Zahvaljujem gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici, tražiti ću obaveštenje i postaviti pitanja ministru privrede Saši Raduloviću koji je, da ponovimo, rekao da nije političar i da govori istinu. Pa hajde da konačno i čujemo tu istinu.
Dakle, prvo pitanje – ko vas je preporučio na mesto ministra privrede, da li je to bio Savez udruženja stečajnih upravnika Srbije i da li ste i dalje član tog Saveza? Da li su vas kolege stečajni upravnici zadužili da pripremite novi zakon o stečaju?
Prema nacrtu zakona koji predlažete država više ne bi imala pravo da daje licence stečajnim upravnicima već bi to radili sami stečajni upravnici udruženi u Komoru.
Zašto niste pokrenuli postupak javne rasprave? Tek danas ste stavili na sajt Ministarstva privrede da je sutra okrugli sto u Agenciji za privatizaciju, pri tom ste stavili datum 13. novembar, objavili danas 19. novembra. Dakle, nema roka u kome se sprovodi javna rasprava, informacije o aktivnostima koje se planiraju u okviru javne rasprave, nema rokova za dostavljanje predloga, sugestija, inicijativa i komentara kao i drugih podataka od značaja za njeno sprovođenje.
Da li znate da je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika napravljena po Kanadskom modelu, a vi ste jedan deo života proveli u Kanadi. Godine 2004. je formiranje te agencije podržala Svetska banka EBRD i USAID. Ko podržava vaš predlog stvaranja komore stečajnih upravnika i u kojim zemljama postoji takav sistem?
Da li je tačno da je vaša privatna firma „E Market kapital“ koju ste nakon stupanja na funkciju ministra privrede preveli na suprugu, pružala usluge u firmama u kojima ste vi bili stečajni upravnik? Da li osećate moralnu odgovornost prema prevarenim kupcima stanova Delta Legala, pošto disciplinsko veće Agencije za licenciranje stečajnih upravnika protiv vas vodi postupak zbog sumnje da ste prikrivanjem imovine Delta Legala učinili uslugu lažnim investitorima koji su direktno oštetili građane koji svoj novac i dan danas potražuju od te firme?
Zašto uporno izbegavate raspravu pred disciplinskim većem Agencije za licenciranje stečajnih upravnika? Da li ste zbog toga, samo tri dana po stupanju na funkciju ministra privrede, tražili od direktora Agencije za licenciranje stečajnih upravnika da podnese ostavku? Da li je to razlog zbog koga tražite ukidanje Agencije za licenciranje stečajnih upravnika?
Zbog čega vas je i Privredni sud u Beogradu presudom donetom 15. decembra 2011. godine, razrešio sa mesta stečajnog upravnika preduzeća novi autoput?
Na kraju, prošli put vas nismo pitali da li ste po stupanju na dužnost ministra privrede prijavili imovinu Agenciji za borbu protiv korupcije, to ste uradili, već smo vas pitali kako je moguće da sa prihodima koje ste ostvarivali kao stečajni upravnik u 15 firmi, vaša imovinska karta bude prazna? Kada pogledate tu imovinsku kartu zapitate se da li ste vi filantrop ili kockar, ili ste dali netačne podatke, kada nakon tako bogate karijere stečajnog upravnika nemate ni pokretnu ni nepokretnu imovinu.
Pošto sam postavila ova pitanja, takođe od vas, gospodine predsedniče Narodne skupštine očekujem da odgovori stignu u roku predviđenom za odgovore, a to je 15 dana, i nadam se da će pitanja koja sam prošli put postavila raznim institucijama takođe u roku od 15 dana biti dostavljena narodnom poslaniku. Hvala vam.

Sledeći prijavljeni za reč, narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Hvala gospodine predsedniče.
Pre nego što postavim pitanje, hoću da podsetim i moje kolege ali i celokupnu javnost šta je to nikl.
Nikl spada među najotrovnije metale i u rangu je sa uranijumom, sa hromom, sa olovom, sa živom. Preterano izlaganje preteranim količinama izaziva alergije, autoimune bolesti, karcinome svih tkiva i svih organa.
Početak rada ove Vlade izazvan je, odnosno odmah od početka, pratila ga je afera izazvana odlukom Vlade da se ekonomski razvoj Srbije veže isključivo za eksploataciju nikla na njenoj teritoriji. Tada je izrečena čuvena rečenica da nećemo zauvek prodavati i proizvoditi sir i kajmak i paradajz, nego ćemo postati poznati po niklu. Tada je javnost dobila informaciju da je izvesna crnogorska firma „Srbija nikl“ koja u svetu nema referencu na ovim poslovima i nigde nije radila ove posle, dobila pravo da radi istraživanje nikla na teritoriji opština Aranđelovac-Topola i potez Vrnjačka banja-Trstenik i istovremeno Mokra Gora prema Republici Srpskoj.
Potpuno je bilo zanemarljivo što je ovo jedan od najgušće naseljenih delova zemlje. Bilo je zanemarljivo što su tamo poznata izvorišta vode, a voda je nafta 21. veka, bila je potpuno zanemarljiva čiljenica o brojnim, verskim i istorijskim kompleksima, bila je potpuno zanemarljiva činjenica da je to poljoprivredni kraj, a da je poljoprivreda prema strateškim dokumentima Srbije i te kako važna privredna grana.
Ovo pravo na istraživanje, da budem potpuno precizna 2009. godine je dala bivša vlada na čelu sa ministrom Dulićem, ali pošto je to pravo na istraživanje isteklo ovih dana, ova Vlada sa ministrom Bačevićem je konačno pokazala da nema raskida sa štetočinskom politikom u više navrata je to pokazala, ali i sada je to pokazala na ovaj način i proglasila je da je put Srbije, dakle dala je novo istražno pravo i proglasila je da je put napretka Srbije zapravo nikl napredak plus GMO napredak. To je skandalozno.
Tada se uznemirila javnost i stručna javnost na čelu sa Srpskom akademijom nauka koja je bila protiv toga, građani su bili protiv eksploatacije nikla, lokalne samouprave su bile protiv eksploatacije nikla, ali to naravno, nije dotaklo ministarstvo i gospodina Bačevića. Nije ga dotaklo ni to što smo potpisnici Arkus konvencije, ni to što su ga obavezivale odluke i članovi Zakona o zaštiti prirode, urbanističko planska dokumenta i slične stvari.
Sada je javnost sa pravom potpuno uznemirena. Dobili smo informaciju da će 17. novembra na području Opštine Trstenik, u selu Veluće krenuti novo istraživanje iste firme i da će tom prilikom morati da se iseli, ukoliko se uđe u eksploataciju, a eksploatacija je prirodan put istraživanja, 8000 hiljada ljudi iz 12 sela.
Tada je 17. novembra, lokalna samouprava sa zaista vrlo zainteresovanim građanima i celokupnom stručnom javnošću održala skup „Nikl ili zdravlje“. Potpuno je bilo jasno u kom pravcu vodi država, a u kom pravcu vode građani.
Da razjasnimo neke stvari. Firma je zaista dobila istražno pravo, dakle pravo da istražuje, ali istražno pravo prema zakonu znači pravo prvenstva eksploatacije i potpuno je jasno da firma koja navodno uloži 1,2 milijarde evra hoće da te novce vrati i oplodi. To jedino može eksploatacijom.
Sa druge stranke, moram da kažem još jednu stvar. Tadašnje jugoslovenske firme „Geo zavod“ i „Geo sonda“ su uradile potpuno istraživanje ovog terena i one su jasno snimile da tu postoji vrlo siromašan nikl. Zapravo, „Srbija nikl“ ne izvršava istraživanje, ona samo kupuje pravo na eksploataciju i to je potpuno evidentno.
Šta država dobija od ovog posla? Dobija 3% od rudne rente. Sve ostalo dobija firma koja radi eksploataciju. Šta još dobija Srbija? Dobija ogromna jalovišta, jer je ovo siromašna ruda i potrebno je jako mnogo rude da bi se dobio nikl. Ogromna jalovišta ostaju iznad toga, ta jalovišta su puna sumporne kiseline, kiša koja spada spira tu sumpornu kiselinu i zagađuje zemljište, podzemne i površinske vode. Dakle, Srbija dobija te zagađene vode.
Sa druge strane, iz tih ogromnih jalovišta isparava sumpor i sumporna jedinjenja zajedno sa kišom prave tzv. kisele kiše, tako da od Goča, Topole, Mokre Gore od turizma neće biti ništa. Dakle, Srbija dobija bolest, jer već sam rekla na početku kuda vodi izlaganje nikla.
Moje pitanje je za ministra Bačevića – zbog čega je prilikom novog izdavanja rešenja za istraživanje zanemario ono što misle građani, stručna javnost i lokalne samouprave, a na to ga je obavezivao zakon?
Drugo pitanje, koje mi iz DSS postavljamo 16 meseci gospodinu Bačeviću – gde postoji ta savremena tehnologija na koju se on poziva, gde je dala rezultate, tako da mi možemo da odemo, vidimo i kažemo – on je u pravu? Stručnjaci kažu, ne postoji takva tehnologija, sem naučna fantastika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Dragojević. Izvolite.

Dobar dan.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koleginice poslanice, da li vam nešto govore imena „Kozara“, „Balkan“, „20. oktobar“, „Odeon“, „Zvezda“? to su bioskopi u kojima su mnogi od nas doživeli prve sastanke, gde smo odlazili u detinjstvo. Ti bioskopi, nažalost, više ne postoje. To su samo neki od 14 bioskopa „Beograd filma“ u kojima su mnogi od nas proveli mladost, upoznavali se sa velikanima domaće i svetske filmske umetnosti.
No, nakon bestijalne i pljčkaške privatizacije 2007. godine, izvesni Nikola Đivanović, sada sudskom presudom potvrđeni kriminalac a nekada savetnik Mlađana Dinkića, kupio je 14 bioskopa „Beograd filma“ za 9,2 miliona evra. Ni jedan od ovih bioskopa danas ne radi. Tajkunova genijalna ideja da se pet bioskopa proda Ivici Todoriću, vlasniku „Idee“ za 18 miliona evra, odnela je u nepovrat pet legendarnih beogradskih bioskopa. „Kozara“ je pod sumnjivim i nikad rasvetljenim okolnostima izgorela prošle godine, verovatno plamenom privedena nameni da sa umesto bioskopa postane kazino, butik, hiper market ili seks šop.
Ukratko, ni jedan od 14 bioskopa „Beograd filma“ više ne radi. Od 2007. godine pa do danas Ministarstvo kulture se ni jednom jedinom rečju nije oglasilo zbog uništavanja beogradske bioskopske mreže. Gradske vlasti su takođe uporno ćutale, iako sam zajedno sa još nekoliko filmskih radnika pokušavao blagovremeno da ih ubedim da spreče privatizaciju „Beograd filma“. Trudili smo se da im objasnimo i dokažemo kako su „Kozara“, „Balkan“, „Jadran“ i „Odeon“ kulturna dobra od opšteg interesa, kao što su to i beogradska pozorišta, na primer. Kulturna dobra u koje je država decenijama ulagala ogroman kapital.
No, gradska vlast je uvek pokazivala neobjašnjiv ali neprikriven animozitet prema kinematografiji, bioskopima, osim u slučaju nekoliko partijskih ljubimaca, čiji filmovi ionako u bioskopima nisu prolazili nikako. Od kada je kupac „Beograd filma“ kriminalac, pod maskama savetnika biznismena, kreatora Zakona o tržištu kapitala i uzornog privrednika osuđen na 36 meseci zatvora, o bioskopima „Beograd filma“ se i dalje ćuti i ništa se ne preduzima.
Pitanje upućujem ministru privrede, Saši Raduloviću i ministru kulture, Ivanu Tasovcu – šta država, odnosno nadležni državni organi mogu raditi sa preostalim, sada ruiniranim centralnim bioskopima „Beograd filma“, kao što su „Balkan“, „Jadran“, „20. oktobar“, „Zvezda“ i „Odeon“? Može li se dokazano štetna privatizacija poništiti i ovi preostali bioskopi vratiti prvobitnoj nameni? Sredstva za njihovo obnavljanje ne bi bila prevelika i u njihovu obnovu bi se mogli uključiti i Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije.
Delom i zbog uništavanja kako „Beograd filma“, ali i stotina bioskopa u Srbiji, kulturna javnost je onemogućena da gleda domaće filmove, ali i dela evropske kinematografije van šoping molova, gde se pretežno prikazuje američko-komercijalno smeće.
Napominjem da u da u čitavoj Evropi umetnički film počiva na distribuciji u malim, pojedinačnim bioskopima koji su delimično dotirani od evropskih fondova čiji smo mi članovi i čija sredstva su nam dostupna uvek kada ih zatražimo. Privatizacija „Beograd filma“ je bila primer pohlepne pljačkaške decenije koja je iza nas i koja je devastirala srpsko društvo u većoj meri no tokom 90-ih godina, tokom ratova i sankcija. To podržava i činjenicu da je tokom 90-ih u Srbiji radilo 400 bioskopa, a danas ih ima manje od 150.
Pokažimo primerom spasavanja preostalih bioskopa „Beograd filma“ da je uz zajednički napor moguće ispraviti posledice neodgovornog i sebičnog ponašanja, posledice pohlepe i egoizma. Posledice potpune nebrige za interes prema zajednici. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da su posle donošenja Zakona o amnestiji, SNS i ova Vlada stvori atmosferu za eskalaciju nasilja i kriminala u našem društvu. Građani sa pravom pitaju – da li je taj Zakon o amnestiji bio glavni generator, pokretač, motor talasa nasilja i najnasilnijeg kriminala koji je zapljusnuo ulice Srbije poput cunamija? Ovakva eskalacija nasilja na ulicama Srbije nije viđena još od 90-ih godina prošlog veka.
Ljudi koji su bili na izdržavanju višedecenijskih zatvorskih kazni olako se amnestiraju, daju im se pomilovanja. Mene ne bi čudilo da posle pomilovanja uslede i odlikovanja, ali ti ljudi se vraćaju kao počinioci teških krivičnih dela i na to nas upozorava ovaj slučaj iz Leskovca. Šef eskadrona zla iz Zabele ovih dana takođe traži pomilovanje. U medijima se pominju njegove navodne pretnje i navodni demanti pretnji u kojima on navodno državu ucenjuje sadržinom tajnih dosijea. Reč je o Radetu Markoviću, čoveku koji puno zna o svojim saborcima iz 90-ih godina i mene ne bi iznenadilo da i on bude pomilovan. Mada bi po meni bilo mnogo korisnije da se jednom za svagda u ovoj zemlji donese zakon o otvaranju tajnih dosijea, kako niko nikada više ne bi mogao da preti da će ucenjivati državu sadržinom tajnih dosijea.
Nažalost vaše gromoglasne izjave, najave o obračunu sa organizovanim kriminalom i narkodilerima pretvorile su se u tihi šapat i tepanje kriminalcima i huliganima, jer huligani i kriminalci u ovoj zemlji će odlučiti kada će biti parade ponosa, derbija, izbora i u takvim okolnostima građani su bili prinuđeni da se samoorganizuju u borbi protiv narkodilera.
Pitam – da li će iko od nadležnih državnih organa, predsednika Vlade, prvog potpredsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova pozvati predstavnike Udruženja „Sveti Sava“ iz Lazarevca koji su bili prinuđeni da se samoorganizuju u borbi protiv narkodilera, da im pruži zaštitu jer su ljudi očigledno izloženi pretnjama? Da li je moguće da u utisku utorka prvi potpredsednik Vlade gostujući vidi prilog da ti ljudi postoje i da niko reč ne kaže – ja podržavam te ljude, ja im dajem snažnu podršku da se bore protiv narkodilera? Da li je moguće da te ljude nije pozvala nijedna nadležna državna institucija sem par policijskih službenika iz policijske stanice u Lazarevcu?
Kažem tim ljudima da nisu sami, kao i svih građanima koji se bore protiv kriminala. Uz njih smo mi narodni poslanici i nadam se svi članovi Odbora za odbranu i bezbednost. Pozivam ih ako su ugroženi da dođu u Narodnu skupštinu. Ovde će dobiti zaštitu od narodnih poslanika jer država mora da se obračuna sa kriminalcima. Ti ljudi, članovi Udruženja „Sveti Sava“ iz Lazarevca su poslodavci i poreski obveznici, a kao poreski obveznici i poslodavci i predsedniku Vlade i prvom potpredsedniku Vlade i svim pripadnicima bezbednosnih službi imaju pravo da žive u bezbednoj zemlji.
Za kraj imam pitanje za Vladu – zašto ste nas ovako obrukali u Kosovskoj Mitrovici? Koje je sledeće poniženje koje će doživeti građani Srbije? U nedelju u 19,00 časova slavodobitno se saopštili da je u Kosovskoj Mitrovici pobedila Srbija. Posle dva sata isti ti koji su se busali, mislio sam da će neki ljudi grudnu kost da slome koliko su se udarali u grudi, gorko su zaplakali nad sudbinom da je OEBS glasačke kutije odneo u Kosovo Polje kako bi prebrojao izborne rezultate.
Tako to izgleda kada mandat započnete lažima o izbornoj krađi 2012. godine. Tako to izgleda kada ispred zgrade suda iznesete džakove navodno falsifikovanih glasačkih listića. Tako to izgleda kada znate i kažete da znate ko je razbijao kutije u Kosovskoj Mitrovici u prvom krugu izbora pa onda javnosti i tužilaštvo do dana današnjeg ne zna ko su akteri tog nasilja.
Kako to izgleda kada u Vrbasu kidnapujete članove DS i vodite ih u prostorije SNS? Onda vam svet ne veruje da ste u stanju da na normalan način organizujete izbore. Pogotovo što taj svet, baš kao što i mi iz DS nismo zaboravili izbornu sramotu iz 1996. i 2000. godine i izbornu krađu. Pitam Vladu – zašto je morala da bude ponižena Srbija na ovaj i ovakav način?
Za kraj, da Dragan Đilas nije smenjen s mesta gradonačelnika, sigurno bi primio građane Lazarevca. Nažalost, vas je savladala nezajažljiva čežnja za još većom vlašću. Uveli ste prinudnu upravu gradu Beogradu i građani Beograda nemaju od koga da traže zaštitu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. 

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim, a prosto želim da kažem i da zahtevam odgovor od ministra finansija da meni, građanima Beograda i građanima Srbije kaže koliko tačno iznosi zaduženje grada Beograda zajedno sa svim javnim preduzećima u gradu Beogradu? Mislim da meni, građanima Srbije i građanima Beograda mora da se kaže šta ćemo mi to vraćati, a možda i sve do 2038. godine, i to sve zahvaljujući vođstvu gradonačelnika Dragana Đilasa.
Želim da postavim pitanje – zašto on grad nije vodio kao svoja preduzeća? Kako je moguće da je samo jedna njegova firma, da je samo jedno njegovo preduzeće za samo nekoliko godina, dok je on bio gradonačelnik Beograd, zaradilo 38 milijardi i 958 miliona dinara prometa, dok je on raspolagao novcem građana Srbije i zaduživao kako grad, tako i javna preduzeća?
Kako će funkcionisati grad u narednom periodu pod teretom takvih zaduženja? Kako će funkcionisati javna preduzeća? Hoćemo li moći da obezbedimo gorivo za gradski javni prevoz? Hoćemo li zimu dočekati sa toplim radijatorima? Mislim da od funkcionisanja tih javnih preduzeća zavisi i funkcionisanje grada.
Takođe, želim da postavim još jedno pitanje koje se odnosi na Ministarstvo građevine, a odnosi se na rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra. Želim da ministar, odnosno da ovo Ministarstvo ispita ima li elementa krivičnog dela u ovom postupku rekonstrukcije, pre svega u samom izboru firme koja je vršila ovu rekonstrukciju, pošto je na samom tenderu bila svakako jedan od nepovoljnijih ponuđača, a do dana današnjeg nije izvršena primopredaja radova. Pitam se zašto je to tako? Zašto? Jesu li probijeni rokovi? Jesu li probijene i te tako loše ponude na tom tenderu?
Mislim da građani moraju da znaju gde je otišao njihov novac i da će svakako odgovori na ova dva pitanja to jasno reći, tako da zahtevam od ova dva ministra da mi u što kraćem roku dostave odgovore na ova pitanja. Hvala.

Pošto više nema prijavljenih, obaveštavam narodne poslanike da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Čedomir Protić, Dejan Rajčić, Dubravka Filipovski, Dijana Vukomanović, Stefana Miladinović, Miletić Mihajlović, Stošić Milorad i Gordana Čomić.
Nastavljamo pretres u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda – PREDLOGA ZAKONA O SEDIŠTIMA I PODRUČJIMA SUDOVA I JAVNIH TUŽILAŠTAVA
Samo da sačekamo da dođe ministar.
Nastavljamo sa radom.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.