Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Siniša Lazić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Đurić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Zahvaljuje, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi ministre, predstavnici ministarstva, ovim amandmanom LDP je predložila da zabrana zapošljavanja u javnom sektoru ne važi dve godine, već samo godinu dana i da ta zabrana do popune radnih mesta koja su upražnjena bude isključivo i samo u 2014. godini.
Mislim da smo se, ministre, danas ovde složili da mi imamo glomaznu administraciju u ovoj državi. Vi ste danas, a i u raspravi u načelu, rekli da planirate da do juna naredne godine krenete sa reformom državne uprave. Ukoliko sve to bude ispoštovano, onda zaista smatram da nema razloga da ovakva zabrana bude na period od dve godine.
Amandman je odbijen od strane Vlade sa obrazloženjem da bi se u 2014. godini uštedelo 0,15% BDP, a u 2015. godini na ovakav način 0,25%.
Smatramo da je to pre svega loša poruka za mlade ljude, za studente u ovoj zemlji. Znači, da u naredne dve godine neće imati mogućnost da se zaposle u javnom sektoru. Činjenica da će Vlada u izuzetnim slučajevima imati pravo da da saglasnost ukazuje na sledeće - to će biti jako sporo, ministre.
Od Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu sam dobila odgovor na svoje poslaničko pitanje, ono je iz kabineta ministra poslato 26. novembra, a ovde u parlament je stiglo 4. decembra. Znači, jedno pismo u Beogradu je putovalo osam dana. Sada, kad bi trebala neka lokalna samouprava da uputi Vladi zahtev, to će sigurno trajati 10 dana. Deset dana će putovati i odgovor. Znači, minimalno mesec i po dana treba da Vlada da saglasnost na prijem nekih ljudi. Ne želim da pričam o tome, da smatram, a zaista smatram, da to može da bude da će neke lokalne samouprave, npr, dobijati saglasnost po partijskom principu, a neke nažalost, neće.
Ukoliko je Vlada spremna da uradi reforme onda je jasno da je za to dovoljno godinu dana. Zato smatramo da u 2016. godini treba omogućiti prijem radnika. Da li se ove reforme koje vi predviđate ministre, ovim predlogom zakona i ovim drugim vašim merama, one se u stvari odnosi na zaposlen npr. u prosveti, ne znam koliko znate, a pretpostavljam da će, ukoliko ne znate, da će vas upoznati ministar prosvete sa činjenicom da mnogi prosvetni radnici u ovoj zemlji rade sa normom od 30, 40%. To nije zato što ne mogu da imaju punu normu časova, nego zato što se u prethodnih nekoliko godina partijski zapošljavalo. To vam sada argumentovano govorim, jer imam podatke, npr. iz grada Negotina odakle dolazim. Na radno mesto jednog profesora fizičkog, koji predaje fizičko, zaposle se tri sa po 30% radnog vremena. Kako će se sada ovaj zakon primeniti u narednoj godini? Znači, avgusta naredne godine, tj. za septembar, da li će tu ostati jedan profesor, ili ćemo i dalje imati tri profesora na jednom radnom mestu?
Zaista smatram da je loše za državu to partijsko zapošljavanje. Kad kažemo da je potrebna reforma obrazovnog sistema i kad pogledamo kakvi su rezultati testiranja učenika, onda je potpuno jasno da mi imamo, pre svega loš sistem obrazovanja, loše nastavne planove i programe, za koje ne mogu naravno, za nastavne planove i programe da budu odgovorni učenici. Imamo dobar profesorski kadar, a imamo profesorski kadar, ili učiteljski, koji ne ispunjava uslove da radi na tim radnim mestima.
Vi praktično, ovim predlogom zakona ostavljate mogućnost svima onima koji su radili do danas, ili do juče, da ostanu na tim radnim mestima. Time mislim da nećemo postići ono što, u stvari, verujem da želite, znači bolju i efikasnu i lokalnu administraciju i državnu upravu i kvalitetnije obrazovanje.
Malopre se postavilo ovde pitanje ustanova kulture, i vi ste rekli da u ustanovama kulture radi 17 hiljada zaposlenih. Pretpostavljam da se to zbirno odnosi sa sve onim ustanovama kulture koje su na lokalnom nivou. Tu se postavlja zaista pitanje, verovatno ću imati drugačije mišljenje nego kolege poslanici koji su diskutovali. Jasno je da u muzeju, biblioteci, treba da rade neki kadrovi, ali, vi u mnogim lokalnim samoupravama, u tim centrima za kulturu ili u domovima kulture imate zaposlene partijski, po nekom prijateljstvu ili nekom drugom osnovu ljude koji apsolutno ne ispunjavaju uslove da rade u takvim institucijama. Onda se takve institucije, domovi kulture umesto da se bave onim što je vezano za kulturu, npr, bave se organizacijom koncerta na trgu, naravno ti koncerti koji koštaju po desetine hiljada evra plaćaju se iz lokalnih budžeta i time imamo troškove u ovoj krizi, a od kulture nemamo ništa.
Zakon koji je postojao, postoji i danas, o maksimalnom broju zaposlenih u lokalnim samoupravama, trebao je da se primeni i većina lokalnih samouprava nije ispoštovala. Vi to veoma dobro znate. Kada se pogleda registar zaposlenih na sajtu Ministarstva finansija, koji je objavljen, mislim da je poslednji podatak bio iz jula meseca i uputstvo koje je ministarstvo pre dvadesetak dana davalo lokalnim samoupravama za izradu budžeta za narednu godinu, jasno se vidi da u lokalnim samoupravama postoji višak zaposlenih, tako je u Negotinu 60, u Zaječaru preko 100.
U prethodnih mesec dana se masovno vršio prijem radnika. Najavili ste ove mere, a u Zaječaru je u prethodnih sedam ili 10 dana zaposleno već nekoliko ljudi u gradskoj administraciji. Možete sada ovako da najavite zakon, možete da imate najbolju nameru, ali kada taj zakon bude sproveden u praksi nećete imati ove uštede koje planirate.
Zakonom su propisane kazne od 500 hiljada do dva miliona dinara za pravno lice i od 30 hiljada do dva miliona za odgovorno lice. Kakve veze sada ima muzej u Negotinu ukoliko direktor primi radnike mimo saglasnosti Vlade? Ta kazna koju će institucija da plati će ići u republički budžet, a kazna koju će da plati direktor od 30 hiljada dinara, verujte on će da plati ako je rešio da zaposli ljude. Kazna je trebala da bude veća za odgovorno lice ukoliko želite da ovakav zakon bude primenjen u praksi.
Potpuno sam sigurna, a videćete za jedno šest meseci da ovaj zakon neće biti sproveden. Jedan od tih razloga je što je ova kazna predviđena za odgovorno lice veoma niska. Sa druge strane, te kazne koje budu plaćala pravna lica u lokalnoj samoupravi će se preneti u republički budžet.
Želim da iskoristim ovu priliku da vam kažem samo jednu stvar. Ne znam da li znate da postoji veliki problem oko izrade opštinskih odluka o lokalnim taksama zato što su koliziji dva zakona, Zakon o finansiranju lokalne samouprave, član 15a koji se poziva na Zakon o računovodstvu. Deli pravna lica, na mala, srednja i velika u skladu sa zakonom o računovodstvu i reviziji koji je nekada postojao. Maja ili juna donet je novi zakon o računovodstvu. Tamo u članu 6. se preduzeća dele na mikro, mala i srednja. Nijedna jedinica lokalne samouprave trenutno ne može da donese odluku o lokalnim komunalnim taksama koje su izvorni prihod budžeta. Ovog puta vas molim da što pre uputite u Skupštinu izmenu zakona o finansiranju lokalne samouprave i tog člana 15a, kako bi se omogućilo lokalnim samoupravama da do kraja godine donesu odluke o lokalnim komunalnim taksama.

Samo da konstatujem da je cela vaša diskusija bila mimo amandmana.
Na član 1. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici
Milan Lapčević, Dejan Mihajlov i Aleksandar Pejčić.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov.

gospodine predsedavajući, gospodine ministre ovim amandmanom smo predložili da Vlada bude ta koja će da daje saglasnost na predlog ministarstava, odnosno drugog organa za zapošljavanje, a ne telo Vlade.
U ovom predlogu zakona ne stoji ni koje je to telo, ni kako će se formirati, ni kako će donositi odluke, niti po kojim parametrima donositi odluke. Slažemo se i pozdravljamo, na sastanku koji smo imali sa vama još dok niste imali ovaj stav mi smo predložili da se ograniči broj zapošljavanja u državnoj upravi. Ne samo u državnoj upravi, nego u celoj administraciji. To je jedna mera koja je neophodna. Treba zaštiti državni budžet od suvišnih troškova.
Ove godine se trošak za zarade se povećao sedam milijardi u odnosu na prošlu godinu. To se odnosi na svu armiju koja je zaposlena tokom ove godine i koja će u idućoj godini biti ozbiljan teret za budžet Republike Srbije. To je sedam milijardi, od tih sedam milijardi možda je bilo korisnije dati najugroženijim kategorijama stanovništva koji će biti ugroženi i pogođeni jednom od sledećih tačaka ovog dnevnog reda, a to je povećanje PDV-a, za osnovne životne namirnice.
Stoga mi kao stranka smatramo da je možda trebalo videti i pribeći nekim rešenjima u organizaciji državne uprave koja su bila primenjena nešto ranije. Godine 2006. bila je izvršena najveća racionalizacija u državnoj upravi. Uz pomoć kredita i donacija svetske banke izvršena je racionalizacija. Broj zaposlenih je smanjen za 10% u svim organima državne uprave i tada je državna uprava bila dovedena na neku meru gde je postojao jedan broj više zaposlenih, ali smanjen broj zaposlenih i to je najmanji broj zaposlenih u tom trenutku od 2000. godine, pa do sada. Nakon toga krenulo se sa zapošljavanjima preko svake mere.
Ono što je formirano u tom trenutku je služba za upravljanje kadrovima. To je jedan organ državne uprave u okviru Vlade Republike Srbije koji se bavio zapošljavanjem i koji je vršio konkurse, sprovodio konkurse, gde je napravljena bila interna berza rada, interno tržište rada u okviru državnih organa koje je trebao da podstakne i podsticaje veću fleksibilnost i veći protok radne snage u okviru različitih državnih organa kako bi se izbeglo dodatno zapošljavanje u državnoj upravi. Koliko je meni poznato, to gotovo da ne funkcioniše. Služba za upravljanje kadrovima se zaobilazi, a najveći broj zaposlenih u državnoj upravi je zaposleno mimo konkursa. To je ono što je problem.
Ne znam na koji način ćete vi uspeti da izvršite kontrolu onoga što je urađeno poslednjih godina. Da li postoji mogućnost da se izvrši bilo kakva kontrola? Upravo ti mladi, o kojima ste vi govorili kvalitetni mladi ljudi, koji možda traže prvo zaposlenje u državnom organu i tako su u Vladi postojali niz programa stimulativnih za mlade ljude koji bi možda došli i našli prvo zaposlenje u državnom organu, jer vi kao mlad čovek znate i za vas je bio motiv da dođete da budete ministar finansija sa 29 godina, što je pohvalno. Tako i za te mlade ljude posle fakulteta jeste određen vid stimulacije da rade u određenom državnom organu u Ministarstvu finansija, u Ministarstvu pravde, neko drugo ministarstvo u samom Generalnom sekretarijatu Vlade ili Generalnom sekretarijatu Skupštine kao odskočna daska u karijeri kao jedno bogato iskustvo.
Ne vidim mehanizam na koji način ćete vi izvršiti stimulaciju zapošljavanju upravo tih ljudi koji su nam najneophodniji, mnogo mladih ljudi, ne samo onih sa fakultetom, postoji veliki broj činovnika i službenika sa gimnazijom i drugim obrazovanim strukturama, na koji način će se izvršiti selekcija i priprema za njihov rad u državnim organima.
Na koji način će se izvršiti selekcija i priprema za njihov rad u državnim organima, na koji način će se izvršiti partijsko punjenje državne uprave i javnih preduzeća i na koji način ćete vi omogućiti zapošljavanje mladih ljudi u Srbiji da se vrši na način kako bi se najbolje zapošljavali?
Nijedan odgovor i nijedno rešenje nam niste dali i ova oduka da će neko telo u okviru Vlade, koje će opet sačinjavati pomoćnici ministra koji će po partijskom ključu odobravati određenom organu da poveća broj zaposlenih, je nešto što nije prihvatljivo. Mi hoćemo konkretne mehanizme. Neka Vlada bude ta koja će da preduzme odgovornost za svako zapošljavanje u Srbiji, a ne da se to prebacuje na neko međuresorno telo koje će opet da zadovoljava partijske potrebe. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić.

  Predlog mog amandmana je da se deo člana 1. koji glasi – izuzetno od stava 34. ovog člana, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Aktom Vlade bliže će se urediti postupak za pribavljanje saglasnosti iz stava 35. ovog člana, briše iz najmanje tri dobra razloga.
Prvi je zato što je nesprovodljiv. U budžetu RS, u predlogu koji je već poslat Narodnoj skupštini stoji da se iz budžeta finansira 274.000 lica. Ako dodamo još 28.000 lica koja su u lokalnim samoupravama i još oko 20.000 lica koja su fondu PIO, RZZO, agencijama itd, stižemo između 330 i 350.000 lica koja se ili potpuno finansiraju iz budžeta, to je ovaj broj koji svi možemo naći na strani 210 u predlogu budžeta ili do ukupno procenjenog broja.
Koje je to telo Vlade i na čiji predlog će donositi odluke? Da li mi razumemo šta je ovaj član? Da li razumemo da je on smišljen zbog toga što ne može da se zaustavi stranačko zapošljavanje? Da li znamo da je stranačko zapošljavanje, i tu ne mislim na jednu stranku prisutnu sada kao vlast ili opoziciju, mislim na sve stranke, da se stranačko zapošljavanje ili familijarno vrši po principu – daj mi ga, moj je, prvi sam ga video?
Ovaj stav u suštini neće biti primenjen. To je drugi razlog zašto ne treba da bude. Ovaj stav treba da pomogne političkim strankama koje su sada na vlasti da skinu odgovornost i pritisak sa ljudi koji su već imenovani da zapošljavaju dalje. Bih ja, ali ne smem, piše član u zakonu.
Treći razlog je što je ovo nesprovodljivo zbog kriterijuma koje je nemoguće napraviti da bi bilo koje Vladino telo moglo u razumnom roku tako da nenašteti ljudima koji žive u Srbiji, svima nama, da istovremeno zna da li treba novo lice u Domu zdravlja u Kuršumliji, da li treba novo lice u visokoj školi bilo koje vrste ili srednjoj školi u Valjevu i da li treba novo lice u policijskoj stanici u Zrenjaninu, da ne ređam dalje. Finansiranih 120.000, 140.000, vojska, policija, sudstvo, tužilaštvo itd.
Ovo je politički folklor i imam puno razumevanje za sav politički folklor koji slušamo s vremena na vreme skloniji jedni i s vremena na vreme skloniji drugi, ali je problem u tome što od tog političkog folklora nema koristi, a šteta nam je zajednička. To je isti politički folklor kada sa lakoćom licitiramo ciframa u javnom sektoru bez znanja o tome šta je javni sektor, od 350.000 do 770.000 ljudi. To je isti politički folklor kojim govorimo o tome šta je sve u javnim preduzećima lična karta, šta nije lična karta i da li se zaposleni u javnim preduzećima, čije subvencije ostaju u budžetu, smatraju novim licima ili se ne smatraju novim licima. Neko će da dobije subvenciju, pa će da dobije subvenciju. Šta ga briga da li će da bude zapošljavanja. Da li će ovo telo da ima nadležnost i nad javnim preduzećima koje je pod subvencijama?
Politički folklor je i kada se licitira sa ukupnim stanjem u budžetu, pa u ponedeljak smo pred bankrotom a u petak više nismo, koji god da je budžet u pitanju, i to je sve lakoća političke folklorne neodgovornosti. Negde u ozbiljnijim situacijama i gde postoji dijalog vrlo se pažljivo biraju javne reči i nije sve tema političkog folklora.
Molim ministra iz mnogih razloga da odustane od političkog folklora ove vrste i da reformu državne uprave bazira na zakonima koji su doneti 2009. godine, na reformi koja je počela i traje i da u dijalogu govorimo o ciframa koje su proverljive bez obzira da li su u pitanju cifre zaposlenih ili cifre u novcu. Sve su to ljudi. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo malo pažnje gospodine Krstiću, sedite i slušate poslanike, neke od mojih kolega učestvuju aktivno u raspravi, a mi drugi smo ostavili prostor za njih jer smo prethodno mi to učinili.  
Uz sve naše međusobne razlike, one su zaista velike u političkim smislu, na ovoj temi postoji apsolutna saglasnost iskazana kroz skepsu da je mera koju predlažete efikasna i da je ona odgovor na nešto što samo po sebi nije sporno, a to je neefikasnost naše administracije i prekobrojnost.
Moramo prvo, gospodine Krstiću, postaviti jedno krajnje fer pitanje. Ako je naša administracija toliko loša, dajte da odmah definišemo kriterijume koji će je učiniti boljom, umesto kriterijuma koji je ostavljaju ovakva kakva je, a sprečavaju nekog drugog lošeg da se pridruži toj administraciji ili dobrog da ga ta administracija pokvari.
Dajte da kažemo da smo stigli do kraja, kao što ste to rekli u nekim drugim temama i da od sutra viš niko u javnom sektoru nema posao ukoliko ne ispunjava određene kriterijume, pa nećemo više imati bezstručne ljude na javnim mestima, od lokalne samouprave pa do javnih preduzeća i svih onih sektora u kojima se u ovom trenutku ti ljudi pojavljuju kao problem.
Da li smo ikada ustanovili koliku štetu ćemo pretrpeti zbog toga što ćemo uštedeti nešto manje od 1% BDP ovom merom u prvoj godini, ali nastaviti da plaćamo sve one koji su proizveli toliku štetu da mi danas ne znamo kako ćemo sa njom da izađemo na kraj?
Drugo, ovo zaista jeste kazna sa velikim posledicama za one koji najmanje tako nešto zaslužuju, za mlade ljude koji traže prvi posao, koji su vrhunski obrazovani i koji su juče, ja mislim da to nije vaš stav, ali na sednici jednog skupštinskog odbora, Odbora za obrazovanje, poniženi konstatacijom, ne ministra prosvete, nije bio tu, što samo po sebi govori, nego jednog njegovog pomoćnika, koji je kao komentar na stav našeg poslanika da odlazak mladih ljudi iz zemlje može biti jedina posledica nemogućnosti da dobije ovde posao, konstatovao je i to nije loše, jer će slati novac u Srbiju. Sa tim treba da raskrstimo i odmah sada da dobijem odgovor na to pitanje – zašto je tako teško ponuditi čvršću i ozbiljniju argumentaciju od one koju slušamo? Ne štedimo ništa, samo manje trošimo na one koji ne zaslužuju ni jedan dinar, jer su nestručni, nesposobni, neodgovorni.

Gospodine Jovanoviću, vreme vaše poslaničke grupe je utrošeno.

Završiću i zamoliću vas, gospodine potpredsedniče, da sledeći put sa malo više pažnje slušate poslanike LDP.
(Predsedavajući: Dobro ja slušam poslanike.)
Ne, ne slušate ni njih…
(Isključen mikrofon)
…ne poštujete parlamentarnu stranku i ne poštujete one čije interese mi ovde zastupamo.