Zahvaljujem.
Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Zoranu Živkoviću, zamolio bih, u skladu sa članom 138. Poslovnika Narodne Skupštine, nadležne službe da izvade kartice onih poslanika koji nisu u sali da, kako to ovaj propis nalaže, odnesu u kancelariju generalnog sekretara. Izvolite.

Bilo bi lepo i da obezbedite prisustvo ministra kada je rasprava o Predlogu zakona koji predlaže ministar Selaković., Ako ne piše nigde u Poslovniku, to je lep običaj da ministar sasluša ono što ima da mu se kaže.
Poslanici Nove stranke neće glasati pozitivno za ove predloge zakona osim o Zakonu o pravobranilaštvu, pod uslovom da budu usvojena naša tri amandmana.
Naravno da smo svesni toga da je neophodno doneti i nove zakone iz oblasti koje nisu bile zakonski definisane i promeniti zakone koji su prastari, koji se nisu adekvatno pokazali u praksi. Ali, nema nikakvog razloga da se ovi zakoni donose po hitnom postupku, niti postoji bilo kakav opravdan razlog da se vodi zajednička rasprava o zakonima koji nemaju mnogo sličnosti, osim što dolaze iz istog ministarstva i što obrađuju temu koja se tiče tog ministarstva.
Imamo pet predloga zakona, ukupno 204 nova člana, ukupno 340 i nešto stranica teksta sa ambicijom da parlament srpski, koji je laički, kao i svi na ovom svetu, da adekvatno raspravu i odgovore na ove predloge zakona za nekoliko dana. To je potpuno besmisleno. Nijedan od ovih zakona nema potrebu da bude usvajan po hitnom postupku, jer ne mogu u narednih nekoliko dana, nedelja, pa ni meseci da nastanu nikakve negativne posledice ni po pravosudne organe, što je manje važno, niti po građane što je važnije, a i neće ih biti.
Imamo poseban primer Zakon o posredovanju u rešavanju sporova koji stupa na snagu, ako bude usvojen, 1. januara sledeće godine. Koji je razlog hitnog postupka? Neki članovi tog zakona, članovi od 6. do 8. i član 33. stav 5. se primenjuju od dana pristupanja RS EU. Uz najbolje želje i najbolju volju mislim da ta opasnost od brzog ulaska Srbije u EU ne postoji, tako da ne postoji ni potreba za hitnim postupkom.
Ponavljam, potpuno je nejasno, odnosno jasno, ali ne postoji opravdan razlog zašto se ovih pet zakona stavljaju u zajednički pretres i kakve veze imaju Zakon o pravobranilaštvu i Zakon o posredovanju u rešavanju sporova. Naravno da nema nikakvog osnova za to.
Imam potpuno razumevanje za ovaj novi tempo koji je nova Vlada u kontinuitetu i njen predsednik dao svim ministrima i ta priča o ranom ustajanju, hitnosti i brzini može da bude interesantna, ali se još jednom vraćam na jednu činjenicu da su izbori završeni tek pre neki mesec. Ova vlast i većina imaju dovoljno vremena, dug mandat, dovoljno, nadam se, znanja, želje, dobrih namera da sve one dobre predloge zakona koje može da pošalje u parlament na raspravu i usvajanje to uradi, bez bilo kakve nepotrebne hitnosti, posebno tamo gde za to ne postoji nikakav opravdan razlog.
Mi smo već rekli da smo tu da zaštitimo parlament od nekih pokušaja da on bude gurnut u neustavnost. Kao što smo rekli da ćemo podržati jedan predlog zakona, na jučerašnjoj raspravi, tako i sada da ponovim – ako budu usvojena tri amandmana na Predlog Zakona o pravobranilaštvu, poslanici NS će glasati za taj zakon. Hvala.

 Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Neka se pripremi narodni poslanik Borislav Stefanović.

Dame i gospodo, da i ja upotrebim metaforu, naši seljaci, a prethodni kolega i ja to razumemo, obično kažu – kada imaš groš, nisi loš.
Po pitanju ovih zakona, moram da osporim prethodno izlaganje. I te kako recimo imaju veze zakoni međusobno. Konačno treba urediti neke stvari, jer u ovom trenutku imamo preko tri miliona nerešenih predmeta. Neki sporovi traju oko nasledstva u Beogradu oko 40 godina. Jedan spor oko nasledstva i parnica u Soko Banji traje 52 godine. Ovim zakonima, koliko sam mogao da primetim iz svog ugla kao poljoprivrednik, se žele pre svega rasteretiti sudovi, a pravobranilaštvo na prvi pogled nema nikakve veze sa tim rešavanjem sporova. Ali, ipak i ima.
Ukoliko pravobranilaštvo reaguje na vreme po pitanju državne imovine, imovine lokalnih samouprava itd, u tom slučaju ne mora da dođe do spora. Recimo, ako je upitanju neka licitacija na kojoj se licitira poljoprivredno zemljište, podvlačim poljoprivredno, na pet godina, a onda se na tom poljoprivrednom zemljištu promeni namena bez dozvole Ministarstva poljoprivrede, iako se radi o poljoprivrednom zemljištu, a ono je zakupljeno na pet godina i na njemu se umesto ječma, pšenice, kukuruza itd, zasadi vinograd onda imamo jedan spor.
Ako je pri tom to zemljište bilo predmet nacionalizacije, a onaj ko ga je dobio u zakup ima ugovor sa narodom da izvrši denacionalizaciju i reprivatizaciju ili restituciju, onda i te kako imam spor za koje je zaslužno pravobranilaštvo jer nije na vreme reagovalo da zaštiti državnu svojinu iz koje će se pravnim sledbenicima, a radi se o porodici Jakšić, biti nadoknađena šteta zato što je zemljište koje je moglo biti fizički vraćeno morati da se nadoknadi finansijski, pa ćemo ta 52 hektara koje je neko dobio za dž na pet godina, neovlašćeno na njemu zasadio vinograd, morati da platimo ako ne presudom, ako ne na zahtev pravobranilaštva, ako ne mirnim sporovima onda ćemo putem Strazbura i moraćemo i te kako ta 52 hektara da platimo još dodatnih milion dinara bez obzira što smo zakupca, koji za zakupodavca nije imao nikakvu saglasnost i zasadio pomenuti vinograd, bez obzira što ga je država za to častila sa 525 hiljada evra.
Da je pravobranilaštvo reagovalo taj zakup ne bi bio moguć ni u fazi licitacije zato što se na licitaciji pravobranilaštvo pravilo malo slepo i gluvonemo.
Na licitaciji su se pojavila dva pravna subjekta da konkurišu na istu parcelu po istoj šifri. Gle čuda, na javnom nadmetanju i jedno i drugo pravno lice zastupa isti čovek. Zamislite sada da se ja pojavim na licitaciji i zastupam dve firme koje međusobno licitiraju. Da li pravobranilac nije trebao da reaguje, da li je trebao da prespava, da li je trebao da zadrema itd?
Takođe, nije mi jasno kako neko može da devalvira vezu između sporova i pravobranilaštva ako je bio savezni ministar policije i to u vreme 2000, 2001, 2002, 2003. godine, u vreme tzv. afere „Ušće“, prodaje zgrade Centralnog komiteta?

Gospodine Rističeviću, molim vas da se samo vratite na temu.

Ja sam u temi. Upravo sam u temi.
Dakle, prilikom te privatizacije, naravno, državnu imovinu je trebalo da štiti pravobranilaštvo. To je bilo savezno javno pravobranilaštvo koje sada menja republičko pravobranilaštvo, odnosno Pravobranilaštvo Republike Srbije, državno. Dakle, prilikom te privatizacije, da je bilo pravog zakona o pravobranilaštvu, da je bilo pravobranilaštva, ne bi se moglo desiti da neko raspiše konkurs, Savezna vlada, i da kaže da će konkurs sprovesti konkursna komisija. Konkurs traje 30 dana, a konkursna komisija se obrazuje posle 45 dana.
Pitam vas - kakvi su to zakoni bili o pravobranilaštvu i kakvo je to pravobranilaštvo bilo u to vreme? Da ne pitam kakva je to bila Savezna vlada, jer ću možda da izađem iz dnevnog reda, pa ćete me opomenuti. Svakako je savezni ministar policije morao voditi računa da se zaštiti to pravobranilaštvo i, ukoliko ne radi svoj posao po zakonu, da se podnese odgovarajuća krivična prijava, što naravno nije učinjeno.
Kad smo već kod pravobranilaštva, hajde da to malo produbimo. Na tom konkursu je učestvovala firma koja se zove „MK Grupa“, odnosno predvodila je određeni konzorcijum. Pravobranilaštvo je to znalo, ali, gle čuda, ćutalo je. Konkurs je završen….
Molim vas da smirite ove nekontrolisane kolege.

Molim narodne poslanike da ne dobacuju sa mesta i molim poslanika Rističevića da se ne izjašnjava o pojedinačnim slučajevima i da se vrati na temu. Tema je Zakon o pravobranilaštvu. Molim vas da se vratite usko na temu i da govorite o tome.

Ako je tema pravobranilaštvo, ja govorim o pravobranilaštvu i govorim precizno šta pravobranilaštvo nije radilo do sada i zašto se menjaju zakoni….

Da, ali molim vas nemojte sada o Saveznoj vladi i onome šta se dešavalo pre 15 godina..

Vi nemate pravo da me sprečavate da govorim o pravobranilaštvu na način na….