Hvala, predsedavajući.
Nekako smo uspeli da se izborimo za reč, pošto je prvo bilo nerazumevanja oko toga da li nas dvojica imamo pravo da diskutujemo po amandmanima. Imamo, kao što piše u Poslovniku.
Mislim da skupštinska većina, a i nacionalna većina u Srbiji nema potrebe da škrtari sa pravima nacionalnih manjina. Argumenti koji se stavljaju protiv ovog amandmana su potpuno besmisleni. Imamo realnu situaciju da u Srbiji imamo 60, 70, 80 hiljada Albanaca, ali sigurno mnogo više od onog broja koji je utvrđen na poslednjem popisu. Tačno je da to može da se utvrdi i kroz rezultate izbora koji su održani pre neku nedelju, pre neki mesec. Nije bilo nikakvih ni prirodnih ni nekih drugih katastrofa od 2002. godine do današnjeg dana. Pobuna koja je bila na jugu Srbije pre popisa 2002. godine je rešena na način koji je pokazao da na Balkanu takve situacije mogu da se rešavaju na civilizovan, odlučan, državno opravdan, ali pristojan način, oko čega su se obe strane složile, a i mnogi posmatrači koji su pomagali na ovaj ili onaj način u tome. Mislim da niti srpski narod, niti ovaj parlament, nema potrebe da škrtari u davanju prava nacionalnim manjinama.
Argument da bi usvajanjem ovog amandmana bile povređene druge manjine ne stoji. Koliko mogu da primetim, u parlamentu sada imamo predstavnike bar 10-ak drugih nacionalnih manjina, niko nije rekao da se oseća ugroženim time što će biti prihvaćen amandman našoj dvojici kolega, tako da Nova stranka i nas dvojica apelujemo da prihvatite ove amandmane, pre svega gospođa ministarka, ali ako ona ima nekakav lični problem sa tim ili nema stav Vlade ili tako nešto, mislim da bi bilo dobro da poslanička većina učini ovaj jedan iskorak koji sigurno neće biti protiv patriotizma, protiv evropskih integracija, protiv solidarnosti, protiv bilo koje velike reči ili velikog cilja koji je postavljen u proteklih nekoliko meseci ili nedelja.
Konačno, mislim da ova rasprava treba da bude ozbiljnija, da sa malo više koncentracije svi uđemo u ovakvu raspravu, pa nam se tako ne bi desilo da od jednog od prethodnih govornika čujemo da on kaže da je moguće da se broj Albanaca u Srbiji smanjio tako što su se možda neki izjasnili kao Srbi ili kao neka druga nacija, a rekao je i da je moguće da se smanjio broj Albanaca u Srbiji i ako su se iselili na KiM. Koliko se sećam, Srbija nije priznala Kosovo, prema tome, njihovo preseljenje na Kosovo ne bi smanjilo broj Albanaca u Srbiji po aktuelnom Ustavu, preambuli i po stavu najvažnijem ili jednog od najvažnijih stavova mnogih stranaka, pa i političke većine koja se nalazi u ovom parlamentu, a posebno je opasno da takvu izjavu da general u penziji čiji posao je bila bezbednost. Siguran sam da tu nije bilo loše namere, nego da je to jedan mali pad koncentracije i zbog toga apelujem da u ovoj raspravi imamo jedan ozbiljan visok nivo koncentracije.
Prema tome, da ponovim još jednom da ćemo podržati amandman na član 7. koji su dali Riza Halimi i Šaip Kamberi i da se na taj način i albanskoj manjini u Srbiji daju prava koja imaju druge manjine, a koje nikako neće biti na uštrb niti srpske većine niti bilo koje druge manjine. Hvala.
