Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, koji je predložio kolega Miković, je izmena onog predloga koji je usvojen u septembru prošle godine u Narodnoj skupštini. Mislim da je on u ovom momentu zaista prava tema za razmatranje i prava tema o kojoj treba da se izjasni parlament Srbije.
Zakon koji je prošle godine usvojen i stupio na snagu 25. septembra 2012. godine predviđa ograničenje zarada u javnom sektoru, u javnim preduzećima i pri tom jedan član zakona bavi se i onim preduzećima, odnosno isplatiocima zarada u javnom sektoru koji imaju konkurenciju i funkcionišu na tržišnom principu, i na njih se ovaj zakon ne odnosi.
Takođe, predloženi, odnosno zakon koji je na snazi predviđa da Vlada utvrđuje kriterijume koji određuju to da li je isplatilac zarada neko ko ima konkurenciju i ko posluje po tržišnom principu.
Kolega Srđan Miković, je predložio ovim zakonom, odnosno izmenom zakona da se ovi kriterijumi utvrde u samom zakonu, odnosno da ne budu predmet diskrecionih predlog Vlade i predmet uredbe, nego da budu član 1a zakona, osam kriterijuma koji potpuno jasno i nedvosmisleno utvrđuju koji isplatioci zarada u javnom sektoru posluju po tržišnim principima, imaju konkurenciju i na njih ne treba da se odnosi ovaj zakon.
Poslednjih dana predstavnici Vlade i vlasti dosta govore o teškoj situaciji u Srbiji, govore dosta o tome da treba izvršiti promene u funkcionisanju javnog sektora, ali ničega osim demagoških floskula, obećanja, predviđanja, ničega konkretnog nema, nema nikakvih konkretnih predloga.
Demokratska stranka se optužuje za sve. Optužujemo se za to da ne dajemo predloge da nemamo nikakav novi akt kao predlog koji može da popravi stanje u Srbiji. Ovaj predlog je jedan od takvih, poboljšava naše zakonodavstvo, popravlja situaciju po pitanju transparentnosti i ovim predlogom pokazujemo kao i ostalim predlozima koje su danas obrazlagale kolege da želimo da ponudimo rešenja Srbiji. Nažalost, vladajuća većina nije danas imala sluha da se ti predlozi stave na dnevni red i nemam iluzije da će ovaj predlog biti prihvaćen. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 20, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 159 od ukupno 179 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ljuban Panić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o lokalnim izborima koji je podnela Narodnoj skupštini Grupa od 43 narodna poslanika grupe Demokratska stranka 20. septembra 2013. godine.
Da li narodni poslanik želi reč? Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvažene građanke i građani Srbije, žao mi je što ovako važni zakoni koji bi trebali u ruke građana da vrate odlučivanje o njihovim lokalnim samoupravama ne nalaze čak ni na dovoljno strpljenja da se ti predlozi saslušaju u ovoj skupštinskoj sali, a kamoli da se za njih, stavljanje na dnevni red glasa.
Profesor Mićunović, je pre možda dva meseca govorio o tome da neke zapadne demokratije donose zakone o zaštiti parlamenta i građana od Vlade.
Ovaj predlog je o zakonima o lokalnim izborima, lokalnoj samoupravi, Predlog zakona o glavnom gradu bi mogli da nazovemo i kao setu zakona DS koji ima za cilj da građane zaštiti od Vlade Republike Srbije. O čemu se radi? O moru neispunjenih predizbornih obećanja, jedno postizborno se sprovodi gotovo briljantnom efikasnošću. To je takozvano prekomponovanje lokalnih samouprava, odnosno oduzimanje Ustavom garantovanog prava građana na lokalne samouprave. Ustav garantuje pravo građana na lokalnu samoupravu. Ustav predviđa da tu lokalnu samoupravu građani biraju na izborima i jedini uspešan projekat ove vlade Republike Srbije od njenog formiranja jeste da u Užicu, Leskovcu, u Novom Sadu, Beogradu i u mnogim drugim gradovima u Srbiji ta izborna volja građana iskazana prošle godine na izborima, bude poništena.
Da bi zaštitili građane od Vlade predlažemo da se odbornici biraju u kombinaciji proporcionalnog i većinskog sistema, da se mandati raspoređuju proporcionalno, a da građani znaju za kog svog komšiju glasaju, koji će sutra da ih predstavlja i odlučuje o vrtićima, o putevima itd. Da o tim komunalnim problemima komšije odlučuju, a ne „Kurir“ i „Informer“. Predlažemo da opoziv gradonačelnika, što je omiljena, naravno uz politička hapšenja, omiljena aktivnosti Vlade Republike Srbije takođe bude vraćen u ruke građana. Da dvotrećinskom većinom odbornici mogu tražiti referendum, a da građani koji su taj mandat dali gradonačelniku na tom istom referendumu mandat tom gradonačelniku uzmu. Da se to oduzme nekome ko sedi u Nemanjinoj, u Vladi Republike Srbije i odlučuje o životu i smrti danas u Srbiji kao pojedinac.
Zakon treba posmatrati i našu nameru da se promeni politička kultura u Srbiji, da se lokalnim zajednicama, odnosno građanima vrati pravo da odlučuju o sebi, da se to pravo oduzme prvom potpredsedniku Vlade koji se godinu dana bavi samo prekomonovanjima lokalnih samouprava i političkim hapšenjima. Sve drugo ako ovo ne vratimo građanima, ako odlučivanje o tome ko će biti gradonačelnik Beograda, Užica, Leskovca ili Novog Sada ne vratimo građanima i ne damo im neposredne izbore, sve drugo je nasilje, diktatura.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 25, protiv – niko, uzdržanih – nije bilo, nije glasalo 156 od ukupno 181 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Meho Omerović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2, člana 170. i člana 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi:
Zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti; Predlogu zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini; Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o osnivanju Mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju (tačke 2, 3, 4, 5, 6, 7. i 8. predloženog dnevnog reda).
Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja; Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti; Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnoj sigurnosti (tačke 9, 10, 11. i 12. predloženog dnevnog reda).
Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda; Predlogu odluke o izboru predsednika Upravnog suda; Predlogu odluke o izboru predsednika Privrednog apelacionog suda; Predlogu odluke o izboru predsednika Višeg prekršajnog suda; Predlogu odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Beogradu; Predlogu odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Nišu; Predlogu odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju (tačke 13,14,15,16,17,18,19. i 20. predloženog dnevnog reda).
Zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izmeni Odluke o broju i izboru potpredsednika Narodne skupštine; Predlogu odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama; Predlogu odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije (tačka 21, 22. i 23. predloženog dnevnog reda).
Da li narodni poslanik Meho Omerović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 119, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 62 od ukupno prisutnih 181 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red sednice akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 121, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 54 od ukupno prisutnih 176 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, u celini.
Molim službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o legalizaciji objekata;
2. Predlog zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti;
3. Predlog zakona o izvozu i uvozu robe dvostruke namene;
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini;
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije;
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o saradnji u oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija;
7. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Maroko o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja;
8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Maroko o osnivanju Mešovite komisije za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju;
9. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici;
11. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kanade o socijalnoj sigurnosti;
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Velikog Vojvodstva Luksemburg o socijalnoj sigurnosti;
13. Predlog odluke o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda;
14. Predlog odluke o izboru predsednika Upravnog suda;
15. Predlog odluke o izboru predsednika Privrednog apelacionog suda;
16. Predlog odluke o izboru predsednika Višeg prekršajnog suda;
17. Predlog odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Beogradu;
18. Predlog odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Nišu;
19. Predlog odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu;
20. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
21. Predlog odluke o izmeni Odluke o broju i izboru potpredsednika Narodne skupštine;
22. Predlog odluke o izmenama Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama;
23. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
24. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije;
25. Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Prva tačka dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O LEGALIZACIJI OBJEKATA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Da li neko predlaže produženo vreme? (Ne)
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o legalizaciji objekata.
Da li predstavnik predlagača, mr Velimir Ilić, ministar građevinarstva i urbanizma želi reč? (Da)
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je danas, kao prva tačka dnevnog reda, zakon o legalizaciji.
Zamolio bih vas za malo pažnje, ako želite da saslušate, neću dugo.
Vi znate da je Zakon o legalizaciji koji je usvojen 2009. godine, Ustavni sud Republike Srbije, po svim tačkama stavio van snage. Zakon o legalizaciji je stavljen van snage i dat je rok od šest meseci da se ta odluka objavi i naravno da se izađe sa novim predlogom zakona.
Ustavni sud je dao i svoje primedbe, šta to mora da se otkloni i kako da se uđe u tok ustavnih, naravno odredbi koje se moraju poštovati. Prema tome, novi zakon o legalizaciji koji je predložen je kompletno otpoštovao sve ono što je Ustavni sud tražio, tako da mi uopšte i nismo imali nekog posebnog izbora, jer je ono što je od nas traženo, vraćeno da se stavi u okvire zakona.
Mnogi građani Srbije mešaju dva zakona, jedan zakon je upis u katastar nepokretnosti koji smo nedavno usvojili i koji je važeći zakon, a ovo je zakon o legalizaciji objekata koji ulaze u redovan proces legalizacije. Ustavni sud nije želeo da se u zakonu nalaze raznorazne olakšice, već da zakon bude maltene kao i redovna procedura dobijanja građevinske dozvole i izmirivanja obaveza koje su po tim osnovama trebale da se izmire. Ovih dana mnogi građani, gradonačelnici su se javljali, ali sigurno nisu pročitali zakon, jer daje se mogućnost lokalnim vlastima da oni određene olakšice mogu kroz pravilnik koji će dobiti, primenjivati.
Tako da, ovo je zakon koji ispunjava ustavne odredbe, a lokalnoj vlasti se vraćaju ingerencije da ona može korigovati određene obaveze koje će se ispunjavati u procesu legalizacije. Lokalne vlasti imaju pravo da donose svoje pravilnike koje će poštovati, imaju pravo da daju olakšice, imaju pravo da oslobode određene strukture građana za koje smatraju da je neophodno da se oslobode, kao što su invalidi, samohrane majke, imaju pravo da oslobode socijalno najugroženije određenih dažbina i isto tako imaju pravo za one građane koji su sopstvenim sredstvima izgradili određene infrastrukturne objekte, da ih oslobode određenih obaveza, ali mi kroz zakon to ne možemo činiti, zakon je jedinstven za sve, ali lokalnoj vlasti se daje mogućnost da to može da uradi.
Vi znate da je divlja gradnja krivično delo i da divlje izgrađeni objekti sada koji se rade su predmet krivičnog dela onoga ko vrši, izvodi radove. Moramo jednom shvatiti da ne može više da ide divlja gradnja i moramo shvatiti i opomenuti pojedine službe u gradovima širom Srbije da upisuju u katastar nepokretnosti po zakonu koji smo doneli i da tu nema nikakvih smetnji, dok se ovaj zakon ne usvoji. Kada stupi na snagu može se i legalizovati u redovnom procesu legalizacije.
Vi znate da je upis u katastar nepokretnosti poseban zakon koji dozvoljava objekte privatne kuće do 300 kvadrata, vikendice do 200 kvadrata i poslovni prostor do 100 kvadrata, sve ostalo mora ići u regularan proces legalizacije i sve ono što nije predmet trgovine, izrade za tržište, može se upisati, a sve što ide u proces trgovine, prometa, mora se legalizovati na regularan način po zakonu koji je danas pred vama.
Naravno, svi javni objekti, objekti javnih okupljanja moraju se legalizovati u redovnom procesu, jer se mora otpoštovati i protivpožarna zaštita i određene mere evakuacionih izlaza i sve ono što zakon nalaže.
Vi znate da je stavljen van snage i zakon o planiranju i izgradnji, koji je isto usvojen 2009. godine i on je sada u javnoj raspravi, veoma brzo, posle 30 dana te rasprave, doći će ovde u parlament pred vas i o njemu ćemo razgovarati, tako da kroz ovaj zakon o redovnom postupku legalizacije nemamo nekih silnih mogućnosti da nešto menjamo, jer Ustavni sud je jasno i glasno definisao određene pozicije koje se mogu raditi i kako se mogu raditi, da ne bi došlo do diskriminacije i to je ovde i napisano.
Mi imamo danas jedan problem. Šta raditi sa objektima koji su izgrađeni u međuvremenu, te su njihovi graditelji postali predmet krivičnog dela? Šta uraditi sa objektima koji su u međuvremenu izgrađeni? O tome možemo sigurno razgovarati, jer imamo jedan vakum kada su objekti građeni i kada su određeni građani, koji su to radili, pravili krivična dela. Ali, šta sada raditi sa tim objektima koji su tako izgrađeni?
Zamolio bih vas da kroz ovu raspravu danas se baziramo na sam zakon, da vidimo šta možemo da uradimo, kako i da ovo shvatite veoma ozbiljno, jer ima mnogo objekata. Oko 720 predmeta koji čekaju proces legalizacije, a jednostavno nije moglo da se uradi, jer mesecima je taj zakon bio protivustavan i van funkcije.
Ne bih želeo sada da od nečega što je izuzetno važno za mnoge građane Srbije pravimo neke političke promocije, da politiziramo, da pričamo. Znači, ovaj zakon je usklađen sa Ustavom Republike Srbije i on je to što smo maksimalno mogli da izvučemo. Nije moglo ništa tu da se radi. Mi znamo da je teška situacija. Znamo da su se u prethodnim zakonima davale određene povlastice, međutim Ustavni sud je to stavio van snage i rekao da to ne može. Faktički, ovaj zakon je isti kao i redovan proces gradnje i obaveze su identične. Sve ono što ćete imati u zakonu o planiranju i izgradnji imate i ovde, samo što se retroaktivno to radi za objekte koji su urađeni. Posebno se odnosi na objekte koji su predmet javnih okupljanja. To su sportske hale, tržni centri, razno-razni privredni objekti u kojima radi veći broj ljudi itd.
Mnogi objekti od tih i objekti koji dnevno okupljaju preko 10.000 građana nemaju ni upotrebnu dozvolu, nikakve papire i to godinama tako funkcioniše. Međutim, moramo to uvesti u red.
Vi znate da mi ulazimo i sada smo na pregovorima oko ulaska u EU. Vi znate da postoji Jedinstven katastar Evrope, da se moramo uklopiti u to i moramo otpoštovati norme koje postoje.
Moguće da i naš Ustav nije idealan, ali dok je takav moramo da ga poštujemo. Ovaj zakon je ispoštovao Ustav, jer to nam je i obaveza, bez obzira što će mnogi od vas imati primedbe i tražiti neka nova rešenja, ali ne možemo kršiti Ustav, bez obzira da li smatramo da neke tačke Ustava treba menjati. Ulaskom u EU možda treba kasnije doneti neki drugačiji moderniji ustav, a dok je ovaj moramo ga poštovati i on je za nas merodavan.
Prema tome, ja vas molim da kroz jednu ozbiljnu raspravu razgovaramo i što možemo da popravimo da popravimo, ako nešto možemo, ako nađemo mogućnost, ali mogućnosti su veoma male, jer, ponavljam, opet ćemo izaći iz ustavnih okvira i opet ćemo imati probleme da će Ustavni sud reagovati i ponovo poništiti zakon.
Prema tome, gospodo narodni poslanici, ja vam se zahvaljujem na pažnji i molio bih da vaša rasprava bude skoncentrisana na zakon, a naravno što budem mogao, ja ću odgovoriti na vaša pitanja koja će biti postavljena što se tiče zakona. Hvala vam puno.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici i narodne poslanice, ovim predlogom zakona o legalizaciji objekata se obezbeđuje pribavljanje, odnosno naknadno izdavanje građevinske i upotrebne dozvole za objekte, odnosno delove objekta koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno koji se koriste bez upotrebne dozvole.
Investitori, odnosno vlasnici tih bespravno izgrađenih objekata, pribavljanjem građevinske, odnosno pribavljanjem upotrebne dozvole, znatno bi uvećali tržišnu vrednost tih svojih objekata, a posredno se time otvaraju mogućnosti i za ostvarenje drugih ciljeva, čime bi se u svakom slučaju doprinelo ekonomskom razvoju.
Uspostavljanjem prava svojine na objektima i to po sprovedenom, odnosno okončanom postupku legalizacije, pruža se mogućnost vlasnicima takvih objekata u smislu da mogu da obezbede odgovarajuće kredite, da izvrše energetsku sanaciju objekata itd.
Predlagač, naime, polazeći od ovog predloga zakona, kaže da je od njega pošao, imajući u vidu pre svega rezultate prethodne analize navedenih zakonskih odredaba, mogao je decidno da nam kaže i kojih, odnosno zakona kojima se uređuje legalizacija objekata, kao i već ono što je spomenuto, odluke Ustavnog suda, koji je cenio ustavnost pojedinih odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, a koje se odnose na legalizaciju objekata. Mislim da je to bilo dovoljno da se zaključi da je sada potrebno odmah i u što kraćem roku napisati predlog zakona kojim će se urediti tzv. legalizacija objekata, odnosno naknadno izdavanje građevinskih, odnosno upotrebnih dozvola i to za one objekte koji su navedeni u predlogu zakona u onom roku, odnosno do 11. septembra 2009. godine.
Pored ostalog, ovakvim jednim rešenjem takođe se navodi da se time stvaraju uslovi za dovođenje u legalne tokove bespravno izgrađenih objekata, ali predlagač nigde racionalno nije objasnio po kom to osnovu i iz kojih to razloga to treba da važi samo za one objekte koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, pa je ovlašćeni predlagač ovom prilikom i sam napomenuo da u tom smislu postoji jedan pravni vakum. Ja ću se sa njim složiti, pa, naravno. Gotovo da posle tog perioda apsolutno u zemlji Srbiji nije izgrađen nijedan nelegalni objekat.
Objašnjenje da predlog koji se odnosi na uspostavljanje jednog novog roka za legalizaciju i to za objekte izgrađene nakon navedenog datuma ne može biti prihvaćen iz jednog jednostavnog razloga, jer ako ćemo se pozivati na odredbe Ustavnog suda, onda moram da napomenem da bi upravo ovakva odredba bila direktna, odnosno suprotna stavu Ustavnog suda i to izraženom u obrazloženju njegove odluke kojim se proglašavaju neustavnim sve one odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, a koje se odnose na legalizaciju objekta, s obzirom da se mora imati u vidu ono što ste sami napomenuli, a to je da je krivičnim zakonodavstvom bespravna gradnja utvrđena upravo kao posebno krivično delo.
Ne znam da li se pod pomenutom analizom bilo koji predlagač, ne mislim samo na vas, podrazumeva nekakvu samokritiku kao neki relikt prošlosti nekog prethodnog sistema, u kom je jednostavno svako mogao da radi šta hoće, ali ukoliko je spreman da se samokritikuje ili da revidira svoj stav, onda bi mu bilo sve oprošteno.
Takođe, ovde predlagač u ovakvom predlogu zakona započinje konstataciju da je u Republici Srbiji bilo više pokušaju da se objekti izgrade suprotno zakoni i gde je god to moguće da se oni sada vrate u nekakve zakonske okvire i da je sve počelo 1997. godine. Mislim da je počelo i mnogo ranije, ali od 1997. godine krenuli su samo da se gomilaju problemi, pa kada već govorimo o toj 1997. godini, moram da napomenem da je zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske, odnosno upotrebne dozvole za određene objekte predstavljao taj početni korak.
Naveli ste da je svaki sledeći zakon bivao sve liberalniji u odnosu na svoj prethodni, ali, i pored svih onih pogodnosti koje su zapravo bile predviđene Zakonom o planiranju i izgradnji, to nije dalo očekivani efekat, odnosno, kao što ste i sami naveli, preko 700 zahteva za legalizaciju danas postoji. Rešeno je samo oko 15%. Ovo je izgleda posledica činjenice što, eto, vi tad niste bili u mogućnosti da predložite jedno ovakvo zakonsko rešenje, koje lično smatrate dobrim.
Ukoliko mislite da sam zlonamerna, moram da vas ispravim i da odmah kažem da se tu jako varate. Vi ste naveli da se u fazi izradi ovakvog predloga pristupljeno po ozbiljnim i temeljnim pripremama za izradu ovog nacrta zakona. Sve sugestije koje su dostavljene do momenta donošenja odluke Ustavnog suda, a kojom se upravo odredbe o konverziji zemljišta kod legalizacije objekata na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji stavljene van snage, uzete u razmatranje. Sprovedene su javne rasprave i to u periodu od 24. maja do 12. juna 2013. godine, gde je i ona javna rasprava, tj. okrugli sto koji je održan u Sava centru trebao da predstavlja bar tu neku krunu započetog posla. Javna rasprava organizovana je u saradnji sa stalnim konferencijama opština i gradova. Zamisliste, prisustvovalo je 200 učesnika.
Naravno da su, pored predstavnika opština i gradova koji i treba da budu pozvani, bili pozvani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, što je takođe pohvalno, predstavnici Inženjerske komore Srbije, predstavnici Republičkog javnog pravobranilaštva, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, ali ono što je interesantno jeste da tim javnim raspravama nisu prisustvovali i nisu se njima odazvali, kao što su, recimo, pravni stručnjaci sa fakulteta i instituta.
Istovremeno, nacrt ovog zakona je objavljen na sajtu Ministarstva. Uzete su u obzir i sugestije koje su pristigle elektronskim putem. Prihvaćene su sugestije Ministarstva pravde i državne uprave koje se odnose na usklađivanje kaznenih odredbi. Iz jednog ovakvog predloga zakona sa donetim Zakonom o prekršajima, predlagač sada napominje da je u odnosu na nacrt zakona koji je bio na javnoj raspravi, tekst zakona dopunjen i odredbama kojima je kasnije preciziran predlog legalizacije. Šta će vama onda uopšte javnost? Zašto toliko pozivate na te javne rasprave ako ćete kasnije nešto menjati i nekim odredbama nešto dopunjavati?
Odredbe o kojima govori predlagač po njemu će se precizirati podzakonskim aktom u kome će biti navedeni objekti koji ne mogu biti predmet legalizacije. Ne znam zašto imamo neku večitu potrebu da sve ono što ne umemo ili ne znamo da rešimo jednim predlogom zakona moramo da rešavamo nekakvim budućim podzakonskim aktima? To je postao očigledno manir u našoj zemlji.
Takođe, napominje se da će tokom primene ovog zakona Ministarstvo preuzeti sve što je potrebno da bi se ostvarilo ono što se donošenjem ovog zakona i namerava. To jeste dobro. To je odlično i to na kraju krajeva i jeste zadatak predlagača, zapravo Ministarstva na čijem čelu se nalazi, ali ujedno moram primetiti da je to tlo za ispitivanje uspešnosti odnosno neuspešnosti primene zakona ukoliko on bude usvojen, odnosno njegove primenjivosti i neprimenjivosti.
Jedinicama lokalne samouprave, privrednim društvima, organizacijama i građanima će se pružiti neophodna stručna pomoć i protiv toga nemam ništa protiv. Ministarstvo će odmah po stupanju na snagu ovog zakona pripremiti i doneti podzakonski akt kojim će bliže urediti pojedina pitanja iz oblasti ovog zakona. Opet vidimo tu ljubav prema donošenju podzakonskih akata.
Zbog ovakvog stanja, mislim da možete da očekujete jedan sveopšti pravni cirkus koji će biti kasnije upotpunjen organizovanjem javnih rasprava i radionica u upravnim okruzima u Srbiji, a sve u cilju nekakve pravilne i dosledne primene zakona. Mislim da je ovo jedan potpuno pogrešan redosled koraka. Takođe navodite da u skladu sa zahtevima i zakonskim ovlašćenjima da će Ministarstvo po zahtevima zainteresovanih lica davati mišljenje o primeni pojedinih odredbi samog zakona. Trebali ste da napomenete da je davanje mišljenja Ministarstva o bilo kom pitanju iz nadležnosti Ministarstva tek tako neobavezujuće, zapravo potpuno je neobavezujuće mišljenje Ministarstva po bilo kom pitanju kao pravna kategorija.
Takođe, predlagač je u ovom predlogu zakona dao i neke interesantne izjave, a neke se međusobno isključuju. Tako je nadležni ministar rekao – građani ne moraju da legalizuju svoje objekte, već je dovoljan samo upis u katastar nepokretnosti. Ukoliko ste vlasnik nekog objekta 30 godina i ukoliko se niko nije žalio, dovoljno je da se upišete u katastar. Ovo je izjava ministra Ilića koja je emitovana na prvom programu RTS. Zato imamo i sledeću izjavu sa kojom se donekle mogu složiti. Građani većaju i to je ono što ste spomenuli u svom načelnom izlaganju, mešaju Zakon o upisu u katastar nepokretnosti koji je Skupština Srbije već usvojila i Zakon o legalizaciji koji treba da usvoji, znamo da će biti usvojen, legalizacija skupa i zahteva brojnu dokumentaciju a da upis u katastar košta 100 evra i da nema nikakvih dodatnih troškova nakon čega možete objekte da stavljate pod hipoteku, možete da prenesete na svoju decu, da se taj objekat doživotno vodi na vas, a da se posle vaše smrti vodi na vaše potomke i to je potpuno dovoljno da legalno funkcionišete, osim što se tako upisani objekti neće moći prodavati.
Protiv ovoga ne bih imala ništa protiv, ali moram da vam postavim jedno pitanje. Kažete u ovakvoj jednoj izjavi da se takvi objekti neće moći prodavati. Ukoliko se ti objekti neće moći prodavati, kako će onda recimo banka koja je stavila hipoteku u tom slučaju da uradi, šta ukoliko dođe u situaciju da tu hipoteku aktivira? To pitanje ostaje nejasno.
Ima još dosta vaših izjava ovde, ali moraću da vas citiram i da predočim javnosti jednu od najzanimljivijih. Ona glasi – Protiv urbanista koji odbiju upis objekta u katastar, preduzeće se odgovarajuće mere pošto postoje urbanisti koji neće da daju dozvolu i neće da rade svoj posao.
Ministre, čisto za ubuduće, upis objekata u javna dokumenta vrši RGZ, ne vrše ga nikakvi urbanisti. Samo radi preciziranja. Neću spominjati još izjava koje je ministar Ilić davao o ovom predlogu zakona, ali složiću se sa sledećom izjavom – neće Evropa sa nama više da razgovara dok sve objekte ne upišemo u katastar. Tu ste potpuno u pravu. Neće, naravno, da razgovara sa nama. Da li će da razgovara sa nama kada bi Evropa videla ovaj predlog zakona koji je danas u proceduri?
Moram da vas pitam kada ste pripremali ovaj predlog zakona, da li ste vršili nekakvu uporedno pravnu analizu, da li ste pogledali zakon koji ovu materiju uređuje u Hrvatskoj, kao skorašnji primer zemlje koja je postala članica EU? Da li ste pogledali zakon Crne Gore, imate zakon Republike Srpske, imate zakon Federacije BiH i sva ta rešenja čini mi se da su mnogo bolja od ovih koja mi danas imamo pred sobom.
Ovde za trenutak moram da se vratim u prošlost jer, naravno, niste vi krivi zbog svega ovoga što danas postoji i nije ovaj problem počeo 1997. godine, počeo je mnogo ranije. Nije sporna činjenica da nasleđe i dalje egzistira u svom prikrivenom obliku, a taj prikriveni oblik se ispoljava kroz uništavanje svih onih tragova i učinjenih pravnih nedela u proteklih gotovo pet decenija na našem prostoru u oblasti planiranja i izgradnje i zato nam stvarnost i jeste ovakva kakva je. Upravo aboliranjem kršenja svih tih zakonskih propisa, kroz nerad inspekcijskih službi, kroz nedonošenje prostornih planova, kroz neuspele pokušaje legalizacije, došli smo zapravo danas u situaciju da mi moramo lažno da se predstavljamo EU sa tvrdnjom da su zapravo svi nelegalno izgrađeni objekti izgrađeni legalno, ali uz jednu činičnu konstataciju koja stoji u ovakvom predlogu zakona – da za stabilnost tih objekata država ne odgovara.
U prilog ovim navedenim činjenicama ide i konstatacija da zapravo ovim zakonom započinje peti talas legalizacije izgrađenih objekata u Srbiji. Prvi talas je krenuo 1997. godine, kada je donet poseban zakon, upravo u cilju legalizacije bespravne gradnje koji je, istini za volju, možda čak bio najbliži tom nekom procesu jednog organizovanog otpočinjanja ispravljanja tog neželjenog trenda. Zakon o posebnim uslovima za izdavanje građevinske odnosno upotrebne dozvole za određene objekte uređivao je posebne uslove za izdavanje građevinske dozvole za objekte odnosno za delove objekta izgrađene bez odobrenja na područjima koja su urbanističkim planom predviđena za izgradnju, upravo za objekte te vrste i za objekte te namene i određivao je status objekata izgrađenih bez odobrenja na područjima koje urbanistički plan nije predviđao ili pak na područjima za koje uopšte nije postojao urbanistički plan.
Iako je Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine strogo određivao da je divlja odnosno nelegalna gradnja krivično delo za koje je bila predviđena kazna zatvora, opet je zapravo produžen rok za legalizaciju jer je taj zakon u svojim odredbama uvrstio i postupak legalizovanja objekata podignutih bez dozvole. Stručna javnost je još tada, prilikom rasprave o samom Zakonu o planiranju i izgradnji, kritikovala i ukazivala na sve one probleme koje će jedna takva legalizacija doneti. Nažalost, stručna javnost nije mnogo pogrešila.
Dalje imate Bečku deklaraciju iz oktobra 2004. godine koja uvodi i definiše termin neformalnih naselja, a sve u cilju zajedničke saglasnosti o akcijama koje se imaju preuzeti. Pod jedan, prvo je regulisanje i unapređenje neformalnih naselja na jedan održivi način, a pod dva, da se spreči sva buduća bespravna gradnja. Istom tom deklaracijom definisane su brojne stvari, ali ja ih ovde neću posebno navoditi. Recimo, da je nedostatak prostora rangiran kao jedan od sedam najvećih problema sadašnjeg sveta.
Ta neformalna gradnja naravno da u svom jednom dugoročnom smislu trajno menja, trajno uništava prostor i direktno smanjuje buduće razvojne mogućnosti. Ona se javlja u svoja dva pravna lika. Prvo, u situaciji kada građevinsku dozvolu uopšte nije moguće dobiti i drugo, kada je tu građevinsku dozvolu moguće dobiti, ali investitor građevinsku dozvolu nije tražio.
Naravno, problemi datiraju mnogo godina unazad. Možemo govoriti o tome, možemo krenuti zapravo od sredine osamdesetih godina kada je bespravna gradnja prvo bila lokalizovana u perifernim gradskim zonama gde su objekti građeni na preparcelisanim građevinskim zemljama, ali su ih vlasnici naravno u jednom lutrativnom cilju prodavali kao građevinske parcele, kome bi se isplatilo da koristi poljoprivredno zemljište i to, zamislite, u svrhu poljoprivredne proizvodnje. Zakon navodno nije dozvoljavao takve transakcije, ali su jednostavno vlasti žmurile kao uvek i nisu kažnjavale vlasnike uopšte zbog jedne protivzakonite konverzije poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište.
Zatim, imamo jedno onako potpuno bespravno divljanje i u centralnim gradskim blokovima, takođe osamdesetih godina, gde se poprimaju vidljive razmere, gde se zauzimaju tavanski prostori, gde se zauzimaju ravni krovovi, gde se zauzimaju dvorišta, trotoari, ulice, svega apsolutno čega vam u ovom momentu može pasti na pamet. I tada je zapravo izvršena jedna završna faza potpune dekonstrukcije urbanog prostora, jer je uvedena takozvana privremena dozvola, na osnovu koje je graditelj mogao da gradi neki manji, da adaptira postojeći ili da dograđuje postojeći objekat u slučaju uklapanja u budući regulacioni plan, taj objekat je mogao biti legalizovan, u slučaju ne uklapanja, on se nije mogao legalizovati, ali bi graditelj, odnosno vlasnik u slučaju eksproprijacije bio obeštećen za vrednost tog objekta.
U isto vreme, usvojen je i zakon o nadziđivanju stambenih zgrada i pretvaranju zajedničkih prostorija u stanove i istovremeno, gotovo paralelno sa donošenjem tog zakona otpočela je masovna zloupotreba i jednog i drugog instituta. Tada je već bilo izvesno da sa nikakvim privremenim dozvolama neće ti objekti biti rušeni, bez obzira na to koliko je investitor probio neke parametre i za privremene dozvole, npr. indeks izgrađenosti ili spratnost objekta ili urbanističke standarde koji su godinama uvažavani kao civilizacijsko merilo i koji i dan danas u uređenim zemljama predstavljaju i treba da predstavljaju civilizacijsko merilo.
Naravno da su ovakve dozvole potpuno nezakonite, dobijane posredstvom korumptivnih radnji, apsolutnom vlasti na svim nivoima vladajuće partijske nomenklature, to se podrazumeva, na tako pogodnom tlu razume se da su bile korumpirane sve službe, da je kriminalizacija države doživljavala svoj pun jek. Izdavale su se svakojake privremene dozvole i naravno da je sve funkcionisalo pro principu „koliko para, toliko i kvadrata“. Nažalost, mislim da se to zadržalo i do današnjeg dana.
Budući da nemam još puno vremena, moram da kažem da jedno od bitnijih, suštinskih promašaja u rešavanju ovog navedenog problema o kome danas raspravljamo, a to je proces legalizacije, desio se upravo u postupku poništavanja urbanističke norme koja se formalizuje u podzakonskim aktima i što traje do današnjeg dana. Dobar primer za ovakvu jednu tvrdnju ovog što sam napred navela možete videti u Odluci o privremenim pravilima i uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju i upotrebnu dozvolu za objekte izgrađene, odnosno rekonstruisane bez građevinske dozvole do 13. maja 2003. godine, a na osnovu koje se vrši legalizacija bespravno izgrađenih objekata.
Ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da se tzv. postupak legalizacije objekata ovim predlogom zakona, za koji ja smatram da se još uvek da korigovati amandmanima koji su podneti od strane gotovo svih poslaničkih grupa, ipak prividno šalju nekakvi pozitivni signali EU. Moramo biti svesni da tih pozitivnih signala, niti se oni mogu u ovom momentu kvalifikovati kao pozitivni, ne može biti sve dok se u formi jednog dobrog zakonskog rešenja, a još uvek ima vremena, još uvek nije kasno da ono postane dobro, ne implementiraju one prave, odnosno istinske evropske vrednosti.
Te vrednosti već postoje u različitim dokumentima i ne treba ih nikako ignorisati, a to ste učinili u ovom predlogu zakona u izjavi o usklađenosti sa propisima EU.
Još nešto, ministre, pojam legalizacije izgrađenih objekata, bez obzira da li su ti objekti sa ili bez građevinske, odnosno sa ili bez upotrebne dozvole, dakle, pojam legalizacije izgrađenih objekata u pravnoj regulativi EU ne postoji. Mislim da ste upravo tu činjenicu trebali da imate na umu kada ste krenuli sa izradom nacrta ovakvog predloga zakona. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Hvala.
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, probaću da iznesem stavove i mišljenja poslaničke grupe SVM po pitanju Predloga zakona o legalizaciji objekata.
Kao što znamo da je u primeni Zakon o planiranju i izgradnji, u kojem je bio poseban deo izdvojen za legalizaciju, a u međuvremenu Ustavni sud Srbije je stavio van snage ili proglasio neustavnim ovaj deo zakona, pošto je smatrao da je to diskriminacija prema građanima koji su ranije legalizovali svoje objekte kad su gradili, tu su u stvari, oni građani koji su tada ispoštovali naše zakone.
Zbog ove situacije što nemamo zakonski okvir za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata, moramo razmotriti ovaj zakon i to po hitnom postupku.
U poslednjem periodu od tri godine, kao što smo čuli, oko 500 hiljada zahteva je predato za legalizaciju od milion i trista hiljada nelegalizovanih objekata. Znači, preostalo je oko 700 hiljada objekata koji nisu do sada predali zahteve za legalizaciju. Postavlja se pitanje da li će vlasnici ovih objekata dobiti dozvolu za izgradnju ili upotrebnu dozvolu? Po ovom zakonu koji je pred nama, nažalost, ne i njihovi objekti moraju da se ruše.
O predatih zahteva odrađeno je oko 20%. Moram još istaći da od predatih zahteva samo 10% ima tzv. svu dokumentaciju koju treba da imaju za legalizaciju svojih objekata. Trebamo istaći da, nažalost, građani nemaju dovoljno para da bi odradili ceo postupak legalizacije.
Što se samog zakona ili Predloga zakona tiče, o ovom zakonu je održana javna rasprava i na ovoj javnoj raspravi čelnici gradova i opština, lokalnih samouprava nisu imali neke znatnije primedbe. Pošto znamo da se opštinama i gradovima ovim zakonom vraća sloboda oko utvrđivanja naknade za uređenje građevinskog zemljišta, visinu naknade će oni da odluče po svojim odlukama u roku od šest meseci nakon stupanja ovog zakona. Mislim da oni koji su ozbiljniji i prate naš posao, oni će to da odrade u roku od dva, tri meseca pre nego što se donese budžet za sledeću godinu, da bi ove prihode planirali za njihove budžete u 2014. godini.
Nadam se da će čelnici lokalnih samouprava kod donošenja svojih odluka o visini naknade i o načinu plaćanja izvući pouku iz donete odluke Ustavnog suda. Posle ću da iznesem o čemu je reč.
Kakav će efekat doneti ovaj zakon, to će vreme da pokaže. Nažalost, u praksi, kao što vidimo, neće biti baš velikog odziva od strane građana za samu legalizaciju. Ko neće da prodaje svoj objekat, kuću ili zgradu, taj ga neće legalizovati, samo će da upiše u katastar nepokretnosti. Građani moraju podneti svoje zahteve u katastar gde im je objekat u toj opštini i moraju da ispune one obaveze za koje je predviđeno koja dokumenta treba da dostave.
Moraju da angažuju geodetu da bi napravo skicu celog objekta, da bi sastavio zapisnik, uviđaj i specifikaciju. Naravno treba i dostaviti dokaz o svojini.
Kao što sam rekao, nažalost, 90% od predatih zahteva nije kompletna dokumentacija. Kod samog upisa u katastar usko grlo je kod lokalne urbaniste, od kojeg treba nabaviti dokaz da objekat nije izgrađen na površini javne namene ili uz kulturnog ili prirodnog dobra. Ovaj dokument je besplatan i radnik iz katastra treba po službenoj dužnosti da traži od urbaniste. Rok za dostavu ovog dokumenta je oko 15 dana, ali nažalost, u praksi kao što znamo to su mesec dana ili možda nekoliko meseci. Znači, usko grlo su sad momentalno lokalni urbanisti.
Što se tiče posla i same organizacije katastra na terenu, dolazim iz opštine Senta koja ima 23.000 stanovnika i u katastru momentalno rade četiri čoveka. Pre desetak godina bilo ih je oko 10 radnika i to je bio otprilike optimalan broj radnika za ovaj posao kao što je Senta. Sada ne znam u drugim gradovima naše zemlje kakva je prilika, ali tvrdim da ova četiri čoveka teško mogu da odrade fizički ovaj obim posla. Moramo naznačiti da građani koji upišu svoj objekat u katastar moraju da plaćaju porez na imovinu. Sa upisom u katastar dobijamo samo pravo vlasništva, a na osnovu prava u vlasništva moramo da plaćamo porez.
Ovde je bilo reči o hipoteci i o kreditima. Suština je u tome da hipoteka se može staviti samo na legalno izgrađen objekat. Ne može na nelegalno izgrađeni objekat koji nema još naknadno izdatu građevinsku dozvolu ili upotrebnu dozvolu i on i dalje ostaje zvanično nelegalan.
Pošto sam radio kao bankar 20 godina, znam kakav je stav bankara za ovu temu. Nelegalni kvadrati neće moći da se kupuju na kredit. Ne možemo garantovati njima kupovinu neke druge nekretnine. Bez obzira da li je upisan u katastar ili ne, hipoteka se ne može staviti na ovakav objekat.
Građani treba da znaju da svaki stambeni kredit koji se daje u našoj zemlji mora da se osigura kod Nacionalne korporacije. Država je većinski vlasnik Nacionalne korporacije i država mora prvo da prizna hipoteku, a posle će bankari da odrade svoj deo posla. Koje banke će da prihvate ovu hipoteku je znak pitanje, pošto ako dužnik ne plaća svoj kredit onda korporacija 75% tog kredita plaća banci. Nažalost, preostalih 25% je tzv. gubitak ili trošak banke. Zato banke neće da prihvate postavljanje hipoteke za nelegalne objekte.
U ovom predlogu zakona trebamo da znamo da građani moraju još dodatna dva dokumenta da dostave. Jedan je projekat izvedenog stanja, a drugi je dokaz o plaćenoj naknadi za uređenje građevinskog zemljišta. Za prvi dokument moraju da angažuju geodeta da odradi svoj posao, da sačini skicu objekta, da napravi jedan zapisnik o ugođaju i specifikaciju. To će ih sigurno koštati, ali to nisu toliko velike pare. Nažalost, od dokumenata koji su predati za legalizaciju najviše nedostaje ova skica, ovaj posao koji treba da odradi geodet.
Mislim da će najviše primedbi biti u ovom predlogu zakona na čl. 21. i 22, naročito na član 21, pošto mislim da je veliki problem loše formulisan tekst ovog člana, pošto nema precizne odredbe. Na primer u članu 21, gde se navodi da organ nadležan za legalizaciju je dužan da od podnosioca zahteva zatraži da se dostavi dokumentacija u roku koji ne može biti duži od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. Šta će to značiti u praksi? Ako zakon stupa na snagu 20. oktobra ove godine, onda građani imaju pravo da podnesu svoje zahteve do 20. oktobra sledeće godine. Ako će nadležni organ obavestiti građanina krajem septembra sledeće godine, šta će biti onda? Građani neće imati dovoljno vremena da skupe svoju dokumentaciju. Siguran sam da ko je pisao ovaj tekst zakona da je ovaj rok od godinu dana hteo da da nadležnim organima, ali nažalost ovde nije dosta precizno odrađen ovaj deo ovog teksta i sa ovom lošom formulacijom tako ispada da je dat rok građanima, a institucijama ostaje na volju kada će da odrade svoj posao.
Ima i male kolizije između čl 22. i 27, pošto u članu 22, piše da podnosioci zahteva koji dobijaju pismeno obaveštenje imaju šest meseci od dana prijema obaveštenja da pošalju svoju dokumentaciju koja nedostaje. Sada se postavlja pitanje – građani i privreda ne znaju koji im je rok, da li im je rok šest meseci ili godinu dana, šest meseci posle dobijanja obaveštenja ili godinu dana nakon stupanja zakona na snagu.
Poslanička grupa SVM je podnela jedan amandman u vezi člana 21. pisali smo ovaj amandman da bi ovu koliziju između dva člana nekako ispravili. U našem amandmanu videćete da smo dali rok za institucije u koje vreme treba da dostave obaveštenje građanima, ali o tome ćemo kasnije govoriti.
Što se tiče same naknade za građevinsko zemljište, ovde imamo nekoliko primedbi. Pošto je u zakonu napisano da plaćanje ove naknade mogu građani da odrade jednokratno ili u ratama i to najviše do 20 godina, problem je u tome što nije precizno napisano ili određeno da li je jednokratno plaćanje ili na rate i koliko godina. Ko će to da odredi? Na samim opštinama je to da odrede, da li će na godinu dana, dve ili 10 ili 20 godina da plaćaju građani na rate.
Ovde treba da kažemo, kao što smo čuli, da je Ustavni sud doneo rešenje da je legalizacija neustavna pošto je jedan deo građana bio stavljen u neravnopravan položaj, a sada se postavlja pitanje – da li se sa ovom naknadom to isto ponavlja?
Znači, ako ponovo dajemo priliku da neki građani plaćaju ove naknade na rate, na kredit, a oni koji su legalizovali svoje objekte odjednom su to morali da plate. Znači, ovde će biti dosta problema u praksi i nadam se da neće ponovo ići parnice na Ustavni sud.
Kod određivanja naknada opštinama nije precizno odrađeno, ili rešeno koje smernice da uzimaju kod određivanje visine naknade. Onda će ispasti to da će svaka opština drugačije tumačiti zakon i ove naknade će od opštine do opštine biti drugačije. Drugi nivo će biti naknada, ili visina naknada.
Što se tiče samog rušenja objekata, u ovom zakonu ili u predlogu zakona, eksplicitno se reguliše rušenje u dve situacije. Ako je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. godine i ovaj zahtev se odbio, onda se ruši objekat, ili ako je objekat izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o planiranju i izgradnji, znači, nakon 11. septembra 2009. godine, isto se taj objekat ruši. Ostaje nam nejasno šta je sa onim objektima za koje još nije predat zahtev? Oni su izgrađeni pre stupanja na snagu zakona o planiranju i izgradnji, ali nije im predat zahtev. Da li se uzima isti princip kao i za objekte koji su izgrađeni posle 11. septembra 2009. godine, znači automatsko rušenje? Ali, to bi trebalo u zakonu da se decidno napiše, bar mi tako mislimo.
Poslanička grupa SVM misli da treba doneti zakon koji reguliše ovu oblast, legalizaciju objekata u našoj zemlji, ali moramo doneti takav zakon koji će precizno formulisati, ili decidno napisati šta raditi, ili šta treba tačno raditi, koje su obaveze, rokovi za institucije koje sprovode legalizaciju, kakav je način plaćanja i, kao što sam rekao, šta će biti sa onim objektima za koje nisu predati zahtevi, a izgrađeni su, da se ne bi rušili ti objekti.
Poslanička grupa SVM u danu za glasanje će glasati protiv Zakona o legalizaciji objekata. Hvala.