Odvojio bih dva segmenta vezano za ono o čemu ste govorili. Sigurno da u parlamentarnom sistemu Vlada i predsednik Republike imaju svoju ulogu. I jedan i drugi organ su deo izvršne vlasti. Vlada Republike Srbije utvrđuje i vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Prema tome, svaka sugestija, predlog, kritika od strane predsednika može da se razmatra, ali Vlada autonomno donosi svoje odluke.
Drugo, želeo bih da istaknem da je Vlada Srbije privržena realizaciji Sporazuma sa Ruskom Federacijom. Znate da taj sporazum nije potpisan u vreme ove vlade, potpisan je još pre više godina. Sa druge strane, nama je interes da takve vrste sporazuma učvršćuju naše političko savezništvo sa određenim brojem zemalja. Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti velikim brojem saveznika i sa te strane bi bilo veoma neodgovorno da Vlada Srbije prekida ili raskida bilo kakve dogovore sa Ruskom Federacijom, u vreme kada mi očekujemo da oni budu naši glavni politički saveznici, kada je reč o UN.
Ti ugovori moraju da vode računa, jer mi smo Vlada Republike Srbije, o srpskim interesima. Nadam se da će politika koju mi vodimo dovesti do toga da više ne govorimo o onome što je bilo pre pet, šest, sedam, deset godina, nego da vidimo kakav nam je ekonomski interes u ovom trenutku. Realizacija Južnog toka, koja treba da započne u decembru mesecu, vredi kroz Srbiju 1,7 milijardi eura. To je naš interes. Takođe, finansiranje izgradnje Južnog toka kroz Srbiju će u ovom trenutku finansirati ruska strana, a otplaćivaće Srbija godinama kasnije, delom iz naknade koju Srbija treba da uzima od protoka gasa. U svakom slučaju, ministarka će objasniti o kojim je dokumentima reč. Ovde nema nikakvih problema vezano za strateški odnos prema Ruskoj Federaciji.
Moram da kažem da bih voleo da mogu engleskog premijera, nemačku kancelarku, američkog predsednika da čekam 90 minuta, ali nismo još došli u tu situaciju, zato što će pre do nje stići Jahjaga ili Tači, nego ja.
Zato, čuvajmo, nemojmo rasturati prijateljstva i savezništva koja imamo. Ne treba da bude to predmet različitih politizacija i nema podela. Mislim da je loše da se stvara utisak da je neko u Vladi za ili protiv saradnje.
Saveznici se stiču i zato mi sve radimo da to imamo i sa Amerikom i sa Nemačkom. Moram da vam kažem, mislim DS ne bi trebala da bude previše glasna kada je reč o svim tim zemljama, a naročito o Nemačkoj. Kakav je bio vaš odnos prema Nemačkoj, pokazala je poseta Angele Merkel, koja je bila najgora poseta kojoj sam ikada prisustvovao. Iako ste bili nemački favoriti u određenom periodu, došli smo do toga da su oni postavili nama uslov i prvi su pomenuli ukidanje paralelnih institucija na severu, a imali smo i imamo sa njima najveći obim spoljno-trgovinske razmene.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine predsedniče.)
Šta smo dobili? Da li smo dobili podršku američke administracije što smo prodali „Sartid“ za dvadeset i nešto miliona dolara? Ne znam. U svakom slučaju, sada nas košta sto i nešto. Ali, Ruska Federacija nema nikakav politički interes, niti vojni na našem području. Mi ne treba da očekujemo od Ruske Federacije. To je moja kritika i našim političarima, koji kažu – mi ćemo sada da se prsimo ruskim plećima. Neće moći to tako. Oni hoće ekonomske veze, prijateljske veze i mislim da u tom smeru treba da idemo. Ulaganje u NIS mislim da će biti dugoročno isplativo i od interesa za celu Srbiju.
Tako da, voleo bih da sa svim zemljama razvijamo saradnju kao što smo započeli sa Ruskom Federacijom. Ne govorim o konkretnom dogovoru i sporazumu vezano za energetski sporazum, jer nismo u tome učestvovali. Energetski sporazum je dogovorila Vlada Vojislava Koštunice zajedno sa Borisom Tadićem.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine predsedniče.)
To je to. Mi sprovodimo energetski sporazum, a potpisao ga je, istina, jedini kohezivni faktor sa tom vladom, Velimir Ilić. Hvala.

Hvala.
Pojedini poslanici reaguju zbog trošenja vremena, misle da neće doći na red, ali po cenu produženja od tri minuta koja ću dati ministarki Mihajlović da da odgovor na jedno veoma, po meni, bitno pitanje. Izvolite.

Neću se mnogo zadržavati na samom slučaju poluprivatne posete i uopšte komentara itd. Rekla bih da je ovog puta Putin šmekerskije odreagovao, ali ću vam reći o kom dokumentu se radi.
Dokument je donet 9. avgusta ove godine i zove se tačno - Polazna osnova za usaglašavanje poslovnog plana i dugoročne strategije razvoja NIS. Šta smo u stvari hteli? Hteli smo da svi oni ljudi koji predstavljaju Republiku Srbiju u NIS, a mi danas imamo 29% u NIS, jednostavno imaju okvire u kojima se kreću, da ne može više da se desi da neko predstavlja Srbiju, a da možda ne radi u interesu ili radi, ili da se ne bori da iskoristi i da sačuva 29%, da se bori da taj NIS u tom delu posluje najbolje što može u datim uslovima.
Ono što sadrži dokument može da se vidi. Mislim da je to već tada postavljeno na sajtu Ministarstva, ali je sada postalo zanimljivo. Ne verujem da ikome može da smeta, naprotiv. Mi smo ga radili zajedno sa ljudima iz Naftne industrije, od toga da će neko ko predstavlja Srbiju da se svakako zalaže i da se povećavaju prihodi, da se širi NIS, da se povećava proizvodnja, da se možda povećava broj kadrova iz Srbije itd. Dakle, to su stvari koje smo stavili u jedan takav dokument.
Nisam sigurna da je prava informacija došla do predsednika kada ima bilo kakav problem sa takvim dokumentom, ali mislim da je ovo prvi put da je Srbija rekla – mi imamo tamo 29%. To je vrlo značajno. Naftna industrija Srbije je veliki punilac našeg budžeta. Mi hoćemo to da sačuvamo i hoćemo da neko ko predstavlja Srbiju vodi računa sutra da ne izgubimo tih 29%. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Takav je Poslovnik, očigledno nema vremena da odgovore ministri Radulović i Krstić.
Najmanje ste, gospodine Dačiću, govorili o onome o čemu sam vas pitao. Vi ste rekli – ne mislim na konkretan sporazum, a ja sam vas baš za konkretan sporazum i pitao. To nije sitnica, to je pitanje ekonomskog i energetskog suvereniteta ove zemlje. Kada to izgubimo, više nemamo ništa.
Vrlo pažljivo sam slušao ministra Radulovića koji govori o rešenju problema „Srbijagasa“, govori o tome da „Srbijagas“ ima neke dugove, odnosno da neki imaju potraživanja prema „Srbijagasu“ i govori o konverziji potraživanja u kapital. Čuo sam vas kada govorite da „Srbijagas“ duguje rusima.
Znate šta, ozbiljni smo ljudi i umemo da saberemo jedan i jedan. Da li to znači da će ruska strana preuzeti vlasništvo i u „Srbijagasu“? Pa, pošto duguju „Srbijagasu“ toplane, da li to onda znači i po toplanama? Nadam se da to svi ovde u sali razumeju, ako članovi te, rekao bih, privatno političko porodične delegacije koja je boravila u Moskvi ne razumeju.
Ne znam kako je došlo do zabune da predsednik Republike ne čuje prave informacije. Sumnjam na gospodina Bačevića, koji je jedini tamo bio sa njim. Bolje da su pričali o studiji za kanal, nego o ovako ozbiljnim stvarima.
Dakle, to su važna pitanja, gospodine Dačiću. Neću postavljati nova pitanja, jer vi sada više nemate, čini mi se, po Poslovniku mogućnost da mi odgovorite, ali ovu su suviše ozbiljne stvari.
Dok ste vi bili u Londonu, predsednik Republike je pričao kako će nas napasti neki saveznici iz Prvog svetskog rata, kako ćemo se obratiti Rusiji i Grčkoj. Zbog toga ne možemo da dođemo na red kod Obame, ili zbog toga što pogrešno procenimo da to nije u redu pred izbore, pa zato izgubimo izbore? Ali, to su iskustva nekih drugih, da ne ponavljam sada te greške.
(Predsedavajući: Vreme.)
Nije bitno na kraju ko ispadne šmeker, a ko ne ispadne šmeker, ali hvala ministarki Mihajlović. Morate da razumete da predsednik ne razume. On veruje da žene moraju da heklaju i štrikaju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani članovi Vlade, poštovani predsedniče Vlade, pitanje koje postavljam upućeno je predsedniku Vlade, a tiče se izbora na Kosovu i Metohiji.
Dakle, red je da se u ovoj Skupštini o ovoj sudbinskoj stvari, koja će se dogoditi za dva-tri dana i koja preti da se Srbija nasilno liši najmanje 130 ili 140 hiljada svojih građana, red je da se u ovoj Skupštini nešto kaže o tome, makar deseti govornik kao što sam ja danas.
Naime, ti izbori su neizbori ili antiizbori i to je svima jasno. Još se ne zna ni birački spisak po kome će se ti izbori obavljati, niti se zna birački list i šta će na njemu stajati, na dva-tri dana pre izbora.
Što se Vlade tiče, gospodine predsedniče, ona je uspela da na Kosovu stvori atmosferu straha kod Srba, a u Srbiji da stvori atmosferu nezainteresovanosti. Možda je i ovo moje pitanje kao desetog govornika o toj stvari posledica takve jedne atmosfere koja je stvorena u Srbiji, ali je mnogo dramatičnija ova koja je stvorena na Kosovu. Ljudi se jednostavno boje, prepadnuti su, a najviše
pretnjama Vlade i pretnjama ljudi iz Vlade koji ih teraju na te izbore na koje oni neće da idu. Teraju ih raznim ucenama i raznim porukama da, ukoliko ne izađu, neće dobijati plate, izgubiće posao ili razne vrste zarada i primanja koja dobijaju od Republike Srbije, razume se, po njenim zakonima i po njenim pravnim propisima.
Gospodine predsedniče Vlade, postaviću vam jedno pitanje koje će biti vrlo jednostavno, a veoma je značajno zbog toga što vi o toj stvari niste nikada konkretnu stvar rekli, odnosno konkretan odgovor dali. Mnogo ste o tome govorili od 19. aprila, kada je potpisan Sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, o mnogim stvarima, a i mi smo o tome mnogo govorili. Mi smo imali neke tvrdnje u pogledu karaktera i prirode tog sporazuma i to je publici jasno. Ono što nije jasno, jeste ovo što ću vas ja pitati, pa prosto imate priliku da sada kratko i jasno odgovorite.
Pitanje je sledeće. Ukoliko bi se desilo da se posle ovih izbora, ma kakvi oni bili, konstituišu srpske opštine na Kosovu i konstituiše zajednica srpskih opština, u kojoj državi će to biti opštine i zajednica opština? Molim vas što konkretniji odgovor na to pitanje.

Da li neko želi dati odgovor?
Reč ima premijer Dačić. Izvolite.

Naravno, ne želim da bilo kom našem političaru zabranjuju dolazak na Kosovo. Ali, koliko sam mogao da čujem, vi ste juče govorili u Kosovskoj Mitrovici, u severnoj Mitrovici, pozivajući na bojkot izbora. Nisu vam zabranili odlazak.
Onima koji pozivaju da se izađe na izbore zabranjuju odlazak na Kosovo. Zašto? Jasno je svima - zato što Tačiju odgovara da što manje Srba izađe na lokalne izbore ili da pobede oni koji će više da slušaju Prištinu, ne da slušaju, nego da sarađuju sa Prištinom, nego sa Beogradom.
Zato ste vi apsolutno u pravu kada kažete da se stvara jedna čudna atmosfera, ali ne straha od Srbije, nego stvorila se jedna potpuno pogrešna slika i atmosfera da onaj ko izlazi na lokalne izbore izlazi da pomogne Tačiju.
Želim samo da vas podsetim, nije ova Vlada stavila u međunarodna dokumenta institucije Srba na severu Kosova, stavljeni su u vreme kada je o tome prva počela da govori Nemačka. Jasno je stavljeno do znanja da institucije Srbije ne mogu da postoje na Kosovu. Jesmo li mi toga svesna ili nismo svesni toga? Sad treba ispočetka da pričamo celu tu priču. Institucije Srbije mirnim putem uz priznanje međunarodne zajednice ne mogu da postoje na Kosovu i Metohiji. Mi i ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu, ali smo ga Rezolucijom 1244 priznali kao posebnu teritoriju. To je uradila i vaša Vlada potpisujući sporazum sa EU o readmisiji, jer se nije odnosio na teritoriju Kosova.
Vi sada ovde mene pitate u kojoj državi će biti ta zajednica srpskih opština. Mi nismo priznali nezavisnu državu Kosovo. Nas interesuje kako će Srbi na Kosovu da naprave svoje institucije? Zašto smo došli u tu situaciju da Srbi danas, 14 godina posle dolaska NATO na Kosovo, nemaju svoje regionalne institucije na Kosovu? Ne, mi smo imali politiku – celo Kosovo je naše. Od te politike – celo Kosovo je naše – dobismo politiku da je gotovo celo Kosovo izgubljeno.
Postoje velike razlike gospodine profesore između onoga što piše u knjigama i onoga što je u realnom životu. Lako je odavde iz Beograda da mi svi držimo predavanje o tome šta treba da se radi. Ne osuđujem bilo koga, svako će da odluči o svojoj sudbini. Svako će da odluči da li će izaći na izbore ili ne. Ali, da li je u interesu Srba da imaju svoje rukovodstvo? Da li je u interesu Srba da imaju legalno i legitimne organe koje priznaje sada i međunarodna zajednica? Da li je u interesu Srba da imaju svoju kancelariju i u Briselu? Ili je u interesu Srba da sedimo i pravimo se kao da se ništa ne dešava? A kad zapuca prvi put… dosta sam se ja toga naslušao. Dosta sam se „heroja“ naslušao u životu, pod znacima navoda i koji su sedeli na Andrićevom vencu. Pa, kad je pripucalo u Krajini, zvanično obrazloženje je bilo – pa, nećemo valjda da ratujemo tamo za te planine?
Moj je interes kao predsednika Vlade i članova Vlade da pomognemo našem narodu. Znate, kada je čovek bolestan nekad i silom mora da popije lek. Mi ne primenjujemo nikakvu silu, niti ikome možemo da pretimo, ali kakav je to način da državni službenici Srbije ne sprovode politiku Vlade Republike Srbije. Mogu da rade u privatnim preduzećima šta hoće, ali ne mogu da budu državni službenici.
Uostalom, da je ova zemlja bila pametnija imala bi mnogo bolja rešenja za Kosovo i Metohiju. Imali smo politiku kao neki za vreme Drugog svetskog rata – treba čekati. Čekati, čekati i čekati. I šta čekamo? Neki iz Drugog svetskog rata još čekaju da se iskrcaju saveznici ne u Normandiju, ne na Siciliju, nego kod nas. Neki naši iz 1999. godine čekaju još stigne ruski S300, ali prošlo je 14 godina. Otići će nam sve to nećemo više imati zašta da se borimo. Danas se za Kosovo ne gine jer samo suludo može da se gine. Danas se za srpsko Kosovo glasa jer dobijaš svoju vlast i svog predsednika zajednica srpskih opština.
Ovo zašta se vi zalažete će dovesti do toga da severna Kosovska Mitrovica može da bude albanska vlast. Albanska vlast ako Srbi ne izađu, biće albanske i muslimanske partije na vlasti. I šta ćemo mi posle toga da radimo? Mi naravno to ništa ne priznajemo. Izvinite, ali vi ste se žalili da ne pričam o Kosovu. Evo sada hoću da pričam o Kosovu.

Gospodine Samardžiću hoćete li dopunsko pitanje?
Izvolite gospodine Samardžiću.