Gospodine predsedniče Skupštine, vi možete meni da date reč ali morate prvo da oduzmete reč govorniku koji govori ili da mu skrenete pažnju da stane.    Dakle, hoću sada da odgovorim.
Naime, gospodine predsedniče Vlade postavio sam vam to jednostavno pitanje samo zato da bih razbistrio ili doprineo razbistravanju jezika i objašnjenja oko svega ovoga. Ceo problem sa Srbima na Kosovu jeste što oni zapravo osećaju i znaju šta Vlada radi ali Vlada to neće da im kaže. Njima je jasno, razume se, nisu oni nepismeni politički i živeli su 14 godina u vrlo teškim prilikama. Njima je jasno da se ovi izbori održavaju po zakonima Kosova i jasno im je da je to rešenja podržala Vlada Srbije. Jasno im je da će tim izborima biti ukinute institucije koje su do sada postojale i koje su bile direktno vezane za deo sistema lokalne samouprave Srbije. Jasno im je da prelaze iz jedne države u drugu.
Dakle, nisu oni u problemu oko toga šta se sa njima događa i ko im radi o glavi, ali njima smeta što Vlada to ne kaže. I što Vlada kaže sledeće, ono što ste vi sada ponovili – nećemo priznati nezavisno Kosovo. Znate šta, možda postoji vaš dogovor sa tim novim suverenima Srbije počev od Nemačke, to sam sad čuo da je Nemačka novi suveren Srbije jer je ona rekla da postoje pravne institucije pa je to tako, pa ste se i vi tako ponašali i u prvom i u drugom mandatu.
Može da se dogodi da oni i neki drugi zahtev podnesu i ostatku Srbije pa da se isto tako mi ponašamo. Znate taj problem je u jasnom stavu, a problem je sledeći i oni ga vrlo dobro znaju. Ako je to tako, onda vi to recite, ali nemojte da poturate kukavičije jaje njima. Znači, oni treba svojim glasovima da potvrde da ulaze u drugu državu, da menjaju institucije države Srbije za institucije države Kosova. Dakle, da oni glasaju za to, a da vi ostanete čisti pred istorijom pošto vi bože moj tvrdite da ne treba da priznate nezavisnost Kosova.
E, o tome se radi. Zato je pitanje kratko i jasno, ne bili ste vi konačno rekli o čemu se radi. Ali, vi se bojite da ako to kažete da će vam pasti smokvin list i da će car biti go. Pa neka bude go zato što svi znamo šta radite. Eto, o tome se radi i zato je to pitanje tako jednostavno. Na tako jednostavno pitanje ne možete da odgovorite. Pričate veliku priču o istoriji, o angažmanu, o knjigama, o profesorima itd, i to nema veze sa ovim. Vi znate da sam lično, praktično u toj temi od 2001. godine, nezavisno od moje profesije.
Da bih vam dao mogućnost da još jednom nešto kažete, postaviću još jedno pitanje, koje je važno gledajući te izbore. Naime, opet je jednostavno. Da li vi kao Vlada Srbije imate ili ćete imati bilo kakav uvid u brojanje glasova i u iskazivanje rezultata ovih izbora? To me prosto zanima zato što u tim vašim dogovorima sa Prištinom, koji nisu tako da kažem transparentni, ne piše u sporazumu i u planu implementacije. Nije jasno na osnovu čega će centralna izborna komisija proglasiti rezultate, i da li su oni podložni kontroli, bilo kakvoj kontroli od naše Vlade ili neke sene službe?

Predsednik Vlade.

Dobar dan gospodine predsedniče. Znate šta, sada kada slušam šta vi sada govorite, čini mi se kao da ste nevini, kao da ste se prvi put suočili sa pitanjem KiM. Jel mogu ja samo da pitam ovde prisutne narodne poslanike. Kada je proglašena nezavisnost KiM? Koje godine je to bilo? Ko je tada bio na vlasti? Da nije možda stranka vaša gospodine Samardžiću? Šta ste preduzeli gospodine Samardžiću?
Vaša je obaveza po Ustavu da preduzmete za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Šta ste vi preduzeli, osim što ste polomili trafike i zapalili ambasade? Šta ste preduzeli? Što niste pokrenuli? Jel ste imali vojsku. Što niste izvršili mobilizaciju? Valjda je vama jasno da mi Kosovo možemo da povratimo samo ratom. Nemojte da lažete ovaj narod i da im pričate svašta. Kada se povede u rat onda dezertiraju. Kada je rat, za rat se javljaju, za juriš se javljaju najbolji. Kada je mir, za juriš se javljaju najgori.
Zato dame i gospodo, da vam kažem jednu stvar, nije Angela Merkel sa mnom sedela u istoj poslaničkoj grupi frakcije, znači IPP. Sa vama je sedela dame i gospodo, u IPP. Nije Madlen Olbrajt sedela sa mnom, nego je sedela sa vama iz DOS kada ste dolazili na vlast 2000. godine. Kome vi sada to kažete, smokvin list će da padne. I vi ste čisti pred istorijom.
Da vam kažem jednu stvar, možete vi da pričate o Miloševiću šta hoćete, ali on je bar pokušao da brani Kosovo. Vi kada je nezavisnost Kosova proglašena, vi ste se toliko naljutili da ste srušili Vladu, i time ste ostali čisti pred istorijom. A da ne govorim o drugim pitanjima koja su vezana za neke druge delove naše zemlje.
(Narodni poslanik Miloš Aligrudić, dobacuje sa mesta, ali se ne razume, a narodni poslanik Zoran Radovanović, sa mesta dobacuje: Ćuti bre seljačino jedna.)
Bez žustrine i bez polemike. Mi polemišemo …
(Predsednik: Molim sve kolege da nemamo takve ispade.)
… gospodin Aligrudić i ja smo tu već godinama, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Samo hoću da vam kažem sledeće.
Ne sporim se ja sa vama, šta bi bilo možda najbolje za Srbiju, šta bi bilo najpravičnije, šta bi bilo božansko rešenje, ali se sporimo oko toga da ne možete narod zvati na žrtvovanje za nešto za šta unapred znate da nije moguće. Treba narod naš da preživi. Jer, ako oko Gračanice više nema Srba teško ćemo ikada moći više da se pozivamo na tako nešto. Zato pozivam Srbe sa KiM da ne slušaju političare koji gledaju u ovome da samo dobiju političke poene, nego da misle o sebi, da misle o sebi i svojoj sudbini, jer neće sutra da dođe ni Koštunica, ni Dačić, ni bilo ko drugi da vas puško brani, nego ćete vi sami morati da se branite dole. Ne daj bože. Izaberite svoju vlast. Onaj ko ne uzme vlast kad mu se nudi, proći će kao DSS.

Gospodin Samardžić.

Gospodine predsedniče Vlade, vi ne da ste izgubili samo kompasa u politici, nego ste izgubili glavu danas, jer ne odgovarate na pitanja, a ono što govorite ponovili ste ovde bar 30 puta na različita pitanja. Vi imate refren, imate ploču koju ste stalno okrećete, to je pokvarena ploča, ali upotrebite je kada je potrebno da zamajavate, kao što i ove Srbe zamajavate sa vašom pričom.
Ponovo poredite neuporedive stvari. Mi poznajemo u istoriji fenomene okupacije i secesije, i svega toga, i na to nekada ne može da se utiče. I Srbija i Vlada Srbije na to ne može da utiče. Ono što može da se utiče jeste da se dobrovoljno to ne prihvati. Dakle, ovde imamo jedan iznuđeni akt koji vi poredite sa jednim dobrovoljnim voljnim političkim aktom, a to je potpis na Sporazum o normalizaciji odnosa koji predaje Srbiju Kosovo. To je ta razlika gospodine Dačiću koji ne znam da li ćete razumeti. Ali, to vi radite. U tome je problem i u tome je ta glavna razlika. Znači, vi ste na vlasti, svaka čast, ali ste upotrebili sva sredstva da na njoj ostanete, i to tzv. međunarodnoj zajednici tj. zapadnim zemljama dajete plezir koja će vas pomoći da ostanete na vlasti. Demokratska stranka Srbije je imala takav izbor ali ga nije preuzela.
Kada je o izboru reč, gospodine Dačiću, i kada je o izborima reč, da ipak treba imati neko pravo izbora, treba da postoji. Zašto vi stalno umesto tih Srba govorite? Kao prvo, oni su građani Srbije. Treba da uživaju sva prava po zakonu, pa i prava primanja koja primaju od Republike Srbije. Znači, vi umesto njih i u Briselu i ovde u Skupštini govorite šta je njihov interes. Pa dobro nisu oni maloletni. Oni su 14 godina živeli pod tim uslovima pod kojima žive, pa su se opredelili da nastave da žive, a Srbija je obavezna da ih pomogne u tome. Dakle, od visokih političkih pitanja i zaštite prava, pa sve do finansiranja.
Sada ste vi odjednom došli do zaključka da su Srbi na Kosovu teret svima nama ovde u Beogradu i u Srbiji, i da treba tog tereta da se otarasimo kao bube na reveru da bismo otišli u EU, a da biste vi ostali na vlasti zato što biste postali favoriti takve jedne strukture. Nemojte tu činjenicu da pokrivate raznim pričama koje nemaju veze sa temom o kojoj govorimo.

Narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su svima u Srbiji jasni prioriteti Vlade Republike Srbije.
Jedan od glavnih prioriteta Vlade Srbije, svakako jeste normalizacija odnosa, nastavak dijaloga, mirovni proces i implementacija, i sprovođenje onoga što jeste sadržano u Briselskom sporazumu. Drugi prioritet jeste ekonomija. Ne mogu se realizovati, ne može se realizovati i jedan cilj Vlade Republike Srbije bez ekonomskog oporavka države.
Gospodine Dačiću, moje prvo pitanje, nisam imao nameru da ga postavim, ali ću morati definitivno. Vi ste bili na prostoru KiM i onda kada su mnogi u ovoj sali politiku kada je reč o pitanju KiM vodili iz beogradskih centrala, odnosno iz centrala svojih stranaka u Beogradu, pre svega mislim na dan kada je proglašena jednostrana nezavisnost KiM. Vi ste i pre nekoliko dana, kao premijer Vlade Republike Srbije, bili na prostoru KiM, i razgovarali sa onima koji žive na prostoru KiM smatraju Srbiju svojom državom.
Gospodine Dačiću, moje pitanje je jednostavno. Šta oni sa kojima ste razgovarali misle?
Moje drugo pitanje. Vlada Republike Srbije je pre izvesnog vremenskog perioda na otvorenoj sednici Vlade otvorenoj za javnost izašla sa vrlo jasnim predlogom seta ekonomskih mera, i ja želim da kažem da mi smatramo da to pokazuje da je Vlada na jedan odgovoran i ozbiljan način sagledala ono što jesu aktuelni problemi danas, i da je ponudila odgovorna rešenja koja jesu u interesu građana, a koja nisu na teret onih socijalno najugroženijih kategorija stanovništva.
Rekao bih da je ovaj predlog jedan deo sveobuhvatnog i sistemskog odgovora na ono što jesu evidentni problemi danas i to pokazuje da Vlada Republike Srbije ima konkretan i ima jasan plan i da ovaj predlog nije ni programska nije ni politička, ni ekonomska proklamacija, imate vrlo jasno izračunate, precizno definisane ciljane rezultate koji će biti realizovani u narednom vremenskom periodu. Dakle, ovaj predlog je realnost i jeste stvarna potreba za koju svi mi zajedno treba da se zalažemo.
Nekoliko je karakteristika ovog seta ekonomskih mera. Tu su, pre svega, racionalno ponašanje, domaćinsko trošenje, restriktivnost, odnosno ušteda na nivou države treba i mora da bude prioritet prioriteta, jer ne može se štedeti tamo gde nema, već tamo gde ima, dakle, ušteda na nivou države.
Vlada je pošla sama od sebe i pokazala nam svima koliko odgovorno moramo u tom pogledu da se ponašamo u narednom vremenskom periodu. Želim da kažem da ovo jeste hrabar i ekonomski, ali i politički potez koji treba da vodi ka ozdravljenju privrede.
Moje drugo pitanje, gospodine Dačiću, takođe za vas, koji su to, mi ćemo ovaj set ekonomskih mera imati formulisan kroz zakonske predloge, izmene i dopune zakona ovde pred republičkim poslanicima u Republičkom parlamentu, ali nakon usvajanja toga, koji su to naredni koraci Vlade Republike Srbije koji će voditi ka ekonomskom oporavku i ekonomskom ozdravljenju države.

Hvala.
Reč ima gospodin Dačić. Izvolite.

Najkraće, naravno da su građani Kosova i Metohije, odnosno Srbi koji tamo žive, pre svega, kao i kod nas ovde naravno kada su izbori u nekoj od opština, trenutno meta međustranačkog nadmudrivanja i prepucavanja. Mislim da je najveći broj njih je shvatio da ovde nije reč o tome koja će sad stranka da pobedi na tim lokalnim izborima, nego da je reč o jednom, ima li država plan ili nema? Šta mi hoćemo i kojim putem hoćemo nešto da postignemo? Mi smo jasno rekli koji je plan. Lokalni izbori, zajednica srpskih opština i borba za dalje, za naša prava i za pravedno rešenje kosovskog problema.
Ako ima neko neki drugi plan, ako misli da taj plan može da se izbori za legalitet i legitimitet na međunarodnom planu, pre svega, a zašto kažem na međunarodnom planu? Zato što, valjda je svima nama jasno da mi ovde možemo da se dogovorimo šta god hoćemo, ali od naše odluke do realizacije svega toga, dugačak je put. Stalno ponavljam, ne treba da potcenjujemo naše snage, ali ne treba ni da precenjujemo naše snage.
Ako neko misli da je rezolucija u Narodnoj skupštini dovoljna da vrati Kosovo i Metohiju u ustavne okvire, mislim da taj stvarno ne zaslužuje na ozbiljan način da se bavi politikom, više spada u neka romantičarska društva koji misle da je istina ono sve što oni misle.
Ponoviću još jednom, nemojte mi zameriti, kada je Rusija ušla u Čehoslovačku šezdesetih godina, komitet partijski u Kolašinu je zasedao i zaključili su da Rusija mora odmah da se povuče iz Čehoslovačke. Onda se javio jedan i rekao - šta ako se ne povuče? Predsednik kaže – zakazaćemo ponovo sednicu.
Pričaću vam stalno, zato što vi stalno zakazujete taj komitet, a moramo da shvatimo da taj komitet više ne postoji, niti ga iko više nešto pita. O Kosovu danas se raspravlja svuda u svetu, jedino izgleda ne smemo mi da raspravljamo o tome i da dajemo ideje kako da se to pitanje rešava.
Znači, moje mišljenje u različitim delovima, postoji različito usmerenje, odnosno opredeljenje ljudi. Vrši se veliki pritisak, mnogo se veći pritisak vrši da se izbori bojkotuju, nego da se izađe na izbore. Mnogo se veći pritisak vrši, politički pritisak. Vi znate da postoji ideja o kojoj govore vaši predstavnici DSS dole na Kosovu i Metohiji, SRS, da svima koji izlaze na izbore da dele keče. Zašto? Mislite da to nije veća pretnja od nečeg drugog?
Kada je reč o ekonomskim merama, ovde su ministri, ovo je samo prvi deo onoga što mislimo da treba da se uradi. Nema uspeha ako se baziramo samo na štednji, mora da se neguje politika rasta, zato mislim da će sada uslediti mere koje upravo treba da podstaknu rast.
Bilo je jedno pitanje danas, mislim da je gospodin Marković to pitanje postavio, znate, mi smo toliko kredita uzeli iz inostranstva, koji su bili investicionog karaktera, govorili smo o tome da će oni da podstaknu naše javne radove, a nismo imali ni 1% društvenog rasta, nismo imali rast industrijske proizvodnje. Zašto? Zato što taj posao nisu radile naše firme, ili su ga radili po dampiškim cenama, stranci dobiju poslove i za upola ili za 60% vrednosti posla daju domaćim firmama. Od toga, osim što ćemo dobiti same objekte koji se grade, što ćemo otplaćivati kreditom, naša privreda nema nikakvog efekta.
Slažem se da ovo mora da bude jedan set mera, ali kao i kada je u pitanju Kosovo. Mi možemo da gledamo mirno kako tonemo u živo blato, ili ćemo nešto da preduzmemo pre nego što bude kasno i zato smo i doneli odluku da su dve ključne politike naše Vlade, evropske integracije zato što je to dobro za Srbiju i drugo, ekonomska stabilizacija, odnosno konsolidacija javnih finansija i rast zaposlenosti i životnog standarda.

Reč ima gospodin Milićević. Izvolite.