Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 116 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladeta Kostić, dr Miljana Nikolić, Aleksandar Jablanović, Dubravka Filipovski i Olgica Batić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima o 2. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pored predstavnika predlagača Lazara Krstića, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuju i: Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija.
Čekamo ministra. Dobili smo obaveštenje da ulazi u zgradu. Molim za razumevanje.
Određujem pauzu od 10 minuta pošto ministar nije ušao u zgradu, kao što je rečeno.
(Posle pauze)

Poštovane kolege, možemo da nastavimo. Ministar je došao. Izvinjavam se u njegovo ime. On će to učiniti kada bude bilo potrebno.
Da li još neko od narodnih poslanika želi reč u pretresu o amandmanu na član 1? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Vlado Babić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na svojoj sednici od 28. maja odbio je ovaj amandman o kome je nastavljena rasprava na zasedanju. Srpska napredna stranka podržava ovu odluku Odbora, da se ovaj amandman ne prihvati.
S obzirom da sam se javio za diskusiju u sredu, ali već je bilo blizu 18 časova, tako da nisam mogao da izložim ovo što ću danas izložiti.
Rekao bih da je sistem zdravstvene zaštite u periodu od 2000-2012. godine bio pod aspolutnim uticajem DS i da je doveo do diskreditujućeg i ponižavajućeg položaja svih zdravstvenih radnika, od sestara do lekara. Plate sestara su bile oko 300 evra, lekara opšte prakse sada su 450, a lekara specijalista oko 600 evra.
Moja plata sa zvanjem primarijusa je 650 evra. Lekari su u ovom navedenom periodu bili prinuđeni da rade sa štapom i kanapom. Morali smo da se borimo za živote naših pacijenata, kojima ovakav način rada nije bio baš optimističan zbog improvizacije koje je bilo baš dosta, ali životi pacijenata i njihovo lečenje i način oporavka za naše zdravstvene radnike ipak su najvažniji. Radili smo i jednom nogom bili na putu za zatvor.
Za to vreme, plate naših kolega u republikama bile su daleko više. U Hrvatskoj su više oko četiri puta, a u Sloveniji sestre imaju oko 2.000 evra, lekari oko 10.000, što je u odnosu na Srbiju zaista bitna razlika. Ali, mi smo profesionalci, pa radimo i radićemo za ovako relativno male pare.
Rekao bih šta su tvorevine DS u ovom periodu. To je čuvena kapitacija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja je nama zdravstvenim radnicima totalno neprihvatljiva, jer što više pacijenata imaš, više radiš, Fond za zdravstvo ti više skida sa plate. Moj je predlog da se ubuduće ta kapitacija, kad bude došlo vreme do toga, da se skine sa ovoga…
Redovi za čekanje na operativne zahvate, za neke, pošto ja dolazim iz Vojvodine, iz Sombora, kao operacije kukova, za koje se čeka od sedam do osam meseci, ne greškom i neradom nas lekara, već zbog toga što je Fond limitirao mesečni broj kukova za operaciju. Još dve rečenice i završavam.

Izvinjavam se, poslaniče, ne mogu da čujem da li je tema ili nije tema kada 200 poslanika viče u glas. Morate da razumete predsedavajućeg da uopšte ne čujem govornika, ni ja, ni drugi predsedavajući.

Zatim, zakazivanjem pregleda u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kod lekara specijalista, a nezadovoljstvo pacijenata rezultat je lošeg vođenja zdravstva od strane DS, a ne nerada lekara.
U Vojvodini, pa i u Somboru, zdravstvo vodi i dalje DS.

Poslaniče, vratite se na amandman. Poslanici su bili u pravu. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, kao predlagač u istovetnom tekstu. Imate dva minuta. Izvolite.

Naravno, ova dva minuta ću pokušati da iskoristim da sprečimo jedno bezrazložno veliko i vrlo opasno otimanje para od Zdravstvenog fonda. Obrazloženje koje smo čuli da je tu višak, da je tu suficit, pa će to da se prebaci na penzioni fond, a onda kada prifali u fondu zdravstva, onda će iz budžeta da bude finansirano, je potpuno besmislena priča koja nema nikakve veze sa jednom ozbiljnom politikom budžeta. Nema nikakve veze sa bilo kakvom ozbiljnom politikom prema dvema oblastima koje su jako važne, a to su penzije i još važnije zdravlje.
Naravno, Penzioni fond ima velike probleme i njih treba rešiti i postoje načini kako se to rešava. Ovo je najgori način, odnosno ovo nije način na koji može da se reši bilo šta. Voleo bih da ova Vlada, ako to želi i ako sprovede ove izmene zakona u delo, bude upamćena kao prva vlada koja je formalno zakonom otela građanima Srbije mogućnost da se leče na normalan način, 260 miliona evra na godišnjem nivou.
Nova stranka u svom programu ima rešenje za poboljšanje zdravstva, a to je prelazak sa postojećeg načina zdravstvenog osiguranja, koje je poznato kao Bizmarkov model, na model lorda Beveridža, koji podrazumeva finansiranje osnovne zdravstvene zaštite iz budžeta, bez postojanja fonda i to je poznato rešenje u praksi mnogih zemalja u Evropi, pa i zemalja koje dosta liče na Srbiju po svojoj ekonomskoj nemoći. Tako da preporučujem Vladi da se time bavi.
Obrazloženje ministra da to nema veze sa Ministarstvom finansija, promene u zdravstvenom sistemu, ne stoji, jer ovo nije predlog zakona Ministarstva finansija, nego je ovo predlog zakona koji je podnela Vlada.
Pozivam da se glasa da se izbriše član 1. Zakona.

Da li se još neko javlja po ovom amandmanu? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Pažljivo sam slušao ova dva minuta, ali nisam shvatio zbog čega predlagač traži, koliko sam razumeo, da se ovaj član briše.
Dakle, da li u jednoj državi ima manje para u zdravstvu ili manje para u penzionom fondu, koliko shvatam predlagača zakona, smisao zakona je da država iz jednog fonda, gde ima nešto malo više sredstava, prebaci novac u PIO, dakle penzionerima, gde trenutno i te kako fali sredstava, da bi se penzije mogle isplaćivati na vreme, blagovremeno i u iznosu u kojem je to predviđeno.
Ukoliko bi usvojili ovaj amandman, u tom slučaju bi penzije bile neizvesnije, a ne usvajanjem ovog amandmana, a usvajanjem osnovnog Predloga zakona, zdravstvo ništa ne gubi ako se tu pojavi neki manjak, jer država je tu da pokrije manjak i da interveniše.
Ovim amandmanom značajno bi se ugrozile penzije penzionerima. Mislim da oni koji imaju ne razumeju one koji nemaju. Dakle, neko ko ima i ko ima odviše, njemu je lako da predloži ovakav jedan amandman i da ugrozi one koji nemaju. Samo da napomenem da postoje penzije, posebno one zemljoradnika, koje su čak tako male dovedene u pitanje. Radi se o iznosima od 9600 do 10000 dinara. Toliko danas iznosi seljačka penzija. Ukoliko bi sada usvojili amandman mog kolege zemljoradnika, onda bi ugrozili sve druge kolege koje su radile po 40, 50, 60 godina od svoje 10, 12, godine i koji su tek u 60, i 65 godini stekli pravo na tu minimalnu penziju koja je manja nego socijalno davanje, pa je poruka da je bolje biti socijalni slučaj, nego seljak.
Usvajanjem ovog amandmana bi u značajnoj meri ugrozili penzije, posebno te male penzije koje primaju zemljoradnici, a bogami postoje 50, 60% penzija koje su na ivici egzistencije. Dakle, neko ko ima može vrlo lako da eksperimentiše i da kaže- ne damo onima koji nemaju. Nije svako u prilici da proda vinograd, da dobije 525.000 evra, da kupi stan na Vračaru i da prestane da bude seljak. Postoje još oni koji žive na selu i koji primaju ovako minorne penzije. Ukoliko bi se ovaj amandman usvojio, ugrozili bi egzistenciju najstarijih zemljoradnika koji su ceo svoj život provodili na njivama, koji su povili svoja leđa, gde im je svaka vlast koja je došla gulila kožu sa leđa i nisu ničim zaslužili da u ovom trenutku budu ugroženi. Zato ne razumem amandman mog kolege. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.