Samo da odgovorim narodnom poslaniku koji je postavio nekoliko veoma važnih pitanja.
Mi smo morali što pre da donesemo Zakon o legalizaciji zbog objekata koji čekaju legalizaciju, a naročito zbog mnogih objekata koji su prodati, kupljeni u privatizaciji itd, a nisu imali mogućnost jer je zakon bio protivustavan i van snage. Znači, da ne bi čekali sve ove procedure oko Zakona o planiranju i izgradnji, morali smo da izbacimo ovaj zakon nešto pre, a za 30 dana biće regulisano u Zakonu o planiranju i izgradnji. Ne vidim da će neko imati nijedan razlog, i stvarno će posle toga biti rušenje, da pravi objekat bez građevinske dozvole, ako je ona besplatna, ako se dobija veoma brzo i na jednom šalteru, ono što su svi građani tražili. To onda znači da on tera inat, ponižava i potcenjuje određene institucije, ako neće da uzme građevinsku dozvolu.
Tačno da ste vi u pravu da ima oko 300.000 objekata koji su izgrađeni u ovom periodu od 2009. godine do danas i koji su problematični. Nama je bilo nezgodno da ugradimo to u zakon jer ne bi nam dozvolio ni jedan sud ako su mnogi dobili krivične prijave i procesuirani su. Mi ne možemo sada da uđemo u njihov proces legalizacije. To pitanje ćemo rešiti kroz ovaj Zakon o planiranju i izgradnji i to je jedini način da uđe u regularan proces da bi to pitanje razrešili.
Priključci koji se ne mogu dobiti na ovim objektima, a dovoljno je da se prijavite u proces, dobijate automatski pravo na priključak, samo da se prijavite i da uđete u proces legalizacije. Znači, to pitanje, ako vi budete kroz amandmane pokušali, ja poštujem narodne poslanike, poštujem i uvek sam poštovao, ako vi uđete u amandman. Nisam mogao kao ministar da predložim da legalizujemo nekome koji ima krivičnu prijavu zato što je napravio krivično delo, onda bi ponizio inspekcijske službe i sve organe koji su to tehnički odradili.
Međutim, parlament je parlament. Vi predlažete amandmane, vi usvajate zakon, vi usvajate i amandmane. Ne mogu sada da radim neki posao za koji nemam ovlašćenja, ali vi kao parlament imate pravo da donesete određene amandmane ili bilo šta, što je sasvim opravdano, ako dobije većinu, nešto što vi predložite za mene će biti sasvim normalno da se prihvati, jer parlament je parlament. Svi mi koji dođemo ovde moramo da poštujemo većinu narodnih poslanik koja izglasa određene promene. Znači, vi jedini možete nešto da promenite. Skupština ima ta ovlašćenja. Lično kao ministar nemam. Ne mogu nekoga da legalizujem kome je neko dao krivičnu prijavu i procesuirao ga, ali ako vi imate mogućnost i obezbedite većinu za tako nešto, to je vaše pravo da, naravno kroz amandmane probate. Zahvaljujem se na jednoj vrlo korektnoj diskusiji gde se ovako, što kaže naš narod, uboli one prave probleme što tište građane.
Imamo puno ljudi koji dolaze svakodnevno. Hiljade njih ne može da prikači struju, vodu, da se priključi, i mi to moramo da rešimo. To je veliki problem. Ali, još jednom apelujem na sve građane Srbije i na sve institucije, posle usvajanja Zakona o planiranju i izgradnji ko krene u divlju gradnju, stvarno je nekorektno i nema ni jedan razlog da se ne ruše takvi objekti. Apelujem na lokalne vlasti i inspekcijske službe, rušite objekat u startu, nemojte napraviti objekat, završiti, useliti ljude, pa onda ući u proces rušenja. To je vrlo nezgodno. Znači, ne dozvolite mu da počne gradnju ako za to nema pravo, i ako je građevinska dozvola besplatna, iako će je dobiti za nekoliko dana.
Procedura posebno za privatne kuće za stanovanje je vrlo jednostavna i nema ni jedan razlog da ne uzmete građevinsku dozvolu, ako je to sve regulisano i vrlo jednostavno, i vrlo brzo. Prema tome, onda stvarno ponižavate i ovu državu. Onda terate inat i onda će takav građanin imati problem sa određenim državnim institucijama.

Narodni poslanik Aleksandar Senić.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Ustavni sud je još u decembru prošle godine označio neustavnim određene odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na legalizaciju. Dao je rok od šest meseci da se te odredbe usaglase sa Ustavom. Međutim, ova Vlada, kao i sve drugo je odlagala te reforme i došli smo u situaciju da smo četiri meseca imali pravni vakum po kome nije moguće izvršiti legalizaciju.
Kada uzmemo i pročitamo ovaj Predlog zakona o legalizaciji možemo bez greške da zaključimo da je za pisanje ovakvog zakona potrebno petnaestak dana najviše. Postavlja se pitanje zašto se vršila opstrukcija kod donošenja ovog zakona i zašto smo imali pravni vakum od četiri meseca u oblasti legalizacije? Međutim, iako je zakon pisan skoro deset meseci, on je i dalje neustavan. Dakle, nisu uklonjene sve odredbe koje je Ustavni sud proglasio za neustavne.
Dalje, on je kontradiktoran, nepotpun, nedorečen i ukida određene odredbe koje je prethodni zakon imao koje su olakšavale postupak legalizacije, a koje Ustavni sud nije proglasio za neustavne ili protivustavne. Neustavan je zato što i dalje protivreči načelima jedinstva pravnog poretka. Odlukom Ustavnog suda je jasno definisano da se ne može vršiti legalizacija objekata koji su izgrađeni između 2003. i 2009. godine. Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine bespravno graditeljstvo je proglašeno ili okvalifikovano kao krivično delo.
Dakle, Ustavni sud je zbog načela jedinstva pravnog poretka rekao da se ne može vršiti legalizacija objekata koji su građeni između 2003. godine i 2009. godine, jer se time legalizuje nešto što je proizvod vršenja krivičnog dela. Ovaj zakon nije uklonio tu protivustavnu odredbu. Dakle, on se i dalje odnosi na objekte koji su izgrađeni do 2009. godine i u tom smislu očekujemo da će ga Ustavni sud proglasiti neustavnim u određenom vremenskom periodu.
Kontradiktoran je zato što je npr. članom 12 predviđeno da zahtev za legalizaciju sadrži u tački 4. dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Dok članom 21. je predviđeno da dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište se dostavlja kada vlasnik bespravno izgrađenog objekta od nadležnog organa dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije.
Dakle, ministre, da li se naknada za uređenje građevinskog zemljišta ili sklapanje ugovora sa organom koji je zadužen za naplaćivanje te naknade sklapa ili plata pre podnošenja zahteva za legalizaciju ili posle dobijanja pozitivnog mišljenja o mogućnosti legalizacije? Ili ste možda predvideli da može naknada dva puta da se plati, što nije realno.
Takođe, kontradiktoran je i u članu 21. gde se kaže da rok ne može biti duži od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona za dopunu zahteva. Šta ako u roku od tih godinu dana državni organ uopšte ne obavesti stranku o potrebi za dopunu zahteva za legalizaciju? Da li državni organ ima sankciju? Da li ste ovim zakonom obavezali državni organ da postupa u odnosima prema ljudima koji su podneli inicijativu da se legalizuju?
Članom 22. se kaže da ako u roku od 6 meseci od dana prijema obaveštenja iz člana 21. ovog zakona podnosilac zahteva ne dostavi potrebnu dokumentaciju nadležni organ će zaključkom odbaciti zahtev. Da li je rok 6 meseci od dana prijema ili godinu dana od stupanja na snagu zakona? Ostaje ovde nedorečeno.
Zakon je kontradiktoran i u delu gde je u koliziji sa Zakonom o upisu nelegalnih objekata u katastar, jer je Zakonom o upisu nelegalnih objekata u katastar predviđeno da se po službenoj dužnosti prosleđuju zahtevi za legalizaciju koji su podneti do 11. marta 2010. godine RGZ, pa vas pitam kako će se onda, shodno članu 39. ovog zakona, zahtevi i prijave za legalizaciju podneti do 11. marta 2010. godine smatrati zahtevima u smislu ovog člana i zakona?
Ako su zahtevi za legalizaciju već prosleđeni RGZ, koji treba da izvrši upis nelegalnih objekata u katastar, kako će onda nadležni urbanistički organi postupati po ovom zahtevu ako su već prosledili zahteve katastru? Zakon je neprecizan. Dakle, on je neobavezujući. Jer, ne postoji nikakva sankcija za državni organ koji ne postupa po zahtevima o legalizaciji.
Teorijski, neko može podneti zahtev za legalizaciju i dobiti odgovor za 20, za 50 godina ili možda nikad. Jednostavno, ne postoji sankcija u zakonu koja će obavezati državni organ da postupi u određenom roku i podnese tj. donese rešenje ili zaključak o mogućnostima legalizacije nekog objekta. Zakon je neprecizan i u delu koji se odnosi na legalizaciju stambenih objekata.
Ovim zakonom je predviđeno da se stambene zgrade legalizuju jednim rešenjem. Uzmite sad primer: imamo nelegalnog investitora koji je izgradio stambenu zgradu od 20 stanova, prodao sve stanove i sada mi njega teramo da on legalizuje zgradu. On nema nikakav ekonomski interes da uknjiži tu zgradu jer je stanove već prodao. Zbog čega bi on sebe sada stavljao u situaciju da mora da snosi još neke nove troškove?
Prethodnim zakonom je bilo predviđeno da se svaka fizička celina te stambene zgrade posebno legalizuje i da se za svaku fizičku celinu te zgrade, tj. za svaki stan donosi posebno rešenje. Mi smo amandmanima vratili tu mogućnost, jer ovako predviđene odredbe jednostavno neće dovesti do situacije da se legalizuju stambene zgrade gde su investitori već prodali sve stanove.
Ovaj zakon ukida odredbe koje olakšavaju proceduru. Na primer, tzv. legalizacija sa kućnog praga. Mi smo imali situaciju da su opštine koje su brinule o interesima svojih građana sklapale ugovore sa građanima koji su podnosili zahteve za legalizaciju i obezbeđivale geodetske snimke i projektnu dokumentaciju u ime i za račun građana. Građani su, naravno, plaćali te usluge ali nisu odlazili do opštine i na taj način se mnogo brže i lakše odvijao proces legalizacije. Ovaj zakon ukida tu mogućnost, iako Ustavni sud nije označio te odredbe kao protivustavne. Mi smo amandmanima vratili tu mogućnost jer smatramo da se na taj način lakše i brže odvija procedura legalizacije i da će na taj način građani lakše legalizovati svoje objekte.
Postoji jedan veliki sukob između Zakona o upisu objekata u katastar i predloženog zakona o legalizaciji. Zakonom o upisu objekata u katastar, da ne citiram ceo naslov, predviđeno je da se svojina nad određenim objektom može upisati u katastar bukvalno na osnovu dva računa – na osnovu računa za vodu i na osnovu računa za električnu energiju. Sada ja vas pitam – ako se određeni objekat upiše u katastar, a onda on ne zadovoljava na primer član 3. stav 1. tačka 5. Zakona o legalizaciji i izda se rešenje o rušenju tog objekta, u kakav položaj dovodimo građane koji su upisali objekat u katastar a onda im posle toga, a na osnovu ovog zakona, pošto ne ispunjavaju sve propisane uslove ovim zakonom, izdajemo rešenje o rušenju i srušimo objekat sledeće godine?
Ovim zakonom se predviđa i mogućnost priključenja na infrastrukturne objekte, za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, koji samo podnesu zahtev za legalizaciju. Meni to slikovito izgleda ovako: ako neko ima objekat koji je bespravno izgrađen, nije priključen na infrastrukturne objekte, a podnese zahtev za legalizaciju, on će dobiti priključenje na infrastrukturne objekte, ali, s obzirom da zakon o legalizaciji ne propisuje rok u kome državni organ mora da mu odgovori da li ispunjava uslove za legalizaciju, taj objekat može ostati u nekom nerešenom statusu i koristiti sve infrastrukturne objekte bez građevinske i upotrebne dozvole. Plašim se da ovakve odredbe nisu slučajne i da konkretno služe za određene objekte koji su sada izgrađeni, koji nemaju priključenje na infrastrukturu, a koji će sa ovim zakonom legalno dobiti priključenje na infrastrukturu bez dobijanja građevinske i upotrebne dozvole.
Gospodine ministre, moram da vas podsetim šta ste izjavili pre sat vremena. Citiram vas: „Morate da pitate komšiju da vam da saglasnost da napravite neku firmu, hladnjaču ili bilo šta. Komšija neće nikad da vam da dok je živ. Šta sada vi da radite? Ništa. To sam izbacio iz zakona…“ itd. Ja se pitam – da li ste vi uopšte pročitali ovaj zakon? Jer, u članu 3. stav 2. piše: „Izuzetno od odredbe stava 1. tačka 5. ovog člana nadležni organ će naknadno izdati građevinsku i upotrebnu dozvolu ako podnosilac zahteva za legalizaciju priloži overenu saglasnost vlasnika susednog objekta“. Jeste li vi pisali ovaj zakon ili niste? Ja vas zaista ne razumem i molim vas da mi objasnite. Mi smo dali amandman kojim se briše ovaj član, jer je besmisleno.
Građani se s pravom pitaju čemu ovaj zakon. Dakle, imamo izjave ministra da građani ne moraju da legalizuju objekte ili, citiram, „ako želite da radite za tržište, dakle da prodajete i upisujete objekte, morate da uđete u proces legalizacije i takvi objekti moraju da imaju adekvatnu protivpožarnu zaštitu“. Ja vas pitam – da li objekti koji nisu za prodaju, gde žive ljudi sa svojom decom, porodicom, ne treba da imaju adekvatnu protivpožarnu zaštitu? Ili, ukoliko ste vlasnik 30 godina i ukoliko se niko nije žalio, dovoljno je da se upišete u katastar, a onda, pošto je po članu 39. zakona automatski podnet i zahtev za legalizaciju, a komšija vam ne izda saglasnost da možete biti udaljeni na manjem rastojanju od propisanog, onda vam stigne rešenje o rušenju i ministar najavljuje za proleće sledeće godine rušenje.
Postavlja se pitanje ko će sprovoditi zakon. Imali smo pre tri meseca zakon o državnom premeru i katastru. Po mojim informacijama koje dobijam iz Ministarstva građevinarstva i urbanizma, broj zahteva tj. broj predmeta na drugom stepenu se sve više uvećava. Dakle, ne rešavate probleme u vezi katastra.
Najavljujete novi zakon o planiranju i izgradnji koji će sve rešavati na jednom šalteru, a šta ćete sa 35 hiljada nerešenih predmeta u drugom stepenu u vašem ministarstvu? Kako ćemo te probleme da rešimo?
Ministar je tražio da se fokusiramo na zakon, ali, s obzirom da se on nije u potpunosti fokusirao, u cilju odbrane struke moram da kažem da Srbija ima izvanredne građevinske inženjere. Trebate samo malo da se potrudite i motivišete i naći ćete nadzorne organe za sve projekte koji su u realizaciji, a njih je sve manje.
Mi na Građevinskom fakultetu uporno školujemo dobre inženjere. Možda je problem što npr. Megatrend nije napravio građevinski fakultet, pa samo da ih ovako malo lakše i brže školujemo. Srećom po ovu zemlju, to se još uvek nije desilo i nadamo se da se neće ni desiti. Mi još uvek školujemo dobre inženjere koji mogu da se odazovu svakom pozivu.
Evo, da vratim kontra pitanje. Moj najbolji drug sa studija, izvrstan student, danas odlazi u Katar. Zašto mu niste omogućili uslove da ostane u Srbiji i da ovde radi i stiče za opstanak svoje porodice?
Ostaje još jedna stvar. U malopređašnjem obraćanju ste rekli da je otac nekog stranačkog lidera uzimao novac da njegov sin ne bi rušio neki objekat. Nemam stenogram, dozvolićete da vas prepričam.
S obzirom da je krivično delo neprijavljivanje krivičnog dela, ja vas ovde zbog celokupne srpske javnosti pozivam da kažete o kome se radi. Dakle, jasno kažite ime i prezime čoveka koji je učinio to krivično delo i daćete doprinos borbi protiv korupcije.
U decembru mesecu ste nam došli sa izmenom Zakona o planiranju i izgradnji gde ste rekli - evo, samo da ukinemo konverziju i čekaju milijarde evra investicija koje će doći u Srbiju. Objašnjavali smo vam da to nema veze. Međutim, očigledno je da je konverzija bila ukinuta zbog nekog pojedinačno slučaja, s obzirom da zvanični statistički podaci kažu, da je građevinska industrija ove godine pala za 42,5%.
Demokratska stranka je dala preko 20 amandmana na Zakon o legalizaciji objekata. Nadam se da će moja diskusija i naši amandmani pomoći da zakon bude usvojen u što boljem obliku i makar da bude primenljiv. Demokratska stranka, bez obzira na usvajanje amandmana, neće glasati za ovakav zakon. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Meni je jako žao kad narodi poslanik kroz svoju diskusiju govori niz činjenica koje su neistinite, jer on ih nije čuo. On nije čuo šta sam rekao. Možda nije ni slušao, možda nije ni bio tu, a pretpostavlja nešto šta je rečeno i o čemu se radi.
Prvo pitanje je bilo zašto je bio vakum četiri meseca. Ušlo se u rekonstrukciju Vlade. Zakon je bio gotov. Zakon o planiranju i izgradnji nije mogao da uđe u javnu raspravu, a bio je gotov. Pojedini ministri kada su čuli da će biti promenjeni, otišli su na godišnji odmor i nisu više radili. Ko će da mi da saglasnost? Kako da dođem u parlament?
(Aleksandar Senić, s mesta: Ko je taj ministar?)
Sada neću da nabrajam, ali nijedan nije hteo da da nijedan odgovor na papir koji je dobio da da saglasnost. Niko. Nije hteo da da, otišao je i jednostavno nismo mogli da dođemo pred parlament. To je razlog.
Tačno je da urbanizam treba da dostavi dokumentaciju Katastru, ali kopije, a originali ostaju u urbanizmu. To je tačno, a ovo što ste vi rekli nije tačno.
Imamo jedan problem – zašto se povećava broj predmeta? To bih ja vas pitao, gospodine. Mi rešavamo duplo više dnevno predmeta, nego što se rešavalo prethodnih godina. Povećali smo broj pravnika dva puta. Da li znate zašto se povećava broj predmeta? Zato što ste vi u Beogradu pre dolaska ove vlade uknjižili samo na opštini Voždovac 980 objekata tuđih na Grad Beograd, a u celoj Srbiji, računajući i deo Vojvodine, vaše je tamo rukovodstvo, 44.000 objekata.
Ljudi su padali u nesvest kada su došli s odmora iz inostranstva. Vi ste im uknjižili kuće, placeve na Grad Beograd. Uknjižili ste Štampariju Ministarstva narodne odbrane na Grad Beograd.
Uknjižili ste objekte mog ministarstva. Sada vama plaćam kiriju, Gradu Beogradu. Plaćam vam kiriju svakog meseca. Vi ste sve uknjižili zato što vam je direktor Katastra bio vaš čovek, pravobranilac je napisao da je saglasan i da nema nikakve primedbe, a pravna služba Katastra tada je napisala da nema nijednu primedbu i da to može odmah da stupi na snagu bez onih osam dana. Sve je urađeno u jednom danu, gospodine. Pogledajte vi to u dokumentaciji. Istraga se vodi protiv toga. Mislim da će neko debelo da odgovara.
Vi ste ljudima koji su živeli, na primer, u Bulevaru ovde, uzeli placeve, kuće, prodali i napravili ste tu zgrade. Ljudi došli s odmora i vide zgradu u dvorištu. To ste na brzim licitacijama, uz neku komisiju, sve rasprodali. To je jedan problem veliki. Sada su svi ti građani napisali ministarstvu dopise, zahteve, traže poništenje, traže rešenje, 44.000 objekta. Imate kopiju, mogu vam dati. Dođite kad god hoćete.
Direkcija za imovinu Republike Srbije i ne zna da je opljačkana i da je sve prebačeno u Grad Beograd. Da li znate šta sada ima Direkcija za imovinu Republike Srbije u Beogradu? Nema skoro ništa. Mi u Vladi nemamo objekat. Vi ste zgradu Vladinu preveli na grad i mi vama plaćamo kiriju sada. Da li razumete? Možete da dođete, videćete sve papire. Sve to možete videti. To je sve predato određenim institucijama da vode istragu. Zato se povećava broj predmeta. Taj katastarski haos koji je napravio gospodin Tesla kao generalni direktor i ekipa koja je tamo radila, to je nešto neprimereno. U jednom danu na opštini Voždovac upisano je 980 objekata i to privatnih i državnih objekata. Ne znam šta je tu bilo, ali o tome ćemo razgovarati.
Nisam rekao da za firmu treba neko da da saglasnost, nego sam rekao nešto drugo – farmu. Nijedan građanin Srbije nije dobio saglasnost komšije da napravi farmu. To sam govorio. Farma, a ne firma. Seljaci moraju da prave firme, jer od toga žive. Dolazili su kod mene neki dan i kažu ljudi – izbacite to. Možete da odmahnete koliko hoćete, kada kažete farma svinja, farma junadi, oni kažu – ne može.
Neće da vam da saglasnost nikad, nijedan komšija niko. Mi to pitanje zbog tih poljoprivrednika moramo da rešimo na neki način. O tome sam govorio, a ne firma nego farma. Kažem vam, farma. Izvinjavam se što je pogrešno napisano, a mislim da sam o farmi govorio. Znate da nijedna farma u Srbiji nije otvorena zadnjih nekoliko godina, niko nije uspeo da dobije saglasnost i mi moramo to pitanje da rešimo. Seljak živi od toga i on nema mogućnost da otvori farmu, ne može nigde da otvori farmu, niko mu ne da saglasnost, niko.
Još nijedna saglasnost nije potpisana, neće niko da potpiše. Znači, moramo nešto da promenimo ili da ukinemo, evo Stočni fond se gasi i postojaće farme koje nemaju dozvole, a nema skoro nijedna ne može ni da se legalizuje, ništa ne možete sa njima. Zatvaraju ih, ljudi ulaze u sudske sporove i ne mogu da ih reše. To je veliki problem.
Molim vas da pomognete da to rešimo. Nisam rekao - nikad ne legalizovati. Ja sam rekao za one koji ne mogu da legalizuju, jer će legalizacija biti skupa, dovoljno je da upišu, izmirili su opet neku obavezu upišite u katastar nepokretnosti. To bar ne košta ništa.
Znači, upišite. Nemojte da ostane objekat ne legalizovan i nemojmo biti tako surovi i sad reći - tačno je 2003. godine najlakše reći nećemo ništa legalizovati, nećemo upisati ništa, a znate koliko je to, to je milion objekata gospodine. Voleo bih da vas vidim da izađete u javnosti i da kažete - srušiću milion objekata u Srbiji. To je onaj period kada su izbeglice sa Kosova dolazile i kada su se pravile kuće, ljudi se mučili donosili nešto materijala, dobijali nešto donacija i gradili itd. Moramo to pitanje zajednički rešiti i drago mi je da imate stručnjake, ali verujte, nisam ja kriv. Vaš kolega koji je otišao u Katar, posetio sam Katar, tamo je plata inženjera 3.000 dolara najmanja, pa do 5.000, pa do 6.000, 7.000, 8.000, a ovde nažalost u ministarstvu mladi kolega inženjer ima platu 50.000 i svi tražite da se to ne povećava da to ostane tu. Voleo bih sada da vidim mladog građevinskog inženjera ekstra talentovanog da dođe i da kaže - evo ja ću da radim. Mislim da je taj početnik od 40.000 do 50.000 dinara. Kada mu kažete 40.000 on kaže – doviđenja, hvala lepo i ode.
Neće nijedan pravnik, evo gradovi, znate li da 30 opština u Srbiji u katastru nema nijednog pravnika? Za ove plate koje su i urbanizmi nemaju. Neće nijedan pravnik sa pravosudnim ispitom, radnim iskustvom da dođe da reši ni jedan predmet. Mi sada šaljemo iz Kragujevca pravnika da ide po opštinama i po jedan dan gostuje. Vozimo ga da rešava predmete. Neće da se zaposli, neće da radi, ode u neku advokatsku kancelariju. To je problem države, nas svih. Moramo adekvatno da platimo ljude
Nemojte tako samo napadati. Tu sedi potpredsednik Vlade, gospodin Đelić, mi smo zajedno bili u Vladi. On je bio potpredsednik Vlade, ja sam bio ministar. Kada ste pošli da otvorite „Delta siti“, rekao sam vam – gospodine Đeliću, ne možete da ga otvorite, nema ni građevinsku dozvolu, ni upotrebnu, nema ništa. Ali gospodin Đelić je voleo da ode pred kamere i da otvori „Delta siti“. Nisam mogao da mu zabranim. Kada je to video određeni gospodin gde je on bio, on je posle sve nelegalno gradio. Kaže – došao mi potpredsednik, otvorio, daj mi dozvolu, šta sad. Sećam se tada dobro da sam upozorio Vladu. Gospodo nema ni građevinsku dozvolu, ni upotrebnu dozvolu. Ako mi iz Vlade odemo da otvorimo takav objekat, slikamo se i damo izjave da je to super za Srbiju, da to podržavamo, to je krivično delo.
Trudio sam se, neke ljude i sada da zaustavim, da ne otvaraju neke tamo fabrike bez dozvole. Znate li da je jedan vaš kolega otvorio fabriku, doveo investitora koji treba pet megavata struje. Na tom celu području nema ni megavat i on mi doveo čoveka Italijana i on me ubi jer mi svaki dan traži da mu dam. Kaže – ja sam obećanje dobio. Kažem – kakvo obećanje čoveče, nemamo dalekovod u blizini. On kaže – šta me briga, dovedite mi struju. Ta struja košta pet puta skuplja od fabrike.
Nisam replicirao gospodinu koji je govorio o mom kolegi pre toga. Tačno je da je u građevinarstvu kriza, ali danas gospodo moja draga ne možete naći dobro tesara. Znate li koliko košta dobar tesar, od 700, 800 do 1000 evra. Znate li koliko ima zaposleni u „Zastavi“, 20.000 dinara. Znate li koliko smo uložili tamo za njih? Pitajte. Ili u nekim fabrikama gde je seckanje kablova itd. gde smo dali ogromne pare, a gazda sada daje plate od 15, 16, 17, 18 hiljada. Ljudi masovno beže iz tih fabrika.
Zato vam kažem, ima struke ali traži da se plati. Odu da rade na crno, uzmu bolovanje celo leto i odoše. Odoše u Katar, tamo sam sreo naših radnika koliko hoćete, ali bez 2-3 hiljade evra nijedan nije. Prema tome, nije tačno da nema posla.
Kod mene u ministarstvu na projektima koji su trenutno u toku ima posla za 2 milijarde 98 miliona evra. Ne znam šta više treba da se uradi. Šta treba više da se uradi da bi bilo posla? Ima posla koliko hoćete. Da li verujete da na našim gradilištima sada rade i Albanci i Bugari i mnogi sa strane. Došli su kao radna snaga. Sada dolaze i iz Federacije masovno, jer nemamo dovoljno kadra. Nemamo radnike i to je problem. Imate 5.000 Srba sada u Sočiju koji trenutno rade. Najbolji radnici i tamo dobro zarađuju. Neće ovde da dođu, naravno. Šta da radimo? Rekao sam koliki je prosek starosti našeg radnika, to moramo da zanovimo svi zajedno.
Drago mi je da radite na fakultetu koji izuzetno cenim. Da nije Građevinskog fakulteta, Arhitekture, Saobraćaja da rade revizije i to vrlo jeftino, nekad i besplatno rade, jer Vlada nije bila u situaciji da im plati, mi bi imali još manje posla. Želim da im se zahvalim sada javno. Znate da za jedan auto put treba kamion projektne dokumentacije i ti profesori koje mi stvarno mučimo danonoćno rade na revizijama, na saglasnostima. Znate šta znači uraditi upotrebnu dozvolu jedne termoelektrane koja se rekonstruiše ili jedne hidrocentrale? Svaka im čast, danonoćno ljudi rade. Ali, još mi smeta kada ne možemo da im platimo, jer ono što se plaća za dozvolu sada ide u budžet, a ne u prihode ministarstva. To je u stvari plaćanje ljudima koji rade, nego rade besplatno. Želim stvarno da im se zahvalim. Više mi je neprijatno da iz zovem. Stotine profesora radi džabe da bi pomogli Srbiji, prvenstveno sa arhitekture, građevine i elektrotehnike, sa Mašinskog fakulteta itd.
Moramo nešto učiniti i moramo menjati. Zato vam kažem, nemojte sada da se raspravljamo, nije ovaj zakon idealan, ali Ustavni sud je tražio da napravimo nešto, da premostimo. Neko ko hoće da legalizuje, kupio je a nema legalizaciju objekta ne može da uđe kod banke, ne može da dobije sredstva, dolaze, i obilaze pragove. Brzo će biti zakon o planiranju i izgradnji i verujte, svi koji su želeli da učestvuju u njegovoj izgradnji, u njegovom pisanju, najmanje su razni ljudi koji su bilo kako vezani za Vladu, sve su sa strane eksperti na tom zakonu.
Meni je drago, uključite se i vi ako imate neke primedbe, da ga poboljšamo, da bude stvarno dobar. Ja ću biti presrećan da svi koji imate neke ideje dođete i da ih donesete. Drago mi je da su se uključivali mnogi profesori, sigurno vaši prijatelji. Dolazili su i tražili da daju doprinos. Donosili su svoje savete itd. i Privredna komora i firme i udruženja i Svetska banka i USAID i ko se sve nije uključivao da pripomogne i pomagali su. Drago mi je da su mnoge države slale svoje eksperte da nam pomognu da napravimo dobar zakon.
Ali, podržite taj zakon. Za 30 dana ćemo ga imati u Skupštini i da napravimo tu dozvolu da se dobije za sedam dana i da napravimo mogućnost da na jednom šalteru bude dozvola i da bude besplatna. Hvala vam puno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Senić, replika.

Gospodin ministar je imao 16 minuta, ja ću probati u svojih dva da kažem.
Dakle, 15. maja je pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma, Aleksandra Damjanović, rekla da će zakon biti donet u roku. Novinari su je pitali i to je za 21 dan. Ona je rekla – da. Možete i da je pitate, ako svratite do ministarstva.
Nego, da se vratimo na odredbe zakona. Pitam vas - zašto zakon ne sadrži obavezujuće rokove za državnu administraciju? Niste mi odgovorili kada se plaća naknada za uređenje zemljišta, da li prilikom podnošenja zahteva ili naknadno? Član 12. propisuje pre podnošenja zahteva, član 21. propisuje naknadno.
To što je uknjiženo 900 i nešto objekata i što je i Vlada uknjižena na Grad Beograd, ako je to zaista tako, to je zato što je ministar građevinarstva napravio propust i nije se odazvao javnom izlaganju i dozvolio da objekti pređu na Grad Beograd, koji je bio izrađivač plana detaljne regulacije. Na primer, prošle godine, bili ste ministar… Hvala vam za to mladi inženjer, ali da vam kažem da moj kolega iza sebe ima realizovane projekte u vrednosti od preko 500 miliona evra, da je do sada radio u Sočiju, da je pre toga radio na rekonstrukciji Gazele, za „Štrabak“, tako da on nije mladi inženjer koji treba da radi za 50.000 dinara, već ozbiljan, iskusni inženjer, možda u najboljem životnom dobu.
Ne odgovoriste mi gde su te investicije. Ukinuli ste konverziju. Milijarde evra investicija, 100 milijardi evra predizborno obećanje, za 10 godina 10 milijardi evra svake godine. Gde su te investicije? Brojimo ih ovako dinar po dinar. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, replika.

Gospodine Iliću, uvek je bilo zabavno sa vama. Evo još jedne diskusije koja se nikada nije desila. Ja sam išao tamo gde je odredio predsednik Vlade da treba da idem, gospodin Koštunica. Žao mi je što me niste pozvali na otvaranje vaše bolnice, koja se na kraju izgleda nije otvorila.
Da se uozbiljimo malo, gospodine Iliću, vi dobro znate da što se tiče gradinarstva, to je sektor koji pokreće bar 16 drugih sektora i ako treba da tražimo neki motor koji može ponovo pokrenuti privredu Srbije, to je sigurno resor koji vi bar delimično pokrivate i znamo da imate određene probleme zbog podele u ovoj Vladi i žao nam je što niste tokom rekonstrukcije, za koju ste evo sada javno priznali da je bila recept za nerad i za izbegavanje odgovornosti, da šest meseci ljudi koji očigledno nisu znali da li će ostati ministri, nisu ništa radili ili bar ne radili u onom kapacitetu i intenzitetu koji se očekuje od ljudi koji moraju da se suoče sa ovom krizom.
Ono što nije jasno, to je možda – zašto od kad se bavite svim ovim poslovima legalizacije nema? Legalizacija autoputa, evo bili smo zajedno u Vladi, pa smo se trudili godinu dana da spasimo onu koncesiju koju ste vi potpisali par dana pre nego što je došla nova Vlada. Od toga ponovo nije bilo ništa. Tako da, mislim da je bitno da i vi imate neku zaostavštinu posle vas, da nešto ostane. Evo, ja vas pitam jedno konkretno pitanje, jer ste vi o tome pričali malopre, dopustili ste kao ministar da se rebalansom skine i ono malo što je bilo predviđeno za građevinu i da ne pričaju oni koji politizuju sve, mnogo toga je već odobreno da se gradi, u Gradu Beogradu čak dva miliona kvadrata bi moglo da se gradi kada bi bilo sredstava i neke perspektive u ovoj zemlji. To se ne dešava i nije sve, mada ima i toga u toj giljotini propisa.
Koliko znamo, gospodine Iliću, do kraja godine ministar finansija je sve skinuo. Vaša kvota je nula. Da li ćete se izboriti bar za neki budžet za 2014. godinu, da ne umre ovih 100.000 radnih mesta, koliko ih ima u građevini i da li ćemo posle nekoliko velikih bankrotstava konstatovati da od naše operative više nema ništa? Da li to želite da ostavite iza vas?

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić.