Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, kada želim da komentarišem neki akt ja uzmem prvo pa ga pročitam od početka do kraja.
Ako neko želi da tumači bilo koji akt koji je izdao VSS ili republički javni tužilac, onda uzme i pročita ga i komentariše ga, ne na osnovu priče interpretacije, parafraziranja tog akta, jer da je taj akt pročitan, videlo bi se da on u funkcionisanju pravosudnih organa Republike Srbije na području AP Kosova i Metohija, za period pre juna meseca 2013. godine i posle juna meseca 2013. godine, gotovo da ništa ne menja, u faktičkom delovanju pravosudnih organa.
O tome ću zaista vrlo rado da uđem i u raspravu, u onom trenutku kada se sa onim sa kim ulazim u raspravu uverim da je to pročitao i da se sa tim upoznao.
Šta je suštinska autonomija, a šta nije, ja cenim od perioda kada je Ustav Republike Srbije donet. Izneto da je u pregovaračkoj platformi u januaru mesecu 2006. godine definisano šta je suštinska autonomija. Ustav Republike Srbije donet je u novembru mesecu 2006. godine.
Da li se Ustav pozivao na neku platformu ili ne, ne uopšte. To što je bila nečija pregovaračka platforma, to je bilo viđenje onih koji su platformu doneli i u jednom trenutku šta bi trebalo da predstavlja suštinska autonomija.
Ako se setite prvog puta pominjanja s moje strane suštinske autonomije, ja sam postavi jedno retorsko pitanje, rekavši, da li je to ono više od autonomije, a manje od nezavisnosti, što je opet bilo teško identifikovati i uobličiti.
Da li su neki sudovi funkcionalni ili ne, to moraju i to kažu sami građani. Da su naši pravosudni organi mogli da deluju na čitavoj teritoriji Republike Srbije, verujem da bi u martu 2004. godine istražni sudija okružnog suda u Prištini koji je tada bio izmešten u Nišu, otišao da izvrši uviđaj, recimo u Čaglavici, Lapljem selu, odakle su ljudi proterivani, ali to se nije dogodilo.
Ne želim da ulazim u priču zašto je to tako, ali jednostavno je da nije.
Kao i kada sada govorimo o sudovima u Kosovskoj Mitrovici, kako zamišljati krivični postupak, ukoliko sudija ne može da odredi pritvor, a potrebno je da se odredi pritvor okrivljenom.
Šta je funkcionalno, a šta nije, to je sasvim drugo pitanje. Šta mi ovim zakonom činimo, a rečeno je u jednom trenutku – vi ovim zakonom činite i nabrojano je nekoliko stvari, mi ovim zakonom pokušavamo da primenimo ono rešenje koje je primenio i ustavotvorac.
Nemojte da se zavaravamo, taj član 182. našeg Ustava, a lično za njega smatram da je dobar član, jeste nešto što nama ostavlja otvorena vrata. Oni koji dobro poznaju dubinski ovu problematiku, znaju recimo da iz bona preko 40 godina niko nije moga ni jedan svoj nalog da sprovede u, recimo, Drezdenu. Mislim da sam dovoljno rekao.
