Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom ovog amandmana, iz jednog, po meni, važnog razloga, a to je da ova diskusija ne ode u pogrešnom smeru i da se ne bi pretvorila u jednu raspravu između pripadnika jedne nacionalne manjine i predstavnika većinskog naroda.
Naime, kao pripadnik Bugarske nacionalne manjine, opet to pominjem, svima je ovde jasno da prava nacionalnih manjina nisu prekršena nijednim zakonom Republike Srbije. Naprotiv, unapređuju se. Samim tim što je Savez vojvođanskih Mađara učestvovao i u izradi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, dovoljno govori u prilog tome.
Osnovni problem nije odnos između nacionalnih manjina i većinskih naroda, nego je osnovni problem u tome što nacionalne manjine izuzev, da kažem, mađarske nacionalne zajednice, nisu dobro organizovane u ostvarivanju upravo svojih zakonom zagarantovanih prava. Zato i smatram da mi kao političari i pripadnici nacionalnih manjina imamo jednu osnovnu ulogu - da motivišemo naše pripadnike da uzmu aktivno učešće u institucionalnom životu Republike Srbije.
Naravno, podržaću i kolege koje su govorile da ne treba podržati ovaj amandman, ali i one koji su rekli da treba naći ili iznaći neko rešenje da se reši upravo ovo pitanje. Podržaću ih iz dva razloga. Prvo, pripadnici nacionalnih manjina, uključujući, naravno, i albansku nacionalnu manjinu, moraju da motivišu svoje sunarodnike da aktivno učestvuju u životu Republike Srbije, da se, naravno, odazovu popisu da bi ostvarili svoja prava. Ali, s druge strane, podržavam i ministarku da će se naći neko naravno, zakonom definisano rešenje da se i ovaj problem sagleda, a sve u cilju dobrog suživota manjinskog i većinskog naroda. Hvala.