilo kakva ovlašćenja u vezi sa radom Narodne skupštine i sednicama Narodne skupštine. To nije tačno, pošto Poslovnik upućuje na odredbu člana 26. Zakona o Narodnoj skupštini, koji kaže da se kolegijum saziva radi koordinacije rada i obavljanja konsultacija u vezi sa radom Narodne skupštine. Kolegijum pomaže predsedniku Narodne skupštine u sazivanju sednica itd.
Ne možete da uzmete samo jedan izvor prava i da u okvirima njega tumačite Poslovnika. To su pokušavali, slažem se, neki pre vas i grešili su. Ali, vi ste izneli politički stav. Mi smo želeli da se više radi. Vi ste rekli da to ne treba da bude tako i da je dovoljna ovakva sednica.
Ništa vam ne zameram i neću ukazivati na povrede Poslovnika. Mislim da je ovo pitanje za gospodina Dačića. Gospodine Dačiću, jednom, dvaput, možda triput u životu imate priliku da predstavljate Vladu i iznosite ekspoze. Celog života radite za to. Velika većina ljudi i ovde nas verovatno neće nikada i nijednom doći u priliku da iznosi ekspoze i da traži podršku za svoju vladu. Ne mogu da shvatim kako vi niste odabrali put da ovome date mnogo veću ozbiljnost, da omogućite da razgovaramo pre toga sa kandidatima za ministre, da razjasnimo sporna pitanja. Siguran sam da bi recimo gospodin Krstić bio vrlo raspoložen da o tome govori.
Trudili smo da se spremimo za ovu sednicu. Nisam stigao da pročitam čitav vaš ekspoze, dobili smo ga pre 45 minuta. Ne znam da li se pominje rebalans? Juče sam iz televizijske vesti, sa nekog sastanka gospodina Krstića sa Privrednom komorom Beograda posredno mogao da zaključim da će možda biti rebalansa. Mislim da to nije ozbiljno da tako počinjemo raspravu o izboru vlade i to smo mogli da uradimo pre ovoga. Hvala.

Vreme. Zahvaljujem.
Po Poslovniku, gospodin Jovanović.

Član 107. stav 1. gospodine Stefanoviću.
Moram vas podsetiti da, pored onoga što znate da niste radili, bilo bi dobro da vodite računa o onome što ste radili i o onome što trenutno radite. To što niste glasali za aktuelni Poslovnik ničim vam ne dopušta i ne daje vam za pravo da ovu raspravu, kao predsednik parlamenta, usmerite ka pogrešnom cilju.
Ovu raspravu doživljavamo kao priliku da, pored onoga što nas evidentno i očigledno razlikuje - gotovo celokupna naša politička karijera, biografija, programi, postoji valjda nešto što nam je zajedničko? Ne dopuštate nam da razgovaramo na normalan način, onako kako se razgovara u svakoj drugoj sredini, zato što niste želeli da zakažete naš susret sa kandidatima za ministre. Ne glasanje. Nismo tražili da se na odborima to glasa, nego da se razgovara.
Želite li da birate Vladu u atmosferi u kojoj Marković organizuje sednice lokalnog parlamenta u Jagodini kao prolog do krštenja žirafe? Hoćete li da izađemo napolje svi, da tako ovi ljudi preuzmu odgovornost za sudbine miliona? Pitajte njih da li to žele? Siguran sam da većina onih koji se danas kandiduje za ministre žele sa nama da razgovaraju, da nam kažu zašto su to uradili.
Ne želimo ovde da poentiramo, čitajući tvitove gospodina Tasovca o većini stranaka vladajuće koalicije. Mislim da je važno da on kaže i nama i društvu zašto je, uprkos tome, odlučio da preuzme Ministarstvo kulture u zemlji koja kulturu ne želi, koju je sahranila? To je jedan gest koji zaslužuje respekt. On je svoj život u to uložio.
(Predsednik: Vreme.)
Reprezentativac koji ostavlja sport i ulazi u politiku. Udovičić, to vam je, znate li šta vam je to? Vaterpolo s krokodilima, a vezane su vam ruke i noge, a oni su gladni.

Vreme, gospodine Jovanoviću. Hvala.
Moram još jednom da vam kažem da se ni na koji način nisam pozivao na to da nisam glasao za Poslovnik time da ga ne bih poštovao. Nažalost, moram da poštujem ovaj poslovnik, koji ne predviđa ni na koji način da kandidati za ministre mogu biti pozvani na sednici odbora.
Ponavljam vam još jednom, nisam ja taj koji saziva sednice odbora, predsednici odbora to čine. Dakle, pogrešno upućujete pitanje.
Reč ima gospodin Marković, po Poslovniku.

Članovi 107. i 105.
Gospodine Jovanoviću, da su u vaše vreme mogli po Poslovniku da govore kandidati, vi nikada ne bi bili izabrani. Vi ste izabrani u jedno teško vreme, koje tada nije bilo dobro za građane Srbije, a sami ste rekli kako ste imali samo dve godine radnog staža u parlamentu i postali zamenik predsednika Vlade. Šta je ta tadašnja vlada mogla da očekuje od vas? Vi ste toliko nebitan politički faktor za mene u
Srbiji, da neću o vama da se bavim.
Želim gospodinu Stefanoviću da kažem i da odgovorim. Rekao je kako Dačić ćuti šest meseci. I vrapci na grani znaju, gospodine Stefanoviću šta su Dačić i Vučić uradili u Briselu. Da nisu radili ono što ste vi radili, da prihvate u Briselu da na pečatu piše – carina Kosovo, a kada dođete u Srbiju, pobune se građani Srbije i vi kažete – ne, to se ne važi.
Da je ta činjenica tačna, uveče me je zvao nemački bivši ambasador Volfrand Mas, gospodina Petrovića i mene, i rekao mi je – ovi vaši ne znaju šta rade. Prvi put se desilo da predstavnici srpskog naroda ono što govore u Evropi onima koji odlučuju o sudbini građana Srbije, to govore i građanima Srbije. Zato ti predstavnici i predsednici i stranaka i Vlade imaju dobru sadašnjost.
Samo da vam kažem da sada idem iz Jagodine i 40 kilometara je kolona vozila. Nikada veći tranzit saobraćaja nije bio kroz Srbiju, zato što ti ljudi koji prolaze kroz Srbiju, rekli su im u državama gde rade i u državama gde su rođeni – idite kroz Srbiju, to je najstabilnija, najbezbednija i najsigurnija zemlja u Evropi. To je jedna velika činjenica.