Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, odmah na početku ću reći da smo ovde stekli utisak kao da se brani pravo na izbor za nacionalni savet, naročito albanskoj nacionalnoj manjini. Moram da kažem da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o savetima nacionalnih manjina garantuje izbor za nacionalne savete. Ovde se vodi polemika samo koliki će broj članova da broji Albanski nacionalni savet.
Amandmanom, koji su podneli moje kolege poslanici Riza Halimi i Šaip Kamberi, traži se, zbog toga što podaci zadnjeg popisa stanovništva nisu potpuni, da se prihvati popis iz 2002. godine. Moram da kažem da je popis stanovništva iz 2011. godine potpun i tačan. Međutim, ovde imamo to da je jedan deo albanske nacionalne manjine, naročito iz Preševa i Bujanovca, bojkotova popis stanovništva i da se nisu popisali na zadnjem popisu. Po podacima koje imamo, ukupno u Srbiji je popisano negde oko 5800 pripadnika albanske nacionalne manjine i oni imaju pravo na izbor za nacionalni savet, ali imaju pravo i na izbor 15 članova Albanskog nacionalnog saveta.
Slažem se da trebamo da nađemo neku mogućnost preko koje ćemo da utvrdimo pravi broj pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji i takođe pozivam da zajednički i Srbi i Albanci na jugu Srbije, a naročito u Bujanovcu i Preševu, radimo na ekonomskom razvoju juga Srbije, jer podjednako loše u Preševu i Bujanovcu žive i Srbi i Albanci. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragomir Karić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade Republike Srbije, prvo bih samo reklamirao Poslovnik, ako dozvolite, gospodine predsedavajući.
Da li dozvoljavate da po Poslovniku kažem jednu, član 107?
Govornik koji je replicirao gospodinu Stojanoviću je na jedan način narušio dostojanstvo nas narodnih poslanika i ovog doma, koristeći izraz da je verovatno izgubio koncentraciju. Svi znamo u ironičnom smislu šta znači gubitak koncentracije. To je to što se toga tiče.
Ako mi dozvolite, sada bih po amandmanu.
(Predsedavajući: Nastavite.)
Hvala.
Što se tiče predloženog amandmana, više je nego jasno da stvarno Albanaca ima toliko dovoljno čim su izabrana dva narodna poslanika. U prošlom sazivu je bio samo jedan poslanik, gospodin Riza Halimi, a sada mu se pridružio i gospodin Kamberi. Mislim da to nije problem i ne bi trebali ovde da imamo diskusiju koja je na nivou za i protiv. Mislim da je većina nas za, ali da se iznađe rešenje.
Zamolio bih gospođu potpredsednicu srpske Vlade da se, ako treba, formira jedna komisija pri vašem ministarstvu, ukoliko to nije urađeno, da kažem komisija dobre volje, jer ovde u zakonu nećemo naći sigurnu potporu niti podlogu da izađemo u susret amandmanu gospodina Kamberija i gospodina Rize Halimija. Zakon je vrlo jasan i dosta je precizan. Stvarno bi na neki način možda bile u nepovoljnoj situaciji druge nacionalne i etničke manjine.
Prema tome, ja jesam za to da se taj amandman na jedan način prizna, normalno ne narušavajući zakon. Zato vas molim i predlažem da u saradnji sa narodnim poslanicima iznađete mogućnost u okviru jedne komisije, kao što sam rekao - dobre volje, da se to pitanje reši.
Mojim prijateljima i sugrađanima Albancima savetujem - ne može i jare i pare. To morate da znate. Ne može - jednom hoćemo da izađemo na glasanje. Za to narod Preševa, Medveđe i Bujanovca sigurno nije kriv, sto posto. Vi znate da je to tako. Za to su krivi političari koji savetuju i predlažu - idemo sada na izbore. Ja to isto razumem kao legitimnom voljom i načinom da se izvrši pritisak na vlast da negde vlast iznađe kompromis ili popusti. Međutim, kao što vidite, to je kontraproduktivno. To nije dobro. Sada to ne odgovara. Sada bi dobar bio onaj popis iz 2001. godine, ili bi možda čak onaj raniji bio još bolji, jer je bilo još više Albanaca. Lično verujem da sigurno vas ima tamo, kako vi kažete, to vi najbolje znate, u to ne sumnjam, ali bi opet savetovao da se nađe kompromis. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Prvo da ispravim. Maločas je izrečeno da sam ja navodno rekao da ima 27.000 Albanaca, a ja sam rekao da ima 27.000 upisanih u poseban birački spisak u toku 2010. godine. Tada je, kao što se ovde već govori, negde polovina političkih stranaka bojkotovala izbore za nacionalni savet, pa su bojkotovali i formiranje posebnog biračkog spiska.
Da li ima metoda da se tačan broj nađe i pored te situacije da je ogromna većina bojkotovala taj popis? Ima sigurno niz drugih indirektnih podataka, kao što je broj učenika u školama i prijavljeni službeni broj nezaposlenih u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. I to će verovatno da ukaže proporcionalno koliko je prisutno albansko stanovništvo na ovom području u celini. Rekoh, kad ima političke volje, problemi se mogu rešavati.
Nacionalni savet ispašta ni kriv ni dužan, niti je učestvovao u toj problematici koja je nastala 2011. godine. Moj je utisak da je eksperimentalno izabran da se strogoća na nacionalni savet istrenira, a ne tamo gde bi realno moglo, ali bi imalo daleko veće posledice. Tako da, ja čitavo vreme u parlamentu govorim o tome da je neophodno da se obezbeđuje ozbiljniji pristup u rešavanju osetljivih problema na tom području. Ako budemo ovako licitirali sa brojem Albanaca, što se i ovde moglo čuti, verovatno nećemo doći do ozbiljnog rešenja.
Verovatno ovde nemamo vremena da se vratimo na tu 2011. godinu i na probleme koji su tada izazvali bojkot ili neučešće većine Albanaca na tom popisu, na pravno nevidljive Albance, koji se nažalost po prvi put javljaju u ovom vremenu na tom području, a ta pojava nikada nije bila prisutna, kao i neobezbeđivanje uslova za povratak za vreme ratnih uslova izbeglog stanovništva i niz drugih problema oko kojih nije bilo spremnosti da se u to vreme ozbiljnije razgovora i da se ti problemi u to vreme rešavaju.
Ne izbegavamo i novi popis i rešenje svih ovih osetljivih problema. Jesmo za aktivno učešće, protiv smo bojkota, ali je praksa ranijih vlada bila da su privilegovani na terenu oni koji su bojkotovali. Nek se analizira ovo što sada kažem, da su zapravo privilegovani i koalicije na lokalu su se od centralnih partija sklapane sa onima koji su bojkotovali parlamentarne izbore.
Zato očekujem i od ove izjave koju je maločas gospođa ministarka izrekla, ako ne našim amandmanom, važno je da se nađe rešenje, da ne pridodamo ovaj problem onom prethodnom koji maločas rekoh – smanjenje od 30% finansiranja Nacionalnog saveta Albanaca, da nam se ne pridoda na narednim izborima novi problem i da damo novi povod za bojkot. U tom smislu je i amandman i ovi naši današnji zahtevi. Hvala.

Hvala. Samo da vas obavestim da ste potrošili vreme predviđeno za zamenika predsednika poslaničkog kluba.
Reč ima narodni poslanik Predrag Mijatović. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući i gospođo ministar, mislim da je potpuno u redu što Vlada nije prihvatila ovaj amandman i da ga nije ni u kom slučaju ne treba prihvatiti. Reći ću posle i zašto. Normalno ne slažem se i smatram da ne treba iznalaziti nikakve dodatne kompromise sada, jer malopre jedan od poslanika rekao šta je suština ovog amandmana.
Suština ovoga amandmana je da se napravi iznimka u odnosu na jednu nacionalnu manjinu, samim tim će se omalovažiti sve ostale nacionalne manjine koje su bile lojalne Republici Srbiji. Albanska nacionalna manjina je iskazala nelojalnost Republici Srbiji u vreme popisa, nije želela da se potpiše, a sada retroaktivno traži neka prava, a nije ta svoja prava iskoristila u vreme kada je trebalo da ga iskoristi. Da ste u vreme potpisa, odnosno da je Albanska nacionalna manjina u vreme potpisa se popisala i konstatovalo koliko ih ima sada bi dobilo ono što i ostale i druge nacionalne manjine.
Znači, ostalo vam je da u sledećem popisu pokažete lojalnost Republici Srbiji koja je lojalna prema svojim građanima i prema nacionalnoj manjini albanskoj i da svi izađete na popis, da se popišete i onda ćemo znati koliko tačno ima albanske nacionalne manjine u Srbiji i shodno tome ćete moći da ostvarite svoja prava, a nemojmo sada tražiti naknadno nešto…
(Predsedavajući: Gospodine Mijatoviću, molim vas da govorite o amandmanu.)
Govorim o amandmanu, a to jeste zašto smatram da amandman je ispravno što nije prihvaćen, jer ne može se naknadno tražiti neka prava, a u vreme kada je trebalo to drugačije raditi nije bilo urađeno. Mislim da je potpuno u redu i da ne treba da se traži nikakav dodatni kompromis za albansku nacionalnu manjinu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne bih se javio, a vi gospodine predsedavajući treba da pratite, javljam se po amandmanu, da nije bilo od mog kolege poljoprivrednika malo i zle namere koju je prepisao nama.
Dakle, rečeno je da su argumenti za odbacivanje amandmana potpuna besmislica. Argument je bio popis stanovništva. Svi mi koji nismo uopšte sporili prava jedne nacionalne manjine smo govorili o popisu stanovništva, da su ostale nacionalne manjine to pravo iskoristile, popisale se, a da jedno od nacionalnih manjina to pravo nije želeo da iskoristi. Ne korišćenje tih prava su sada došli u poziciju da ne mogu da koriste neka druga prava predviđena ovim zakonom. Mislim da popis bilo koje države, a posebno popisu državi Srbiji koja nikada nije imala nikakve zle namere, koja je više puta apelovala na to da se ta nacionalna manjina popiše, dakle, da to ne može biti besmislica.
Drugi deo rečenice, u apelovanju da se ovaj amandman prihvati, a ja sam jedan od onih koji apeluje da se rešenje nađe, a da pri tome ne budu oštećeni ni drugi, rečeno je od prilike ovako, da ovaj amandman treba da se usvoji osim ako neko ima zlu nameru, ne mislim na ljude u sali već van sale. O ovom zakonu odlučuje i predlagač zakona, a to je Vlada Republike Srbije. Mi ćemo ga usvojiti sa amandmanima ili bez amandmana.
Dakle, ta zla namera, po meni ne postoji ni od predlagača, a to je Vlada Republike Srbije, niti u ovoj sali bez obzira na partijsku pripadnost, ne vidim ni kod jednog kolege da postoji zla namera, a rečeno je od mog kolege poljoprivrednika da ovaj amandman treba prihvatiti, sem ako ne postoji zla namera. Time se imputira neka krivica koja apsolutno ne stoji.
Jedino ono što ja mogu reći da ovim zakonom, ovim amandmanom čak nije precizno ni određeno jer se kaže – u slučaju nacionalne manjine za koju je iz poslednjeg popisa stanovništva ne postoje potpuni podaci. Znači, sada slušajte, to u tekstu amandmana se ne odnosi na jednu nacionalnu manjinu. Ovo bi mogao da bude razlog za nepopisivanje. Svaka nacionalna manjina kojoj broj opadne na sledećem popisu nekog stanovništvo mogli bi na određen način da kaže – mi smo bojkotovali, nismo bojkotovali i da se delimično popišem. Na osnovu ovoga amandmana koji bi usvojili u slučaju nacionalne manjine za koji iz poslednjeg popisa stanovništva ne postoje potpuni podaci ta nacionalna manjina može da kaže – ne postoje potpuni podaci. Onda bi oni koristili pravo koje se daje u drugom delu amandmana i kaže – uzimaju se u obzir podaci sa prethodno održanog popisa stanovništva.
To znači da u nekim budućim popisima s obzirom da će ovaj zakon važiti malo duže, to bi značilo da u nekim budućim popisima neka nacionalna manjina ili sve nacionalne manjine kojima preti opadanje broja stanovnika te nacionalne manjine, oni bi mogli da se pozovu na ovaj amandman i da kažu – izvinite, mi nemamo potpune podatke, nismo dobro popisani, mi želimo da se primeni ovaj amandman.
Dakle, ne radi se o jednoj nacionalnoj manjini, ovaj amandman govori o više nacionalnih manjina. Mi smo se od prilike u diskusijama opredelili oko jedne, a ja i dalje imam nameru da apelujem da se nađe rešenje za ovu nacionalnu manjinu i da se nijedno njihovo pravo ne krši. Ali, takođe ponavljam, da su nekorišćenje svog prava došli u poziciju da ne mogu da koriste drugo pravo. Ne postoji nikakva zla namera koja je navedena, niti postoji bilo kakva besmislica u odbijanju ovog amandmana. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi. Samo da vas obavestim da vam je ostao još jedan minut.
Replika? Molim vas pre toga da mi objasnite na osnovu čega mislite da imate pravo na repliku?