Gospodine Omeroviću, kolega Veselinović je zbog toga bio opomenut od tada predsedavajućeg.
Reč ima Janko Veselinović.
Po kom osnovu? Pravo na repliku.
Izvolite.

Predsednik Odbora, gospodin Omerović, izrekao je nekoliko konstatacija koje ne stoje.
Prva je, u činjenici da on osporava pravo većinskog naroda da brine o nacionalnim manjinama. Ja mislim da je to vrlo neodgovorno sa njegove strane, jer o manjinama pre svega treba da brine većinski narod. Naravno da nacionalne manjine treba da brinu o sebi i preko nacionalnih saveta koje možda neće imati ukoliko se usvoji predlog ovog zakona i pojedine nacionalne manjine izgube nacionalne savete.
Iskreno rečeno, obratio sam se predsedniku Odbora zato što je u neformalnom razgovoru, koji smo vodili povodom ovog amandmana, rekao da ne vidi razlog zbog čega bi neko drugi određivao pravo nacionalnim savetima kako će oni birati svoj izvršni odbor i očekivao sam od njega podršku.
Međutim, po svemu sudeći, da nije iskren, odnosno da jedno govori, a drugo radi. Kao predsednik skupštinskog odbora, kada javno istupa, podržava ministarku, a kada govori, verovatno i sa pripadnicima nacionalnih manjina, priča kako ih štiti. To nije do kraja moralno. Hvala.

Kolega Omerović.
Po kom osnovu? Povreda Poslovnika.

Član 107. narušeno je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Prethodni govornik me je ponovo imenom i prezimenom prozvao. Naravno, kolega Veselinoviću da je većinski narod odgovoran za položaj i prava manjinskih predstavnika. Tako je i u Srbiji. Naravno da je i ovoj skupštini, pa i ovoj Vladi Republike Srbije, onaj ko čini većinu odgovoran za to što se dešava.
Naravno da je i Skupštini Republike Srbije većina odgovorna za ponašanje poslanika, ali za vaše ponašanje, očigledno, ne može niko da odgovara osim vas samih.
Nemojte mi prebacivati nešto što nisam rekao.

Gospodine Omeroviću, nemojte da koristite pravo za povredu Poslovnika tako što ćete da upotrebite repliku. Ako želite repliku, pošto ste bili spominjani, možete da zatražite repliku.

Ja se upravo pozivam na povredu Poslovnika, član 107, a mogu nastaviti i po osnovu replike, zato što nije primereno da neko nekakve nezvanične, neformalne ili ne znam ti, kakve razgovore uzima kao recept da bi mogao da se javlja za reč.
Kada bi ja počeo da pričam o tome šta su mi kolege sa desne strane sve govorile, onda bismo mi do jesenjeg zasedanja pričali.

Gospodine Omeroviću, ja vas molim, završite povredu Poslovnika, pa da nastavimo sa radom.
Da li još neko reklamira povredu Poslovnika?
Reč ima kolega Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. stav 1. u vezi člana 104.
O čemu se radi? Do sada je bila praksa kada neko reklamira povredu Poslovnika, na takvo izlaganje niko više nema pravo replike.
U prethodnim verbalnim dvobojima, imali smo priliku da vidimo da je predstavnik opozicije dobio pravo na repliku na povredu Poslovnika, odnosno da se to pravo replike i pravo Poslovnika brka, tako da meni nije najjasnije šta se tu događa.
Međutim, od vas tražim da i dalje pozitivno diskriminišete opoziciju, i da razumem to što oni svoja prava ostvaruju i na replike i na povrede Poslovnika, veoma lako, ja vam ne zameram, ali verujem da ubuduće ćete im to pravo i dalje dozvoljavati, ali da ćete imati neku granicu do koje oni mogu to pravo da koriste.

Kolega Rističeviću, naravno da ćemo da vodimo računa o primeni Poslovnika, da uzmemo u vidu da je ovo i Narodna skupština Republike Srbije, gde se često sukobljavaju politički stavovi i političke različitosti i hvala Bogu da je to mesto gde treba to i da se dešava.
Ne mogu da utičem na kolege narodne poslanike da se zaštite kroz reklamiranje povrede Poslovnika i pri tom prozivaju drugog poslanika koji onda traži pravo na repliku.
To pravilo da povreda Poslovnika ne dozvoljava pravo na repliku se krši onog trenutka kada onaj ko reklamira povredu Poslovnika, prozove kolegu narodnog poslanika.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi Poslovnika?
Ne, hvala.
Da li još neko ima povredu Poslovnika ili repliku? (Ne)
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe DS. Želim da dam podršku i amandmanu koje su podneli Marko Đurišić, Biljana Hasanović-Korać, Janko Veselinović, kao i koleginica Olena Papuga, koja daje oba amandmana na svoj način, daje bolja rešenja nego što je u predlogu teksta zakona o tome ko može biti član izvršnog odbora.
Naime, Predlog zakona, to mogu biti samo članovi nacionalnog saveta. To je toliko loše rešenje koliko će proizvesti praktičnih problema na terenu.Daću vam samo jedan primer.
S obzirom da govorim dva jezika nacionalnih zajednica u Vojvodini, vi mene sprečavate da jednu od te dve nacionalne zajednice konkurišem za članicu izvršnog odbora, baveći se pitanjima za koje ja smatram da imam znanja, veština i iskustva, zato što se ne izjašnjavam kao pripadnica nacionalne zajednice, a da ne govorim o pripadnicima nacionalnih zajednica koji ne žele da se kandiduju ili na bilo koji drugi način i da učestvuju kao članovi nacionalnog saveta.
Dakle, osim što je idejno ovo, u suprotnosti sa stavom da ćete, kažete, raspustiti nacionalni savet, ako pripadnici nacionalnih zajednica i manjina ne pokažu zainteresovanost.
Ovde imate, garantujem vam, imam čast i privilegiju da poznajem pripadnike nacionalnih zajednica koji žele da rade u telima kao što su izvršni odbori i koji rade i sada, bez obzira što formalno to tako nije formulisano, ali ne žele da se kandiduju, da budu na listama i da budu članovi nacionalnih saveta.
Zašto propisujete da članovi izvršnog odbora moraju biti članovi nacionalnog saveta? Ovo nije jedina takva odredba. Ja ću onoliko diskretno, a jasno kazati zašto podnosim amandmane ili zašto ću podržati i glasati za amandmane kolega.
Zato što se ove odredbe donose zbog problema koje u proteklom vremenu imaju samo neki nacionalni saveti? Šta će biti posledica?
Nećete rešiti probleme u tim nacionalnim savetima, a stvorićete probleme na drugim mestima i to je ono što će proizvesti ukupnu štetu o celoj ideji funkcionisanja nacionalnih saveta.
Ostavite ljudima koji se takmiče u okviru izbora za nacionalne savete da pri formiranju izvršnih odbora nude prema kompetencijama, znanjima, iskustvima, bilo kome, mesto i zaduženja i angažman u izvršnim odborima, pa čak, što se mene tiče, mi smo imali takav amandman, pa smo odustali, da ne bi pravili šum oko onoga što jasno čitamo u odredbama zakona koji s menjaju, čak i da ne mora formalno da bude pripadnik nacionalne manjine i nacionalnog saveta, odnosno nacionalne zajednice o kojoj je reč.
To je efikasnije, logičnije, elegantnije, bolje rešenje nego da propisujete nacionalnim savetima da samo članovi nacionalnih saveta mogu biti članovi izvršnog odbora.
Hvala.