Nemojte vređati narodne poslanike. Vas niko nije vređao i to što radite sada je zaista brutalno kršenje Poslovnika. Jer, ako se mi kao kolege jedni o drugima tako budemo izjašnjavali, šta će ljudi misliti? Onda naravno to ne da ne doprinosi dostojanstvu Narodne skupštine, nego mnogo govori o svima nama kao ljudima.
Zaista mislim da mi, pre svega kao narodni poslanici, treba da pokušamo da međusobno pokažemo maskimum poštovanja. Šta mislimo o zakonu, šta mislimo o Vladi, o ministrima je jedna stvar, ali da iznosimo jedni o drugima tako teške kvalifikacije… Zato vas molim da vodite računa šta govorite.

Gospodine predsedavajući, niste slušali sve govornike iz poslaničke grupe Srpske napredne stranke. Da ste slušali, narodni poslanik koji trenutno nije u sali se obraćao poslaničkoj grupi Demokratske stranke, čitajući navodno SMS poruke. Čovek koji je doktorirao u Blacu, u kome čak nije predviđena ni sudska jedinica, a predaje u Kosovskoj Mitrovici, u kojoj nije predviđen osnovni sud.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Citiraću, gospodine predsedniče, ako niste čuli možda s početka zbog galame, prvu rečenicu uvaženog kolege koji je govorio pre mene. „Koristiću vreme poslaničke grupe da bih govorio o amandmanu“. To je jedino što je rekao o amandmanu. Sve ostalo je bilo o Srpskoj naprednoj stranci, analizirajući kolege ko je gde, kako i šta doktorirao ili šta je uradio.
Ako ćemo da napravimo takav manir i ako ćemo skupštinsku govornicu da koristimo u takve svrhe, ako ćemo se javljati po amandmanu, a govoriti i insinuirati nešto, a niko od kolega iz Srpske napredne stranke nije eksplicitno pomenuo ime nijedne poslaničke grupe, a to što se neko nalazi povređen, uvređen, to što se neko nalazi prozvan u katastrofalnoj reformi pravosuđa, i to katastrofalnoj ne samo zato što je Srpska napredna stranka ocenila da je katastrofalna, već zato što je međunarodna zajednica ocenila da je katastrofalna i to imate u svakom izveštaju…
(Predsednik: Samo vas molim da se prilikom povrede Poslovnika ne bavimo replikom.)
Zbog toga, molim vas da ovu raspravu uvedemo u normalne tokove i da raspravljamo o sudovima, odnosno o mreži sudova. Hvala vam.

Potpuno se slažem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, po Poslovniku.

Povređen je član 107. stav 1. i 2. Niko nema pravo nikoga da ovde vređa, pogotovo vrsni intelektualci koji su bili na svim funkcijama u poslednjih 10 godina i znamo kakvi su rezultati tog rada.
Dakle, predsedniče, skrenuli ste mu pažnju, ali to je trebalo i opomenuti. Ne može se u Narodnoj skupštini, u ovom zdanju niko vređati, bez obzira na bilo kakve stvari. Mislim da gospodin koji je tako nešto izjavio zaslužuje opomenu. Hvala.

Na član 3. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Slobodan Veličković, Ljubica Milošević i prim. dr Ninoslav Girić i zajedno narodni poslanici Snežana Stojanović Plavšić, Aleksandar Pejčić, Živojin Stanković i prof. dr Miodrag Stojković.
Prvi za reč je prijavljen narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministre Selakoviću i predstavnici Vlade. Amandman o kome ću danas govoriti su podneli poslanici opozicije. Isti ovakav amandman su podneli i poslanici iz vladajuće strukture, što govori da imamo jedan politički konzenzus.
O čemu govori naš zajednički, da tako kažem, amandman? Tražimo od vas gospodine da sudsku jedinicu u Vlasotincu imenujete za osnovni sud u Vlasotincu. Postoje mnogi razlozi, navešću jedan od razloga. Na primer, sadašnja sudska jedinica u Vlasotincu na dan 1. januara 2013. godine je imala u radu oko 4.000 nerešenih predmeta, od čega 416 u krivičnoj materiji, preko 1.000 u parničnoj, 2.372 predmeta izvršenja i ostale vanparnične materije.
Očekivani godišnji priliv predmeta je između 250 i 300, u krivičnoj materiji između 800 i 1.000 predmeta, u parnici oko 2.000 izvršnih predmeta i ostalih vanparničnih predmeta. Sudska jedinica u Vlasotincu ima ukupno sedam sudija, od čega četiri u parničnoj i izvršnoj materiji, dva u krivičnoj materiji i jednog u vanparničnoj materiji.
Kada je reč o ovom zakonu, podržavamo vašu odluku što ste osnovali Osnovni sud u Lebanu, ali kada spomenemo pokazatelje i kada je reč o predmetu, broju stanovnika, videćete da su ekvivalentni. Predlažemo da Opštinski osnovni sud u Vlasotincu bude zadužen za opštinu Crnu Travu i za Vlasotince. Tu imate negde oko 39 hiljada stanovnika. Osnovni sud u Lebanima takođe pokriva negde oko 40 hiljada stanovnika.
Dakle, kada upoređujete sudije, u opštinskom sudu u Vlasotincu i broj sudija u opštinskom sudu u Lebanima, videćete da je isti. Iz tih razloga tražimo da se u Vlasotincu osnuje osnovni sud. Mislim da su čvrsti ovi pokazatelje i argumenti o kojima sam malopre pričao. O tome će verovatno govoriti i moje uvažene kolege.
Imamo ovde jedan politički konsenzus i amandmanski smo reagovali da prihvatite ovaj naš amandman i da se osnuje osnovni sud u Vlasotincu. Hvala.

Reč ima narodna poslanica   Ljubica Milošević.

Hvala gospodine predsedniče.
Kolege i koleginice poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poslanička grupa PUPS je podnela amandman na član 3. stav 1. Predložili smo da se posle tačke 13) doda nova tačka 13a koja glasi – Osnovni sud u Vlasotincu za teritoriju opština Vlasotinca i Crna Trava.
Tačka 32) menja se i glasi – Osnovni sud u Leskovcu za teritoriju grada Leskovca. To smo obrazložili navedenom odredbom Predloga zakona. Predviđeno je da za područje grada Leskovca i opština Vlasotince i Crna Trava mesno bude nadležan Osnovni sud u Leskovcu sa sudskom jedinicom u Vlasotincu.
Smatramo da ovakvo rešenje ne odražava pravu slika stanja na terenu, te da potrebe stanovništva navedenog područja, broj predmeta u radu, broj sudija, ekonomske prilike i konfiguracija terena i te kako opravdavaju osnivanje tj. vraćanje Osnovnog suda u Vlasotincu.
Prema publikaciji Republičkog zavoda za statistiku, opštine i regioni u brojkama za 2012. godinu u Opštini Vlasotince bilo je 5.045 zaposlenih, u Opštini Crna Trava 710, ukupno 5.755. Sa druge strane, Opština Medveđa 1.225 i Opština Bojnik 1.081, što je ukupno 2.306 zaposlenih lica, što je mnogo manje, odnosno 50% manje od broja zaposlenih samo u Opštini Vlasotince.
Ukupne investicije u opštini Vlasotince u 2011. godini iznosile su 77.209.000 dinara. Vlasotince je u 2011. godini imalo 1.514 noćenja turista. U Vlasotincu posluje više industrijskih preduzeća stranih ulagača iz Nemačke, Slovenije i Italije. Medveđa i Crna Trava industriju gotovo i da nemaju.
Teritoriju koju bi obuhvatio osnovni sud u Vlasotincu prostire se na 615 m2, na kojima živi 35,969 stanovnika. Vlasotince je gradsko naselje koje po popisu iz 2011. godine ima 15.835 stanovnika. Od auto-puta E75 Koridor 10 udaljen je oko 8 km. Crna Trava je od Vlasotinca udaljena 45 km i predstavlja pograničnu zonu. Zahvata deo državne granice sa Bugarskom u dužini od 9 km. U toj zoni nalazi se granični prelaz koji je od Vlasotinca udaljen oko 60 km.
Sa stanovišta geografske prilike radi se o brdsko-planinskom području sa dosta razruđenim naseljima. Pojedina naseljena mesta nalaze se na nadmorskoj visini od preko 1.600 m, gde hladni period počinje polovinom oktobra, a završava se početkom maja. Putevi koji povezuju ta naselja sa sedištima u opštinama Vlasotince i Crna Trava u zimskom periodu su gotovo neprohodni.
Ujedno, sudije sadašnje sudske jedinice u Vlasotincu, na dan 1. januara 2013. godine, imali su u radu oko 4.000 nerešenih predmeta, od čega 416 u krivičnoj, preko 1.000 u parničnoj i 2.372 predmeta izvršenja i ostalo u vanparničnoj materiji. Očekivani godišnji priliv predmeta je između 250 i 300 u krivičnoj materiji i između 800 i 1.000 predmeta parnice, oko 2.000 izvršnih predmeta i ostalo vanparničnih predmeta. Sudska jedinica u Vlasotincu ima ukupno sedam sudija, od čega četiri u parničnoj i izvršnoj materiji, dva u krivičnoj materiji i jednog u vanparničnoj.
Ovakvim merilima za određivanje broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima predviđeno je da se osnovni sud može obrazovati ukoliko u njemu radi najmanje sedam sudija, te je stoga taj uslov ispunjen. Sudska jedinica raspolaže sudskom zgradom koja je adekvatno uređena, ima osam sudnica i optimalni broj kancelarija, arhivu i solidnu materijalno-tehničku opremljenost. Hvala.