Zahvaljujem.
Gospodine Dačiću, u potpunosti se slažem sa vama. Štednja jeste dobra u periodu kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize i dobro je da se štedi na nivou države, ali štednja sama po sebi nije dovoljna. Moramo naći način kako da se razvijamo, da povećamo prihode, da stvorimo, poboljšamo investicionu klimu, da stvorimo atraktivan investicioni ambijent i da nastavimo sa strukturnim suštinskim reformama, bez kojih nećemo moći da osetimo pozitivne efekte.
Investicije i projekti jesu rešenja i to jeste način da se Srbija razvija, tu ste potpuno u pravu. Tokom prethodnog vremenskog perioda, imali ste i značajne međunarodne posete u cilju privlačenja stranih investitora. Pre nekoliko dana otvorili ste i srpski investicioni dan u Londonu.
Moje sledeće pitanje je vrlo konkretno, da li je i u kojoj meri poboljšana, kakvo je vaše mišljenje, investiciona klima u Srbiji danas i šta je to što Vlada Republike Srbije može da učini, šta je to što mi kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije možemo da učinimo da bi stvorili što atraktivniji investicioni ambijent u Srbiji koji će biti daleko privlačniji za strane investitore?

Reč ima gospodin Dačić.

Iskreno rečeno, profit je glavni podsticaj za strane investitore. Niko od stranih investitora ne dolazi u Srbiju da bi spasio Srbiju, nego da bi nešto zaradio i to je valjda normalno, nisu oni iz humanitarnih organizacija nego ima svoju kompaniju.
Sa druge strane, da li će neko doći da radi u Srbiji zavisi pre svega od političke stabilnosti i zavisi od toga kakve ljudi asocijacije imaju kada se spomene uopšte reč „Srbija“ u međunarodnim odnosima. Zato je za nas ključno pitanje pozicioniranje Srbije, imidž Srbije, da li Srbija predstavlja neki faktor ili ne u međunarodnim odnosima.
Ako želite da vam dam iskren odgovor, mislim da smo tek na početku jednog potpuno drugačijeg pozicioniranja, nego ono što je bilo u nekoliko proteklih decenija. Zato i nivo i obim stranih investicija, naročito ovih direktnih, nije naročito velik, čini mi se, u ovim godinama, ali moramo da radimo isto tako i na podsticanju domaćih investicija.
Ono što je sigurna ocena, od koje niko ne može da pobegne, to je da je slika o Srbiji danas mnogo bolja nego što je bila. Samo tako možemo da…
(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)
Ne znam ko je to sada rekao i dobacio. Sumnjam na, nije bitno na koga sumnjam.
(Srđan Milivojević, s mesta: Na nas se uvek sumnja.)
To je opravdana sumnja. Šalim se, naravno.
Svako će da kaže za svoju vlast da je najbolja. Nije to bitno. Ja bih voleo da Srbija danas može da bude značajnija u međunarodnim odnosima nego što su neke male, pigmejske, patuljaste države iz našeg okruženja, koje ne predstavljaju nikakav strateški interes za te velike zemlje u regionu, ali su se one za to izborile, a mi smo ostali negde po strani i izgubili smo svaku moguću podršku, bez koje ne možemo da rešimo problem. Ako želite da rešite neki problem, osnovni pristup jeste da utičete na one koji donose odluke. Mi, nažalost, nismo mogli odlučujuće da utičemo na one koji su donosili ključne političke odluke o sudbini bivše Jugoslavije. Bez ove promene možemo mi da pričamo šta hoćemo, neće biti stranih investicija, jer je Srbija jedno vreme bila praktično parija u Evropi. Mi smo bili nedodirljivi. Vreme je sada drugačije i zato ne smemo da propustimo šansu. Dve su šanse propuštene – Dejtonski sporazum, Peti oktobar. Ako ovo propustimo, ne znam kada će doći sledeća. Hvala.

Reč ima gospodin Milićević. Izvolite.

Iskoristiću priliku samo da se zahvalim na odgovorima i neću više trošiti vreme kako bih omogućio i ostalim kolegama i koleginicama da postave pitanje. Hvala.

Kao što vidite, gospodine Milićeviću, vaš govor dočekuje se sa aplauzom sa obe strane. To je dobro.
Reč ima gospodin Veselinović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, veliko hvala na uviđajnosti gospode iz pozicije što ćemo večeras moći da postavimo jedno pitanje.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo ministri, gospodine Dačiću, kako ste rekli – male pigmejske države u okruženju? Da li vi, predsedniče Vlade, verovatno ne uvažavate naše mišljenje, mislite da su subjektivna, ali pretpostavljam da uvažavate mišljenja Svetske banke? Po prekjučerašnjem izveštaju Svetske banke, „doing biznis 2014.“, sve te male pigmejske države su ispred nas, uključujući i Kosovo koje ne priznajemo zajedno, da li je tako, po svim merljivim parametrima koje Svetska banka ima. Dakle, po tom izveštaju Srbija je po uslovima poslovanja pala za sedam mesta, gospodine Dačiću, od vremena od kada ste vi preuzeli mesto premijera i cela koalicija. U oblasti plaćanja poreza je otežala poslovanje, jer je povećala komparativni porez, gospodine Krstiću, vi ste to verovatno znali kada ste preuzimali palicu ministra finansija, znali ste da je prethodni ministar povećao poreze malim i srednjim preduzetnicima. Povećavao je, naravno, i porez na dobit.
Dalje, ima tu desetak parametara. Kada je reč o pristupu struji, ministarka Mihajlović, tu smo pali za 10 mesta. Kako ste to, gospođo Mihajlović, uspeli? Kako ste uspeli da vaš ministar ni račune tri meseca ne može da izda i da pošalje uredne platišama? Kako ste uspeli, ovo je zvaničan izveštaj, da mogućnost priključenja na struju u Srbiji padne, da Srbija padne za 10 mesta na ovoj rang listi. To je jedan od vrlo bitnih uslova da bi neko mogao početi poslovanje, da ima struju.
Pitam, naravno, i ministra Radulovića – koliko će radnika tačno biti otpušteno u narednom periodu, 30, 50 ili 100 hiljada? Ovih dana ste davali različite informacije.
Ministra Krstića pitam – da li ste, gospodine Krstiću, mimo povećanja PDV, što je neko neki dan rekao, to bi i moja baba znala, povećati PDV sa osam na deset posto na hranu, na mleko, na sve ono što obični građani korist? Da li još neku meru, kompjutere, recimo, sa osam na 20, usluge u ugostiteljstvu sa osam na 20, imate kojom bi se sledeći izveštaj Svetske banke popravio? Da li imate neke planove na tom planu?
Gospođo Dejanović, pošto ste večeras tu, izuzetno sam vas cenio, vrlo ste kvalitetno obavljao posao predsednika Skupštine, vrlo smo nezadovoljni, verovatno i cela opozicija i građani, kako vršite posao ministra zdravstva. Ne rade aparati, CT, mamografi, nema lekova, uvozimo, da li je tako, kineske zaliske. Nemam ništa protiv kineskih zalisaka, ali zaista imamo ozbiljne probleme u zdravstvu, gospođo Dejanović. Hvala.

Postavili ste pitanja velikom broju članova Vlade. Sada ćemo videti ko će dati odgovor.
Reč ima ministarka Mihajlović.

Odgovoriću na onaj deo, nevezano samo za mogućnost priključenja električne energije. Potpuno se slažem da svi treba da imaju mogućnost da se priključe. To zašto je to palo za 10 mesta jeste svakako, rekla bih, razlog funkcionisanja same EPS i pokušaj da problemi koji postoje i koji su uočeni davno, a tiču se priključenja električne energije, vlasništva, i ko gradi, ko plaća, ko postaje vlasnik itd, nešto što ćemo mi promeni izmenom i dopunom Zakona o energetici, koji će ići u javnu raspravu i završiti se do kraja ove godine. Dakle, tu ste potpuno u pravu. Taj problem se ne dešava samo kod nas. Dešava se i na drugim mestima.
Nisam srećna što je to tako, kao što nisam srećna zbog toga što „EPS Snabdevanje“ nije formirano u decembru 2012. godine, nego je osnovano avgusta 2013. godine. To su stvari u kojima se EPS nije snašla, jer upravo mogućnost priključenja električne energije, recimo, da ne govorimo o preduzeću koje sam pominjala, jeste jedna od osnovnih stvari koja je neophodna kada već otvaramo tržište i kada pričamo da ćemo sledeće godine imati potpuno drugu situaciju.
Pokušali smo, kao Vlada, da donesemo određene odluke, da se te odluke brže sprovode. One nisu bile brže sprovedene. I dalje imamo EPS koji nije pripremljen za izlazak, odnosno za otvaranje tržišta. Kao što se tiče „Srbija gasa“, koji će ući u reformisanje, tako će i EPS morati da promeni način funkcionisanja. Vlada će vrlo brzo doneti dodatne mere. Ono što radi država, što radi ministarstvo, što je moja obaveza, jeste da izmenimo Zakon o energetici, da u tom smislu imamo drugačije vlasništvo kada govorimo o priključku na mrežu i o tome ko će biti vlasnik.
Najveći problem, trenutno, imamo upravo sa investitorima koji treba da ulažu i da grade u obnovljive izvore energije, bilo da su u pitanju vetroparkovi itd, upravo je taj problem kod mogućnosti priključenja. Duboko verujem da će izmenom zakona te stvari biti rešene.

Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.