Poštovani gospodine ministre, potpisnici ovog amandmana traže da se ovaj član briše. To je ovaj član koji određuje da će se osnivanje sudova javnih tužilaca, kao i njihova sedišta i područja na KiM urediti posebnim zakonom. On treba da se briše iz prostog razloga što je ovo protivustavan član i što se bazira na jednom protivustavnom dokumentu, a to je Prvi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
U vezi sa time, mi smo dosta raspravljali i ja ne bih ponavljao našu prethodnu raspravu. Čuli smo sa vaše strane dosta argumenata, a neki od njih se tiču, ne samo tog posebnog zakona kojim će se utvrditi sedišta i područja, nego i vremena do kada će važiti postojanje postojećih sudova na Kosovu i Metohiji koja pokrivaju područje Kosova i Metohije, bolje rečeno.
Ovim povodom bih hteo da nešto utvrdim i tim povodom da vam postavim i određeno pitanje. Vrhovni savet sudstva jednom svojom odlukom iz juna meseca odlučio da se Prekršajni sud, Osnovni sud, i Viši sud u Mitrovici do 1. septembra završi sve postupke koje ima, a one postupke koji mu budu došli do 15. ili 16. jula, to sad nije važno, da ih preda Euleks-u, po članu 2, koji će opet da prosledi ove predmete pravosudnim organima Kosova, i onda ovo što je jako važno za tu tačku 3, koji će raditi po prvom Sporazumu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Znači, to je odluka doneta u junu mesecu koja se može smatrati odlukom o ukidanju tih sudova. Oni će, dakle, do 1. septembra završiti svoje postupke, ostale predmete predati ovamo, i neće imati više šta da rade. Dakle, ceo postupak je zamišljen u smislu transmisije ovih predmeta na pravosudne organe Kosova i direktno poziv na Sporazum.
Sve vreme ovih dana, vi ste oko Sporazuma obilazili kao mačka oko kaše, tvrdili ste eksplicitno da on nije povod ovog člana 12. već da je to jedno rešenje koje u ovoj iznudici itd. itd.
Iz ove odluke se sasvim jasno vidi da je Sporazum osnov svega toga, osim činjenice koju je pomenuo moj kolega Palalić, da se taj Sporazum eksplicitno nalazio i u Strategiji reforme pravosuđa kao okvir unutar koga će se regulisati deo ovog problema.
Gospodine ministre, vi ste kao ministar po svojoj funkciji i član Vrhovnog saveta sudstva. Vama je ova odluka poznata, ne znam da li ste vi bili na toj sednici, da li ste odlučivali, ali u svakom slučaju vi nju dobro poznajete, i niste je ni jednom pominjali tokom ovih više dana rasprave o tome.
Znači, ono što je zapravo trebalo da pokaže da je odluka o ukidanju tih sudova već doneta, i da oni imaju tačno vremenski limit do kada rade, i šta se događa sa predmetima koje oni prime posle određenog roka. To je jednostavno stavljeno ad akta nije pominjano u ovoj raspravi koja, a to jeste, da tako kažem ključna stvar za razumevanje celog ovog postupka člana 12. pa i člana 17. gde se utvrđuje da će sudovi raditi dok se ne donese poseban zakon, i naravno obrazloženja koje takođe to ponavlja. Tu se znači, postavlja pitanje dvostrukog koloseka.
Dakle, imamo jedan put koji drumom, a to je ovaj put praznog prava „jus nudum“. Dakle, jednog dana će se doneti jedan poseban zakon, koji inače Ustav ne poznaje, ali ta diskusija je već obavljena, koju će stvar završiti na povoljan način po naše interese našeg celokupnog sistema, a posebno njegovog dela na Kosovu. Ovaj puta koji ide šumom, on kaže – Vrhovni savet sudstva doneo odgovarajuće odluke kojima se, zapravo, dovršava posao ova tri suda koji su eksplicitno pomenuta u tački 1. Onda imate još odluku Republičkog državnog tužioca za tužilaštva koja rade u Mitrovici da će i oni prestati sa svojim delovanjem do 1. septembra 2013. godine.
Znači, imamo jedan način argumentacije koji se tiče te prazne forme, jednog ubeđivanja našeg javnog mnjenja i poslanika iz budućnosti da će jednog dana taj zakon sve zavrišti. Imate ovu drugu stvar koja je svršena, koja je politika svršenih činjenica, nju je doneo Vrhovni savet sudstva, i još imate jedan dodatni problem po kom osnovu je Vrhovni savet sudstva doneo takvu odluku.
U zakonu o njegovom radu i Zakonu o sudovima, gde se pominje delatnost i domen rada Vrhovnog saveta sudstva, jednostavno ne postoji mogućnost da Vrhovni savet sudstva donosi posebnu odluku o jednoj političkoj odluci, a to je da se ustanovi ovaj Sporazum koji je, zapravo vidimo merodavan okviran za sve to.
Danas je rečena jedna potpuno tačna stvar. Dakle, ako se vi držite člana 182. Ustava i potrebe donošenja ustavnog zakona o suštinskoj autonomiji onda je zapravo taj sporazum sadržaj te suštinske autonomije kako vi to vidite i kako sprovodite. Što se tiče sadržaja suštinske autonomije za koju ste vi pitali da li postoji neki sadržaj sem tog člana 182. koji nikom nije poznat, moram vam reći prvo nešto načelno, da tako kažem, stariji čovek od vas, da nije problem kada neko nešto ne zna, nego kada neko ne pita.
Naime, o tome postoji dokument i vi ga možete čitati i dan danas imate ga u arhivi Vlade Republike Srbije, Platforma za pregovore sa privremenim institucijama samouprave iz januara 2006. godine, definiše na 12 do 14 stranica sadržaj suštinske autonomije za Kosovo. Taj dokument je objavljen maja meseca 2006. godine. Imajući u vidu, taj sadržaj koji je usvojila Vlada i prihvatio parlament gde se o tome raspravljalo, ustavna odredba člana 182. se povodi, dakle upravo tim sadržajem, i nije prazna forma, nego je, prosto jedan za ovu svrhu ustavne odredbe sasvim dovoljan izraz, a iza njega stoji jedan plan iza koga stoje oni politički činioci koji su zapravo i započeli čitavu proceduru ustavne promene.
Tu postoji dakle, više pitanja. Naš pravosudni sistem očigledno je sav izbušen sa ovim stvarima. Em, Vrhovni savet sudstva ne može da donese tu odluku, doneo je odluku. Em, je ta odluka neustavna. Em, ta odluka se ne pominje u čitavoj skupštinskoj raspravi višednevnoj, gde se raspravlja o ovim sudbinskim stvarima za naše pravosuđe kada je reč o teritoriji Kosova i Metohije. Em, se obećava neki poseban zakon koji će to da reguliše, a stvar je već završena.
Imamo čitav jedan koloplet pitanja koja ostaju otvorena i gde se ne samo radi na jedna ne adekvatna način u jednoj vrlo osetljivoj oblasti kao što je pravosudni sistem nego se zapravo baca prašina u oči i javnosti i poslanicima u ovoj skupštini. Kako da kažem diskrecijom i diskretnim načinom ponašanja kada je reč o ovim odlukama koje su već donete.
Dakle, mene zanima zašto je to tako učinjeno? Da li je to način kako treba operisati u ovim jako teškim i delikatnim pitanjima? Ali, i da kažem sledeću stvar. Razume se da naš pravosudni sistem ne bi mogao da funkcioniše na celoj teritoriji Kosova i Metohije, ali ono što je Vlada Srbije mogla da obezbedi od 2008. godine, od momenta kada više ne postoje privremeni organi samouprave na Kosovu, privremene institucije samouprave već su oni pretvoreni nelegalnom odlukom, jednostranom odlukom u nezavisno Kosovo. Da je Republici Srbiji ostalo na raspolaganju u realnom životu samo da upravlja onim prostorom kojim može da upravlja.
Imajući u vidu zvanični stav UNMIK-a i kasnije Euleks-a da oni deluju na statusno neutralan način. Dokaz za to je njihovo priznavanje naših opština, 24 opštine na kojima smo obavili izbore 11. maja 2008. godine, uspostavili našu vlast i njima upravljali u meri u kojoj smo mogli, kao država. Ta se stvar „mutatis mutandis“ odnosi na naše pravosuđe. Mi smo imali dakle i načine i mogućnosti da očuvamo sudove u Mitrovici i nije trebalo sada da nam model događaji koji su se sada silom prilika odigravali južno od Mitrovice, da nam on sada bude model i za severni deo Mitrovice. Ono što ste vi učinili jeste zapravo da ste tu iznudicu na koju se nije moglo uticati preneli i rekli – kad ide jug neka ide i sever. Vidite gospodine ministre to je čisto političko pitanje.
To je sada političko pitanje, ako Srbija preda sever Kosova, ono se dakle tiče ukupnog pitanja, dakle i institucija i lokalne samouprave i sudova i drugih nadležnosti. Ako preda sever Kosova onda je predala celo Kosovo. Ako ne preda sever Kosova, onda ne predaje Kosovo uopšte jer ono južno od Ibra jeste nešto na šta država ne može da utiče u sadašnjem stanju stvari, ali se stvar ne završava.
Ovakvim zakonom i ovakvim odredbama zakona vi zapravo činite isto ono što ste učinili u pitanjima opština. Ove četiri opštine su ovim izborima predate Kosovu. Ceo postupak je izvršen po zakonima Kosova, kao što znate, odlučivali su organi Kosova. Izbore su raspisali organi Kosova. Centralna izborna komisija je tu žarila i palila. Onda nije ni trebalo da se bilo kome žalimo sem njima, razume se. Sudovi Kosova, kako vi kažete su jedini funkcionalni, a ovi naši nisu, pa oni nemaju razloga da se žale, ali uz jedan jasan stav države, da se brani ono što se može čime se pokazuje da se ne pušta ni ono što ne možemo držati.
Ovo pravosuđe je moglo da deluje na severu Kosova sa sudovima u Mitrovici koji su nekad radili, pa su onda bili prekinuti, pa su ponovo radili, pa ih sada naša država poništava ovakvim odlukama. Dakle, ne samo ovim zakonom i ovim odredbama, a konkretno najviše članom 12. i 17. nego i odlukama kao što su one koje sam pomenuo Vrhovnog saveta sudstva i Državnog tužilaštva.
Gospodine ministre, to je obrazloženje zašto mi smatramo da ovaj član 12. i 17. treba da budu brisani, jer u tom slučaju, kao što pokazuju i naši prethodni amandmani ostaje status kvo na delu koji ne može da se primeni, razume se, na celo Kosovo, ali može tamo gde može. Prosto smatramo da je to jedna politika koja pokazuje kako se brane državni interesi, suverenitet, integritet, pa samim tim i ona odredba iz člana 142. da je sudska vlast u Republici Srbiji jedinstvena. Dakle, ako ne prihvatate jedinstvo sudske vlasti onda prihvatite jedinstvo sudske vlasti Kosova na njihovoj teritoriji, a to je ono što piše u tački 10. ovog sporazuma koji pominjete i u Strategiji i u odluci i ona za vas sada postaje merodavna i kao što je rečeno to je vaš doživljaj ili vaše čitanje, vaša percepcija suštinske autonomije, a ne ono što su organi Srbije već usvojili 2006. godine. Hvala vam na pažnji.
