Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, pre svega mislim da je argumentacija kolege Rističevića apsolutno na mestu, kao što je na mestu i obrazloženje Vlade zašto se ne prihvata ovaj amandman.
Samo bih dodao ovoj argumentaciji još nekoliko mojih viđenja zašto ovaj amandman ne treba prihvatiti. Prvo, Vlada je potpuno u pravu kada kaže da izraz tela koji se koristi u formulaciji amandmana na član 9. stav 1. nije dovoljno precizan. Nadam se da me niko neće pogrešno razumeti i da ove moje reči neće istrgnuti iz konteksta diskusije o predlogu zakona, ali čini mi se da je upotreba reči „telo“ kada je reč o državnom aparatu jedna ne baš srećno pozajmljena iz državno-pravnog i političkog rečnika Hrvatske. Naime, tamo se od 1990. godine koristi reč „državna tijela“. Ne znam da li vam je Hrvatski pravni sistem bio motiv da i vi unesete ovakvu formulaciju u ovaj vaš amandman, ali Vlada je zaista u pravu kada je rekla da taj izraz nije precizan.
Ako želite da se vratimo malo u istoriju, postoji još jedan razlog zašto vaš amandman ne treba prihvatiti, odnosno još jedan argument u prilog tome da je Vlada pravilno postupila kada je odbila vaš amandman. Reč „telo“ se u pravnom jeziku i to u jeziku javnog prava koristi od 17. veka, tačnije od 1679. godine kada je engleski parlament doneo čuveni „habe askorpus akt“. Habe askorpus na latinskom bukvalno znači – imaš telo, u širem smislu – imaš slobodno telo. Dakle, reč „telo“ u javnom pravu označava fizičko lice čija se sloboda ne može dovesti u pitanje bez odgovarajućeg sudskog naloga. Drugim rečima, habe askorpus akt je u stvari akt koji sadržinski postoji u svim civilizovanim i demokratskim državama, postoji i kod nas, a u stvari znači zabranu da neko bude protiv pravno lišen slobode. I ako posmatramo pravno i istorijski, reč „telo“ može da se odnosi isključivo na fizičko lice, ne može da se odnosi na državni organ, to je jedna stvar.
Druga stvar, što se tiče ovih vaših konstatacija vezano za agencije kao po vama nadležne državne organe. Morate da znate da nemaju sve agencije u Republici Srbiji jednak pravni status. Neke agencije su naprosto javne agencije, shodno Zakonu o javnim agencijama, neke agencije su državni organi. Na primer, Agencija za borbu protiv korupcije je definisana kao državni organ. Neke agencije su organi uprave u sastavu odgovarajućih ministarstava, neke agencije su javne službe. Dakle, imaju raznorodnu pravnu prirodu.
Prosto, ne samo zbog vas i ne samo zbog narodnih poslanika, nego i zbog građana, jer je tema agencija veoma zanimljiva tema i za medije i za građane, važno je znati da nemaju sve agencije u Republici Srbiji istu pravnu prirodu i ne mogu sve da se podvedu u taj korpus državnih organa. Neke agencije jesu državni organi, ali jedan dobar deo agencija nisu državni organi, nego imaju status ili javne agencije ili javne službe.
Ono što je rekao gospodin Rističević je potpuno tačno. Pravno-tehnički, odnosno, bolje rečeno nomotehnički, je mnogo pravilnija formulacija koju je koristila Vlada kada kaže – nadležni organi. Vi insistirate na toj sintagmi „nadležni državni organi“. Državno pravobranilaštvo može da dođe u potrebu da pribavi pismeno od organa koji nisu državni organi. Podsetiću vas, organi autonomne pokrajine nisu državni organi, organi jedinica lokalne samouprave nisu državni organi, ali se u pravnom jeziku za sve te subjekte koristi reč „organ“, pri čemu oni nisu državni organi. Dakle, organi pokrajine su organi teritorijalne autonomije. Teritorijalna autonomija nije država, kao što ni jedinice lokalne samouprave, iako jesu pravna lica, njihovi organi nisu državni organi.
U tom smislu, mislim da je argumentacija Vlade, koju je dodatno potkrepio moj kolega Marijan Rističević, apsolutno na mestu i da zaista ovaj amandman iz svih ovih razloga ne treba prihvatiti.
