Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ukratko govoriti samo o Zakonu o posredovanju u rešavanju sporova, čiji su razlozi za donošenje jasno i nedvosmisleno definisani u samom zakonu, počev od toga šta je predmet zakona, koje su načela posredovanja, samog postupka posredovanja, dužnosti posrednika i njihove obuke, ko može biti posrednik, a ko će se izuzeti iz postupka posredovanja, do osnovnih pravila u sprovođenju postupka posredovanja i njegovog konačnog okončanja.
Htela bih da kažem par rečenica o važnosti cilja koji se postiže donošenjem jednog ovakvog zakona, a koji se ogleda u tome da strane u sporu mogu dobrovoljno na jedan vrlo efikasan način da reše sporni odnos putem posredovanja, odnosno pregovaranja, što je izuzetno važno ne samo za strane u sporu već i za rasterećenje sudova u smislu smanjenja broja predmeta.
Svrha posredovanja i jeste zapravo dogovor suprotstavljenim stranama koji im daje priliku da izbegnu i gubljenje vremena i trošenje novca na dugotrajne sudske postupke koji veoma često ne idu u prilog stranama u sporu. Posredovanje služi ne samo rehabilitaciji poremećenih odnosa već i smanjenju broja sporova koji se rešavaju pred sudom. Posredovanje je važno za sve vrste sporova bez obzira da li se radi o imovinsko-pravnim, krivičnim, prekršajnim ili bilo kojim drugim.
Htela bih da naglasim važnost posredovanja u sporovima iz radnog odnosa ili radnim sporovima. Posebno bih se osvrnula na onu oblast koja je regulisana Zakonom o zabrani zlostavljanja na radu, gde se posredovanje predviđa kao uslov za pokretanje sudskog postupka. Dakle, to praktično znači da je posredovanje obavezno gde poslodavac treba po dobijanju zahteva u roku od tri dana da stranama u sporu predoči i predloži posredovanje kao jedan od načina za rešavanje spornog odnosa. To govori ne samo o hitnosti postupka, već i o tome da razrešenje spornog odnosa može da se reši na jedan fleksibilan, brz, efikasan, poverljiv način, bez prisustva javnosti, mirnim putem i van sudske procedure. Ali, tu nastaje problem jer nemamo ili je mali broj licenciranih posrednika u koje strane u sporu imaju poverenje pa se iz tog razloga radni sporovi najčešće završavaju na sudu.
Zato je dobro što se ovim zakonom uvodi sistem izdavanja dozvola za posredovanje u kojem se utvrđuje da li neko lice ispunjava uslove za obavljanje posredovanja. Dobroje što ćemo imati javni registar posrednika i dobro je možda najvažnije od svega što ćemo imati uže specijalizovane posrednike koji će se baviti određenom vrstom sporova. Samo tako i samo sa tako usko specijalizovanim posrednicima možemo jednostavno, oni mogu biti preventiva, da kažem sudovima, ona prava preventiva sudovima koja bi se ostvarivala kroz dobro organizovan postupak zaštite nepristrasnim i stručnim posredovanjem, nepristrasnim i stručnim donošenjem sporazuma koji bi trajno i konačno rešavali sporove u interesu svih strana.
Suština van sudskog rešavanja sporova jeste zapravo u poverenju strana u sporu u posrednika, a povere će biti u toliko veće ukoliko su posrednici stručni i na tome treba u kontinuitetu raditi.
Ovaj predlog zakona o posredovanju u rešavanju sporova je izuzetno dobar iz mnogo razloga, a najvažnije je to što omogućava ostvarivanje najviših standarda u postupku posredovanja, a koji su istovremeno i standardi EU. Mislim da ne postoji nijedan jedini razlog da ovaj zakon ne bude usvojen kao i ostali zakoni koji su bili pred Narodnom skupštinom. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati set ovih zakona. Hvala.
