Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.10.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01.10.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:25 do 18:25

OBRAĆANJA

Mirna Kosanović

Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice poslanici, Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, a to jest pred parlamentom, trebalo bi da uredi uslove, postupak i način legalizacije objekata, odnosno delova objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, a potom da uredi i pribavljanje, odnosno izdavanje upotrebne dozvole. Predlog zakona jasno definiše za koje objekte se ne može naknadno izdati građevinska dozvola, dakle, objekte koji su izuzeti iz mogućnosti legalizacije.
U svakom slučaju, intencija zakonodavca prilikom sačinjavanja ovog predloga je svakako u tome da se prevede bespravna gradnja u režim pravom priznatih odnosa, čime bi se uvećala tržišna vrednost tih objekata, zatim, da se uspostavi pravna jednakost u obavezama između lica koja su gradila objekte bez dozvole i lica koja su to pravo ostvarili u redovnom postupku, da se uspostavi pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, da se preciziraju prava i obaveze svih učesnika u postupku i građana i administracije, kao i da se povećaju prihodi u budžetima lokalnih samouprava koje će poslužiti za izgradnju komunalne infrastrukture.
Predlog ovog zakona je po svemu sudeći i onako kako to proizilazi samog teksta predloga proizašao iz razloga što se, s obzirom da je Zakonom o planiranju i izgradnji već prethodno uređena materija koja se odnosi na planiranje, građevinsko zemljište, izgradnju i legalizaciju, odlukom Ustavnog suda iz 2013. godine zaključeno je da je neophodno pristupiti pripremi posebnog zakona koji će urediti legalizaciju objekata, odnosno precizirati, odlukom Ustavnog suda prestaju da važe odredbe člana 185. i 200. Zakona o planiranju i izgradnji. U jednom momentu je došlo do pravnog vakuma, koji svakako treba urediti novim odredbama.
Ustavni sud je konstatovao da je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su prestale da važe, uspostavljen poseban režim u vezi sa izgradnjom i upotrebom objekta koji je različit u odnosu na pravila predviđena za režim gradnje koji je redovan, tako da se moralo intervencijom Ustavnog suda izbeći paralelizam režima ostvarenja istog prava i određenih pogodnosti za neke grupe lica u odnosu na druge grupe lica.
S tim u vezi, da bi se stvorio osnov za ostvarivanja prava građana, kako bi se objekti koji su izgrađeni bez dozvole vratili u zakonske okvire i ostvarili očekivani efekti rešavanja svih podnetih zahteva, data su u ovom predlogu zakona neophodna zakonska rešenja radi što boljeg ekonomskog razvoja i radi uspostavljanja prava svojine na objektu koji je predmet legalizacije ili pak na delu tog objekta, kao i daljeg prava uknjižbe tog prava u javnim knjigama i u potrebnim registrima.
Istovremeno bi se prevazišlo postojanje pravnog vakuma koji je nastao u regulaciji ove oblasti posle donošenje odluke Ustavnog suda Srbije. U vezi odredaba ovog zakona, sprovedena je javna rasprava, što se pokazalo kao veoma korisno zbog velikog broja korisnih sugestija od strane relevantnih predstavnika koji su u toj raspravi učestvovali, tako da se došlo do rešenja koja treba podržati, bar što se tiče nekih rešenja koja su nova i neophodna.
Kao i svaki predlog zakona koji u izvesnom smislu menja pristup građana u ostvarivanju njihovih prava i primedbi koje su se odnosile mahom na mogućnost koja je data opštinama da same odrede npr. popuste prilikom plaćanja naknade, mi u SDPS smatramo da je veoma važno da se tom prilikom povede računa o tome da lokalne
samouprave svojim odlukama ne diskriminišu građane kod odlučivanja o visini naknade i davanju mogućih popusta, takođe i prilikom odlučivanja o mogućnosti plaćanja naknade jednokratno ili na rate, kao i u pogledu rokova plaćanja, o kojima se takođe odlučuje lokalno, u samim opštinama.
U SDPS smo mišljenja da ovakva vrsta bojazni ne treba da postoji iz razloga što je zakonom propisano da se naknade za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuju na osnovu kriterijuma, a to su stepen komunalne opremljenosti, godišnji program za uređenje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, namene i površine objekata.
Iz tih razloga, ne otvara se zapravo mnogo prostora za različita tumačenja i nejednake kriterijume od opštine do opštine, te se nadamo da će lokalne samouprave na ovaj način rešiti postojeću problematiku, a istovremeno, da će povećati i svoje prihode u budžetu.
Uvažavajući realno stanje, odnosno postojanje velikog broja izgrađenih objekata, kao i potrebu njihove legalizacije, a kako bi se okončalo postojanje bespravnosti, uvažavajući potrebu da se nešto što je protivpravno zasnovano prevede u režim pravno regulisanih odnosa, ocenjeno je od strane zakonodavca da bi bilo korisnije uvesti institut legalizacije umesto sankcije, odnosno uklanjanja rušenja objekta. Na ovaj način, primenom predloženog zakona, održalo bi se faktičko stanje izgrađenosti objekata, uz izvršenje svih obaveza u pogledu izgradnje, u pogledu tereta svakog investitora, a koji se odnose na zakonitu izgradnju.
Polazeći od odredaba člana 1. Ustava koji utvrđuje zasnovanost pravnog sistema Republike Srbije na vladavini prava i socijalnoj pravdi, u SDPS smatramo da bi predložene odredbe osigurale ustavne garancije pravne jednakosti i da bi zabranile diskriminacije zajemčenih Ustavom, kao i odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Mi iz SDPS smatramo da bi Predlog zakona o legalizaciji trebalo podržati u danu za glasanje. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić.
...
Nova Srbija

Dejan Rajčić

Nova Srbija
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, pred nama se nalazi kao prva tačka ovog Prvog zasedanja u jesenjem delu rada Narodne skupštine Srbije upravo jedan graditeljski zakon. Mislim da je to dobra simbolika s kojom otvaramo redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine.
Tema koja se nalazi pred nama je tema koja unazad već nekoliko decenija muči građane Srbije. Prvi pokušaj rešavanja pitanja nelegalne gradnje datiraju još od pre skoro dve decenije. U međuvremenu se kroz nekoliko pokušaja i nekoliko zakona pokušalo da se ova oblast definiše, sistemski uredi i učini održivom, kako bi se sprečila i zaustavila dalja divlja gradnja, nelegalna gradnja, gradnja objekata bez potrebne dokumentacije definisane zakonom iz oblasti građevinarstva i izgradnje. S druge strane, koliko se u tome uspelo vidimo i nakon dve decenije da smo, čini mi se, sada posle dve decenije na pragu da po prvi put dobijemo jedan konkretan, održiv sistemski zakon koji će u budućnosti dati odgovore i rešenja na sve neuralgične situacije kroz koje su građani prolazili tokom prethodnih decenija i na izvestan način bili prisiljeni da grade objekte bez prethodne dokumentacije.
Samo kratko da napomenem šta mogu biti uzroci dosadašnje divlje gradnje, koja je očito bila vrlo prisutna u Republici Srbiji. Na prvom mestu su problemi vezani za neažurnost rada lokalnih uprava, koje su bile nadležne za donošenje urbanističkih planskih akata, kako bi se omogućili i stvorili preduslovi za dobijanje građevinske dozvole.
S druge strane, činjenica je da su postojale i evidentne situacije da su i tamo gde su možda postojali urbanističko-planski akti, dakle preduslovi za dobijanje građevinske dozvole, sami investitori bežali od pribavljanja istih, dakle svesno ulazili u problem građenja bez odobrenja za gradnju i na taj način su direktno štetili celoj društvenoj zajednici i državi, u krajnjoj liniji.
Ovaj zakon tretira, kako smo još pre nekoliko meseci usvajajući Zakon o upisu prava svojine na bespravno izgrađenim objektima imali prilike da čujemo, postoji negde oko 1.300.000 što stambenih, što stambeno-poslovnih, što poslovnih objekata, ili drugih vrsta objekata iz oblasti niskogradnje. Kako smo i sami čuli malopre u diskusiji ministra i država sama je često puta gradila bez izdate građevinske dozvole i to ne male objekte. To su bili kapitalni objekti, to su bile hidrocentrale, to su bili autoputevi. Ja dobro znam da su pojedine hidrocentrale i veliki kapitalni objekti dobili građevinsku dozvolu, čini mi se negde 2005, 2006. ili 2007. godine, u tom naknadnom postupku, opet u periodu kada je gospodin Ilić bio takođe tada isto ministar za oblast građevinarstva.
Usvajanjem ovog zakona, a kasnije ću malo da konkretizujem neke delove tog zakona, da se osvrnem na njih, šta dobija uopšte država Srbija? Pretpostavlja se, kako su neki ekonomisti izračunali, da u nelegalno izgrađenim objektima leži neevidentirano, neuknjiženo i nelegalizovano nekih pet do šest milijardi evra. Kroz ovaj zakon, legalizacijom tih istih objekata, naprosto diže se ekonomski i kreditni potencijal ove zemlje za taj isti novčani iznos. Mi u Novoj Srbiji smatramo da je ovaj zakon u pravom smislu jedan razvojni zakon koji će omogućiti da se njegovim usvajanjem pokrenu privredne, odnosno investicione aktivnosti. Pokrenuće se čitav mehanizam i niz pratećih privrednih grana, delatnosti, koje će biti u funkciji građevinarstva.
Na kraju, pošto se ovaj zakon odnosi i najviše se njemu raduju građani, a to su onih oko milion građana, 1.300.000 koji su gradili svoje objekte bez odobrenja za gradnju. Ti građani, koja je to struktura? U najvećem delu to su radnici koji su tokom čitavog svog radnog veka uplaćivali doprinose za solidarnu stambenu gradnju i to su radili nekih 30, 40 godina koliko su radili, a nikada nisu dobili nikakav stan od tadašnjeg Fonda solidarnosti, odnosno solidarne stambene gradnje kako se to tada zvalo, preko SIZ-ova kako je bilo organizovano i još manje su kasnije s početka 90-ih godina, u vreme otkupa tih stanova bili u prilici da ih otkupe. Naravno, nisu mogli da ih otkupe, kao što je to uradila jedna druga brojka, jedna druga grupacija ljudi. Sećamo se da su pojedini stanovi u tom periodu otkupljivani i za maltene neka dva boksa cigareta reda veličine novca.
Usvajanjem ovog zakona mi smatramo u Novoj Srbiji da se konačno stavljaju u istu ravan i stvaraju preduslovi za jedan novi početak, jednakosti svih građana i da se od časa usvajanja ovog zakona više neće, niti može, niti sme tolerisati divlja gradnja koja se očito sve vreme tokom prethodnih decenija odvijala pred našim očima, a kada kažem našim, najviše mislim na odgovorne organe, inspekcijske organe koji su pri lokalnim samoupravama jer, podsetimo se, to je preneta nadležnost lokalnim samoupravama. Inspekcijski organi su sve vreme bili nemi i slepi pred onim što se pred njihovim očima dešavalo, a da ne kažem da je to sve predstavljalo i jedan vrlo značajan izvor korupcije u to vreme, jer su se lokalni moćnici, štiteći takve vrste investitora koji su gradili objekte za dalju prodaju, direktno stavljali u neke tokove koji su definitivno sa one strane zakona i koji se mogu tretirati i nekim drugim krivičnim zakonima, osim samo krivičnog dela koje proističe iz gradnje bez izdate građevinske dozvole.
Mi imamo, i nije redak slučaj, da su čak komisije za izdavanje upotrebne dozvole, dakle za tehnički prijem objekata i izdavanje upotrebne dozvole, izdavale rešenja o odobrenju, odnosno upotrebnoj dozvoli pojedinih stambenih objekata koji nisu imali nikakve priključke na infrastrukturu. Ni na vodu, ni na kanalizaciju, još manje na elitro napajanje. Ko je onda najviše tu trpeo? Naravno, trpeli su kupci, prevareni građani koji su kupujući stan u zgradi za koju je izdata upotrebna dozvola, nakon useljenja ustanovili da su zapravo kupili samo gole zidove, bez osnovnih i elementarnih preduslova za život u tim stanovima, ili u toj zgradi u celini.
Dame i gospodo, kratko da se osvrnem na odredbe ovog zakona. Pored ovoga što smo svi imali prilike da pročitamo u Predlogu zakona koji nam je dostavljen, ne bih se na to osvrtao, ali moram da napomenem da pošto se u dosadašnjim diskusijama čulo više negativnih komentara, da ne kažem kritika na visinu naknade itd, moram reći da je ovim zakonom sa ovog zakonskog nivoa samo su određeni kriterijumi na osnovu kojih se može obračunati naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Visina cene koštanja te naknade se utvrđuje merilima za utvrđivanje vrednosti naknade koju određuje svaka lokalna samouprava posebno sama za sebe i ona nikako ne može biti predmet kritike ovog zakona, već se sva takva kritička razmišljanja moraju adresirati na adrese naših lokalnih predsednika, predsednika lokalnih samouprava i gradonačelnike, one kojima je to u nadležnosti da određuju cenu koštanja ove stvari.
Sa druge strane, znamo svi i to se čulo više puta u toku dosadašnje diskusije da je ovaj zakon kao poseban zakon izdvojen iz dosadašnjeg Zakona o planiranju i izgradnji nalogom, odnosno odlukom Ustavnog suda RS, koja je stupila na pravno dejstvo i pravnu snagu početkom juna ove godine. Ovaj zakon mora da na poseban način pokrije pitanje ove vrste objekata, ovih 1.300.000 objekata, uvažavajući sve argumente iznete u stavu Ustavnog suda RS. U odnosu na prethodna rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji koja su bila predmet razmatranja Ustavnog suda uvažavajući sve to što je Ustavni sud rekao, ovde u ovom zakonskom predlogu su se stekli uslovi formulisani kroz sve ove članove, a napomenuo bih da je počev od člana 13, koji definiše koja vrsta dokumentacije je potrebna za postupak legalizacije, ono je identična onoj vrsti dokumentacije koja se prikuplja za dobijanje građevinske dozvole u redovnom postupku, i tu je samo napravljena klasifikacija u odnosu na vrste objekata koji su veličine bruto građevinske površine do 300 kvadrata i preko 300 kvadrata. Za ove veće je potrebnija malo složenija dokumentacija, kao što je Nivemanski plan, katastarsko-topografski plan. Sve to nije ništa komplikovano i nepoznato i našim projektantima i našim organima uprave koji se bave izdavanjem građevinskih dozvola. Investitori će tu vrlo lako da se snađu.
Posebnim pravilnikom ili pravilnicima, koje donosi ministar, bi se definisala vrsta i sadržaj projektno-tehničke dokumentacije koja je potrebna da se izradi za objekat koji predstavlja predmet legalizacije, odnosno dobijanja građevinske dozvole u postupku legalizacije.
Već sam rekao ko je nadležan za visinu naknade, dakle, još jednom da građani znaju, to je pitanje lokalnih vlasti, lokalne skupštine i lokalnih izvršnih organa vlasti, koji će visinu naknade odrediti. U tom smislu, pozivam sve odbornike svih lokalnih samouprava da prema objektima koji predstavljaju predmet legalizacije, odnosno dobijanje građevinske dozvole kroz postupak legalizacije, imaju malo drugačiji stav i odnos prilikom određivanja merila za visinu naknade, a što i sam zakon ovde ostavlja mogućnost kroz svoje odredbe da se visina naknade može definitivno umanjiti za nivo ulaganja koje su građani tokom postupka gradnje imali, kao investicije, u pripremanju lokacije. Dakle, u dovođenju i komunalne infrastrukture do svojih lokacija, odnosno do svojih placeva.
Ovim zakonom je definisana obaveza da se svim objektima koji se nalaze u postupku legalizacije, a da se podsetimo, to su svi oni objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, a čiji su zahtevi predati do 10. marta 2010. godine, mogu izdati privremeni priključci na infrastrukturu sve do okončanja postupka legalizacije. Nakon donošenja opštinskog pravosnažnog rešenja, odnosno gradskog organa uprave koji odlučuje da li je moguće ili ne legalizovati predmetni objekat, priključak na infrastrukturu ostaje, a nakon donošenja rešenja, ukoliko je ono negativno, i odbacuje mogućnost legalizacije takvog objekta, onda organ uprave obaveštava preduzeće koje je izdalo priključak na infrastrukturu da taj objekat nije moguće legalizovati i nakon toga se taj priključak takvom objektu definitivno mora ukinuti.
Da podsetim, objekti koji predstavljaju predmet ovih legalizacija, mada svaki za sebe predstavlja jednu posebnu priču, jer svaki objekat je jedna posebna životna storija svake porodice koja je gradila svoj objekat, ali jedna zajednička crta koja se sigurno u većinskoj meri provlači kroz ovaj skup od 1.300.000 objekata govori nam da su te objekte, opet napominjem, radili i gradili ljudi, porodice koje su bile prinuđene da rešavaju svoja porodična stambena pitanja i koja služe samo za svrhu svog ličnog, porodičnog stanovanja.
Ti ljudi, te porodice, ti naši građani će kroz ovaj zakon imati definitivno koristi i benefit. Nikako ne stoji primedba izneta u malopređašnjoj diskusiji, u prepodnevnom radu, da građani koji su ranije dobili građevinsku dozvolu, da li kroz redovni postupak ili kroz postupak legalizacije koji je važio do 6. juna ove godine, kada je prestao da važi i stupio na snagu mišljenje Ustavnog suda, nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na ove koji sada započinju postupak legalizacije, odnosno dužni su da ga okončaju po sadašnjem zakonu, za sve koji nisu do 6. juna to učinili. Cela ova priča o toj nejednakosti ne stoji. Ona je posledica odluke Ustavnog suda i nikako nije produkt ničijeg ličnog hira ili želje da se nekome zakomplikuje život, već je naprosto Ustavni sud rekao da ono što je ranije rađeno izazivalo je pravnu, odnosno ustavnu nejednakost građana u ovoj državi pred organima ove države.
Samo poštujući Odluku Ustavnog suda, a obavezni smo svi da je poštujemo, kako kao građani i fizička lica, tako i državne institucije, mi danas imamo ovaj predlog zakona o legalizaciji pred sobom koji će pak zajedno u sadejstvu sa onim ranije donetim u martu mesecu, opet ponavljam, Zakonom o upisu prava svojine na dobitima izgrađenim bez građevinske dozvole, sigurno rešiti višedecenijsku noćnu moru koju su mnoge porodice imale, jer do sada nisu mogle da se nigde definišu i deklarišu kao vlasnici i imaoci svojinskih, odnosno vlasničkih prava nad tim objektima. Te porodice su decenijama živele podređeno, kao građani drugog reda, jer kao što reče, čini mi se, kolega Petar Petrović, u formalno-pravnom smislu njihovi objekti, čim ih nema evidentiranih u listu nepokretnosti, odnosno u katastru nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, nisu postojali, a mi znamo da nam život govori drugo.
Sada je došlo vreme da se život i pravo usaglase i da, od ovog časa pa nadalje, idu zajedno ruku pod ruku u interesu svih građana, a ne da to stalno bude u nekoj koliziji. Opet kažem, građani žive decenijama pod stresom i u utisku jedne neravnopravnosti, nesigurnosti šta će se desiti sutra i sigurnosti za svoju porodicu i budućnost svoje porodice.
Pozvao bih sve poslaničke grupe da podrže ovaj zakon. Ovaj zakon je ponajmanje u domenu nekih političkih, da ne kažem politikantskih, odnosa i relacija. Mislim, ako želimo dobro građanima ove zemlje, da ovaj zakon to za početak pruža, da tih nekih milion građana reši svoje osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na imovinu i zaštitu svoje imovine i Nova Srbija će svakako zdušno podržati ovaj predlog. Još jednom kažem, pozivam i sve ostale poslaničke grupe da učine isto. Zahvaljujem.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Judita Popović.
...
Liberalno demokratska partija

Judita Popović

Liberalno demokratska partija
Hvala vam, gospodine predsedavajući.
Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Liberalno-demokratska partija zalaže se za legalizaciju nelegalno izgrađenih objekata i mi ćemo podržati svaku vrstu napora koja ide u smeru rešavanja ovog ogromnog problema u oblasti nelegalno izgrađenih objekata.
Međutim, gospodine ministre, čitajući Predlog zakona i slušajući vašu odbranu ovog zakona, mišljenja smo da ne možemo podržati ovaj predlog zakona, ne možemo glasati za ovaj zakon, jer smatramo da ovaj zakon neće zaista rešiti pitanje velikog pravnog haosa i velikog građevinskog haosa u ovoj oblasti izgradnje i urbanizma.
Dakle, gospodine ministre, jedini način da se iz svega ovoga dostojanstveno izvučete jeste da povučete zakon iz procedure i da krenete iz početka da pišete zakon tako što ćete zaista da konstatujete stručnjake, stručnu javnost, jedinice lokalnih samouprava, kao i građane, graditelje tih objekata koji nisu legalizovani. Vama je potrebno da vi iz svakog ugla tu situaciju snimite, kako biste mogli da izađete pred ovu skupštinu sa novim Predlogom zakona, i da date mnogo jasnije razloge za zakon o legalizaciji od ovih razloga koje ste vi naveli u zakonu.
Iz ovih razloga i iz svega onoga što ste vi u današnjem zasedanju ovde izgovorili proizilazi da je ovaj predlog zakona u prvom redu neozbiljan, a neozbiljan je iz tog razloga što je, gospodine ministre, nesprovodiv. Ovaj zakon je nesprovodiv iz tog razloga što vi očigledno ne shvatate koji je pravi cilj da se svi nelegalno izgrađeni objekti uvedu u legalne tokove. Vi ne razumete kolika je važnost pravne sigurnosti i ne razumete u kojoj meri vi ugrožavate pravni poredak sa ovakvom vrstom predloga zakona. Gospodine ministre, ja potpuno shvatam da ste bili u nekoj vremenskoj stisci i da ste prosto morali da reagujete na onu odluku Ustavnog suda koja je stajala nekih šest meseci u fioci, kako biste vi na neki način se konsolidovali, pa izašli sa nekim polovičnim rešenjem – šta raditi sa do sada nelegalizovanim, a postojećim objektima u Srbiji. Dakle, ta pravna praznina je morala da se popuni, po vašem mišljenju. Ja vam kažem – nije morala. Bolje da niste ništa predali parlamentu, da raspravlja kao o Zakonu o legalizaciji, nego što ste ovo uradili.
Gospodine ministre, ovaj zakon ima takve ozbiljne nedostatke koje možemo veoma lako da navedemo i da ih nabrojimo. Pre svega, vi ste u zakon ugradili određene ograničavajuće faktore. Dakle, ovaj zakon će imati ograničen domet. Čemu onda, gospodine ministre, uopšte legalizacija bespravno izgrađenih objekata, ako vi u startu onemogućite da se bar pokuša da se u celosti izvrši legalizacija svih objekata?
Vi ste, gospodine ministre, govorili o tome da postoji milion i 300 hiljada bespravno izgrađenih objekata. To je ogroman broj, gospodine ministre. Po prethodnom zakonu, odnosno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, dakle, nije Zakon o legalizaciji stavljen van snage, kao što ste vi mislili, nego je, u stvari, samo jedan deo Zakona o planiranju i izgradnji stavljen van snage i to odredbe koje su se odnosile na legalizaciju, od 185 do 200. Dakle, gospodine ministre, po tim odredbama jasno se naznačava da se radi o izgrađenim objektima do septembra 2009. godine, s tim da su zahtevi za legalizaciju podneti do marta 2010. godine. S obzirom da je proteklo već tri, četiri godine, gospodine ministre, šta će se to desiti sa onim objektima čiji vlasnici su u međuvremenu izgradili nove objekte, posle septembra 2009. godine, šta će se desiti sa onim objektima za čiju legalizaciju su podneti, odnosno nisu podneti zahtevi do marta 2010. godine? Šta će biti sa svim onim zahtevima koji na neki način neće zadovoljiti ove uslove i merila koja su potrebna da se ispune, kako bi se legalizovao objekat od strane nadležnih organa? Šta će se desiti sa bar 600, 700 hiljada objekata? Jer, po ovoj brzo poteznoj računici proizilazi upravo to, a najverovatnije da od onih 700 hiljada zahteva koji su podneti, neće biti validnih ni 50%. Šta to znači? Tamo vam ostaje 300 hiljada, ovde imate nekih 600 hiljada koji vise, po vašoj računici od milion i 300 hiljada, dakle, vi ćete imati i preko tih 600, 700 hiljada, imaćete skoro milion objekata koji će ostati van legalnih tokova.
Gospodine ministre, vi ste ovim zakonom predložili jednu prilično ozbiljnu represiju, rušenje. Ja se slažem. Ako nešto nelegalizujete, ako nešto radite, gradite bez dozvola, to jeste posledica. Ali, gospodine ministre, prosto ne mogu da verujem da će ova vlast, da će ova vlada da pribegne takvoj vrsti rešavanja problema, da poruši milion bespravno izgrađenih objekata, što zbog toga što nisu podneli zahtev, što zbog toga što su u međuvremenu gradili, što zbog toga što im zahtevi ne odgovaraju ovom zakonu koji će uskoro stupiti na snagu. Dakle, vi ćete milion objekata u kojima žive porodice, koliko miliona direktnih korisnika i zainteresovanih lica ćete vi ovim zakonom ugroziti?
Verujem, gospodine ministre, da vas ovo nešto naročito ne interesuje. Verujem da se vi zalažete za to da zakon prođe bez ikakve kritike, kontrole, bez ikakvih sugerisanja koja bi u stvari usmerili ceo vaš poduhvat u dobom smeru. Ali, gospodine ministre, opozicija upravo ima ulogu da vas kritikuje i kontroliše. To je naše pravo i naša obaveza prema građanima Srbije.
Ovaj predlog zakona će dovesti do situacije da, ili ćete da ga primenjujete, a to će biti nakaradno, pa ćete onda rušiti sve naveliko, ili ga nećete primenjivati, što je po meni verovatnije, jer se nećete usuditi. Ovaj demagoški, populistički kvalitet vlasti upravo ukazuje na tu vrstu mogućnosti. Dakle, nećete ga primenjivati, jer ako ne budete poštovali odredbe zakona koji donosite, šta to znači? To znači da je potpuno bilo besmisleno da o njemu uopšte i raspravljamo. Dakle, vi u samom zakonu ugrađujete taj kvalitet obesmišljavanja.
Šta će to biti, gospodine ministre, recimo, ukoliko zaista krenete da primenjujete odredbe zakona? Recimo, jedinica lokalne samouprave koja će takođe morati da nosi teret rušenja bespravno izgrađenih objekata, kao i Republika koja je izdvojila 10 miliona dinara, a gle apsurda, i ona je bespravni graditelj, dakle, šta će ona raditi ta jedinica lokalne samouprave? Ona će da poruši objekat, porušiće onu imovinu iz koje crpi sredstva za finansiranje jedinica lokalne samouprave. Dakle, nema više plaćanja poreza na imovinu, ukoliko ste vi srušili taj objekat koji je bespravno izgrađen, koji je upisan u katastar nepokretnosti, gospodine ministre, a vi ste rekli ljudima – samo vi upisujte te nekretnine, 100 evra će vas koštati legalizacija, sve je u najboljem redu, nemate problema, samo ne možete u promet sa tim nepokretnostima. Dakle, svi oni koji su vas poslušali i koji su upisali te nelegalno izgrađene objekte, oni su sada u stvari postali transparenti, oni su postali vidljivi za sistem, oni su faktički ušli u sistem. Da li će moći da odgovore svim tim zahtevima koje će sistem da im predoči, to je veliko pitanje. Ukoliko ne budu mogli da odgovore kako vi to predlažete zakonom, u tom slučaju desiće se ta situacija, da će ta, čak i lokalna samouprava, da dođe u situaciju sukoba interesa, jer ruši objekat na koji se plaćao porez na imovinu. To jeste problem sa ovim zakonom, jer vi niste jasno definisali šta vi hoćete sa ovim zakonom.
Da li vi sa ovim zakonom hoćete da uvedete red u izgradnju i urbanizam? Da li vi sa ovim zakonom hoćete da uvedete poresku disciplinu? Da li vi sa ovim zakonom hoćete da uvedete pravnu sigurnost? Da li vi sa ovim zakonom uopšte želite da postignete sve ove ciljeve, bez obzira na cenu koja će sprovođenjem tih ciljeva da vas košta?
Gospodine ministre, imaćete i političku cenu za sprovođenje zakona i za nesprovođenje zakona. Ako ga sprovedete, vi ćete imati ozbiljne probleme sa najmanje milion do dva miliona građana ove države. Ukoliko ga ne sprovodite, onda je ovo prodavanje magle, gospodine ministre. Celokupan zakon, koncepcija ovog zakona ukazuje na neozbiljnost i na nepostojanje volje da se ovaj zakon zaista i sprovede.
Gospodine ministre, vi ostavljate mogućnost jedinicama lokalne samouprave da na neki način umanje te troškove legalizacije, odnosno plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Ostavljate mogućnost, ali ne garantujete da će one to i učiniti. Dakle, te jedinice lokalnih samouprava su već u popriličnoj meri ugrožene u finansijskom smislu i već imaju velike probleme sa svojim budžetima, pa i na ovaj način, ukoliko ih vi ugrozite. Zaista, da li vi verujete da će oni da poslušaju vašu preporuku, humanu preporuku, sve u interesu građana ove države? Dakle, nije obaveza, to je samo jedna mogućnost.
Gospodine ministre, koliko će da košta građane koji su vlasnici nelegalno izgrađenih objekata ceo taj postupak legalizacije? Vi po ovom zakonu imate mnogo ozbiljniju projektnu dokumentaciju koja je potrebna da se priloži. Vi ovde imate silne takse, gospodine ministre. Vi ovde imate tu naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Koliko će to da košta svakog pojedinca, 10, 50, 100, 500 hiljada dinara? Mi iz ovog predloga zakona to ne vidimo. Vi ste prosto bili u obavezi da uz ovaj predlog zakona priložite i nameravane podzakonske akte sa kojima nameravate da sprovedete zakon. Bez toga nama prosto nije jasno na koji način će se realizovati bilo koja odredba zakona.
Zakon ima 40 članova. Mi poslanici LDP podneli smo 32 amandmana. Zaista nemamo iluziju da ćete vi usvojiti ta 32 amandmana, ne verujemo. Bez usvajanja tih amandmana, garantujem vam da ćete imati ozbiljan problem sa ovim zakonom. Prosto, ovaj zakon je kontroverzan, gospodine ministre.
Vi se ovde pozivate na pravdu, kao nije u redu da svi oni koji su bespravno gradili sada uživaju određene privilegije time što će biti u dobroj meri oslobođeni plaćanja nekih troškova koje su plaćali građani koji su legalno gradili. Slažem se sa vama da tu postoji određeni problem oko toga da li je to pravično. Ali, gospodine ministre, šta je to u Srbiji pravično? Vi ste imali situaciju da su građani otkupljivali stanove za jednu marku, za 10 maraka, za 100 maraka, a koji su realno vredeli daleko više, po 10, 20 ili 50 hiljada maraka. Sada očekujete da se ovaj ozbiljan problem, cela ta oblast nelegalno izgrađenih objekata, rešava tako što uvodite elemenat pravde, morala itd, a pri tome se pozivate na Ustav. Gospodine ministre, tu vidim nešto malo i licemerja.
Dakle, ako ovo sve uzmemo u obzir, postavila bih vam jedno pitanje. Da li ste vi u stvari nameravali da postignete jedan prećutni dogovor, jedan konsenzus sa neplatišama poreza? Da li ste vi u stvari imali nameru samo da brzopotezno uzmete nešto malo para, da zakrpite neke rupice u budžetu i da onda ponovo pustite da se ovaj problem taloži, taloži i na kraju, u stvari, da dođemo u situaciju da više ne znamo uopšte na koji način da ga rešimo? Jer, ako ste postigli taj konsenzus sa neplatišama poreza, a čini mi se da imamo dobre naznake za to, u tom slučaju dobro razmislite o tome čemu je služio onaj zakon o upisu u katastar nepokretnosti bespravno izgrađenih objekata, čemu služi ovaj represivni zakon koji predviđa rušenje tih objekata, za koje ste vi garantovali da će biti maksimalno zaštićeni. Da li vi na ovaj način pokušavate da regulišete uopšte bar na neki način dovođenje u red svih onih građana koji su do sada izbegavali plaćanje poreza?
Čini mi se da mi ne možemo dobiti nijedan pozitivan odgovor na sva ova pitanja koja sam vam postavila, zato što ni u tekstu Predloga zakona, ni u toj vašoj odbrani zakona ne vidimo bar naznaku neke vrste ozbiljnosti. Nema više vremena za olako shvatanje rešavanja problema, za nedefinisanje razloga nastalih problema, a za ovaj problem je i država i te kako odgovorna, koja je žmurila dok su se ti objekti gradili, koja ništa nije preduzimala.
Da li vi, gospodine ministre, zaista nameravate da u ovom parlamentu ustanete i kažete – jeste, ovaj predlog zakona je najbolji mogući zakon koji mi možemo da vam predložimo, kojim mi nameravamo da uvedemo red u divlju gradnju, u gradnju koja se otela kontroli? Da li je to modernizacija Srbije? Da li su to te reforme, gospodine ministre? To su ta pitanja na koja zaista očekujem odgovor, a sumnjam da ću dobiti relevantan odgovor.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik magistar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege narodni poslanici, Ujedinjeni regioni Srbije nažalost ne mogu da podrže ovaj predlog zakona, iako mi želimo da budemo konstruktivna opozicija, što znači da ćemo sve dobro za građane Srbije što bude dolazilo u Skupštinu od Vlade podržati, a za sve ono što mislimo da nije dobro urađeno prosto nećemo moći da glasamo. Reći ću vam zbog čega.
Prvo, gospodine Iliću, mislim da ste trebali danas da dođete ovde sa kompletnim paketom rešavanja haosa u građevinarstvu, na čelu sa premijerom, jer i sami znate da je legalizacija samo jedan mali segment problema koji ste zatekli, niste ga vi napravili, želim da budem potpuno objektivan, koji je izazvan Zakonom o planiranju i izgradnji. Znam da pripremate taj zakon. Međutim, suština je da usvajanjem pojedinačnih, parcijalnih zakona, jedan po jedan, bez kompletnog sistemskog rešenja i giljotine propisa u oblasti građevinarstva, nema šanse da se poprave uslovi. Zapravo je građevinarstvo danas oličenje birokratije u Srbiji i oličenje neefikasne državne uprave. Niste ga vi stvorili, to se gomilalo godinama.
Najveći haos je napravljen 2009. godine sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Data su potpuno velika i nedefinisana ovlašćenja raznoraznim javnim preduzećima, od Republike do lokala, da svako može da radi šta hoće, da nema rokova u kojima se mogu i moraju procedure završiti i sve je to dovelo do toga da prošle godine Svetska banka Srbiju svrsta tek na 175 mesto od 183 zemlje po efikasnosti u izdavanju građevinskih dozvola.
Jedan Čile koji je na devedesetom mestu i ako Srbija ne može da bude makar na sredine te svetske liste, onda stvarno ne znam šta je moguće. Jedan Čile koji je na devedesetom mestu npr. za izdavanje građevinske dozvole tamo je potrebno 124 dana i 20 puta manje novca nego u Srbiji. U Srbiji postupak traje u proseku 279 dana, ukupno različitih 50 procedura mora da se izvrši na 20 različitih šaltera. To nije sve jer ono što je apsurd, investitor koji želi nešto da gradi u Srbiji može doći u situaciju da čak tri puta mora da ide pred isti šalter kod jednog jedinog izdavalaca nekih dozvola i saglasnosti.
Želim da vi nama ovde odgovorite – u čijem je interesu ovakva komplikacija i ko je taj koji smišlja ovakve zakone i podzakonske akte, da se ljudi maltretiraju pred šalterima, da investitori ne mogu da grade, a da građani nikada ne znaju da li će moći svoj objekat da upišu u katastar, a da za to moraju da plate, da podmite da bi eventualno mogli sutra da prodaju taj objekat. Koji su to mozgovi koji smišljaju takve komplikovane procedure? Otkuda se ta birokratija nagomilala?
Uveren sam da ste i vi protiv toga ali mene zanima ko su ti ljudi, koji su to lobiji koji prave ovako komplikovane zakone. Onda jedan Zakon o legalizaciji, da li on išta može promeniti? Ne može ništa, a čak i on kako ste ga napravili ima brojne nedostatke i poslaničke grupa URS podnela je 10 amandmana ne bi li pokušali da i to popravimo.
Vi veoma dobro znate, gospodine Iliću, a zna i premijer Dačić, ovo je danas šema kako izgleda odobravanje građevinske dozvole u Srbiji. U ovome se bog otac ne može snaći. Dakle, 279 dana, a imate prvo fazu pripreme gde se ne zna kakvi sve planski dokumenti treba da se naprave. Lokalne samouprave, opštine i gradovi se muče jer postoji tzv. inflacija, previše tih planskih dokumenata, a niko ne zna šta zapravo treba da napravi, a onda mu neki državni republički organ kaže – ako nemaš taj akt, za koji lokalna samouprava ne zna kako da ga napravi niti ima para da ga napravi kako treba, onda ne možeš da gradiš.
Zašto se ne napravi da ljudi ne moraju uopšte da apliciraju za ove akte kod državnih organa. Zašto ne bi bila elektronska građevinska dozvola? Da li su Makedonci koji su uveli elektronsko izdavanje građevinske dozvole toliko bolji od nas u Srbiji, da je to njima pošlo za rukom, a mi to u Srbiji ne možemo ili ne želimo da uradimo. Jedna stranka je ovde zagovarala u kampanji šalter za brze odgovore. Srbiji ne treba šalter za brze odgovore nego šalter za brza rešenja. Dakle, potrebno je probleme rešiti, a ne samo o njima pričati.
Šta su posledice ovakve situacije? Ako pogledate kretanja u srpskoj privredi u prvih osam meseci ove godine imamo sjajne rezultate u automobilskoj industriji, rast od 227% u prvih osam meseci. Odličan rezultat u industriji softvera, 17% rast. Poljoprivreda ima rast od 22%, naftna industrija 42%, farmaceutska industrija 36%, a građevinarstvo pad od 40%. Ove godine Srbija će imati rast od 2% BDP. Da je građevinarstvo ostalo makar na nivou od prošle godine, dakle, da je bio nulti rast, a prošla godina je bila takođe katastrofalna za građevinarstvo, Srbija bi imala duplo veći rast BDP, on ne bi iznosio 2% nego 4% godišnje i imali bi 700 miliona evra više BDP. Da li je moguće da Srbija ima brži rast u građevinarstvu, dakle, da nema ovakav pad od 40% nego makar da ide na nulu, ukoliko imamo ovako komplikovane birokratske procedure. Mislim da nije moguće.
Opet ponavljam, vi odgovarate samo za jedan segment tu u Vladi, a to je građevinarstvo. Ista situacija je i u saobraćaju. Dakle, građevinarstvo i saobraćaj čine u širem smislu kompleks građevinarstva s tim što je jedno visokogradnja, a drugo niskogradnja. Podjednaka kritika važi za oba sektora.
Imajući u vidu da ove komplikovane procedure zadiru i u resore koji uopšte nisu u vašoj nadležnosti jer za sve ovo pitaju se i „Putevi Srbije“ koji nisu pod vašom nadležnošću i „Srbijavode“ koje nisu pod vašom nadležnošću i javna komunalna preduzeća za vodovod, kanalizaciju, daljinsko grejanje, Sektor za vanredne situacije MUP Srbije, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, to su sve institucije kojima je danas data nadležnost da oni odlučuju da li će neko dobiti ili neće dobiti dozvolu za gradnju.
Onda se vraćam na početak, ovaj vaš zakon je kap u moru problema, ništa ne rešava i trebalo je da vi pozovete premijera Dačića i da mu kažete – majstore, ako hoćemo da rešimo jedan konkretan problem u Srbiji hajde da uradimo paket zakona i da se promeni, ne samo, ovaj Zakon o legalizaciji koji treba da se menja nego da to onda obuhvati i druge prateće zakone kao što su Zakon o državnom premeru i katastru, Zakon o energetici, o putevima, o železnici, o vodama, o zaštiti prirodne sredine.
Sada vi možete da kažete šta to ima veze sa svim tim zakonima. Međutim, setite se, u ovom istom parlamentu dok sam bio ministar finansija tačno pre godinu dana prvi zakon koji sam ovde predložio bio je Zakon o ukidanju parafiskalnih nameta. Ti nameti su bili iz različitih sektora, pa smo promenili trideset i nešto zakona. To treba Vlada Srbije da uradi. Ovde da se uradi jedna giljotina propisa, da dođe na sednicu parlamenta, i da se jednom za svagda reši kompletno taj haos koji postoji u birokratiji vezano za građevinarstvo.
Ako Srbija može da bude među 20 zemalja u svetu po brzini registracije firmi i naša APR ima veliko priznanje svih međunarodnih, svetskih institucija. Ako smo mogli da napravimo pomake i u nekim drugim oblastima zašto da budemo 185 u ovoj ovde oblasti.
Opet kažem pošto znam koliko je ovo komplikovano, ovde su ljudi koji vode ministarstva pre vas, a verovatno i vi pošto je prošlo više od godinu dana, dozvolili da birokratija i administracija vodi glavnu reč, a ne vi da presečete i kažete – neću da te slušam, šta će sada u ovom vašem Zakonu o legalizaciji pa valjda znate da imate dva papira više nego u prethodnom? Zašto? Zašto to niste mogli da rešite sa istim brojem obrazaca. Zato što niko ne želi da se zamera administraciji. Administracija se smeje i vama i meni se smejala dok sam bio ministar. Oni kažu mi smo zimzeleni, a vi ste listopadni. Zaista je to tako, ministri se menjaju, a birokratija i komplikovane procedure ostaju.
Mislim da treba da uzmete stvari u svoje ruke i ako postoji politička volja, a to čujem i od gospodina Dačića i Vučića, a i vas da hoćete da se sećate te procedure, da to uradite ljudski, vi makar znate kako to može da se uradi i da dođete u ovaj parlament sa jednim kompleksnim paketom koji će rešiti te probleme.
Mi zato ne želimo da učestvujemo u glasanju o jednom segmentiću, ovo nije ni dvadesetina problema ovaj zakon koji ste ovde doneli. Glasaćemo protiv njega, a ako budete usvojili amandmane biće dobro ali napominjem, čak i da usvojite amandmane URS i poboljšate zakon, to neće biti dovoljno jer neće se rešiti problem.
Ono što su same zamerke na konkretan zakon, trebali da pročitate analizu Alijanse za lokalni razvoj, oni imaju pitanja a to sam vam već rekao, imate više obrazaca nego što ste imali. Veoma su konfuzne odredbe o rokovima za dopunu već podnetih zahteva. Recimo, kako birokratski mozak smišlja. Znam da vi ovo verovatno niste smislili, jednostavno ne može ministar da piše zakon nego gledate vaše saradnike ali ti isti saradnici pišu zakone u poslednjih 20 godina i oni su takvi kakvi jesu. Zato ne treba dati njima da ga pišu, treba dati da to neko sa strane napiše. Preslikati iskustvo čak i jedne Makedonije.
Pričali smo, bili ste na sastanku sa njihovim potpredsednikom koji je došao iz Svetske banke, zaista su to rešili na pravi način i u Makedoniji za razliku od drugih zemalja u regionu, čak i u uslovima krize građevinarstvo raste.
Vi dobro znate da nije sve u novcu. Bez novca ne možete da gradite, ali, i kad imate novca ne možete da gradite, ako treba stotinu papira ili šaltera da bi nešto završili.
U članu 21. stav 3. zakon kaže kako se dopunjuju već podneti zahtevi: „Ako uz zahtev nisu podneti svi dokazi propisani ovim zakonom, nadležni organ je dužan da zatraži da se dokumentacija dopuni u roku koji ne može biti duži od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona“. Kad čovek ovo pročita, rekao bi da ima rok, međutim, ovde zakon uopšte ne utvrđuje bilo kakav rok za nadležne organe do kada su dužni da podnosiocima zahteva dostave to obaveštenje. Teoretski mogu nikada da ga ne dostave. Kako će onda ovaj znati uopšte kada počinje da mu teče taj rok? Dakle, rupa u zakonu.
Ispravno je moja koleginica iz LDP kritikovala da ste lokalnim samoupravama prebacili mogućnost da oni odobravaju popuste, a prethodno je Ustavni sud upravo poništio ovaj zakon zato što je smatrao da je neustavno da jedni građani imaju pravo pod jednim uslovima da grade a drugi pod sasvim drugim. Ovako, vi hoćete sada da uvedete lokalne samouprave u kršenje Ustava. Zašto niste odredili jednake parametre za sve? Neke granice od-do, da ljudi znaju šta mogu a šta ne mogu. Nije fer da se prebacuje sada eventualna krivica na same lokalne samouprave.
Za razliku od drugih šefova poslaničkih klubova, ja neću koristiti puno vreme, jer smatram da ne treba da držim pažnju duže nego što je to potrebno. Mislim da ste svi shvatili da ovaj problem ne može da se reši ovim zakonom. Problem je u tome što mi još uvek ne znamo da li postoji politička volja u drugim resorima premijera da se ovo reši ili ne? Ako dođete u ovaj parlament do nove godine, sa kompletnim predlogom svih izmena zakona i propisa kojima se birokratija u građevinarstvu seče, ja vam obećavam da će tada URS podržati jedan takav zakon. Ovaj ovde ne možemo, ali znam da je i vama prilično krivo zašto građevinarstvo ovako pada. Verujte mi, ne znam koliko novca dodatno da se obezbedi, čak i u ovoj oskudici, neće se graditi ako moraju sva ta javna preduzeća da se pitaju i da im se daje nadležnost da oni odobravaju građevinske dozvole.
Ako se napravi da nema tih silnih procedura, da umesto tih 50 koraka ima tri do pet koraka, ja razumem da mora da postoji neko pravilo, onda će ljudi sami graditi. I država sve što preko toga bude gradila, biće dobro za razvoj građevinarstva. Ovako ispada da nije dovoljno to što „Fijat“ i 150 kompanija automobilske industrije vuče industriju, da nije dovoljno što je poljoprivreda dobro rodila i imamo rast od 22%, ode građevinarstvo 40% niže i mi smo sada na jednom rastu koji je vrlo skroman, a mogao je biti respektibilan. Samo još da kažem da je minus 40% u odnosu na prošlu godinu, a prošla godina je mnogo niža u odnosu na prvu kriznu godinu 2009. godine. Setite se i vi koliko su se ljudi iz građevinske industrije žalili na to koliko se malo gradi prošle godine. A ove godine 40% manje nego prošle. Makar da je ostalo na istom nivou, Srbija bi imala duplo viši privredni rast.
Zato vas ja molim da sve ovo shvatite dobronamerno, nikako lično. Vi ste ovde predstavnik Vlade, da je tu premijer Dačić, najradije bih njemu ovo ispričao. Ovde mora da se zauzme stav da li Srbija želi i dalje da neguje birokratiju u građe-vinarstvu, na svim nivoima, ili želi da to jednom za svagda iskoreni. Ako je želja da se to iskoreni, sami ste rekli da postoje institucije koje su radile na tome i vi tu želju imate, ali onda dođite u parlament, dajte nam jedan celovit zakon, celovitu seču propisa i imaćete podršku URS. Ovako, za ovaj vaš zakon koji i sam nije dobar, a plus što ne rešava nikakav ozbiljniji problem već je čista šećerna vodica, URS ne mogu da glasaju. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima ministar Velimir Ilić. Izvolite.

Velimir Ilić

Jako mi je žao što vi ovde diskutujete o problemu koji se ovih dana rešava, a to je zakon o planiranju i izgradnji. Zakon o planiranju i izgradnji i legalizacija su dve stvari. Legalizacija ne može ništa podstaknuti i pokrenuti u građevinarstvu. Legalizacija znači da se nešto legalizuje, što je neophodno da se brzo uradi, jer je Ustavni sud poništio zakon od prethodne vlade.
Zakon o planiranju i izgradnji se priprema da dođe u parlament. Sve ovo što ste vi, gospodine Dinkiću, sada govorili, ovaj zakon predviđa. Tu postoji jedan širi konsenzus i tu su radile mnoge institucije, uključili su se mnogi i to je pripremljeno. Ali, ja ne mogu da prihvatim jednu činjenicu da se stalno ponavlja rast automobilske industrije a pad građevinarstva. Gde je pad građevinarstva? Koliko nezaposlenih tesara ima u Srbiji? Koliko ima nezaposlenih armirača? Koliko ima nezaposlenih zidara? Zašto je rad na crno? E, to vi treba da kažete, a ne ja.
Znate li vi da sad trenutno u Srbiji stoji oko dve milijarde investicija u građevinarstvu i putnoj privredi? Znate zašto? Zato što u budžetu niste predvideli sredstva da se pokrenu ti procesi. Ugovori su sklopljeni, ljudi su došli da rade, ali mi nemamo onaj naš procenat da uplatimo da radovi krenu. Nemamo ni na jednom projektu koji je urađen. Ne postoje ta sredstva. Evo, Kinezi čekaju da rade Ljig-Obrenovac. Kako da rade kad mi nemamo 10%? Niste to predvideli u budžetu.
Nemojte pričati da nisu urađeni projekti. Projekti su urađeni. Državne revizorske komisije su završile posao. Ugovori su potpisani. Sve je spremno. Ali, mi nemamo 10%. A vi ste znali da će taj kredit da dođe. U „Železnici“ nemamo da uplatimo avans. U mnogim projektima nemamo za avans. Kako da radimo? Neće banke da prihvate.
Gospodine Dinkiću, vi ste radili velike investicije, i u Kragujevcu i u mnogim mestima. Sve što ste radili – radili ste bez građevinske dozvole. Vi dobro znate da sam vam ja davao dozvolu za sedam dana, za deset dana, za 15 dana. Ali, sve ste projekte radili bez dozvole. U Boru ste radili 300 miliona evra bez građevinske dozvole. Onda smo vam to pokrili nekako. Jel tako? U Kragujevcu trafo stanice, hale, krovovi, promene, prilazne saobraćajnice, auto-put, sve je bez dozvole. Vi niste znali uopšte da treba da podnesete zahtev za građevinsku dozvolu. To je bila totalna anarhija. Šta ja mogu da radim kad ministar moj kolega radi bez dozvole? Da mu predam krivičnu prijavu a sedimo zajedno u Vladi? O skijalištima da ne pričam. O Staroj planini takođe, da ne otvaram tu temu.
Da li ste negde duže od mesec dana čekali građevinsku dozvolu? Niste nigde. Ministar nadležan za to vam je uradio u najkraćem mogućem roku, bez ikakvog osnova i pokrio svaku investiciju. I vi umesto da budete zahvalni, sada me prozivate što to nisam uradio. Tačno je i u pravu ste da postoji birokratija. Tačno je da u gradu gde nema vojske morate da tražite saglasnost od vojske za svaki objekat. Tamo nema ni kasarna, nijedan vojnik. Ali, to je ostalo. Ja sam tražio da se to promene, ali neće nadležni. Tačno je da u vodoprivredi dobijate paket i treba saseći tu birokratiju koja je godinama navikla da se pita. I ne možete to da zaustavite, pošto je to pitanje svih institucija. Svaka partija je bila u vladi i svi su imali isti problem.
Znate šta je naša nesreća? Što svi vole za nešto da se pitaju. Sada, kada vi pođete da izdate dozvolu, morate da pitate EPS, NIS, Vojsku, policiju i sada ove za vanredne situacije, i ove, i one, i sve da ih nabrojite i, naravno, dok ih sve pitate…
Na primer, u jednom ministarstvu čekam tri meseca da dobijem odgovor, a oni se ništa ne pitaju oko toga, ali tri meseca ne mogu da mi odgovore i stalno kažu evo sutra, sutra, sutra i nikako. Zato sam tražio podršku Vlade, i dobio je sada, da se dozvola dobije na jednom šalteru u roku od 30 dana i to je tačno. Nema više da idete po…
Vi znate dobro koliko ste radili industrijskih zona radili. Znači, ako je industrijska zona dobila sve papire za tu lokaciju, zašto sada svaka firma u industrijskoj zoni mora iste papire da vadi? To je suvišno i tu se slažem sa vama potpuno, da to treba da se dovede u red i da se prekine sa tom praksom koja godinama traje. Zato sam ja u startu, kada sam govorio, vi niste bili tu, rekao da mora da postoji jedan širi dogovor, da se izađe iz ove priče.
Imamo mi problema, tačno je, zato što svako voli da se pita. Ja sam ovde imao problem sa jedinim zakonom i jedna partija, koja mnogo voli da diskutuje, traži da se ugradi amandman, uslovljavala je i ucenjivala, koji opet koči celu stvar. Zašto koči? Morate da pitate komšiju da vam da saglasnost da napravite tovilište, ili neku firmu, ili nešto drugo, ili hladnjaču ili bilo šta. Pa komšija neće nekad da vam da dok je živ. I šta sada vi da radite? Ništa. To sam izbacio iz zakona, a uporno ste tražili da se to vrati, kao što jedna dama ovde reče – mora svi građani da se pitaju. Svi nelegalizovani, njih milion i trista, da svakog idemo da pitamo šta vam ljudi odgovara, hoćete limun, da vas vodimo na ručak, da podnesete zahtev? Šta hoćete, da vam kupimo odelo, možda promenimo neku kravatu, vodimo vas na večeru, pa da podnesete zahtev? To je to što je dozvoljeno u ovoj državi, da se svako pita i zato i dolazimo ovde gde dolazimo.
Samo mi recite koji će komšija da potpiše komšiji za dozvolu za tovilište npr. za farmu svinja ili junadi? Zato nemamo više ni jednu farmu u Srbiji, sve su zatvorene. Zašto? Niko neće da vam potpiše. Sve što je izgrađeno, stavljeno je van snage, jer imate nemogućnost da to registrujete. Zato dok budemo svakog pitali, pa pitamo mesnu zajednicu, pa ide u javnu raspravu, pa onda pitamo udruženja razna, sve pitamo, pitamo, pitamo i nikad ne možemo da završimo.
Prema tome, stoje neke priče. Stoji diskusija, stoji kritika da je administracija… Ovde se menjaju zakoni, a ne administracija. Ja se s vama, Dinkiću, u tome slažem i vi kao narodni poslanik i kao dugogodišnji ministar to dobro znate. Administraciju nismo menjali i ne vredi. Dok onog na šalteru ne promenimo, mi ne možemo da primenimo zakon. Zašto? On radi po svom zakonu. Ima svoja pravila i tačka. Njega ne interesuje i ne čita zakon.
Juče sam sa jednim predstavnikom opštine raspravljao jako dugo i čovek nije uopšte pročitao zakon. Kažem mu – to što tražiš imaš pravo, a on kaže - gde piše? Kaže, pa, u zakonu, uzmi pročitaj. On nije ni pročitao zakon, a došao je da stavi primedbe i da traži.
Ali, biće bolje, nadam se posle ovog zakona. Slažem se da je to ključni zakon o planiranju i izgradnji, mi ćemo doći ovde, ali morate rešiti rad na crno.
Nedavno sam bio u Belorusiji. Znate li vi koliko mi imamo na ruskom tržištu naših radnika koji rade na crno? Možda jedno pet hiljada. Znate koliko imamo u Emiratima, u drugim zemljama, u Kataru, itd? Hiljade. Svi rade na crno. Sede u firmama koje su propale, tu im se uplaćuje neko penziono, socijalno, vode se fol da rade, a ne rade. Ponavljam, nama sada treba za ove projekte koji su u toku hiljade tesara, armirača i zidara, betoniraca, putara, a mi ih nemamo.
Da li vi znate da mi ne možemo da nađemo pet nadzornih organa pola godine? Nema ih. Dovedite jednog, ako ima. Nema nijednog.
Da li vi znate da nam nadzor vode stranci na pojedinim objektima? Nemam inženjere. Svi su menadžeri. Svi završavaju neke škole, a niko neće da završi tehnički fakultet.
Radi se rekonstrukcija termoelektrane? Da li znate kako da dobijete upotrebnu dozvolu i da je napravite ako vam treba 30 struka, od elektroinženjera, mašinaca, građevinaca, arhitekta, da svi potpišu, a mi ih nemamo? Nemamo ljude. Imamo ovo malo s fakulteta što vučemo, ove profesore i nemamo kadar i to je veliki problem Srbije. Zato smo i tražili da se izdvoje sredstva za prekvalifikaciju radnika. Danas, nažalost, nemamo ljude za ta zanimanja.
Da li znate koliko se u jednoj školi, koja je imala 1000 đaka građevinskih struka, sada upisalo? Deset učenika. Da li znate koliki je prosek starosti građevinskog radnika? Prosek je 58 godina. Šta da radite s njima? Svi su doneli uverenje da imaju visok pritisak i da ne mogu na visinu, ne mogu na skelu, ne mogu na kran. Šta da radim sa njima? Debatni klub da otvorim?
Da li znate da na gradilištu nemate mladog čoveka ispod 30 godina građevinske struke? Evo, dođite na koridor od Ljiga da zajedno prođemo do Preljine. Nemate čoveka od 26-28 godina. To je problem Srbije i moramo ga rešavati.
Tačno je, ovaj problem je za rešavanje, ali mora da se uključe sva ministarstva, svi ministri i da sprečimo rad na crno, da ljude zaposlimo, da napravimo možda nove firme, što sada i činimo. Neke firme moraju da odu u istoriju. Tamo su ostali samo ljudi pred penziju i sede i čekaju nešto. Nema ih. Mnoge su uvedene u stečaj kroz lošu privatizaciju, o čemu ja ovde nisam govorio. Elitne građevinske firme su kroz katastrofalno lošu…
Molim vas, gospodine Dinkiću, bili ste ministar i vodili ste privatizaciju. „Niskogradnja – Čačak“ je odlična firma. Lično sam doveo preko svoje veze da je kupi jedna od najboljih putarskih firmi u Evropi „Aštrum“, izraelska firma. Pojavio se jedan čovek kriminalne prošlosti, koji je, nažalost, kupio jer je prebacio nekoliko stotina hiljada, sve rasprodao, uveo je u stečaj i potpuno je uništio. Tamo više nije ostao ni miš. Ne znam gde ste našli nekog Pantu Marketa? On je kupio 36 firmi u privatizaciji i sada ga nema nigde, tražimo ga. Da ne pričam da je neki „indijanac“ došao u „Magnohrom“ i rasprodao sve. Da ne pričam neki što je došao u Fabriku hartija u Čačku, rasprodao mašine sve na kilo i nestao. Rekao im je – sve stižu nove mašine, samo ove da prodamo. Sve je prodao „Železari Smederevo“, a onda otišao bez povratka.
Znate li da su u „Radu“ prodavali radnici, stečajni upravnici liftove, dizalice, kranove, mašine, da bi sebi obezbedili platu i sve radnike razjurili? Loša privatizacija u građevinskim firmama, a posebno u putarskim firmama.
Molio sam na televiziji i preklinjao – Miškoviću, nemojte da prodajete putarske firme. Rekao sam – prikoči, Miškoviću, molim te, povuci ručnu, nemojte. Molio sam da šest firmi ne kupi jedan čovek koga niko u Srbiji nije znao ko je i šta je. Svih šest su danas u stečaju, svi vlasnici su u zatvoru. Sa kim da radimo? Znači, loša privatizacija i to je, gospodo, veliki problem u građevinarstvu.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić, replika.