Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Replika.

Znate kako? Pitanje je ko odve seje strah? Mislim da pitate građane Republike Srbije da li ih je danas više strah za njihovu budućnost nego što je to bio slučaj prošle godine. Nema razloga da pričate vi ili ja, ali mislim da bi bili iznenađeni. Strah oko pitanja budućnosti je danas veći nego ikada, naročito među penzionerima.
Pomenuo sam samo par činjenica. Nema razloga da se ljutite. Evo sada ste rekli, ja razumem da će i PUPS glasati za ovaj zakon, videćemo uskoro glasamo, za sat. Lepa retorika. Na kraju, videćemo ko će glasati za a ko će biti protiv.
Mi ćemo biti protiv smanjenja kupovne moći svih penzionera na isti način, naročito zbog toga što niste predvideli ama baš ništa da njihova kupovna moć, onih najsiromašnijih bude zaštićena. Dokaz za to nemate u budžetu, ništa za tzv. trinaestu penziju.
Još jedna stvar, da li stvarno mislite da je penzionerima promaklo to što ste bukvalno u panici što ste u maju mesecu ove godine morali da otmete više od 200 miliona evra od lokalnih samouprava usred budžetske godine. Tako ste napravili veliki haos u tim javnim nabavkama koje su pokrenute, projekti koji su finansirani i veoma ste otvoreno rekli zašto. To piše u ciframa, nema razloga da se prepiremo, to ste uradili tako što ste smanjili prihode lokalne samouprave da bi mogli da isplatite penzije. Povećana je stopa. To je istina, tako ste skrojili budžet ove godine. Toliko ste ga amaterski skrojili da ste usred ove budžetske godine morali brže-bolje, vi, ne mi, vi u ovom budžetu ove godine da uzmete 200 miliona evra Leskovcu, Kraljevu, Kruševcu, Šapcu, vašoj Vrnjačkoj Banji i svima da bi mogli da isplatite penzije. To je način na koji vi vodite ovo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Replika.

Opet ću probati da govorim tiho, da govorim razložno, da govorim činjenicama. Dame i gospodo, kada moramo da se vratimo u prošlost, budžet za 2008. godinu je iznosio 649 milijardi dinara. Predviđen je budžet za 2009. koji su kreirali ti brinući se o penzionerima, brinući se o svim kategorijama našeg društva, predvideli su sa 10% povećanja, jer su predvideli 10% rasta BDP, 5% rasta BDP i 5% inflacije i za 2009. godinu su predvideli 719 milijardi dinara budžet.
Gospodo, znate li šta se desilo kod tih vrsnih stručnjaka koji su doveli zemlju, ne za jedan normalan život nego u propast? Realan rast, odnosno pad BDP u 2009. godini je bio minus 3,5%, inflacija 8,1%. Šta ćemo sa time? Šta ćemo sa time što je to bio onaj kamen spoticanja za sve nesreće i za svo stanje u državi koje nam se desilo u proteklih nekoliko godina? Šta ćemo za tu odgovornost? Ko je predvideo tako nešto? U šta ste sagoreli 10% ili više od 50 milijardi dinara povećanja? Da bi imali pad društvenog proizvoda od 3,5%? Da bi imali inflaciju od 8,1%? Ko je odgovoran za to? Stručnjaci, brinuće se sada, hvatajući se za glavu, najavljujući kataklizmičke najave i posle neko drugi mrzi, neko drugi seje strah. Taj strah ste posejali ovakvim planiranjima budžeta i od toga ne možete da pobegnete, jer to su činjenice a ne gledanje u staklenu kuglu, pa kada se nešto dokaže onda idemo sa sledećom laži koja se iznese.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo, imamo dva izbora. Jedan izbor jeste da budemo realni, da realno planiramo budžet i da realno kažemo to je ono što možemo da učinimo prema penzionerima, prema svim socijalno ugroženim kategorijama, ili je druga mogućnost da budemo nerealni kao što smo unazad 10 godina bili nerealni, obećavali ljudima kuće, stambene jedinice besplatno, sve i svašta smo obećavali, a onda se sve svodilo na 2.500 evra za izbore koji se sada spremaju za Voždovac.
Dajte da budemo realni i da u tom smislu da prihvatamo realne zakone, a ne da spremamo po 2.500 za izbore i svakakva obećanja koja posle ne ispunimo. Ovo je realno i u tome se u potpunosti slažem sa kolegom iz PUPS-a, koji kaže dajte da vidimo šta je realno, dajte da to što je realno uradimo, dajte da realno kažemo građanima šta ih očekuje iduće godine, a ne da im ispunjavamo spiskove želja na papiru, a na kraju da ostane ono što im se nudi sada na Voždovcu, 2.500 dinara i lažne iluzije. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Milivojević.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, dragi penzioneri, imam penzionera u kući, svoju majku, imam u komšiluku penzionere i sećam se kako su ti penzioneri preživljavali sa penzijom od pet maraka, i sećam se ko je odgovoran za penziju od pet maraka.
To su oni koji danas najglasnije pozivaju na cunami. Žao mi je, pomenuću sa imenom i prezimenom, gospodine Babiću, neki nisu preživeli cunami vaše Vlade. Ne neki, nego mnogi cunami devedesetih godina nisu preživeli. Ni penzioneri, ni neki drugi.
Predao sam amandman da se alineja jedan i dva brišu, jer u 2014. po najavama prvog potpredsednika Vlade nas čeka najžešći udar ovih katastrofalnih ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Zašto da teret vaše nesposobnosti plaćaju najstariji građani? Zašto oni koji su marljivo radili čitavog života i ulagali u penzione fondove, koji su za prošlog mandata opljačkani, zašto ti ljudi danas da trpe i da nose breme vaše nesposobnosti i odgovornosti?
Nismo mi plašili građane nego smo im govorili istinu, a istina je da će kao i uvek vaša lažna obećanja platiti najskuplje najstariji, oni koji ne mogu da se bune, oni koji ne mogu da izađu na ulicu, oni koji ne mogu da kupe lekove kada im smanjite penzije, oni koji strahuju kako će sa svojom penzijom otići u prodavnicu ili na pijacu. Znate penzioneri, danas ste možda kupili pet jabuka, već od 1. januara ćete kupovati četiri jabuke. Jedne ćete morati da se odreknete. Ako vas ima petoro ili četvoro u kući, vi ćete kupiti, jednu će vam pojesti ova Vlada i to svakog dana.
To je cena onih neispunjenih, izneverenih obećanja od strane SNS. To je cena ovog ultra stranačkog sukoba u SNS-u koji će se razrešiti na Skupštini 25. januara. To je ta podela među vama koju pokušavate da prikrijete i o čemu ne želite da govorite, a govorite o penzijama.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Vodite vi računa o vašoj kući, vodite računa o strujama, o rekama, o tajfunima, o ovim slobodomislećim ljudima koji su napustili vašu poslaničku grupu. Vodite računa o vašoj kući i o tome da se približavate granici cenzusa, u Zaječaru niste ni prešli cenzus zato što ste gledali u tuđe dvorište. Neke stvari koje su vezane za 90-te godine me čude, jer vidim da stalno prozivate kolege iz SPS. Vidim da vam stalno nešto smeta. Nisam video da vam je to nešto smetalo 2008. godine, 2009, 2010. i 2011. godine. Tada je bilo grljenje, tada je bilo igranje košarke samo iz interesa. Znači, samo kada vam trebaju. Kada ne trebaju, najgori su. Vidim da zatvarate vrata i prema SPS, URS, prema DSS. Anatemisali ste SNS. S kim ćete? Gde ćete? Šta ćete i ko više da vam veruje? Ostavite se više toga, dajte rešenja. Dajte predloge.
Poštovani penzioneri i moja majka je jedan od 100.000 penzionera u Srbiji. Prethodna Vlada vas je ostavila na pola jedne penzije i nije je bilo briga kako ćete i šta ćete. Ova Vlada je obezbedila solventnost i likvidnost budžeta za treći kvartal naredne godine. To nisu jabuke. To je život u Srbiji.
Dok je odgovornosti i SNS u ovoj Vladi biće života i za sve građane Republike Srbije.