Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, ja sam juče hteo da govorim o setu zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva, međutim, u to vreme zatekla nas je vest o smrti gospodina Mikija Rakića, poslanika NDS koji nije ni uspeo da zauzme mesto koje mu pripada na mestu narodnog poslanika.
Međutim, to mi daje za obavezu da istaknem doprinos ovog čoveka, Mikija Rakića, u borbi protiv organizovanog kriminala, protiv terorizma, korupcije, borbi na otkrivanju ratnih zločinaca, ali i čoveku koji je svoj ceo život nesebično posvetio tom poslu, čoveku koji je malo pričao, a puno radio i uradio i iza njega su ostala brojna dela.
Mislim da treba da budemo ponosni, a imamo i obavezu da nastavimo tim putem, jer put koji je on započeo, nije ni malo lak.
U tom smislu veoma odgovorno govoriću o setu svih ovih zakona, osam zakona koji su ušli u proceduru, tri koji su čisto iz oblasti krivičnog zakonodavstva i pet o kojima danas raspravljamo.
Reč je o oko 600 članova u ovih osam zakona koji su došli po hitnom postupku i to jeste jedan od ozbiljnih problema ovog parlamenta, o kome ću kasnije govoriti kako se reflektuju.
Naš konačan stav, poslaničke grupe Nove demokratske stranke, Stranke Zajedno za Srbiju i zelenih, o ovim zakonima u danu za glasanje biće dat na bazi stava ministra, odnosno Vlade na naše amandmane.
Ono gde mi imamo ozbiljnu rezervu i što na neki način dovodi u pitanje naš glas „za“ za ove zakone jeste u činjenici da se kod nas zakoni ne sprovode, da imamo, mogli bismo reći, hrpu novih propisa koji se ne primenjuju.
Da li će, uvaženi ministre Selakoviću, i ovih osam zakona biti još deo na toj hrpi koji se, nažalost, ne primenjuju? Odgovornost za to ne leži samo na vama, već na poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, čija je uloga, osim zakonodavne, i nadzorna. Oni su ti koji bi trebali da vrše kontrolu nad sprovođenjem zakona za koje glasaju u Narodnoj skupštini Republike Srbije, dakle i Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i za pravosuđe i svi ostali odbori koji su nadležni da brinu o sprovođenju zakona koji su prošli ovu skupštinu i koji su izglasani.
Nažalost, do sada te prakse nije bilo i mi smo ovde veoma često donosili zakone, kao što ih donosimo ovih dana, po hitnom postupku, i nikada više nismo pitali ministra – ministre, šta je sa sprovođenjem ovih zakona? Šta je, recimo, sa sprovođenjem Marijinog zakona, o kome smo pričali, koji su sve poslaničke grupe podržale u ovom parlamentu i gde još, koliko znam, nema evidencije koja se vodi da bi se vodi da bi se taj zakon primenjivao? To je simbolika, ali važna i suštinska za to da ova država konačno bude pravna država.
Ministre, vi ste na ovoj poziciji treću godinu i vi ste jedan od retkih ministara koji je dobio poverenje i novog mandatara da obavljate tu funkciju. Novi mandatar verovatno ima razloge zbog čega vam je dao tu ulogu, ali ja bih mogao da kažem stvari sa kojima smo mi bili nezadovoljni i za koje očekujemo da vi u narednom periodu popravite, jer smatram da je baš taj vaš staž u Vladi dodatna odgovornost za oblast kojom se bavite, za pravni poredak, odnosno za vladavinu prava.
Mi smo puno, ministre, govorili o potezima koje ste vi u prethodnom periodu napravili, sa kojima mi nismo bili sasvim saglasni, odnosno bili smo jako protiv, ali smo očekivali da ćete vi nas ubediti, odnosno kroz praksu da će se realizovati vaši zadati ciljevi i da će nas stvarnost demantovati. Nažalost, to se nije desilo.
Takav je bio i Zakon o amnestiji, o kome smo puno pričali i čiji efekti su, po meni, po našoj poslaničkoj grupi, bili veoma negativni, da kažem, pogubni po pravni sistem zemlje, po pravnu sigurnost, jer je to dalo negativnu poruku za vladavinu prava i za sankciju kao oblik državne represije prema onima koji zakon krše.
S druge strane, mi smo tokom jučerašnjeg dana govorili o izvršenju krivičnih sankcija, odnosno sankcija u ustanovama za izvršenje i van tih ustanova. Tu postoji ozbiljna mogućnost da bude napravljena nova greška ukoliko zakon ne bude do kraja poštovan, jer neko je čini mi se rekao, kada smo pričali o ova dva zakona, da bi prvi zakon mogao biti zakon za siromašne, a drugi zakon za bogate, da bi oni koji imaju para mogli da kupe slobodu, a da bi oni koji nemaju para mogli da leže u zatvoru. To nije pravna država, ministre. Nadam se da se to neće desiti.
S druge strane, juče ste u vašem izlaganju rekli - rast stope kriminaliteta. Niste rekli brojke, podatke, ali je činjenica da po pojedinim oblastima, Beograd, Novi Sad i još neke druge okruge, nemamo celovitu sliku. Rast stope kriminaliteta svih vrsta, od maloletničke delikvencije, vršnjačkog nasilja, nasilja u porodici i drugih oblika kriminala.
Da li smo mi to dovoljno učinili sve da se ta stopa smanji? Da li je posao Ministarstva unutrašnjih poslova i vaš posao, posao Ministarstva pravde, odnosno posao policije i posao pravosuđa jedan te isti posao i da li ljudi koji danas budu lišeni slobode po ko zna koji put, a posle nekoliko dana ih vidimo na ulici gde prave nova krivična dela, daju za pravo da ste učinili sve na povećanju pravne sigurnosti?
U tom smislu, ministre, gledamo na ove zakone koje ste stavili u proceduru, uz ozbiljnu nameru da ih podržimo, naravno, da ih podržimo ali ukoliko uvažite neke naše amandmane, ali uz ozbiljnu strepnju da oni neće biti primenjeni na adekvatan način i da ćemo mi o nekima od njih pričati kao o Marijinom zakonu koji, nažalost, se ne primenjuje i o nekim drugim zakonima koji se ne primenjuju.
Podsetiću vas na ozbiljnu raspravu, mislim da je poslanička grupa Srpske napredne stranke bila predlagač izmena Zakona kojim smo propisali, da kažem, drakonske kazne za krivična dela protiv, hajde da kažem, infrastrukture. Mi smo se složili sa tim, da se ne uništavaju trafo stanice, železničke pruge, itd, itd. Da li se stopa tog kriminaliteta smanjila? Mislim da nije. Nemamo adekvatne analize i to je problem. Smatram da se to nije desilo, ministre.
U tom smislu, primena zakona, efikasnost, kontrola donetih zakona, odgovornost svakoga, i onog ko je doneo zakone, i onog ko ih je predložio i onog ko treba da ih primenjuje, smatram da smo tu ozbiljno svi zakazali.
Nadam se da će imenovanje predsednika sudova popraviti stanje u pravosuđu, jer ono nije sjajno. Predmeti nam zastarevaju, zastareva izvršenje sankcija, da budem sasvim precizan, o tome smo juče mogli da govorimo.
Dakle, zastarevaju pravosnažne presude zbog toga što nema, recimo, mesta u zatvorima ili zbog nekih drugih razloga. To ne bi smelo da se desi u jednoj pravnoj državi, čak i da je jedan slučaj u pitanju. Niko zbog toga što nema mesta u zatvorima ili zato što je zakazalo pravosuđe ne bi smeo da bude nekažnjen za delo koje je izvršio, dugotrajni pritvori, bez razloga, ponekad se pokaže itd.
U tom smislu, uvaženi ministre Selakoviću, poslanička grupa Boris Tadić - Nova demokratska stranka - Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije će još jednom razmotriti sve norme koje donose ovi zakoni, do dana za glasanje ćemo doneti odluku, naravno, imajući u vidu i vaš stav prema našim amandmanima, ali pre svega tražim od vas da se u narednom periodu pojavite pred skupštinskim odborima i da kažete šta je sa nekim od ovih zakona koje sam pomenuo i koje bi mogao da pomenem, šta je sa primenom i šta je sa rastom stope kriminaliteta? Da li je to tačno? Koje su to oblasti, zbog čega i koje tu zakazao? Hvala.

Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu razlog koji je na početku svog izlaganja gospodin Veselinović izneo i nemogućnost da iznese stav svoje poslaničke grupe po pitanjima zakona o kojima se juče raspravljalo u načelu, a sa ciljem da dam dodatni kvalitet ovoj našoj raspravi i odagnam neke kvalifikacije koje su možda neoprezno izrečene u toku tog izlaganja, daću jedno kratko izlaganje.
Prva primedba ticala se činjenice da je osam predloženih zakona u Skupštinu došlo po hitnom postupku. Moram da napomenem da se jedan broj ovih zakona već nalazi u skupštinskoj proceduri, da je donošenje ovih zakona vezano, između ostalog, i za napredovanje Srbije u procesu evropskih integracija i da bi odugovlačenje njihovog donošenja onemogućilo dobre rezultate u tom procesu, naročito imajući u vidu da se u junu održava redovna sednica Saveta ministara EU, na kojoj se donosi mišljenje o napretku naše države u evropskim integracijama.
Bojazan da je problem u Srbiji ne u donošenju, već u sprovođenju zakona jeste apsolutno opravdano i jeste apsolutno legitimno. Reč je o problemu koji karakteriše srpsko zakonodavstvo u dugom, dugom nizu godina. Ne mogu čak ni da ga ograničim na neki period, pa da kažem – u poslednjih 10 godina, znatno više od toga. To govori o jednom kolapsu, jednoj bolesti našeg pravnog sistema, ali Srbija po tome nije usamljena. To je, dozvolićete, karakteristika gotovo svih društava u tranziciji.
Gotovo sva društva u tranziciji su došla u situaciju da je u određenom periodu došlo do „inflacije“ zakonodavne aktivnosti, „inflacije“ u donošenju zakona, a i te kako prisutnog manjka u sprovođenju zakona.
Ipak, kako se vaše izlaganje ticalo jednog konkretnog zakona koji je u prošlom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije donela, a reč je o sprovođenju tzv. Marijinog zakona, koji predviđa posebne mere i poseban način, poseban efekat krivičnih sankcija na učinioce krivičnih dela protiv polnih sloboda, protiv maloletnika, moram da kažem da je sprovođenje Marijinog zakona u dobroj meri onemogućeno bez donošenja zakona koji se sada nalazi pred Narodnom skupštinom, a to je Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera.
S obzirom da je tada bilo reči o donošenju zakona koji je predložio otac žrtve jednog teškog krivičnog dela i da on nije sistemski pripremljen da bude uklopljen u pravni sistem Republike Srbije, donošenjem Zakona o izvršenju vanzavodskim sankcijama i merama stvaraju se ključni preduslovi za potpunu primenu ovog zakona.
Prema tome, da bismo taj zakon sprovodili u celini, potrebno je da se donese Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, a on je juče bio predmet rasprave u načelu, nadam se za koji dan i predmet rasprave u pojedinostima i njegovim donošenjem ćemo svakako omogućiti potpunu primenu Marijinog zakona.
Izneto je da su se do sada zakoni donosili u Narodnoj skupštini, ali da je Narodna skupština retko ili gotovo nikada one koji su nadležni za sprovođenje tih zakona pozivala ne na odgovornost, već po pravu da dobije informacije o sprovođenju određenih zakona.
Podsetiću vas da sam u prošlom sazivu bio više puta pred sednicom nadležnog odbora, nego nekoliko poslednjih ministara zajedno i da to ističem sa ponosom i da ću nastaviti u svakoj situaciji, kada je to fizički i funkcionalno moguće, da dolazim pred Odbor za pravosuđe, da odgovaram na pitanja koja postavljaju narodni poslanici i da dajem informacije koje se od mene traže.
Krivo mi je što u tim pitanjima koje su narodni poslanici bili u prilici da mi postavljaju nije bilo, recimo, pitanja - kakav je efekat Zakona o amnestiji, donet novembra 2012. godine, jer bi onda od mene dobili odgovor koji bi glasio da bez tog zakona, uz sve manjkavosti koje svaki Zakon o amnestiji nosi, a neću da ih negiram, mi danas ne bismo bili u situaciji da imamo drastično poboljšano stanje u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija u odnosu na izveštaj Saveta Evrope iz 2012. godine.
Po izveštaju koji je objavljen pre nešto više od mesec dana, a koji je rezultat jednog posmatranja i ocene stanja u našem sistemu za izvršenje krivičnih sankcija iz 2012. godine, kada su naši zatvorski kapaciteti bili svega 7.500 lica, danas kada su ti kapaciteti 9.300 lica, kada su u znatno boljem stanju, kada više nemamo onoliku prebukiranost i nemamo ono što ste zamerili u vašem izlaganju, ali cenim da je to plod nepotpune informisanosti u toj oblasti, više nemamo zastarivanje izvršenja krivičnih sankcija zbog nepostojanja slobodnih zatvorskih kapaciteta.
To je možda bila karakteristika nekog perioda upravo do donošenja ovog zakona koji vi navodite kao najtamniji ili najlošiji potez nekadašnjeg Ministarstva pravde i državne uprave u 2012. godini, da nismo doneli tada taj zakon, danas bismo imali zastarevanje izvršenja krivičnih sankcija zatvora zbog toga što ne bismo imali gde da smestimo osuđena lica.
Ono što je zabrinjavajuće i što sam po funkciji ministra kao član Visokog saveta sudstva dobio informacije jeste da se u periodu naročito do 2012. godine, i to konkretnim sudovima, dešavalo da nam zastarevaju izvršenja kazni zatvora, čak i kada je lice dostupno ogranima gonjenja.
Po informaciji koju posedujem, pred disciplinskim organima Visokog saveta sudstva pokrenuti su disciplinski postupci koji po slovu zakona mogu da rezultiraju i razrešenjem sudija koje su možda, ali postoje osnovne sumnje, namerno odlagali u stranu, kako se to kod nas u narodu kaže – držale u fioci predmete izvršenja kazni zatvora.
Uputiću vas, recimo, na jedan slučaj koji je i te kako zanimljiv za našu javnost, gde je pretilo da zastari izvršenje kazne zatvora, ali hvala bogu to se neće dogoditi. To je slučaj osuđenika Milete Jerkovića, koji je otputovao u inostranstvo i kome je nekoliko puta produžavano, odnosno odlagano izvršenje kazne zatvora, a koji se od pre, nešto manje, mesec dana, nakon izvršenih medicinskih intervencija u specijalnoj zatvorskoj bolnici, nalazi na izdržavanju kazne. Da to nije učinjeno, da to lice nije upućeno na izdržavanje kazne, desilo bi se da bi krajem decembra meseca ta kazna zastarela, ali to se nije desilo.
Bez sporenja da svaki zakon o amnestiji može da ima negativne efekte, setimo se onih najnegativnijih mogućih efekata Zakona o amnestiji donetih početkom 2000. godine, a koji su amnestirali lica koja su bila osuđena za terorizam na jednom delu teritorije naše države. Najnegativniji efekti toga su se videli 17. marta 2004. godine prilikom čuvenog martovskog pogroma našeg stanovništva na KiM, gde postoje indicije da su jedni od glavnih organizatora tih progona i ubistava naših sunarodnika, ali ne samo naših sunarodnika, ne samo Srba, već i pripadnika drugih nacionalnih manjina, nealbanskih sa KiM, bila lica koja su amnestijom puštena 2001. godine.
Dakle, nesporno je da amnestija ima i svoju negativnu stranu, ali ovde cenimo šta je to negativno, šta je pozitivno. Da li je ova amnestija imala pozitivan efekat na funkcionisanje našeg zatvorskog sistema? I te kako, jer je ona omogućila, a ja sam tada to tvrdio, možete da uzmete i stenogramske beleške, da se donošenjem tog zakona stvaraju tehničke i pravne pretpostavke da se poboljša stanje funkcionisanja našeg sistema za izvršenje krivičnih sankcija. To se zaista i dogodilo. Ako vidite koja je to aktivnost i ministarstva, i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, videćete da je tu stanje i te kako poboljšano. Ako vam kažem da smo poboljšali, odnosno povećali kapacitete sa 7,5 na 9.300 osuđeničkih mesta, ako vam kažem da sada prebukiranost našeg sistema, na jučerašnji dan, podatke sam imao jer smo raspravljali o tome, u sistemu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija nalazilo se 10.069 lica na 9.300 mesta. Kolega Omerović je juče citirao taj podatak koji sam dao. Dakle, ne pričamo o zemljama istočne Evrope, gde ima ozbiljnih primedbi Saveta Evrope.
Na primer, jedna Italija ima 35.000 mesta u zatvorima, a popunjenost iznosi 72.000. Ako to uporedite sa Srbijom 9.300 i popunjenost 10.069, a imali smo situaciju pre dve godine da je popunjenost bila 11.300 lica, a raspoloživih mesta 7.500, onda je razlika u tome i te kako očita.
Iznešena je takođe jedna bojazan, nažalost nije toliko argumentovana, ali pokušaću da tu neargumentovanu bojazan odagnam. Kaže – jedan je zakon za siromašne, a jedan je zakon za bogate. Ne bih rekao da je tako. Izvršenje vanzavodskih sankcija i mera u onom delu u kome se tiče izvršenja alternativnih vidova sankcionisanja, a to su rad u javnom interesu, kućni pritvor ili kućni zatvor uz elektronske mere nadzora, primenjuju se prema tačno određenoj kategoriji učinilaca krivičnih dela. Dakle, ne mogu se primeniti na učinioce težih krivičnih dela, odnosno krivičnih dela za koja se mogu izreći visoke kazne zatvora. Tu nema alternative.
Mislim da je to dobro, ali hajde budite korektni pa recite, recimo, da se u zemljama razvijenog sveta alternativne sankcije primenjuju na dve trećine učinilaca krivičnih dela. Tako, recimo, imate negde i tri četvrtine. Tako, recimo, imate situaciju u jednoj Švedskoj ili u jednoj Velikoj Britaniji. Naravno, mi smo još uvek daleko od tih primera, ali njima treba da težimo. Imate tamošnje primere koji kažu da je tek svaki treći ili svaki četvrti osuđeni lice na izdržavanju zavodske sankcije. Dakle, nalazi se u zatvoru. Dve trećine ili tri četvrtine osuđenika su lica koja izdržavaju vanzavodsku sankciju.
Mislim da ovi primeri nisu najekstremniji. Najekstremniji primer je primer Holandije, koja uopšte nema popunjenost zatvorskih kapaciteta. Dakle, zatvori su maltene prazni, sasvim drugačiji sistem, sasvim drugačiji koncept, ali vredi ga pomenuti.
Ono što je zabrinjavajuće i mislim da ćemo se oko toga složiti, što smo na jedan način jučerašnjom raspravom i predloženim zakonskim izmenama pokušali da koliko toliko umanjimo i zaustavimo. Mislim da će primena tih propisa značajno uticati na rast opšte stope kriminaliteta.
Daću sebi za pravo da kažem da je to odgovornost čitavog društva, da je to odgovornost svih onih koji kreiraju javnu svest i učestvuju u njenom kreiranju od porodice, preko škole do sredstava javnog informisanja, uključivši kao jednu izuzetno važnu činjenicu i opšte društveno i ekonomsko stanje u kome se država i građani nalaze u čitavoj ovoj dekadi.
U tom smislu, ponosan sam što smo izašli sa predlozima izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku. Krivo mi je što to niste primetili, jer ako hoćete, jedan od oblika porasta opšteg kriminaliteta koji je kvalifikovan kao takav u našoj javnosti jeste povećan kriminalitet, odnosno huliganizam na sportskim priredbama ili vezanim za sportske priredbe, ali ne samo za to, već kada je u pitanju neovlašćeno posedovanje i stavljanje u promet opojnih droga i svega onoga što može negativno da utiče, naročito, na mlade ljude.
Napomenuli ste, to podržavam, maloletnička delikvencija jeste jedan od naših najvećih problema. Predloženim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku mi dajemo i te kako jasan predlog rešenja. Ako pričamo o huliganizmu, lice koje je pravilo nerede na sportskoj utakmici, sportskoj priredbi, potom bilo uhapšeno, protiv njega pokrenut krivični postupak, izrekne mu se mera zabrane prilaska mestima gde se održavaju sportska takmičenja, uporediću to kao sa merom oduzimanja vozačke dozvole, ako vozača, kome je oduzeta dozvola, zateknete opet da upravlja motornim vozilom, prema njemu se primenjuje stroža kazna, ali pre toga ste mu izrekli zabranu, ovde izričemo zabranu prilaska mestima gde se održavaju sportske utakmice, ponovo zateknete to lice, a najčešće takva lica jesu povratnici, onda nemate više situaciju kakvu smo imali, a to je da jedno lice privedete zbog nereda na utakmici, dok okončate krivični postupak protiv njega, on je mogao još nekoliko stotina puta da se nađe na drugim utakmicama i da ponavlja svoje ponašanje, ne samo lica koja prave nerede na sportskim priredbama.
Neko je juče pomenuo od kolega lica koja stavljaju u promet opojne droge, pa onda jednog narko dilera srećete, odnosno hapsite nekoliko puta u istom noćnom klubu, istom kafiću, istoj diskoteci. Zabranite mu pristup takvim mestima. Hajde kolokvijalno da kažem, uskratite mu njegovo tržište.
Dakle, dali smo i predlog mera kako da utičemo na smanjenje tog jakog trenda porasta opšte stope kriminaliteta.
Pomenuli ste krivična dela koja su definisana izmenama Krivičnog zakonika, ako se ne varam u decembru prošle godine, a koja se tiču krađe na različitim javnim instalacijama, da li su elektro vodovi, vodovodni, kanalizacioni itd. I mene iskreno zanima, i moraću, a možete postaviti pitanje, možemo o tome i na narednoj sednici odbora da razgovaramo da dobijemo efekte primene. Da vidimo koliko je do sad podneto optužnih predloga, recimo, za ove konkretne slučajeve i da li je to delo koje je zaživelo u praksi i ako nije da tražimo izjašnjenje od tužilaštva, od javno tužilačke organizacije zašto to nije tako, jer ja mislim da je to krivično delo prilično dobro propisano, da imamo velikih problema sa krađama instalacija i što je još gore sa štetama koje nastupaju usled tih krađa, jer su štete nekada neuporedivo veće od onoga što je sama vrednost ukradene imovine.
Takođe sam uveren da će izbor predsednika sudova doprineti boljem radu sudova i da nam se neće dešavati, kao što sam rekao, da se u pojedinim sudovima dešavalo, a to ste vezali nakon toga za tu priču da nam izrečene kazne zatvora zastarevaju i u slučaju dostupnosti osuđenog lica nadležnim organima. Najveći broj kaznenih zatvora, to građani treba da znaju i vi da znate, zastareva kada su u pitanju lica na poternicama. Znači, lica koja nam nisu dostupna, takvim licima najčešće zastareva kazna zatvora. Kod nas se dešavalo nešto što je apsolutno nedopustivo, a to je da kazna zatvora zastareva onome ko je dostupan državnim organima.
Trudio sam se da zaista argumentovano iznesem sve ono što ste zamerili i hvala vam na pažnji, iako je, kao što rekoh, ovo bila tema jučerašnje rasprave.

Gospodine Veselinoviću po kom osnovu? 

Replika. Neću da odugovlačim raspravu.

Nemate prava na repliku. Ministar se ni u jednom trenutku nije izrazio na bilo koji način loše na vašu diskusiju, već je odgovorio samo na vaša pitanja.

Ne mislim da je loše, ali dopustite mi samo dva komentara na njegov odgovor.

Imate onih šest minuta koliko vam je ostalo oko ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Može tako?

Može. Zahvaljujem se predsedavajući.
Hvala, gospodine ministre, na veoma iscrpnom obrazlaganju i odbrani nekih teza sa vašeg stanovišta i potvrđivanja nekih teza koje sam ja izneo.
Kada je u pitanju hitan postupak i činjenica da zakoni po hitnom postupku ulaze u Skupštinu između ostalog i zbog toga što nam to ubrzava put ka Evropskoj Uniji. Nemam ništa protiv toga da oni uđu u skupštinsku proceduru iz tog razloga. Međutim, ne smemo da zaboravimo i da ugrozimo pravnu državu uprkos toj brzini. Zaista bih voleo i sigurno je to i vaša želja da to ubrzanje puta ka EU ne treba da znači manje pravne države, nego više pravne države. Da u tom smislu primena tih zakona bi trebala da bude, kako ste rekli, od šire društvene zajednice inicirana kako nam se ne bi desilo da kao neke druge sadašnje članice EU budemo u dobroj meri nepravni do kraja države, jer se zakoni ne primenjuju i visoka je stopa kriminaliteta i ne doprinosi pravnoj sigurnosti građana.
Ne želeći da budem ni malo maliciozan, gospodine ministre, rekli ste da je stanje u zatvorima posle Zakona o amnestiji mnogo bolje. Tu se sa vama apsolutno
slažem. Ali, stanje na ulici je posle primene tog zakona bilo lošije. Ti su ljudi izašli na ulicu bez mera resocijalizacije. Oni su se umesto u zatvorima našli na ulici i neki od njih vršili krivična dela, da ne govorim o poruci građanima.
Dakle, tačno je da ste sa tim zakonom postigli jedan efekat veoma bitan, ali je tačno da o ovom drugom efektu ipak manje govorite i nadam se da ćemo o tome pričati na nadležnim odborima i u ovoj Skupštini kada budemo analizirali porast stope kriminaliteta po raznim oblastima.
Mislim da ćemo se složiti oko ovih alternativnih mera. Vi ste to i rekli da nije isto stanje u Švedskoj i Velikoj Britaniji u kojima se dve trećine krivičnih sankcija na neki način realizuju kroz mere koje ne vezuju za sebe zatvorenu prostoriju, odnosno zatvor. Voleo bih da u nekom narednom periodu dođemo u tu fazu, ali jednostavno nismo blizu te faze i rekao sam svoju bojazan, voleo bih da me u narednom periodu demantuje stvarnost, da za ove vanzavodske mere ne bude privilegije, odnosno da njih sebi mogu „priušte“ samo neki poznatiji, bogatiji itd. ljudi. Voleo bih da u narednom periodu više pričamo na nadležnim odborima.
Ministre, rekli ste da ste bili više nego bilo koji ministar pred tim odborima. Slažem se, ali i sami ste rekli da vam nisu postavljali pitanja verovatno o primeni zakona, nego je verovatno 90% te diskusije bilo o novim zakonima koji su u proceduri. Vi ste, sa jedne strane, bili u Skupštini, a sa druge strane, nije bilo tematskih sednica gde se govorilo o primeni zakona.