Hvala predsedavajući i poštovani predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije, DRI, pre nego što se upustim u raspravu o tački dnevnog reda koja predstavlja jedinstven pretres i jučerašnjeg i današnjeg zasedanja, a zarad građana Republike Srbije samo jedna pravilna informacija, izjašnjenje.
I juče i danas, mi samo razmatramo izveštaje koji su ovde pred nama, ali za njih na glasamo. Glasamo za zaključke koje su predložili resorni odobri na osnovu izveštaja koje su dostavile Agencija za borbu protiv korupcije i DRI. Zašto na ovo ukazujem? Zbog toga što je juče na istom zasedanju, a i danas provejavalo da mi glasamo o izveštajima. Ne, izveštaje ćemo razmotriti, a usvajanjem zaključaka, naravno, da podržavamo i te izveštaja.
S toga odmah moram da istaknem da poslanička grupa SPS nedvosmisleno podržava i glasaće za zaključke koje su predložili resorni odbori kao ovlašćeni, legitimni predlagači, a samim tim i daje podršku izveštajima koje ste vi plasirali, odnosno predočili, a o kojima vodimo raspravu i o kojima razmatramo na današnjem zasedanju.
Sada bih se osvrnuo na konkretno izveštaj Agencije i DRI, pa hajde onda najpre da krenemo od uloge Agencije, od onoga što je cilj delovanja Agencije za borbu protiv korupcije. Ono što poslanička grupa SPS naročito ističe, jeste da je osnovni cilj delovanja Agencije za borbu protiv korupcije suzbijanje korupcije kroz zaštiti javnog interesa. Borba protiv korupcije je jedan permanentan kontinuiran proces koji kao takav ni u kom slučaju ne može da bude van domašaja opservacije onih kojima je u nadležnostima borba protiv korupcije, a tu pre svega mislim na Agencije za borbu protiv korupcije, a samim tim i za institucije države, pa i za celokupan državni aparat.
Zašto ovo kažem? Zbog toga što ne postoji zemlja u svetu, čak i sa najizraženijim demokratskim načelima i postulatima, gde institucije sistema besprekorno rade, gde postoji jedno zdravo, pravno ustrojstvo, a da je u celosti izbegnut rizik korupcije. Tako se još nije desilo, neće se desiti i zbog toga je čak borba protiv rizika korupcije i te kako značajna borba. To je istovremeno jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije kako u prethodnom sazivu, a naročito u ovom sazivu, gde se borba protiv korupcije postavlja kao nešto što je ne samo imperativno nego i primarno u strategiji delovanja Vlade Republike Srbije.
Da li se slažemo oko nečega što je danas zauzeto kao jedinstven stav? Naravno, da se slažemo, a to je hitna potreba za novim sistemskim rešenjima, za donošenjem novih zakona ili barem izmenama i dopunama postojećih zakona, naročito kada je u pitanju Zakon o Agencije za borbu protiv korupcije. Zašto ovo ističemo? Poslanička grupa SPS nesumnjivo podržava preporuke, ali ne sve koje su navedene u izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije. Opet se postavlja pitanje - zašto ne sve. Zbog toga što one preporuke koje su krucijalne nesumnjivo moraju imati podršku zbog toga što se njima postiže ovaj cilj na koji sam ukazao, a to je suzbijanje korupcije kroz zaštiti javnog interesa, a shodno tome i zadatak da se u svakoj situaciji rešava i nespojivost javnih funkcija i sukobu interesa.
Međutim, u preporukama se pojavljuje i nešto što mora da doživi jednu posebnu vrstu analize. Koliko je sada aktuelni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, usaglašen ili eventualno u koliziji sa drugim sistemskim rešenjem?
Mislim da jeste u koliziji sa drugim sistemskim rešenjima, barem u jednom delu, naročito kada govorimo o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, u tom pravcu bi trebalo izbeći sve odredbe koje su nedorečene, nedosledne, nepotpune, a koje bi mogle da u jednom delu derogiraju odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a u drugom delu da ostane u domenu kolizije sa istim odredbama, zbog čega je neophodno potrebno svaku odredbu jasno precizirati i normirati.
Poslaničkoj grupi SPS, pa i meni, nesumnjivo je jasna intencija Agencije za borbu protiv korupcije da se proširi legitimacija javnih funkcionera ili status, ali se bojim da to proširivanje na jedan krug koji će biti dosta obiman, nosi određene rizike.
Savršeno je jasno da svako ko raspolaže državnim sredstvima i svako ko ima upravljačku funkciju u državnom aparatu, mora biti predmet posmatranja odgovarajućih službi i Agencije za borbu protiv korupcije.
Taj krug lica ni u kom slučaju ne treba da ide u nedogled na koji način bi se stvorila jedna autoritarnost Agencije za borbu protiv korupcije, pa čak i uzurpiranje nekih nadležnosti koje su u nadležnosti drugih organa institucije.
Osim toga, pojedine odredbe u Zakonu o borbi protiv korupcije, nesmunjivo i sada zahtevaju neophodnu potrebu izmena ili barem preciznijeg sistematizovanja ili normiranja.
Pozvaću se samo na član 2. Zakona o Agenciji gde se navodi da sukob interesa prestavlja situaciju gde funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na postupanje funkcionera u vršenju javnih funkcija.
Molim vas, mi kao pravnici i moji uvaženi i visoko cenjeni kolega Lubarda će se sigurno sa mnom složiti, formulacija izgleda kao da utiče i nedovoljno je jasna i preširoka formulacija. Ostavlja mogućnost preširokog tumačenja, a samim tim i kroz preširoko tumačenje, ostavlja mogućnost i izazivanje određene pravne nesigurnosti, jer će se kroz ovu normu pojaviti različita tumačenja onih koji ovu normu primenjuju, pa bila to i Agencija za borbu protiv korupcije.
Izgleda kao da liči na postupanje funkcionera u vršenju svojih obaveza ili nadležnosti, a ni u kom slučaju ne može da bude pravno normiran, već mora biti precizirano, praktično primenjivo, a samim tim kada je praktično primenjivo, onda je jasno da li će neko biti sankcionisan ili neće, da li će biti obuhvaćen ovom normom ili ne.
Što se tiče ostalih delova preporuka, mislim da bi trebalo porazmisliti, da li baš bukvalno sve one preporuke koje su ovde navedene treba da budu sistemska rešenja istovremeno, jer je rečeno da se po službenoj dužnosti podaci mogu prikupljati i od banaka. To nije sporno. Sporno je nešto drugo.
Da li podaci kojima raspolažu banke, podrazumevaju istovremeno i podatke koji su predmet praćenja poverenika, pa za zaštitu podataka o ličnostima i da li se ti podaci odnose i na one tzv. zaštićene podatke koji ni u kom slučaju ne mogu biti predmet eksploatacije u bilo kojoj vrsti saobraćaja, pravnog saobraćaja, finansijskog ili nekog drugog?
S toga je ova preporuka u izvesnoj meri polemična, pa vas molim da u tom pravcu razmislite da li ta preporuka da se zadrži ili eventualno isključi iz korpusa preporuka koje bi trebalo da budu kao nova sistemska rešenja.
Takođe mi se čini da bi trebalo razmisliti, a to je svakako stav poslaničke grupe SPS da i u drugom delu preporuka koje se vezuju za nespojivost funkcija, podrazumeva jedno pitanje koje je vrlo osetljiv teren.
Dakle, nespojivost funkcija u svakom slučaju predstavlja određeni stepen rizika, odnosno spojivosti i ja ću se izviniti, jer funkcija podrazumeva određeni stepen rizika za pojavu korupcije.
Postavlja se pitanje da li je to uvek prisutno i da li je to u svim situacijama tako? Da li narodni poslanik može da bude član nekog tela, jer ovde nisam video da je to dovoljno jasno definisano, koji ne podrazumeva automatski sankciju nespojivosti funkcija? Da li može da bude član Saveta prosvetne institucije?
Moja koleginica, uvažena, Miljana Zindović će o tome nešto kasnije konkretnije reći, ali ja moram da se osvrnem sada sa pravnog stanovišta, da li nešto tako može da uživa pravnu opservaciju u smislu određenog sankcionisanja?
Prema tome, sve ove preporuke koje ste naveli, u jednoj meri uvažavaju pažnju i zavređuju podršku, ali moram opet da kažem, ne sve i zato sam i ovako ispred SPS na neki način kritički odreagovao.
Drago mi je da su u izveštaju navedeni određeni praktični primeri gde je dolazilo do sukoba funkcija nespojivosti, drago mi je da su navedeni praktični primeri nepotizma, kao jednog od obeležja koruptivnog delovanja, jer nepotizam je jedna pojava koja kao karcinom kada metastazira, postaje nešto što ozbiljno ugrožava temelje institucija, samog državnog aparata.
Nažalost, naše institucije još uvek nisu dovoljno imune i dovoljno spremne da se u celosti izbore protiv ove pojave kao što je nepotizam.
Kada govorimo o onome što ste predvideli kao – planovi integriteta, postavili ste u svom izveštaju dva cilja, a istovremeno kroz ta dva cilja i dva mehanizma kojim se ti ciljevi postižu.
Jedna je vrsta vašeg tzv. konsultativnog rada, a druga je, nadzornog rada. Zašto ovo kažem? Nesumnjivo je da postoji potreba da jedinice lokalne samouprave i javna preduzeća i svi ostali imaju obavezu da donose planove na osnovu kojih će se na najbolji i najefikasniji način identifikovati slučajevi korupcije, da će se na te slučajeve adekvatno i blagovremeno reagovati i da će se o tome obavestiti Agencija za borbu protiv korupcije.
Međutim, nadzorna uloga u ovom smislu dolazi tek kasnije. Potrebno je omogućiti jedinicama lokalne samouprave, omogućiti i njihovim stručnim službama, kako kadrovsko, tako i tehničko osposobljavanje, kako bi se moglo prilagoditi onome što je propisano u vašim preporukama pod pretpostavkom da one budu sastavni deo određenih sistemskih rešenja, odnosno normi u budućem zakonu o borbi protiv korupcije.
Tek tada sledi nadzorna uloga u kojoj Agencija za borbu protiv korupcije, nesumnjivo ima naglašen značaj.
Na kraju, kada govorimo o Agenciji za borbu protiv korupcije, ne mogu a da se ne osvrnem i na ono što podrazumeva animiranje građana da iniciraju postupke pred Agencijom za borbu protiv korupcije i to u svim slučajevima gde se takve pojave dešavaju, ali bih skrenuo pažnju da tu postoji jedan nedostatak, a mogu slobodno da kažem da on opterećuje i ovaj parlament, sve nas narodne poslanike, a to je činjenica da mi još uvek nismo doneli zakon o zaštiti uzbunjivača. Taj zakon je neophodno potreban, upravo da bi se postigao ovaj cilj, jer bez tog zakona vi ne možete da očekujete ni u kom slučaju adekvatnu reakciju građana u svim situacijama, što zbog straha od posledica prijavljivanja, što zbog zloupotreba da će te prijave imati drugi cilj u odnosu na onaj cilj koji se postiže, a naročito zbog toga što se pojavljuje jedna vrsta sistemski neregulisanog polja, koji zaista zakonom o zaštiti uzbunjivača, mora biti u celosti regulisan.
Što se tiče izveštaja DRI, razmatramo ga. Moram da ukažem na jednu činjenicu koja ovde nekako nije navedena, a notorna ili nesporna.
Već će deset godina postojanja DRI. Ono što poslanička grupa SPS sa pravom može da istakne jeste da iz godine u godinu rad DRI je na sve većem nivou kvaliteta kroz praćenje javnih finansija kao kontinuiranog procesa, kroz praćenje svega onoga što podrazumeva zaštitu budžetskih sredstava stabilnosti budžetskog sistema i ono što mi se čini da ovde nije navedeno, a to je da postoji izvesno nerazumevanje u onu najvažniju ulogu DRI, a to je da provera tačnost i istinitost podataka koji su sačinjeni u određenim izveštajima, naravno finansijskim izveštajima, posebno završnom računu gde je DRI pokazala izuzetno dobre rezultate čime je imala mogućnost i zakonski osnov da čak i ono što se podrazumeva pod budžetom Republike Srbije oceni u jednom delu kao nešto što može da bude problematično, odnosno što izaziva određene reakcije shodno odredbama upravo zakonskih rešenja, a samim tim i nadležnosti DRI gde se uočavaju te vrste problema.
Naravno da ćemo podržati i ovaj izveštaj. Ja ne bih dužio što se tiče ostalih podataka. Savršeno su jasni. Ne sviđa mi se kada narodni poslanici prepričavaju ili čitaju vaše izveštaje. Daleko je za vas važnije da čujete određene konstruktivne ideje. Daleko je za vas važnije da čujete čak i dobronamerne kritike na osnovu kojih će se poboljšati kvalitet ne samo vašeg rada nego i sistemskih rešenja. Uveren sam da ćemo u tom pravcu svi zajedno doprineti da buduća sistemska rešenja budu što kvalitetnija.
Poslanička grupa SPS će glasati za zaključke koji su predložili resorni odbori, a samim tim podržati i vaše izveštaje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Sada reč ima gospođa Tatjana Babić, direktor Agencije za borbu protiv korupcije. Izvolite.

Pošto je mnogo pitanja pokrenuto, pa nekako da se ne izgubi to kasnije u raspravi. Mnogo je važnih pitanja.
Kada je reč o Odboru za finansije, htela bih da pozdravim ovu ideju, odnosno najavu da će biti formiran pododbor koji se bavi isključivo preporukama nezavisnih organa za izmenu i dopunu zakona. To je jako dobro.
Što se tiče nekih potencijalnih problema na koje narodni poslanici, a i javnost na neki način uvek ukazuje, o tome je bilo reči na Odboru za pravosuđe, na mogućnost tzv. curenja informacija i podataka kojima Agencija raspolaže, pre svega, u Agenciji za borbu protiv korupcije postoji jasan sistem zaštite podataka. Drugo, Agencija za borbu protiv korupcije je i po Zakonu o agenciji dužna da štiti podatke o ličnosti i da prilikom obaveštavanja javnosti obezbedi zaštitu podataka o ličnosti, posebno podatke o funkcionerima i sa njim povezanim licima u situaciji kada još uvek nije utvrđena povreda zakona. To su, dakle, lični podaci i drugi podaci koji su zaštićeni u skladu sa posebnim zakonom.
Međutim, kada je reč o kontroli imovine javnih funkcionera i o kontroli finansiranja političkih aktivnosti, to je ono što smo razgovarali na Odboru za pravosuđe. Dakle, prosto moramo prvo da odlučimo da li mi hoćemo da kontrolišemo imovine funkcionera ili nećemo. Ako ova država smatra da kontroliše imovinu funkcionera, onda Agencija mora imati mehanizme da tu kontrolu može da sprovodi.
Kada je reč konkretno o bankama, prvo, nije tačno da nema izuzetaka od obaveze čuvanja bankarske tajne. Čak i u samom Zakonu o bankama u jednoj odredbi je navedeno da banka podatke dostavlja na zahtev regulatornih tela.
Iako Agencija nije regulatorno telo nego je Agencija samostalan i nezavisan državni organ, to je ovom prilikom potrebno da napomenem i u tom smislu da napravim sada digresiju. Dakle, pomenuta je pokojna gospođa Verica Barać. Ona je bila predsednik Saveta za borbu protiv korupcije. Dakle, Savet je savetodavno telo Vlade. Agencija je nezavisan državni organ koji za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Prosto, nije isto što i Savet. Dakle, mogli bismo u širem smislu da se tumačimo kao regulatorno telo.
Pojedine banke su odbijale da nam podatke dostavljaju. Mi ćemo izmenama zakona, koje ćemo uskoro predložiti, tražiti da i mi budemo uvršćeni u one organe kojima su banke dužne da dostavljaju podatke koji su nama potrebni za kontrolu imovine funkcionera, s tim što će posebnim odredbama biti jasno precizirana odgovornost za zaštitu tih podataka i ko sme da koristi te podatke, pod kojim uslovima i u kojim rokovima, da praktično ta zabrana saopštavanja tih podataka trećim licima traje stalno. Ne prestaje ni posle prestanka radnog odnosa, ni posle prestanka statusa funkcionera u Agenciji.
Izuzetak bi ipak morali da budu državni organi - nadležna tužilaštva, nadležni sudovi, MUP, Uprava za sprečavanje pranja novca, Poreska uprava, sa kojima Agencija sarađuje i Agencija bi tu imala pravo da podatke i bez saglasnosti funkcionera dostavi tim organima ako želimo da imamo efikasnu i efektnu kontrolu imovine javnih funkcionera.
Što se tiče nespojivosti javnih funkcija, tu bih se složila da je zakon više nego neprecizan i iz tog razloga mi smo i u onoj inicijativi koju smo podneli još u martu prošle godine, koja nije razmatrana, predložili da se praktično ukine mogućnost obavljanja više javnih funkcija na osnovu saglasnosti Agencije.
Dakle, kriterijumi na osnovu kojih Agencija daje saglasnost po sada važećem zakonu su dosta široko određeni. Drugo, zakon kaže da Agencija neće dati saglasnost ako postoji sukob interesa ili se ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije.
Prvo, sukob interesa ne postoji kada su dve javne funkcije u pitanju zato što nema privatnog interesa, nego se sukobljavaju dva javna. Znači, ta odredba je potpuno neprimenjiva. Nepristrasno vršenje javne funkcije ne možemo da dokažemo ako su npr. funkcije na različitim nivoima vlasti itd, tako da mi praktično po zakonu nema mogućnost da odbijemo zahtev za davanje saglasnosti u nekim situacijama, pa dolazimo u apsurdnu situaciju da neki funkcioneri obavljaju i po nekoliko veoma odgovornih funkcija. To je što se tiče tih nespojivosti javnih funkcija. Dakle, to mora biti jasno zakonom definisano šta sme, a šta ne sme da se obavlja istovremeno.
Što se tiče proširivanja kruga funkcionera, to je poslanik Jovanović postavio pitanje, mogu da se složim i slažem se da se zakonske definicije ne mogu proširivati stavovima itd. Međutim, ova definicija nije baš tako do kraja jasna. Dakle, moglo bi se to tako tumačiti, ali ono što je za nas u Agenciji problematično kada je u pitanju to autentično tumačenje je što je procedura za autentično tumačenje ista kao procedura za izmenu zakona.
Prema tome, Narodna skupština je mogla da proceni javni interes i da kaže – u redu, nisu mogli stalno da proširuju zakonsku definiciju, ali to treba da bude obuhvaćeno zakonskom definicijom. Nećemo sada da tumačimo zakon da se oni ne primenjuju, nego prosto ćemo izmeniti tu odredbu zakona u javnom interesu. Narodna skupština je procenila da to nije u javnom interesu.
Mi ćemo insistirati da to uđe i to će biti na javnoj raspravi. Videćemo, čuće se i širi krug aktera.
Što se tiče odredbe o sukobu interesa kada kažete izgleda kao da utiče, evo zašto je to važno. Dakle, funkcioner je u sukobu interesa koji ima privatni interes koji utiče, to je jasno, koji može da utiče, ali kaže koji izgleda kao da utiče. To su situacije u kojima vi ne možete da dokažete da je taj njegov interes uticao, ali taj njegov privatni interes stvara nepoverenje javnosti. Dakle, ova odredba bi trebalo da ostane zato što je važno vratiti poverenje građana u institucije.
Ako građanima izgleda kao da je funkcioner u sukobu interesa, pa čak i da on nije u sukobu interesa, to ugrožava poverenje građana u institucije. To je po sada važećem zakonu. To je podložno raspravi.
Pominjali ste animiranje građana da iniciraju postupke pred Agencijom i Zakon o zaštiti uzbunjivača. Agencija je sprovela jednu kampanju u proleće prošle godine, nacionalnu medijsku kampanju koja je imala i dala odlične rezultate.
Upravo posle te kampanje, to smo radili uz podršku evropske delegacije i upravo posle te kampanje je povećan broj predstavki upućenih Agenciji. Iz tog razloga smo procenili da je zapravo prepoznatljivost Agencije, da je povećanje broja predstavki rezultat prepoznatljivosti Agencije.
Što se tiče Zakona o zaštiti uzbunjivača, mislim da je svima poznato da sama Agencija već više od godinu dana, pa i na jednom od ovih koordinacionih sastanaka smo imali baš temu zaštite uzbunjivača, stalno insistira na tome koliko je to neophodno, jer mi znamo u praksi, koji radimo sa uzbunjivačima, koliko je zakonski okvir neadekvatan, koliko su ti ljudi nezaštićeni od sistema. Agencija, u skladu sa svojim zakonskim mogućnostima, sada maksimalno radi šta može da se tim ljudima pomogne, ali je neophodno što pre uspostaviti adekvatan pravi zakonski okvir. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, po Poslovniku.

Pozivam se na član 27. stav 2, imajući u vidu da nema više ovlašćenih predstavnika, a meni je ostalo još pet minuta vremena, shodno odredbama Poslovnika, imam pravo da svoje vreme utrošim…

Niste u pravu, kolega Jovanoviću.
Za reč se javio predstavnik, narodni poslanik Momo Čolaković, tako da kada završimo raspravu po svim prijavljenima, onda možete da dobijete vaših tri minuta.
Reč ima narodni poslanik Momo Čolaković.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, poštovani gospodine Sretenoviću sa svojim saradnicima, poštovani gospodine Lubarda i gospođo Babić sa svojim saradnicima, dozvolite da dam nekoliko napomena u ime poslaničke grupe PUPS-a u vezi s ova dva izveštaja.
Uvaženi narodni poslanici, smatram da je podnošenje izveštaja regulatornih tela veoma značajno i bitno za ovu Skupštinu i za ceo politički i državni sistem naše zemlje. U tom pogledu, ostvarivanje nezavisnosti regulatornih tela koje ova Skupština osniva i bira je najbolja brana da Skupština stane iza njih i da njima omogući da budu u skladu sa zakonom nezavisni i odgovorni pred Skupštinom. To je jedina brana koja može obezbediti nesmetan i zakonit rad regulatornih tela.
Između ostalog, mogu da skrenem pažnju na to da smo i juče upravo imali situaciju koja nije primerena ovom parlamentu, kada su u pitanju regulatorna tela i nejasnoća i neprimeren odnos prema telima koje Skupština isključivo osniva i bira. Zato je jedino merodavna Skupština da ocenjuje njihov rad, da daje određene sugestije i predloge i da u skladu sa inicijativama koje podnose, menja zakone u vezi sa regulatornim telima.
Zbog toga će poslanička grupa PUPS dati punu podršku, kao što je to i juče rečeno i DRI i Agenciji za borbu protiv korupcije. To znači da ćemo prihvatiti i jedan i drugi i podržati izveštaj i posebno podržati preporuke koje su date u ovim izveštajima.
Šta je to što se može iz izveštaja videti? Hoću da kažem da ću se pre svega osloniti na izveštaj DRI, uz podršku izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, zbog toga što smatram da je veoma značajno da nešto više kažemo o tome kako i na koji način se, pošto se najveći deo predmeta u postupku DRI odnosi na državne organe i institucije. Samo ću vas podsetiti da se radi o 60 i nešto subjekata i da je kod svega pet konstatovana ispravnost.
Drugo, radi se o predmetu, o ciframa od 2.683 milijarde. Možete zamisliti koji su to, kako bi naš Lala rekao, novci, ili kako bi to gospodin Čanak rekao – naši novci? To posebno pobuđuje interesovanje javnosti u vezi sa ovim.
Moram da kažem da je DRI uradila ogroman posao u 2013. godini. To zaslužuje posebnu pažnju i posebno priznanje.
Šta je to što se može primetiti? Izvršena je revizija, kako sam i naglasio, kod 60 i nešto subjekata. Najveći broj su državni organi i institucije. Od toga, kako sam rekao, kod pet su konstatovane pozitivne ocene. Kod ostalih, od prekršaja do krivičnih dela, Skupština preko toga ne sme da pređe.
Sada se postavlja pitanje – kako i na koji način Skupština može i mora da insistira da dođe do krajnjeg cilja ovih preporuka iz izveštaja, a to su sankcije? Njih nema. Ovde su kolege nešto već o tome govorile, čak i kada je u pitanju Skupština.
Gde je naša odgovornost za to što imamo propust? Nema krivičnih dela, a ima propusta.
Skoro svi su kršili zakone, kršili propise i vršili krivična dela. Takođe, radi se o sredstvima koja su najvećim delom iz budžeta, znači, sredstva građana i mi kao Skupština moramo da damo odgovor građanima zašto se to toleriše i zašto se sredstva troše nenamenski i mimo zakona.
Može se videti da smo i mi kao Skupština odgovorni za ovakvo stanje. Na Odboru za finansije smo to konstatovali, na raznoraznim drugim sastancima i skupovima, a da nijednu inicijativu nemamo prema izvršnoj i prema zakonodavnoj vlasti da se stanje menja, da se postupci pokreću, da se greške sankcionišu, posebno one teže prirode.
Iz ovih i drugih razloga naša poslanička grupa PUPS će podržati sve preporuke koje stoje u izveštaju DRI i insistirati na tome da se one neposredno sprovedu i da se sankcionišu. Onaj ko ne bude to radio, taj mora da snosi odgovornost.
Moramo, takođe, insistirati, neko je tu rekao, na odgovornosti svih, a moramo da kažemo da se opet ovde vraća u Skupštinu. Ako mi donosimo zakone za DRI, ako mi stojimo iza DRI, oni konstatuju slabosti, propuste i greške, onda moramo insistirati na odgovornosti onih koje takođe Skupština bira, da li je to Vlada, da li su to ministri, neke institucije itd. Opet se vraća u Skupštinu. Mi tu odgovornost moramo preuzeti.
Iz tih razloga, u ime poslaničke grupe bih konstatovao sledeće. Prvo, da ćemo mi podržati Izveštaj i sve što stoji u njemu i dati punu podršku DRI da nastavi sa radom.
Drugo, dajemo podršku inicijativama koje su date vezano za promene zakona, a videli ste tamo pet-šest inicijativa. U tom smislu molim da se između DRI i resornog odbora, skupštinskih organa nađe rešenje ko će to da pripremi, ko će ovu inicijativu ostvariti, i to vrlo brzo, a u sklopu koja je Vlada utvrdila kao promene sistema jednog, drugog ili trećeg.
Treće, insistiramo na odgovornosti Skupštine i stvaranju uslova za realizaciju preporuka i stavova u nadležnim organima, pre svega kod istražnih organa i sudske vlasti. Imamo vrlo malo, kako smo od gospodina Sretenovića čuli na Odboru, pokrenutih postupaka, a da ne kažem sankcionisanja određenih propusta. Lično mislim da Skupština mora iza toga da stane i da prozove one koji to ne rade, da li to namerno ili slučajno ili da završe postupak.
Četvrto, u potpunosti podržavamo stvaranje uslova da DRI ima uslove za svoj rad, pre svega na to što je ukazano u izveštaju, prostorne, finansijske, a posebno kadrovske. DRI mora podići svoj kapacitet u onoj meri koliko je to zakonom predviđeno, u onoj meri koliko je to kod nas potrebno, a potrebno je jako mnogo.
Iz tih razloga, podržaćemo izveštaj i mere koje su predložene. Ostatak vremena iskoristiću u vremenu koje je predviđeno Poslovnikom o radu. Hvala na pažnji.

Gospodine Jovanoviću, samo da vam dam obaveštenje. Imate pravo da iskoristite vaših tri minuta, ali kada se završi lista govornika po redosledu narodnih poslanika, na kraju rasprave. Ne možete u ovom trenutku. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Aleksandra Tomić.

Uvaženi predsedavajući, poštovana gospodo iz DRI, iz Agencije za borbu protiv korupcije. Osobita nam je čast da danas razgovaramo o izveštajima i predlozima zaključaka kojima ova Narodna skupština u saradnji sa nezavisnim telima, koje zovemo nezavisnim, treba u budućnosti, u finansijskom smislu, u državi zavede određeni red, ukaže na probleme koje imamo u svakodnevnom životu. To je sa jedne strane.
Sa druge strane, da zajednički pokušamo da izvršimo kontrolu nad jednim političkim establišmentom, koji građani vide ponekada potpuno odvojeno, a ponekada vide kao deo građana Srbije i na taj način da suštinski obezbedimo transparentnost u radu svih državnih nivoa. Znači, i onih koji se odnose na zakonodavni organ, kao što je Narodna skupština, izvršni, Vladu i onaj deo prenešenih nadležnosti javnih preduzeća, koji su nam očito rak rana i najveći potrošači budžeta. Treba postaviti stvari na svoje noge i to je jako teško.
Krenuću od DRI i njen izveštaj sam zaista temeljno iščitala. Bilo mi je drago da vidim da na osnovu egzaktnih podataka može da se vidi, a i u odnosu na rad Agencije za borbu protiv korupcije, da je ipak bila potrebna politička volja i politička svest o tome od 2012. godine, jer jedino su to uslovi koji treba da budu obezbeđeni da biste vi kao nezavisni organi radili svoj posao. Ako posmatrate rezultata rada u 2012. godini, vaših izveštaja, i u 2013. godini, videćete da na osnovu ovih cifara počinje sve veći i veći broj preporuka, kažnjavanja, ali to nije slučaj da mi nismo radili svoj posao, kao narodni poslanici, i vi, kao državni nezavisni organi, nego je sazrela svest o tome da možemo da funkcionišemo na jedan nesmetan način. Šta to znači?
To znači da DRI treba da obezbedi jedan stručan izveštaj, odnosno ispitivanje svih finansijskih izveštaja na osnovu kojih treba da da određeno stručno mišljenje kolika je imovina države, kolika je imovina javnih preduzeća, koliki su ti finansijski tokovi i da li se mi uklapamo u te direktive, odnosno evropske direktive na tom svom evropskom putu kao Srbija.
Mislim da od 2012. do 2013. godine, kao što vidite na osnovu izveštaja, svi državni organi pokušavaju da se uklope u te evropske direktive. Mnogo je nesuglasica, mnogo je zaostalih nerešenih problema u funkcionisanju. Ono što može da se primeti jeste da je vama posao veći i obimniji, jer treba, ne samo tim merama finansijske kontrole kažnjavanja, nego jednim delom učenje, edukacije ljudi koji vode ta javna preduzeća, ali i samih knjigovođa, odnosno finansijskih izveštača, kroz finansijske izveštaje, prilagoditi njihov nivo znanja onome što je nama propisano, odnosno na vama da kontrolišete. To je mnogo težak posao. To nije tako jednostavno. Narodni poslanici dolaze iz različitih krajeva Srbije, po različitim osnovama i različitim vrstama delatnosti. Dobijaju različitu vrstu informacija od građana, koji možda nisu edukovani o ovoj oblasti – šta je to finansijski prestup, šta je to korupcija i nekada mnoge teme zamenjujemo i sve trpamo u jedan koš. Ovo je korupcija, ovde je došlo do finansijskog prestupa, a da to možda u realnosti nije slučaj. U prošlosti se u većini slučajeva pokazalo da postoje problemi koji se uvek odražavaju na budžet, da taj budžet jednostavno ne možemo, kroz budžetski deficit, da pokrijemo kao Srbija i do 2012. godine mi smo imali apsurdne situacije, a to je da sama država, Vlada, ministarstva i Republički parlament nisu mogli da kontrolišu realizaciju tog budžeta. Imali smo na sve strane da prihodi i rashodi nisu bili stavljeni na jedno mesto. Na osnovu izveštaja, čak i onih koji su se odnosili na različitu vrstu garancija, kredita koje je Srbija davala, nisu bili evidentirani na jednom mestu. To su izveštaji državnog revizora iz 2010. i 2011. godine nedvosmisleno pokazali.
Pokazalo se još da Srbija nije imala evidenciju koji je to broj zaposlenih u javnom sektoru, odnosno koliko ova država troši. SNS na čelu sa gospodinom Aleksandrom Vučićem od 2012. godine, kao prvim potpredsednikom Vlade, koji je bio zadužen za borbu protiv korupcije, suočio se sa jednim velikim problemom, a to je da nije postojao u MUP-u tim koji je mogao na adekvatan način da dokaže korupciju. Jedini dokumenta na osnovu koga je mogao da dokaže da postoje određeni finansijski prestupi je izveštaj DRI. Nekako je svojim autoritetom, na kraju krajeva, i upornošću, tvrdoglavošću oformio jedan tim koji je brojao veliki broj, ne samo policajaca, nego i ljudi iz oblasti prava, ali i oblasti ekonomije. Oni su trebali uz pomoć DRI da dokažu da li negde u nekom delu zaista postoji prekoračenje trošenja finansijskih sredstava iz budžeta i, drugo, da li su te osobe na neki način prozvane da su kršile zakon.
Ono što mislim da je jako dobro je to što izveštaj pokazuje da doprinos pravilnosti korišćenja javnih finansija, u ovom izveštaju državnog revizora, se odnose na budžet, odnose se posebno na javna preduzeća, odnose se na efekte revizije koji se odnose na korišćenje javnih sredstava.
Ono što se odnosi na budžet pokazuje, malo sam izvršila neku analizu komparativnu između 2012. i 2013. godine, da i određene preporuke su u procentu same primene tih preporuka porasle. Znači, u 2012. su bile 53%, u 2013. godini 64%, da neke preporuke koje su same u toku procesa izvršenja, recimo, zabeležile pad, da, recimo, ljudi koji u samom toku izvršavanja finansijskih aktivnosti su na 36%, a 47% su se pokazale u 2012. godini, ali i jedan i drugi procenat pokazuje, dovodi do određenih zaključaka da smo ipak mi, zahvaljujući vama i vašim izveštajima, dobili na kredibilnosti, da jednostavno i strani faktor koji pokazuje da vi sprovodite određene evropske direktive u oblasti posmatranja finansijskih izveštaja i usaglašavanja državne imovine i ono što se zove tokovi novca, daju pravilnu sliku da strani eksperti zaista pokazuju da smo mi postali država u kojoj treba uvažavati iznešene izveštaje.
Ono što se pokazalo kao dobro je da je ova evidencija imovine postala zaista kompleksna, ali i da je zaista postala kredibilna u smislu sagledavanja toga da li smo sposobni da sarađujemo sa međunarodnim institucijama. Drugo, da li su strani investitori zaista dobro obavešteni o tome koliko država poseduje, pogotovo u odnosu na preduzeća u restrukturiranju i preduzeća u stečaju. Zašto to govorim? Kao predsednica Odbora za privredu sada ćemo imati jedan set zakona koji će govoriti o ekonomskim reformama i kojim ćemo pokušati problem ovih preduzeća. Obavezali smo se deklaracijom o saradnji sa EU da ćemo u zakonskom smislu to pitanje rešiti do početka jula meseca, tako da mislim da vaši izveštaji nam jako pomažu u svemu tome da nas i EU sagledava na jedan ozbiljan način, da sve ono što kao država propisujemo i kažemo da iza toga stojimo, da ih jednostavno ne lažemo. To je negde bio princip do 2012. godine, veliki stepen nepoverenja. Sada više toga nema.
Ono što je važno je da je povećano poverenje u sam budžet koji donosimo ovde u Skupštini Srbije, pa čak i treba na neki način opravdati to što postoji više rebalansa u toku jedne godine, jer to pokazuje da mi sebi postavljamo ograničenja, odnosno pravac u kome ćemo trošiti odnosno realizovati finansijska sredstva.
Važan je deo istinitosti, objektivnosti i pouzdanosti i ono što je važno reći da ukoliko postoje određena neusklađenost u poslovanju, što se tiče revizija, od strane određenih privrednih subjekata u odnosu na evropske direktive, moramo da kažemo da mi možda i u određenim trenucima nismo dorasli da pravimo velike korake i zbog toga DRI treba stalno da vrši ne samo taj monitoring i kontrolu nego i edukaciju sa kojom jednostavno bi podizali određeni nivo poslovanja naših javnih preduzeća.
Ono što je važno još reći, a ja neću moći da zaobiđem, to je da je doprinos veliki u povećanju odgovornosti i Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija Uprave za javni dug i Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, ali treba reći da u određenim delovima, što se tiče vaših preporuka, odnosno pa čak i mera kojima ste izrekli 166 prekršaja, 17 privrednih prestupa, 35 krivičnih dela, pokrenutih procesa protiv 200 odgovornih lica u 2013. godini, pokazuje da je 1.081 preporuka data po različitim nivoima je značajan skok u odnosu na 2012. godinu kada je bilo 787 preporuka.
Ali, ja ne bih da danas pričamo samo paušalno, već bih rekla da su neki prekršaji podignuti i protiv određenih opština koje se nalaze i ovde u našem okruženju, kao što su Vračar, kao što su Smederevska Palanka, kao što su Vršac, Prokuplje, Ćuprija, Skobanja, Medveđa, Lebane i Ćićevac, kao što je Klinički centar Vojvodina, kao što je Agencija za lekove, kao što su određeni Institut za povrtarstvo i ratarstvo Novi Sad, kao što je Nacionalni park Fruška Gora. Znači, treba ih pomenuti javno i ono zbog čega mislim da je potrebno da pređem na temu koja je vezana za Agenciju za borbu protiv korupcije.
Mnogo puta mi kao poslanici postavljamo pitanja gde primetimo ili imamo čak i određene dokaze o tome da postoje određeni prestupi ili greške u poslovanju, a vezano je, recimo, i za borbu protiv korupcije i onda postavljamo pitanje jer nam je to jedini mehanizam poslaničkih pitanja i šaljemo nadležnim ministarstvima. Možda i grešimo u onom delu kada postavljamo ta pitanja zbog toga što možda ste ipak kao dve nezavisne institucije vi te adrese na kojima treba da postavimo pitanje, jer je vama lakše sagledati sve organe koji učestvuju u određenim prestupima, pa nam date adekvatan odgovor.
Zbog toga smatram da je ta politička podrška i vama potrebna, ali i vaša je potrebna nama da mnoge stvari možda isteramo na čistac, kao organ koji vrši, ne samo donošenje zakonskih rešenja, nego i neko ko kontroliše rad drugih institucija.
Ono što je važno reći, što se tiče borbe protiv korupcije gde je SNS u poslednjih pet godina zaista tu temu potpuno otvorila na jedan način na koji je pristupila da ta tema postane svakodnevna tema svih građana Srbije, da se negde otvori ta priča i postane deo svakodnevnog života u kome želimo da smanjimo taj stepen korupcije, koji se pokazao da smo kao država do 2012. godine bili u rešavanju tog problema na poslednjem mestu.
Priznaćete da je zaista doprinos gospodina Aleksandra Vučića na mestu prvog potpredsednika i onog ko se zalagao za ovu temu zaista na najvišem nivou i ne može nijedna politička stranka da to minimizira. Ono što je važno da danas ne možete tako slobodno pričati o toj temi na ovaj način da nije bilo predanog rada po ovom pitanju.
Mnogo je bilo teško sprovoditi pitanje ove teme kada ste imali formalne i neformalne centre moći u kojima su na svaki način sprečavali rad ove dve institucije, gde ste bili na neki način postavljeni u sistemu u kome niste imali mehanizme sa kojima možete da sprovodite i zbog toga smatram da vaš rad sada tek počinje na neki način da dobija neki pun kapacitet.
Ono što sam htela da primetim to je da ste dali predloge da određena javna slušanja budu posvećena ovim temama i mogu vam reći da je danas u pitanju jedno javno slušanje u izvođenju Odbora za zaštitu životne sredine koje se bavi metodologijom procene štete i vi ste u tom delu jako neophodni, ne samo u radu tog odbora, nego i Odbora za privredu, Odbora za zdravstvo, obrazovanje, jer ste naveli da je stepen korupcije u određenim oblastima jako visok.
Ako ste došli do tog određenog zaključka potrebno je da vi učestvujete u određenom radu, a da ne budu to javna saslušavanja kao što je taj naziv npr. u Crnoj Gori, nego da vaše učešće bude i na odborima kada ministri dolaze da izlažu određene izveštaje i informacije o svom radu u protekla tri mesece, jer su tada interesantne teme kada mi njih ispitujemo i kada treba da budete svojim prisustvom tu i da date pun doprinos po određenim temama.
Ono zbog čega je nama zaista važno da danas budemo zajedno na istom zadatku, ali kako danas tako i sutra, i mislim da ovaj vaš Izveštaj i Predlog zaključka će biti od sveg srca podržan od strane SNS i mi ćemo se u Danu za glasanje izjasniti pozitivno. Zahvaljujem se.

Prelazimo po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.