Trenutno imamo 153 preduzeća u restrukturiranju, sa preko 50.000 zaposlenih. Pored toga, imamo još 419 preduzeća koja su ingerencija Agencije za privatizaciju, u raznim fazama privatizacije, od pripreme, aukcija, tendera, gde odluka nije donešena itd, sa još 35.000 zaposlenih.
Pore toga, imamo i oko 550 preduzeća društvenih koja su u stečaju. Onda imamo još 911 preduzeća u kojima država ima neko manjinsko vlasništvo. To je jedan ogroman portfolio, potpuno smo ga zapustili i nismo se njime bavili. Na godišnjem nivou, to sam rekao malopre, po proceni Svetske banke, ona nas koštaju, odnosno poreske obveznike koštaju 750 miliona dolara. To Srbija jednostavno više ne može da izdrži. To je cena neodgovornosti u prethodnim godinama, koja nas je i dovela u ovo stanje. Guranjem glave u pesak i izbegavanjem problema problem samo postaje veći, nikako manji.
Mi smo prišli ovom poslu jako ozbiljno. Od početka septembra smo već krenuli u izradu tih ličnih karata, koje u suštini sadrže popis imovine tih preduzeća i njihovu procenu, popis obaveza, da vidimo ko su kupci, ko su dobavljači, da bi mogli da snimimo stanje tih preduzeća, jer možete lečiti samo ono za šta znate gde je problem. Bez toga jednostavno ne ide. Ne može se privatizovati nešto, a da ne znate ništa o tome. Nije domaćinski na takav način uopšte da se ponašamo.
Imali smo velike otpore u tom postupku prikupljanja stvarnih informacija. Uspeli smo polako da prebrodimo neke najvažnije probleme i da polako ulazimo u fazu gde dobijamo podatke koji su više-manje kvalitetni, nakon čega može da se pristupi sagledavanju stanja, odnosno rešenja problema tih preduzeća.
Suština je da nas je to neodgovorno ponašanje tokom ovih godina dovelo u situaciju da je država izgubila kapital u tim preduzećima. On je postao negativan, što znači da imamo više dugovanja nego što ima imovine. Zbog toga smo i pristupili paralelno izradi novog zakona o privatizaciji, koji treba da bude transparentan, koji jasno utvrđuje odgovornost, koji utvrđuje jednostavne postupke i koji utvrđuje rokove. Fokus je na dve reči – transparentnost i odgovornost, a posebno odgovornost državnih službenika. Takođe i Zakon o stečaju treba da reši određena pitanja kako bi mogli da završimo ovaj proces.
Nažalost, kapital smo izgubili. Međutim, postoje velika dugovanja koja ta preduzeća imaju i ona su uglavnom prema državnim poveriocima, tako da ćemo morati ići u postupak konverzije tih dugovanja u kapital, da očistimo ta preduzeća i da ih onda ponudimo investitorima, domaćim ili stranim. Podvlačim još jednom – domaćim ili stranim, koji će ih preuzeti, koji imaju tržište, bave se tom delatnošću, koji će znati da zaposle pravi menadžment, koji će znati kako da izvedu ta preduzeća na pravi put. Poreski obveznici, građani Srbije to više ne mogu da nose. Mislim da građani Srbije razumeju ovo.
Vlada je takođe svesna položaja radnika koji je jako težak, jer nakon deset godina zapuštenog stanja i ne može biti drugačiji, nego težak. Država je spremila i socijalne programe i programe po kojima će pomoći tim ljudima, ali moramo konačno da se suočimo sa problemima i da ih rešimo. Ova Vlada je odlučna da tome pristupi na takav način i mi ćemo ove probleme i rešiti. Mislim da građani Srbije to razumeju, da povlačimo nepopularne poteze jednostavno zato što to tako mora i zato što će nam posle toga biti bolje, jer bez toga neće biti ni privrednog rasta, ni pratećeg rasta zapošljavanja.
Uveren sam da kada sprovedemo ove planove koje imamo na odgovoran način, da ćemo na kraju uspeti, da ćemo rešiti taj problem i da ćemo iz jedne gubitničke situacije, gde nam ova preduzeća vuku novac iz budžeta i koštaju nas sve, preći u jednu dobitničku situaciju, gde će to biti motor razvoja i rasta. Ubeđen sam da ćemo uspeti.
