Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, imamo set zakona iz oblasti pravosuđa koji su poslati u Skupštinu Srbije po hitnoj proceduri i naravno da oni regulišu za naš pravosudni sistem, za građane Srbije, za ostvarivanje njihovih prava, pa čak i za evropski put Republike Srbije jako važne segmente života koji su do sada u većoj ili manjoj meri bili neregulisani ili su bili regulisani na neodgovarajući način.
Tu se slažem potpuno sa vama, gospodine ministre. Mislim da je mnoge od ovih stvari trebalo uraditi ranije i mislim da ovde ima stvari, u ovih pet zakona koji se nalaze pred nama, u kojima ima vrlo pozitivnih, dugo očekivanih promena.
Takođe mislim da ova hitnost kojom je urađeno ovako nešto, možda nije bila neophodna u ovom trenutku. Tu se pridružujem kritikama određenih kolega koji su u tom pravcu govorili.
Razgovarajući sa ljudima koji se nalaze u praksi našeg pravosudnog sistema, postoji jedna realna bojazan da se ovim predlozima stvara dodatni haos i da se kroz multinomiju i kroz stvaranje novih propisa, kroz usitnjavanje regulative naše pravne prakse i života pravnog, stvara jedan sistem gde će se svaki detalj regulisati na način koji do sada možda nije bio, što u praksi stvara ogromne probleme, kao što znate.
Drago mi je da neki od ovih predloga zakona i izmena zakona koje ste dostavili Skupštini Srbije sadrže razjašnjenja u odnosu na pređašnju praksu i vrlo kratko ću pokušati i tih stvari da se dotaknem.
Ono što je takođe vidljivo, to je da danas imamo priliku sa vama da razgovaramo o ovim predlozima, ali takođe imamo priliku da razgovaramo sa ministrom koji je, moram da priznam, iako nerado, često u Skupštini Srbije i često u odborima Skupštine Srbije i u tom smislu vi zaista jeste politička operativna devijacija u odnosu na vaše kolege i meni je to drago. Ono što mi nije drago jeste da često razgovaramo o ovim stvarima „aposteriori“, dakle, nakon što se neki problemi dese. Ja smatram da vi vodite jedan jako važan sistem za Republiku Srbiju i njene građane koji bi trebao mnogo više da ide u korak i ispred događaja koji nam se dešavaju, naročito u pravosuđu.
Čuli ste ovde od strane poslanika, čak i većine, da imamo nekoliko miliona nerešenih predmeta. Ja znam da vi lično niste za to odgovorni, ali jeste pokazatelj bolesti našeg pravosudnog sistema, a kao što znate, očekivanja su bila ogromna, od toga koliko će se on reformisati i na koji način.
Žao mi je što nema nikakvog izveštaja o dosadašnjim rezultatima primene zakona koje ste dostavili. Žao nam je što i dalje nemamo, iako ste se danas delimično verbalno dotakli, dostignuća puštanja na slobodu pre vremena ljudi osuđenih na krivične sankcije, koja je prva stvar koju je vaša vlast uradila, usvajanje tog zakona i drago mi je da ste bar o tome govorili, ali mi nije drago što i dalje nemamo nikakav jasan prikaz toga kakve su finansijske uštede ostvarene novom mrežom sudova, na primer, ili kakve su, sećate se, prošli put smo o tome razgovarali i vi ste tada rekli da će u nekom periodu to biti dostavljeno Skupštini. Mi bismo zaista želeli da vidimo koliko je zaista uštede donelo to građanima Srbije i našem inače opterećenom budžetu.
Ono što je isto tako vidljivo, ne samo oko mreže, već mi, ministre, imamo evidentan rast kriminaliteta. Vaše ministarstvo je moglo da dostavi ne samo vezu između onih 2.500 ljudi koje ste pustili iz zatvora pre vremena, već i okret i pogled na ono što se sada dešava i koji su uzroci toga i kakva je neposredna veza između zakona koje nam dostavljate i trenutno vrlo loše bezbednosne situacije u Republici Srbiji.
Ne vidim objašnjenje koliko će realno uticati ovi predlozi zakona koji su, ponavljam, nepotrebno doneti po hitnom postupku, na ubrzavanje sudskih postupaka i plašimo se, uz blagi okret na ono što je juče raspravljano, da ulazimo u problem da će možda neki ljudi koji imaju više para moći da izbegnu služenje krivičnih sankcija u zatvorima a neki će moći kod kuće da ih služe. Tu je ostalo dosta nejasnih situacija, vi to vrlo dobro znate, barem meni, do koje mere i kako će to moći da se izbegne, arbitrernost koja je, nažalost, obeležila rad pravosuđa u toj oblasti u prethodnom periodu.
Ne bismo želeli da prisustvujemo i dalje situacijama u kojima narod priča o tome da neko ima pravo na nanogicu a neko mora da ide u Mitrovicu. To su stvari za koje ste i vi odgovorni da pokušate, u okviru vaših nadležnosti, podvlačim, da ne bude nerazumevanja.
Ono što se tiče Zakona o pravobranilaštvu, mi sada imamo situaciju da suštinski menjamo naziv organa. Neke moje kolege su o tome pričale, ali, ne vidim da se tu nešto drugo menja. I dalje mi nije baš najjasnije, niti opravdanje za hitnost, niti neki dodatni motiv, osim što se menja naziv organa. Dakle, on se više ne zove na jedan način nego na drugi.
Imamo sličnu situaciju oko posredovanja i medijacije. Zakon o medijaciji je donet 2005. godine, sada imamo Zakon o posredovanju. Medijacija je ružna reč, stranog porekla, nije srpska, pa smo sad to promenili. Vi znate da od 2005. godine taj sistem realno nije zaživeo i nije dao rezultate i tu se, pretpostavljam, slažete sa mnom. Zaista bih voleo da mi vidimo da ovaj problem zaživi, jer ako ne zaživi, naši sudovi će nastaviti da budu zatrpani predmetima i neće biti u mogućnosti da rešavaju probleme koje tište građane.
Vanparnični postupak po zakonu koji danas delimično menjamo je regulisan zakonom još 1972. godine. Ja sam pažljivo pročitao sve zakone i video sam da se iz terminologije izbacuju mrski termini – organizacije, društveno-političke zajednice i slično, ali i dalje mislim i smatram da je bolje bilo da ste doneli novi zakon već sada. Ne verujem i ne vidim, znajući da imate dobar tim oko sebe, da je to bio prevelik pravnički izazov, realno.
S druge strane, moram da priznam da sam navikao da često prateći ogromna očekivanja građana od toga šta ćete ne vi lično, nego vaša vlast uraditi, onoga što se realno desi u Skupštini, da postoji izuzetna diskrapanca.
Takođe, drago mi je da je ovim definitivno revidiran stav vladajuće većine u odnosu na to kada su bili opozicija, zato što ste tada tvrdili da je uvođenje privatnih izvršitelja neustavno i to je bilo 2010. godine, postojala je i pravna aktivnost tadašnjih radikala, sadašnjih naprednjaka i govorili ste da su to strašne stvari, da to mora da ide pred Ustavni sud itd.
Mislim da je dobro da ste predvideli vraćanje mogućnosti odlaganja izvršenja, zato što to jeste stvaralo brojne probleme i stvaralo je u nekim slučajevima nepremostivu prepreku za građane i mislim da je normalno i u skladu sa Ustavom stavljanje mogućnosti odlaganja izvršenja, ali takođe sve ovo što ste drugo predvideli ne vidim toliko neke značajne izmene osim dodatnog preciziranja terminološkog, itd, itd.
Mislim da je dobro što su mesno nadležni izvršitelji postavljeni, dakle govorim o izvršiteljima sad, dobro je što je izbegnuta opasnost da tamo gde nemamo osnovni sud ne može da prati nove promene Zakona koje ste predvideli, ali ono što me zabrinjava kao i te izvršitelje koji sada se jagme i čekaju ko će se pre dohvatiti naplate potraživanja u odnosu na komunalno nenaplative iznose jeste kako će oni biti određivani.
Ja sam video da je ovde predviđena opcija bila, ili još uvek nisam siguran, tu mi je ostalo malo nejasno, znam da ćete vi pojasniti da li se oni sada rangiraju na osnovu prezimena ili će biti na kraju kompjuterski određivano, ko će preuzeti predmete. Mislim da je ovaj prvi sistem vrlo loš, zato što onda neko ko se preziva recimo Šešelj ili Šešum, neće nikada doći na red, a onaj ko se preziva ne znam Alimpić, Aligrudić, ili ne znam kako će biti verovatno favorizovani u tom smislu, ali vi ste tek na „B“, kolega, pa sam hteo da napravim dva ekstrema.
Prema tome, verujem da ćete vi to pojasniti meni. Ovo pitam iz očigledno nedovoljnog razumevanja tog dela.
Važno je da se izvršitelji više ne gledaju kao uterivači dugova, ali smatram da smo svi zajedno zakasnili sa pokušajem da se to ne desi, ali mislim da to još uvek postoji.
Mislim takođe da u okviru Predloga zakona u pravobranilaštvu, izvinjavam se što se vraćam na to, mi iz DS-a ćemo tražiti kroz amandman, a ja vas unapred obaveštavam šta je naša namera da ovu komisiju koja će se formirati, komisija za sporazumna rešavanja sporova, da u okviru nje postoje dva predstavnika Ministarstva finansija i tri predstavnika Ministarstva pravde, zato što smatramo da je u pitanju osetljiva oblast, potrebno je više znanja i stručnosti i u redu je da ljudi iz finansija znaju stvari koje se tiču finansija, ali i ljudi iz Ministarstva pravde tu definitivno mogu da pomognu, recimo, u proceni mogućnosti uspeha u sporu i kvalifikovanije mogu dati ministarstvu nadležnom, ljudi iz ministarstva nadležnog za pravosuđe.
To će biti naša namera.
Mislim da je vama jasno da ovih pet zakona koje ste dostavili, da su neophodni Srbiji, da oni možda kasne, da oni možda nisu sveobuhvatni.
Imamo mi nekih zamerki. Smatramo ako sve ostane u ovom obliku, ne možemo glasati za, ali takođe smatramo da su ovi zakoni kako su predstavljeni neophodni Republici Srbiji.
Naša zamerka se odnosi, pre svega na to zašto niste dublje, jače, bolje, više krenuli u reformu koju dugo najavljujete, zašto se toliko ide u novu produkciju normi u našem pravosudnom sistemu, zašto najzad naše pravosuđe i ljudi koji rade u okviru pravnog poretka ne mogu da se suoče sa sigurnošću koju ste obećavali, zašto i dalje nemamo ništa ovde što će značajno da preokrene katastrofalni položaj našeg pravosuđa i pad koji nažalost postoji i koji, vaša veličanstvena pobeda, nije uspela da zaustavi.
Dakle, silna razočarenja i stvari koje su na mnogo višem stepenu očekivanja i nade od strane građana, nego što može pet važnih zakona da promeni, donetih po hitnom postupku na način koji ne ostavlja previše materijala ovde, niti da se nečim dičite vi, a niti da mi nađemo previše grašaka sa druge strane.
Ono što su greške treba ukazati, a ono što su predlozi, a naša osnovna zamerka, mislim da je koleginica Martinović rekla sve što se tiče ovih pet zakona, ali smatram da kada neko u ovoj skupštini govori o dnevnom redu ili „redu vožnje“ nije veći prekršaj nego neko ko govori o „glavi u pesku“, pa da te stvari izbegnemo i da ubuduće pričamo o zakonima ili o onome što u njima valja ili o onome što u njima treba popraviti i dopuniti.
Verujte da smo mi ovo zaista detaljno pregledali i nejasno nam je zašto se neke stvari parcijalno menjaju, nejasno nam je zašto niste doneli nove zakone, nejasno nam je zašto se Zakonom o parničnom postupku, koji je toliko bitan i dugo se najavljuje, opet menja u jednom delu, iako smo čuli da će uskoro biti novi zakon ovde predstavljen. Nejasno nam je zašto ceo naš pravosudni sistem od tužilaštva, pravobranilaštva, beležnika, advokata, ljudi koji se bave svakodnevnim problemima građana, stalno čeka kada će se završiti reforma, stalno čeka neke korenite promene, stalno čeka novo prilagođavanje, a mi smo ovde imali neke stvari koje ili samo usavršavaju ono što je bilo loše ili uvode neke nove stvari koje su trebale daleko pre da se uvedu, ali bez nekog velikog domašaja.
Ne vidim u ovome ništa ekstremno dobro, ne vidim ni ekstremno loše, odmah da se razumemo, ali smatram da hitnost nije opravdana i smatram da vaše Ministarstvo ima mnogo više kapaciteta i smatram da treba hitno da se formira komisija parlamentarna za stanje u srpskim zatvorima i to i dalje nije urađeno.
Ima tu puno stvari koje moramo uraditi zajedno, a sa druge strane, ja sam čuo vaše izjave oko stanja u srpskim zatvorima gde ste se poredili sa Italijom i to je dobro zato što je njihovo stanje gore, ali isto tako vi znate da bi naši zatvori bili puniji za preko dve i po hiljade ljudi da ih niste pustili.
Stanje u našim zatvorima je katastrofalno, ne u svim, ali u većini je zaista loše i prebukirano je i ne vidim, ne mogu da ne primetim da znajući praksu dosadašnju, pri čemu ne elaboriram nijednu vladu, ni jedne organe sudova, pravosuđa, jer mi smo do sada imali toliko zloupotreba da je izuzetak postao pravilo.
Zato zaista mislim da ste i vi ministre, znajući za vaše znanje i za vaš tim, mogli ovu skupštinu da „počastite“ sa sveobuhvatnijim pravosudnim paketom od ovoga koji ste nam dostavili. Mogli ste vaše pravne bravure, verbalno da iskažete o nečemu sadržajnijem, mogli smo ovde da razgovaramo o nečemu sistemski uređenom, a dobili smo bez ikakve loše namere, ne sa vaše strane, nego od nekih kolega vrlo interesantne, nekada i smešne komentare gde vi kao ministar pravde, čovek koji ima znanje, treba da sluša od nekih poslanika iz većine, čak ne iz naprednjaka, o tome šta znači koji termin, šta znači šta ovde što piše, tako da mi često imamo trostruku ulogu predlagača zakona.
Isto tako molim da pokušamo i tu praksu u budućnosti da izbegnemo, jer nama je dovoljno kad nam vi kao nadležni predlagač to objasnite, a druge kolege ako su već u okviru ovog naprednjačkog mora od 208 poslanika, onda neka nađu neki drugi način svoje aktivnosti, a ne da ponavljaju ono što ste vi rekli i podvlače termine koje smo već čuli.
Da ne govorim o tome da smo čuli neke izlive objašnjavanja o javnom beležništvu sa osvrtom na naš romantizam i fenomenalno stanje pre Drugog svetskog rata, verovatno bazirano na serijama Mir-Jam i „Montevideo, Bog te video“, pa ljudi misle stvarno je tako bilo u staroj Jugoslaviji, a bogami nije bilo, ako već priča o autoritarnom režimu.
Meni je žao što socijaldemokratske kolege i druge stranke sa levice nekako ništa ne primećuju, ćute. Valjda misle - dok smo u vlasti, toplo je, pa šta nas briga ko šta ovde priča.
Naše pravosuđe je u problemu, tu se slažemo. Treba puno da radimo svi zajedno da ono bude u boljem stanju.
Ministre, nije mi jasno iz kojih razloga, sem da objasnim vašom izuzetnom temeljnošću, zašto neke stvari ne idu malo brže i ne idu sadržajnije? Shvatite ovo kao pozitivnu opasku. Ne razumem zašto čekamo na neke važnije zakone, nove zakone da dođu u Skupštinu? Zašto ovde razgovaramo o nekim stvarima koje su potpuno normalne, koji su mogli biti stavljeni u paket od 10 zakona, ako hoćete. Ovako bi mogli da ih rešimo mnogo, mnogo brže.
Voleo bih da čujem od vas određeni odgovor ili bilo što i zbog toga ću i završiti ranije, uz molbu da pokušamo da svi zajedno rešimo ono što se dešava danas u Srbiji, i u smislu ugrožene bezbednosti, i u smislu nefunkcionisanja našeg pravosuđa, i u smislu nepripremljenosti tužilačkog sektora za promene koje su nastupile, i u smislu stalnih kritika, nerazumevanja, i u smislu toga da i dalje imamo nerešenu situaciju.
Još uvek ponavljam sa predsednicima sudova da nemamo jasnu situaciju sa stranačkom pripadnošću, da nemamo jasnu situaciju sa time šta kako će se posredovanje u praksi sprovoditi, koliko će ljudi to zaista da koriste, koliko će biti ohrabreni, koliko će predsednici sudova imati mogućnost i zaista nedvosmislenu, nezavisnu želju da nikoga ne favorizuju, koliko ćemo imati mogućnost da se, kako ste vi rekli, stvara kartel u okviru ljudi koji se bave, recimo, privatnim izvršiteljem, jer se stvara kartel. On se donekle razbija odredbama koje vi predlažete, ali mi nije jasan deo oko toga ko će dobijati koji predmet. Da li će neko ko se preziva Šešun ili Šešelj dobiti ili će neko ko se preziva Babić uvek dobijati iste predmete? To je prva stvar.
Drugo, kompjuterski. Ne znam da li je ikada išta nažalost, u našem pravosuđu funkcionisalo na osnovu kompjuterske tehnologije? Voleo bih da tako zaista bude i ako je to urađeno, i sama ta stvar je dobra i pozitivan iskorak, ali, ponavljam, nekako se stalno bavimo onom čuvenom višnjom na vrhu torte, a slabo se samom tortom bakćemo u našem radu.
Pozivam vas da pređemo na ono što je fundament pravosuđa i da se te stvari najzad regulišu u nekom jasnijem smislu. Hvala.
