Koristiću vreme gospodine predsedavajući koje je ostalo od ovlašćenog SNS.
Zadnja dva dana smo svedoci podela u ovoj sali. Pokušaja podela u ovoj sali. Postoji jedna manjina koja je manjina voljom građana Srbije, koja sebe predstavlja da razume nezavisnost nezavisnih regulatornih tela, koja se bori za nezavisna regulatorna tela, koja je zabrinuta nad nemanjem kapaciteta nezavisnih regulatornih tela, koja je zabrinuta nad zakonskim okvirima koji su tako loši u kojima se kreću nezavisna regulatorna tela, i neka tamo grozna većina koja ponižava, nipodaštava, naziva takozvanim.
Mislim da je u svemu ovome, u ova zadnja da dana, napravljena jedna žestoka zamena teza. I zašto kažem zamena teza? Mislim da je poniženje nezavisnih regulatornih tela, u stvari bilo do 2011. godine, kada se nisu ni razmatrali izveštaji nezavisnih regulatornih tela.
Kada imate ta tela, kada imate njihove izveštaje i kada ih stavljate u okrugle fioke, to je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. Do 2011. godine nijedan akt nezavisnih regulatornih tela nije doživeo da se nađe u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zbog čega? Zato što je prethodni režim bio strah od toga šta će pisati ili šta je pisalo u tim izveštajima, zato što nisu verovali tim ljudima, zato što su ih ponižavali. E to ne poniženje nezavisnih regulatornih tela.
Zamena teza je onda kada se u ovoj sali brinete što nezavisna regulatorna tela imaju manji kapacitet, ali imaju manji kadrovski kapacitet, a onda kada možete da glasate na sednicama Administrativnog odbora da dobiju više zaposlenih, ne dođete na te sednice ili budete uzdržani, ili glasate protiv.
A bili su tu i gospodin Sretenović i gospođa Babić i gospodin Janković, kada predstavnici DS ili nisu dolazili ili su bili uzdržani, ili su to bili predstavnici neke druge Demokratske stranke. To je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. Da, da, gospodin Siniša Lazić, poznajete li ga možda? Član i narodni poslanik DS u prethodnom sazivu. I oni ljudi koje ste vi delegirali da budu u Administrativnom odboru.
To je ponižavanje nezavisnih regulatornih tela. A nije ponižavanje da prihvatamo da su neki zakonski okviri u kojima se kreću nezavisna regulatorna tela sa određenim ograničenjima. Prihvatamo da i u Agenciji za borbu protiv korupcije je neophodan zakon o uzbunjivačima, da je neophodan i zakon o lobiranju, da lično nemam ništa protiv. Ništa protiv da se proširi dejstvo Agencije za borbu protiv korupcije i na druge članove porodice, kada neko nema šta da krije, nema problem, neka se ispituje i unuk i deda i bilo ko, i komšija ako treba. Ako nemaš šta da kriješ.
Takođe shvatam i prihvatam i zbog toga će SNS u punom kapacitetu da glasa i za ove izveštaje i za izveštaje Zaštitnika građana i za izveštaje Poverenika, zato što shvatamo vrednost i shvatamo da smo na istoj strani.
Samo oni koji nepravilno shvataju i tumače zakon i samo oni koji su spremni na nepravilno tumačenje zakona misle da smo na različitim stranama, onaj ko kontroliše i onaj ko je kontrolisan. Ne, nismo, na istoj smo strani. Štitimo ovo što jesmo i zato mislim da je dobro što na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije stoji ime Zorana Babića, stoji koja su mu primanja, koje su mu funkcije i šta ima i šta će imati za godinu dana ili šta će imati za 10 godina i zato što sam ušao u ovaj posao da radimo, kao i ostale kolege iz SNS, da bi menjali naše društvo, a ne da bi se obogatili, zato što nismo ulazili u farmericama i izlazili u „Poršeima“, zato što nismo postajali predsednici Vlade da bi posle toga dobili subvencije za vinograde, pa onda kada ti vinogradi propadnu, a subvencije potroše se za „Range Rover“, vratićemo se ponovo u politiku da bi ponovo došli do nekih subvencija.
Ne dozvoljavamo takav put i zbog toga mislim da je ovaj častan posao koji rade nezavisna regulatorna tela i vrednost koju unose u naše društvo shvaćen i prihvaćen od ove vladajuće koalicije, shvaćen od predsednika Vlade, shvaćen od SNS, u pravom kapacitetu i u pravom smislu.
Ma koliko vam se to svidelo ili vam se ne svidelo, mislim da ćemo sve te izazove i tumačenja, a imali smo gospođa Babić i ja dijalog oko tumačenja pojma „funkcioner“ i slažem se da je možda bilo lakše izmeniti zakon nego doneti autentično tumačenje, ali mislim da svaki od ovih izazova, zakonskih izazova, možemo da rešimo dijalogom koji postoji između države i nezavisnih regulatornih tela, kao što će mi biti zadovoljstvo da u okviru Administrativnog odbora radimo na jačanju kapaciteta DRI kako bi mogla da uđe u svaku instituciju, u svako ministarstvo, u svako javno preduzeće, zato što hoćemo da pošaljemo snažnu poruku građanima Srbije da njihov novac odlazi na pravo mesto i da se troši na pravi način, a ne da nestaje u džepovima funkcionera i političara.
Dosta je bilo shvatanja da je država i da je budžet mesto gde će političari zavlačiti ruku i lično se bogatiti. Ovi ljudi su brana takvim stvarima. Ovi ljudi brane i štite i državu, ali i štite sve one ljude koji hoće da se bave politikom iz pravog načina i iz pravog razloga i zbog toga ćemo ih podržati i zbog toga želim da se stavi tačka na razumevanje i nerazumevanje.
Razumevanje i nerazumevanje može da definiše samo delovanje i ne samo ono što se deklarativno kaže za ovom govornicom, nego ono što se radi, a radili ste na pogrešan način. Pravili ste zakone koji su invalidni, koji su ograničavali nezavisna regulatorna tela, pa sada, kada odete u opoziciju, kažete – o, Bože moj, ti zakoni nisu dobri. Zašto ste ih pravili ako nisu dobri?
Posipanje pepelom je to što se brinete za kapacitet nezavisnih regulatornih tela, a ne glasate da se oni povećaju. Omalovažavanje nezavisnih regulatornih tela je onda kada ne uzmete te izveštaje u razmatranje, već ih stavite u okruglu fioku koja se zove korpa za otpatke. E, to je poniženje. To je poniženje koje SNS nikada neće uraditi prema svojim građanima, nikada neće uraditi prema državi, nikada neće uraditi prema nezavisnim regulatornim telima.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.
Replika, dva minuta, narodni poslanik mr Aleksandra Jerkov, a onda predstavnik akata Veroljub Arsić.

Hvala vam, gospodine potpredsedniče.
Gospodin Đukanović verovatno nije svestan šta je rekao. Neka pogleda stenogram i videće da je rekao da to nisu nikakva nezavisna regulatorna tela nego obični državni organi koji su sami sebe proglasili nezavisnima.
Svakako su dostupni i građanima, što je mnogo važnije od toga što vi odmahujete glavom. Svako može da vidi šta ste rekli.
Gospodin Babić, kada govori o velikom uvažavanju koje SNS ima za nezavisna regulatorna tela, nije bio u sali kada je gospodin Đukanović rekao da je izveštaj Zaštitnika građana najobičniji politički pamflet, a pošto će cela stranka punim kapacitetom glasati za taj izveštaj, pretpostavljam da su kolege gospodina Đukanovića svesne da će glasati za najobičniji politički pamflet koji je ovoj Skupštini predstavio najobičniji državni organ, tzv. nezavisni Zaštitnik građana.
To, kako je ko glasao, ja sam molila gospodina Babića da ne razgovaramo o tome, s obzirom na to da ako počnemo da pričamo o tome…
(Predsedavajući: Molim vas, ne obraćajte se poslaniku direktno.)
… Ja se obraćam vama. Rekla sam da sam zamolila gospodina Babića da ne razgovaramo o tome, jer nisu poslanici DS glasali protiv povećanja broja zaposlenih u DRI ili kod Zaštitnika građana, nego su to bili poslanici SRS, koji su glasali protiv svakog od zakona koji je ustanovio svaki nezavisni državni organ u ovoj zemlji i ne samo što su glasali protiv, nego su direktno opstruisali donošenje tih zakona u tom momentu, praveći od Narodne skupštine Republike Srbije instituciju sa najmanje ugleda u ovoj zemlji, tako da nemojte da pričamo ko je kako glasao, nećete se dobro provesti.

Zahvaljujem.
Reč ima predlagač akta narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima stvari s kojima i mogu da se složim sa prethodnim izlagačima, ali ima stvari i sa kojima ne mogu da se složim.
Smatram da sa ovim raspravama i ovakvim sednicama Narodna skupština Republike Srbije počinje u pravom smislu reči i potpuno suštinski da vrši svoju kontrolnu ulogu izvršne vlasti i drugih državnih organa. Može to nekome da se sviđa, može nekome i da se ne sviđa.
Mi još uvek imamo problema sa zakonodavstvom zato što ne možemo neke završne račune budžeta Republike Srbije za 2002, 2003, 2004, 2005. i 2006. godinu da usvojimo, a niko se nije setio da stavi te završne račune o izvršenju budžeta, koji je najvažniji zakon posle Ustava Republike Srbije, da vidimo kako su ministri trošili novac, da vidimo kako je izvršna vlast raspolagala novcem tih građana. Ne možemo zato što neko nije hteo to da stavi na dnevni red, a danas je potrebno mišljenje DRI da bi se to našlo na dnevnom redu, a taj zakon koji to reguliše nastao je u kasnijem periodu od trošenja tih sredstava, tako da imamo jako ozbiljan problem u funkcionisanju pravnog sistema.
Kada se neko posipa pepelom, što ne kaže zašto nismo raspravljali o završnim računima budžeta Republike Srbije pre 2012. godine? Šta se to krilo od građana Republike Srbije ili što smo imali takav Zakon o DRI i Zakon o javnim nabavkama da je gospodin državni revizor mogao samo da piše prekršajne prijave, jer su mu takva ovlašćenja ranije davana zakonom, koji je ministar gde pojeo koliko neću da kažem čega, a nije o tome napisao izveštaj? Takva je bila zakonska regulativa koja je dozvoljavala rad DRI.
Neke stvari su se promenile u Srbiji. Očigledno je da neki to još uvek nisu shvatili. Mi prihvatamo potpunu odgovornost za sve ono što rade i naši ministri i naši državni sekretari i direktori koje imenuje ova skupština i Vlada Republike Srbije i ne bežimo samo od toga da budemo moralno kažnjeni na nekim izborima, nego ako je neko od njih kršio zakon da to bude sankcionisano i od pravosudnih organa, ali isto tako očekujemo da svi ranije koji su kršili zakon takođe budu sankcionisani od pravosudnih organa. Mi se tu apsolutno ne posipamo pepelom.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama, znam da je bilo mnogo nezadovoljnih po tom zakonu. Najviše su bili nezadovoljni naručioci javnih radova i izvođači javnih radova, što nam govori da je zakon odličan. Možda treba nekih stvari da se doradi, možda treba malo da olakšamo posao Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, da ne može svako da blokira zakon, zato što treba da uplati malu taksu i da napiše žalbu i da ne snosi nikakvu odgovornost što je žalba neosnovana, a što se javni radovi ne izvršavaju, pa ako bude imao dve, tri neosnovane žalbe, e nećeš moći dve, tri godine da daješ ponude ni ti, ni povezana lica, jer to je zloupotreba zakona. Nažalost, tih problema ima naša komisija.
Ne želim da pričam oko raznih afera koje su se otvarale oko Zakona o javnim nabavkama. Samo mogu da kažem da je taj zakon dobio priznanje i od međunarodne zajednice, dobio priznanja od raznih međunarodnih organizacija koje se bave ovom problematikom, kao jedan od najboljih zakona na svetu. Pa to može, takođe, nekome da se svidi i ne svidi, a prave efekte zakona videćemo početkom 2015. godine, računajući da 2013. godine nije bio u potpunosti u primeni, tako da bih se ja uzdržao od kritika kada je u pitanju taj zakon.
Kada su u pitanju takozvani nezavisni državni organi, još jedanput bih istakao da su oni osmišljeni da Narodna skupština vrši svoju kontrolnu ulogu. Mi smo njima poverili naša ovlašćenja kontrole izvršne vlasti. Oni za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini i svaki narodni poslanik kao nosilac suvereniteta građana ima pravo i da kritikuje rad nezavisnih organa i da ga hvali, da kaže šta je dobro u izveštaju, šta je loše, šta je očekivao, a nije se desilo.
Nemojte da se odričete kao narodni poslanici svojih ovlašćenja koja vam je dao Ustav. Prenesite ovlašćenja, zakonom je preneto i vidite kako se vaša ovlašćenja koja imate kao narodni poslanici ostvaruju u praksi.
Koliko je sada diktatura u Srbiji, mogu da kažem da je Srpska napredna stranka ponovo izabrala kao Zaštitnika građana gospodina Sašu Jankovića, ponovo je izabrala za revizora gospodina Sretenovića. Bilo je promena u Agenciji za borbu protiv korupcije, ali te promene nije uradila ova Skupština, jer smo čak i jednom članu, čini mi se, upravnog odbora ili skupštine, ne mogu sada tačno da se setim, gospodin Stoiljković, mislim da se zove, član odbora. Ova Skupština je isto potvrdila novi mandat i taj odbor je rešavao njihove probleme u samoj Agenciji, one koje su postavile neke druge većine i neki drugi poslanici.
Nismo hteli da kvarimo kontinuitet rada tih nezavisnih tela, ne regulatornih. Regulatorna tela su, recimo, Agencija za energetsku efikasnost. Ovo su apsolutno nezavisna. To ih pomalo vređa, kada neko kaže regulatorna tela. Verujem da je tako. Znači, nismo hteli da kvarimo kontinuitet …
(Predsednik: Kao ovlašćeni predlagač ste dobili reč. Vratite se na akt, molim vas.)
Vraćam se nazad. Nismo hteli da kvarimo kontinuitet tih organa. Samo smo tražili da postupaju u skladu sa ovlašćenjima koja su im data zakonom i da ta ovlašćenja imaju rezultat koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima u vidu jednog izveštaja i zaključaka koje su predložili nadležni odbori.
Hoću da ponovim još jednom. Sa ovakvim sednicama, Narodna skupština je i uvažila nezavisne državne organe i preuzela u punom i pravom smislu reči kontrolnu ulogu koja joj je poverena Ustavom Republike Srbije, a koju sprovode nezavisni državni organi u ime i za Narodnu skupštinu.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, vreme iz člana 96.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jankoviću, uvažena gospođo Babić, danas na dnevnom redu imamo dva izveštaja – Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu i DRI za 2013. godinu.
Nova demokratska stranka će glasati za ova dva izveštaja i za predložene predloge koji idu uz ove izveštaje. Međutim, na početku želim da kažem da je vladajuća koalicija danas i juče pokazala dva različita odnosa prema nezavisnim regulatornim telima, a nešto kasnije ću reći, za koje smo čuli danas da oni nisu baš tako nezavisni, od stava da im ne treba dati da govore, došli smo do stava snažnog zagrljaja. Bojim se samo da nezavisnim regulatornim telima ne bude malo neprijatno u tom zagrljaju, jer je ovaj zagrljaj pomalo neočekivan. Nastao je od osam sati i evaluirao do danas u tri ili četiri…
(Zoran Babić, s mesta: Tema.)

Nemojte dobacivati poslaniku. Predsedavajući vodi sednicu. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća, iako je to propraćeno uz smešak, hvala u svakom slučaju.
Dakle, nisam siguran šta je gospodin Arsić hteo da kaže kada je pominjao malopre diktaturu. To će on verovatno naknadno objasniti. Želim da pitam nekoliko stvari, odnosno da zajedno prokomentarišemo nekoliko pitanja koja su važna, evo, prvo za DRI.
Naime, vaš rad, gospodine Sretenoviću, ima smisla ukoliko vaša institucija obavi svoj posao profesionalno. Siguran sam da to vi i vaši ljudi radite do kraja profesionalno. Međutim, da bi taj rad doživeo svoju evaluaciju, neophodno je da neki drugi organi postupe pod tim izveštajima, odnosno po tim rešenjima. To su, sa jedne strane, institucije koje kontrolišete, a sa druge strane, pravosudni organi koji bi trebali da procesuiraju one protiv kojih ste podneli prijavu.
Pitam vas, gospodine Sretenoviću, da li vi imate problema da ponekad ne doživite satisfakciju za vaš rad, jer sa jedne strane institucije koje kontrolišete, javna preduzeća, nedovoljno sarađuju, govorim o njihovim rukovodiocima, ne postupaju po, to se zovu odazivni izveštaji, u kojima vi dajete nalog da oni u određenom periodu postupe po vašim nalozima.
Razumeo sam da ima slučajeva da oni u tom periodu oklevaju da postupe po tim izveštajima i nalozima, oduzimaju vama vreme, traže sebi prostor za to da eventualno i ne primene te mere. Kakva je situacija, koliko vaših, možda ste to danas rekli, ali nisam bio u tom momentu u sali, rešenja, odnosno prijava, izvinite, prekršajnih i krivičnih ne doživi nikada procesuiranje zbog činjenice da oni, pod jedan, zastare ili relativno ili apsolutno zastare, pa se tako ne mogu izvršiti? To je ozbiljan problem. Ukoliko pravosudni sistem nije u funkciji da podrži rad vaš i Agencije za borbu protiv korupcije, onda je to zaista institucija koja, kako je kolega iz SNS rekao, i nije baš nešto nezavisna, jer njihov rad može da doživi opstrukciju od nekih drugih poluga vlasti, a to je u ovom slučaju pravosudna vlast.
S druge strane, vi imate mogućnost da inicirate smenu nekih direktora javnih preduzeća i rukovodioca koji ne postupaju po vašim nalozima, da li ste u poziciji da takve naloge dajete i da li je bilo takvih mera? Gospodine Sretenoviću, ja znam da vi, vaša revizorska institucija treba da kontroliše oko 700 javnih preduzeća, više od 700 javnih preduzeća, verovatno su neka nastala i u međuvremenu, a vi imate oko 200 zaposlenih.
Dakle, vi ste u mogućnosti da godišnje iskontrolišete negde 30% tih javnih preduzeća, recimo, teoretski, da radite na nivou maksimalnih kapaciteta i da vam to javno preduzeće na kontrolu opet dođe za neke tri do četiri godine, zato što po nekoj računici nemate mogućnost da ga kontrolišete iduće godine, jer treba da kontrolišete onih 70% da bi makar jedanput bili iskontrolisani, što znači da vi imate nedovoljne kapacitete da pokrijete sva javna preduzeća kako bi oni bili stalno pod navodnicima u strahu da ćete doći da ih kontrolišete. Dakle, vi imate nedovoljne kapacitete. Vama treba još 100 ljudi.
Pitam narodne poslanike, pitam Vladu Republike Srbije, aktuelnu i onu koja je bila pre toga, zbog čega nismo omogućili uslove DRI da bude u punom kapacitetu, da ima dovoljno kadrova, koji bi mogli da pokriju sva javna preduzeća i institucije koje treba da kontrolišu. Ako uzmemo ove faktore koje sam rekao, domet DRI uz maksimalne napore i rad, kvalitetan rad ljudi ne može da zadovolji zadatku koji se pred nju stavlja.
Gospodine Sretenoviću voleo bih da čujem da li eventualno ima političkih pritisaka ili ih nema? Ja za to nemam nikakve dokaze. Voleo bih da ih nema. Nadam se da ih nije bilo ni u prethodnom periodu, da ih nema ni sada.
Neko je ovde pomenuo odnos prethodnih vlasti i DRI i Agencije za borbu protiv korupcije. Dakle, ovaj izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije je plod činjenice da ona postoji. Da ne postoji, ne bi mogla da podnese izveštaj.
Gospodine Babiću, zajedno smo sedeli u klupama Narodne skupštine Republike Srbije u Kralja Milana. Vi ste tada bili opozicija, mi smo bili pozicija, nismo ovaj zakon izglasali.
Prvi na udaru tog zakona su bili funkcioneri vladajuće koalicije. Sećam se dobro. Nije bilo baš prijatno nekim mojim kolegama kada su morali da se odreknu nekih od funkcija, jer su bili poslanici i bili su u izvršnoj vlasti. Ako me pitate koje godine…

Ako bi mogli o izveštaju iz 2013. godine.