Volim kada vi to kažete na taj način, kao da manje boli.
Gospodine ministre, nisu samo navijači problem. Jesu veliki problem i juče smo podržali odredbu, da ne bude zabune. Sećate se? Vrlo smo afirmativno o njoj govorili sa žaljenjem što ranije nije doneta. Meni je malo to zanimljivo jer zvučite kao ja kada sam bio student Pravnog fakulteta, pa kada znam jedno pitanje najbolje onda se živo unesem u njega i pričam o njemu o svakom detalju, nadajući se da me ostala dva neće zakačiti. Naravno, bez rezultata jer ta dva uvek dođu na red.
Što se tiče ovoga, nisam govorio gospodine, koji ste govorili malopre, iz SNS o tome da se prebacuje odgovornost. Nikakvu odgovornost nisam spominjao, niti ko je kriv. Samo sam poučio da ne kritikujete gospođu Kori Udovički, koji je vaš ministar u Vladi i koja, vidim, stalno kasni na posao. Vozi decu. Puštate preko vaših tabloida. Napadate ženu, a ona je tada birana za guvernera iz Bodruma, kako kažete. Ne pitajte nju i mene nego pitajte recimo gospodina Vesića, gospodina Selimovića, koji sada radi za vas, celu tu ekipu koja je sada vrlo bliska vašoj stranci. Ne znam zašto sada to nas pitate.
Nisam govorio ko je odgovoran, sudovi neka to utvrđuju. U tom smislu se slažem.
Završavam. Zaista nije bilo nikakvih teških reči, niti je bilo ko uvređen ovde. Vi to, čini mi se, malo kao i gospodin Vučić, predsednik Vlade, vidite stalno neke bodlje i neprijatelje gde ih nema. Imate aikido sa zamišljenim neprijateljem, protivnikom. Problem je što građani žive sve teže, a nemate nijedan odgovor, pa šta ćete drugo, nego prethodni period, žuti, lopovi i takve slične stvari koje zaista više, čini mi se, nikog ne zanimaju. Mislim da smo ovde zaista pokušali argumentovano da pričamo i fokusirali smo se na ono što ne valja, što smatramo da nije dobro, ali smo pohvalili apsolutno sve što je bilo dobro u ovom zakonu. Koleginica Martinović se zove. Mislim da je bila vrlo sadržajna rasprava, tako da tu zaista nije bilo nikakvih problema.
Na kraju, naravno, i ta mora sva. Imate mora koja imaju visok stepen saliniteta, pa se brzo isuše. Ima onda jedno drugo ime, ali ga ja neću upotrebljavati. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu Borku Stefanoviću.
Ne želim da bilo koga bilo šta u ovoj Narodnoj skupštini boli, da li mnogo ili malo. Jednostavno, to sam rekao da sada ne bismo počeli ponovo jedan krug replika, u smislu ko je i u čije ime, kad i kako nešto radio. Samo sam to rekao da bismo što pre mogli da nastavimo sa redovnim radom.
Prelazimo na listu prijavljenih učesnika u diskusiji.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evidentno je da poslanička grupa SPS ne ćuti, kako nam je to spočitano od predstavnika DS, jer nismo ćutali ni u ovom sazivu, ni u prethodnom sazivu, što je ovom ministarstvu, barem Ministarstvu pravde, i te kako dobro poznato, tim pre što smo se zdušno uključili u ispravljanje svega onog što je bilo pogrešno kroz reformu pravosuđa, počev od 2010. godine, pa i ranije na ovamo.
Podsećanja radi, SPS reformu pravosuđa podrazumeva kao kontinuiran proces, i to proces koji nikada neće da prestane. Jer, ma koliko sudovi bili dobri, uvek mogu da budu bolji i moraju da budu bolji. Na tome će se, barem od poslaničke grupe SPS, istrajavati i mi ćemo sa našim koalicionim partnerom, čiju snagu poštujemo i uvažavamo, bez obzira na cunami koji smo izdržali, uvek dosledno poštovati i boriti se za one principe koji su principi i u našem programu.
Da se vratimo sada na ono što je tema. Pre svega, danas kada sam kao ovlašćeni predstavnik govorio o predlozima zakona i ukazao na nešto što je ministru na jedan način bilo možda nedovoljno razumljivo s moje strane, kada sam govorio o Zakonu o pravobranilaštvu, želim sada da vrlo precizno odredim ono što SPS smatra da je potrebno. To je jedna krajnje dobronamerna sugestija. Ta sugestija se odnosi na verovatno donošenje podzakonskih akata kojima će se bliže urediti način organizovanja i konstituisanja lokalnih pravobranilaštava, pre svega opštinskog i gradskog. Zašto? Jednostavno zbog toga što je u predloženom tekstu zakona u čl. 51, 53. i 61. već definisano da se lokalna pravobranilaštva moraju uskladiti sa ovim predlogom zakona, koji će nesumnjivo biti usvojen.
Međutim, s druge strane, u ovom istom tekstu zakona stoji koji su to posebni uslovi za izbor pravobranioca i zamenika pravobranioca. Ti uslovi su prilično restriktivno postavljeni, sa poprilično visokim zahtevima. Recimo, da je to potrebno za državnog pravobranioca, pre svega sa stanovišta radnog iskustva, 10 godina, a osam godina za zamenika državnog pravobranioca, to nije sporno i to tako treba. Zašto? Zato što je za ovakvu funkciju potrebna izuzetno visoka stručna referenca, jer se radi o jednom izuzetno delikatnom poslu, o izuzetno odgovornom poslu, a to je zaštita interesa države Republike Srbije.
Ako je to već tako, onda se po istom principu mora to odnositi i na lokalna pravobranilaštva koja sa ni malo manje odgovornosti moraju štititi interese lokalnih samouprava, odnosno lokalnih zajednica. Mišljenja smo da bi u tom smislu podzakonskim aktom trebalo definisati barem te kriterijume, kako se ne bi ostavilo lokalnim samoupravama da imaju široku dispoziciju i da se stvara na teritoriji Republike Srbije jedan neujednačen princip kako i pod kojim uslovima birati pravobranioce, zamenike pravobranilaca, pravobranilačke pomoćnike i pripravnike. Naravno da će se u tom pravcu Ministarstvo pravde sigurno pozabaviti i nadam se ovakvu dobronamernu sugestiju prihvatiti.
Što se tiče odredaba Zakona o parničnom postupku, danas smo nekako prešli preko jedne izuzetno dobre izmene, kvalitetne izmene zakona u odnosu na postojeći zakon. Radi se o vanrednom pravnom leku, a to je zahtev za ponavljanje postupka i po prvi put se u pravosuđu pojavljuje ovaj pravni lek i pred Vrhovnim kasacionim sudom. Građani treba da znaju da na ovaj način ostvaruju daleko veći stepen sudske zaštite, daleko veći stepen pravne sigurnosti, samom činjenicom što je i najviša sudska institucija, Vrhovni kasacioni sud, sada podložan da se kroz odluke koje donosi preispita njegov rad. Kako? Upravo preko zahteva za ponavljanje postupka koji se podnosi preko prvostepenog suda, ali Vrhovni kasacioni sud, ukoliko je izazvao svojom odlukom i postupanjem prilikom donošenja odluke mogućnost podnošenja zahteva, sada svaki građanin Republike Srbije to pravo može da ostvari. Jedino što mi se čini da bi trebalo možda razmisliti da li u toj situaciji onaj ko je podneo zahtev za ponavljanje postupka, u slučaju da je isti odbačen ili odbijen, ima pravo i na žalbu, žalbu veću istog suda koji je takvu odluku doneo.
Na kraju, ono što je danas kroz celu ovu raspravu provejavalo jeste kao neka vrsta skepse od strane opozicionih stranaka, skepse prema tome kako će i na koji način zaživeti posredovanje, odnosno, kako se to ranije zvalo, medijacija. Jednostavno tako što će se građani stimulisati da umesto ogromnih troškova, koje će snositi na svoj teret u sudskim postupcima, pribegavaju posredovanju sa daleko, daleko manje novčanih sredstava, sa daleko manje izdataka, sa daleko jeftinijim načinom rešavanja sudskih sporova i sudskih pitanja.
U tom pravcu je SPS, preko naše koleginice Suzane Spasojević, već uložila jedan amandman koji bi mogao da bude predmet i razlog analize i ocene prihvatljivosti, kako bi i one kategorije stanovništva kojima je neophodno potrebno da se oslobode tereta nepotrebnih troškova bili tog tereta zaista i oslobođeni. U tom pravcu posrednici, odnosno oni koji su dužni da stranke dovode u poziciju dogovora, poštujući njihovu autonomiju volje, zaista to čine na jedan način koji podrazumeva i posredničku veštinu ili visoko stručno znanje i sposobnost.
Ne sumnjam u to da će upravo preko ovog zakona posrednici imati i te kako veliki stimulans da se time bave, da sudove relaksiraju, oslobode velikog broja predmeta i na taj način pomognu efikasnosti u radu sudova, a građanima omoguće da na najlakši, najjednostavniji i najbrži način dođu, kako do pravde, tako i do mirnog rešavanja sporova. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani gospodine Selakoviću, vi ste u odnosu na sve ministre u ovoj Vladi Srbije najčešći gost Narodne skupštine. Do sada ste branili nekoliko predloga zakona. To znači da već imamo jedno iskustvo rasprave o predlozima zakona koji su dolazili od Vlade Srbije. Moje je očekivanje bilo da će to već da stvori jednu vrstu predvidljivosti. Međutim, vaši nastupi izmiču svakoj vrsti klasifikacije. 
Najpre ste branili ovde jedan zakon za koji smo mi procenili da je neustavan, glasali smo protiv toga. Potom je vaša koleginica, ministarka Udovički, juče branila jedan predlog zakona koji ste zapravo vi pripremili i mi smo taj predlog zakona ocenili kao veoma dobar i zamolili gospođu Udovički da vam prenese pohvalu i čestitku. Danas, raspravljamo ponovo o predlozima zakona, u ovoj slučaju pet, za koje ponovo imamo velike primedbe. Mislim dosta ozbiljne, značajne primedbe.
Dakle, u pitanju su neke strašne amplitude. Smatram da za jednog ministra nije dobra ova zona nepredvidljivosti. Za komentar ovih pet predloga zakona pripremio sam četiri tačke. Smatram, da sam u te četiri tačke smestio na dobar način jednu snažnu kritiku ovih predloga zakona.
Tačka broj jedan, tiče se nečega o čemu je već bilo reči, ali mislim da vaša odbrana te primedbe nije bila odgovarajuća. To se odnosi na donošenje zakona po hitnom postupku. Nisam saglasan da je usvajanje zakona po hitnom postupku nešto što treba da postane standard, što je legitimno u svakom slučaju, kao što ste vi rekli. Smatram da to treba da bude izuzetak, ali svi predlozi zakona koje je Vlada poslala, a koje ste vi branili ovde, svi su bili usvajani po hitnom postupku. Mislim da to nije dobra stvar, naročito ako pratimo logiku sadržine nekih od tih zakona.
Stupanje na snagu, npr. Predloga zakona o posredovanju u rešavanju sporova predviđeno je u redovnom roku, a početak primene odlaže se za više od šest meseci. Pokušali smo da pratimo jednu vrstu logike ovde, da vidimo da li postoje stvarno neki razlozi da treba da postoje dva različita roka. Međutim, budući da se radi o procesnim, a ne o organizacionim zakonima, svaka sugestija da je potrebno vreme od stupanja na snagu do početka primene, da bi se pripremila primena, po našem shvatanju nije opravdana. Dakle, smatramo da ovo obrazloženje donošenja zakona po hitnom postupku u slučaju ovih pet predloga zakona ne stoji.
Druga tačkam, po mom shvatanju javna rasprava o ovim predlozima zakona, gospodine Selakoviću, bila je fingirana. Rasprava je postojala na internetu ili, da kažem, na kratkim prigodnim sastancima sa malim brojem ljudi. Tu moram da se vratim na vaš pristup koji ste primenili u pripremi Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Organizovane su javne rasprave, vi ste učestvovali u njima. Ideja je bila strašno da doprinesete tome, a u ovom slučaju, ovih predloga zakona, to je izostalo. Pitam se zašto? Smatram, da nije dobro da postoji javna rasprava u uslovima kada je ona fingirana.
Treća tačka, mislimo da ovi predlozi zakona sadrže nedovoljno precizne formulacije, ili barem nedovršene. Na primer, Predlog zakona o pravobranilaštvu, član 2. stav 1. kaže – pravobranilaštvo je organ koji obavlja poslove pravne zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinica lokalne samouprave. Ovakva formulacija, na osnovu jezičkog tumačenja, znači da pravobranilaštvo preduzima samo pravnu zaštitu navedenih prava i interesa. Dakle, njegova uloga se ograničava na određene postupke, sudske ili upravne, jer tada se ispoljava potreba za pravnom zaštitom
Da li je ovakvo tumačenje ispravno? Mislim da potvrđuje sadržina članova ovog predloga zakona od 11. do 13. Ako se ostane pri ideji da pravobranilaštvo treba da služi samo pravnoj zaštiti, onda je ono preskupa i mislim neracionalna institucija.
Mi smo tu imali neke sugestije koje smo hteli da predložimo, ali pod tačkom 4. hoću da vam kažem, da ne možemo da glasamo za usvajanje predloga ova četiri zakona. Kada se tiče ovog zakona o pravobranilaštvu, podneli smo tri amandmana o ovom predlogu i na osnovu vašeg stava o našim amandmanima u danu za glasanje sudićemo o tome da li da glasamo za taj predlog zakona ili ne. Ako se usvoji ovako kako je sada, glasaćemo protiv. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik predlagača, ministar Nikola Selaković. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, osvrnuću se na one tačke koje do sada nisam obrazlagao, ili ih nisam obrazlagao na takav način, pri tom ne ulazeći u prvu primedbu koja se tiče hitnosti o postupanju. Mislim da sam nekoliko puta o tome govorio, čak i kada moj prethodnik nije bio ovde, govorio sam detaljnije o tome.
Ima nekoliko stvari sa kojima ne mogu nikako da budem saglasan. Prva stvar, ako tvrdite da su javne rasprave bile fingirane, ja mogu mnogo osnovanije da tvrdim da niste obavešteni, a mogli ste da se obavestite.
Kada su u pitanju javne rasprave o celovitim predlozima zakona koji su danas ovde pred vama, dakle, o Zakonu o pravobranilaštvu i o Zakonu o posredovanju rešavanju sporova, vrlo odgovorno tvrdim da su sprovođene dobro organizovane rasprave u sedištu svakog apelacionog suda, što ću reći u Novom Sadu, u Kragujevcu, u Nišu i u Beogradu. Da su na tim javnim raspravama bili prisutni, odnosno bila prisutna većina pozvanih lica, pozvanih ne fizički samo već i po svojoj profesiji i po svom interesovanju i po svom profesionalnom pozivu, da prisustvuju i uzmu učešće u tim javnim raspravama. Da je takva javna rasprava bila sprovedena po programu održavanja javne rasprave koju je utvrdio Odbor za pravni sistem i državne organe Vlade Republike Srbije koji je za to i ovlašćen. Da su te javne rasprave trajale minimum trideset dana, ali očigledno da niste o tome bili dobro obavešteni i da to uopšte nije bilo fingirano.
I ako hoćete, hvala vam za komplimente koje ste izrekli za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali odmah da vam kažem, taj zakon za razliku od ovih doživeo je svega dva okrugla stola, a ova su doživljavala i po duplo više, minimum. Što znači da očigledno niste imali tu informaciju i ne zameram vam, ali nemojte onda da kvalifikujete nešto o čemu niste dovoljno znali.
Što se tiče Zakona o parničnom postupku, recimo, Radna grupa koja je formirana još decembra meseca 2012. godine i koja je izradila ove predloge izmena i dopuna uradila je predloge znatno opširnije koji su zahvatali korpus od preko 80 članova, ako se ne varam. Zbog opreza da bi tako velike promene odjednom mogle da bez adekvatne primene unesu haos, mi smo ih sveli na krug najnužnijih, ali možete zamisliti od decembra 2012. godine do sada koliko puta su preispitivani ti članovi kako od strane članova Radne grupe tako i na samim okruglim stolovima u vidu javnih rasprava. Dakle, ne mogu da podržim to što ste rekli.
Kada su u pitanju zakoni o kojima je juče rasprava vođena u načelu, reč je o zakonima koji su doživeli dva kruga javnih rasprava. Nešto još moram da vam kažem našta sam u potpunosti ponosan, dakle, koja je metodologija u našem radu kada donosimo obimnije izmene ili dopune nekog zakona ili potpuno novi zakon. Radna grupa definiše tekst. Taj tekst se pretoči u nacrt zakona. Nacrt zakona se uputi na javnu raspravu koja traje 30 dana minimum. Održava se krug javnih rasprava najčešće, kao što rekoh, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i u Kragujevcu. Kada se prođe taj krug javnih rasprava, a nacrt je poslat na mišljenje u Evropsku komisiju, sačekamo mišljenje Evropske komisije. Kada nam ono dođe mi tekst nacrta uskladimo sa mišljenjem Evropske komisije i najčešće opet sprovedemo dodatnu javnu raspravu.
Mislim da ste ovde bili potpuno na tankom ledu, jer ste udarili na onoga ko je odpočetka vršenja, odnosno obavljanja svoje funkcije se trudio da u tome pokaže potpunu razliku u odnosu na svoje prethodnike. Kada kažem prethodnike mislim na kolege ministre uopšte, jer najčešće postoji tendencija samo što pre daj zakon u proceduru i usvajaj ga.
Dakle, ovi predlozi koji su danas pred vama doživeli su žestoku trijažu, kako teorije, tako i prakse. Mislim da niste u pravu kada pokušavate to da im zamerite. U ovom trenutku mogao sam zaista i na internetu, pre nego što sam uzeo reč da pogledam kada su tačno održavane te rasprave, pa da vam dam podatak, ili da vam dam usvojeni program i njegovu realizovanost od strane Odbora za pravni sistem i državne organe, ali ovde zaista niste u pravu kada ste to rekli.
Poslednje, bez želje da nešto omalovažim, ali kada ste kritikovali definiciju javnog pravobranilaštva, ne znam čime treba da se bavi javno pravobranilaštvo, ne sigurno fizičkom zaštitom nekog. Ono se bavi zaštitom prava, imovinsko-pravnih interesa, odnosno imovinskih prava države, jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine. Čime drugo da se bavi?
Možda ja vas ovde nisam do kraja razume, molim vas da mi to obrazložite, ali molim vas budite korektni, ako vam treba informacija dostaviću vam. Možete i vi da se raspitate.
Dakle, u sva četiri apelaciona suda održane su javne rasprave i na njima su učestvovali zamenici Republičkog javnog pravobranioca, učestvovali su javni pravobranioci sa lokalnog i pokrajinskog nivoa, jedna izuzetno široka javna rasprava za razliku od recimo, odmah ću vam dati kontra argument, za razliku od Nacrta zakona o pravobranilaštvu koji sam zatekao kao ministar koji je 27. jula 2012. godine stupio na funkciju za koju mi nije poznato uopšte da je sprovođenja javna rasprava.
To je jedan nacrt zakonskog teksta koji sam ja zatekao, koji se u nekim stvarima, u nekim aspektima bitno razlikuje od ovoga što je ovde predloženo, ali ako nije sprovođena nikakva javna rasprava ovde, nasuprot tome i te kako jeste.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo, poštovani predsedavajući, gospodine ministre, drago mi je da ste odgovorili vrlo precizno u odnosu na primedbe koje ovde postoje. Ja sada ponovo imam da kažem tri stvari koje su mi važne i mislim da sam ipak u pravu.
Najpre, smatram da nije primereno da nas dvojicu, pa i mene ovde stalno podsećate na to šta su bile greške nekih prethodnih vlasti ili vlasti koja je bila do 2012. godine, pa da onda na osnovu poređenja s tim vlastima kažete – e ipak je sada bolje nego što je bilo.
Mi smo, evo ja sam kritikovao kada je bilo mesta kritici i sve što se ticalo vlasti, pa i u pravosuđu i u odnosu na vlast koja je postojala do 2012. godine. Smatram da to nije u redu.
Druga stvar, smatram takođe da ovde naša funkcija jeste kontrolna, imamo pravo da vas pitamo, da proverimo, a smatram da nije u redu kada vi narodnim poslanicima kažete – sigurno niste bili obavešteni.
Smatram da sam relativno dobro obavešten čovek ovde.
Interesujem se za predloge zakona, pokušavam svaki da čitam i obrazloženja i smatram da ove rasprave koje su postojale nisu bile u velikom broju slučajeva prave javne rasprave, to je meni ličilo na stručne rasprave zato sam nazvao, u redu su i one, ali prigodne sa malim brojem ljudi.
Smatrao sam da treba obezbediti učešće javnosti u najširem smislu, a naročito što se tiče nas narodnih poslanika koji nismo možda bili obavešteni u nekom trenutku da je već taj predlog zakona ušao u proceduru u prethodnom skupštinskom sazivu.
Treća stvar i time završavam, kada se tiče pravobranilaštva člana 2. naše mišljenje je bilo da bi se ovim tekstom u članu 2, da bi trebalo da se nadležnost i pravobranilaštvo, naročito državno prošire na davanje saveta Vladi prilikom zaključenja privrednih i drugih građansko-pravnih poslova supstancijalnog prava na primer, potom na sudelovanje u zaključenju tih poslova, kao i na zastupanje u njima na osnovu ovlašćenja Vlade. Onda bi po mom sudu postojalo snažno opravdanje za državno pravobranilaštvo tako definisano. Hvala vam mnogo na strpljenju i pažnji.

Reč ima ministar u Vladi Republike Srbije, gospodin Nikola Selaković. Izvolite.