Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uz puno poštovanje za ova konkretna pitanja o kojima su uglavnom govorile koleginice i kolege, ja ću probati da postavim dva načelna pitanja predsedniku Vlade, a u odnosu na, rekao bih, dva zaista ključna problema koja u ovom trenutku opterećuju čitavu zemlju i naše građane, mislim da je važno da o tome govorimo na početku ovog našeg redovnog jesenjeg zasedanja.
Prvo je, naravno, pitanje novca, ekonomske i socijalne situacije, drugo je pitanje bezbednosti u našoj zemlji i mislim da su protekle nedelje, posebno protekli dani, pokazali da je situacija i u jednoj i u drugoj oblasti zapravo katastrofalna.
Dakle, prvo pitanje za predsednika Vlade i Vladu Republike Srbije je da li će uskoro predložiti, odnosno, da li će uopšte biti rebalansa budžeta za 2013. godinu i kako je moguće da je Vlada, a onda i vladajuća većina koja je u ovom parlamentu početkom jula glasala za Predlog zakona o izmenama zakona, odnosno rebalansu budžeta, prvom rebalansu za 2013. godinu, uspela da napravi toliko pogrešnu procenu, da će deficit do kraja godine, gotovo izvesno, biti za oko 300 miliona evra veći nego što ste vi i vaša Vlada, pre samo dva i po meseca procenili, rebalansom, prvim rebalansom budžeta za 2013. godinu?
Zašto tvrdim da će deficit biti makar 300 miliona evra veći nego što je to predviđeno rebalansom? Zbog toga što je, recimo, deficit samo u avgustu mesecu bio zapanjujućih 260 miliona evra. Verujem da će jedno od opravdanja Vlade biti da je s jedne strane avgust specifičan mesec, a sa druge strane da su neradni dani, odnosno vikendi padali tako da neki prihodi nisu iskazani u avgustu, nego će biti iskazani u septembru, ali svejedno, i dalje ostaje činjenica da su prihodi mnogo manji, da su rashodi nešto veći i da Srbija nema nikakve šanse da do kraja godine svede deficit na oko 178 milijardi dinara, koliko je predviđeno rebalansom budžeta.
Druga grupa pitanja odnosi se na to, ako u ovoj zemlji donosi zapravo ključne ekonomske odluke i da li Vlada planira da uštedama i reformama koje najavljuje razgovara sa ovim parlamentom i javnošću ili će i dalje, kao i neke vlade pre nje, MMF i Međunarodnu zajednicu koristiti kao strašilo u tom poslu?
Dakle, mi danima u javnosti slušamo, očigledno organizovane pokušaje da se pitanje nekih reformi, recimo, reforme penzionog fonda, reforme čitavog budžeta, delimično i poreskih reformi i privrednih reformi, prebaci na MMF, kako bi postojeća Vlada, a predsednik Vlade kao vajni levičar i socijalista u njoj, u tome prednjači, potpuno oslobodila svake odgovornosti. Hoćemo li u ovom parlamentu da razgovaramo o tome kolika treba da bude starosna granica za odlazak u penziju ili ćemo o tome razgovarati sa naslovnih strana novina?
Da li će, manje-više, tehnička misija MMF ovde predlagati reformske mere ili ćemo o tome razgovarati prvo mi koji predstavljamo sve one ljude koje će te mere pogoditi? Reforma radnog zakonodavstva i reforma penzionog fonda pogađa apsolutno svakog u ovoj zemlji, milion i 700 hiljada zaposlenih, milion i 700 hiljada penzionera i gotovo milion nezaposlenih u ovoj zemlji. Dakle, nije to pitanje budžaka međupartijskih pregovora u vladajućoj koaliciji, to je pitanje za svakog građanina ove zemlje. Hoće li se zaokruživati na kraju granica za penziju na 100 godina starosti, a da se istovremeno ne pomakne ni jedna druga reforma koja je neophodna? Dakle, to je druga grupa pitanja, zašto je deficit toliko veliki, da li će biti rebalansa i kako će se u to uklopiti najavljene mere, odnosno najavljene reforme od kojih do sada nismo čuli gotovo ništa?
Na samom kraju, poslednje pitanje za predsednika Vlade, koji je istovremeno i ministar unutrašnjih poslova, kako je moguće i šta preduzima da bi se to ispravilo, da se u našem društvu desila potpuna eksplozija nasilja poslednjih nedelja? Sramotno otkazivanje „Prajda“, mimo svih ustavnih garancija ljudskih prava i sloboda, okupljanje je samo poslednji događaj. Nedeljama pre toga eksplozija nasilja na našim ulicama postoji, u našim školama, među najmlađom decom u našim školama.
Liberalno demokratska partija je tražila sednicu resornog odbora, ništa se nije desilo, predsednik Vlade dodatno huška javnost. Moje poslednje pitanje je kada će sa tim prestati i zbog čega to radi?