U članu 11. Predloga zakona, moj amandman predlaže da se posle stava 1. dodaju novi stavovi koji glase: „Trgovac ne sme da stavi u promet robu na kojoj nije istaknuto obaveštenje sa podacima o robi (u daljem tekstu: obaveštenje o robi), u skladu sa zakonom. Ako posebnim zakonom nije drugačije propisano obaveštenje o robi obavezno sadrži: 1. naziv odnosno trgovačko ime pod kojim se roba prodaje; 2. naziv i sedište proizvođača; 3. naziv i sedište uvoznika ukoliko se radi o robi iz uvoza; 4. naziv države porekla robe; 5. podatke o količini, sastavu, kvalitetu, tipu i modelu robe, datumu proizvodnje i roku upotrebe, načinu upotrebe, održavanju i čuvanju robe i upozorenje o mogućim rizicima vezanim za pravilnu i nepravilnu upotrebu robe, u zavisnosti od prirode robe.
Podaci o obaveštenju o robi moraju biti istiniti, napisani čitko, jasno, razumljivo i jasno uočljivo. Zabranjeno je uklanjanje ili menjanje podataka iz obaveštenja o robi. Trgovac je dužan da obaveštenje o robi istakne na svakom pojedinačnom primerku robe, a kod robe male vrednosti ili neprikladne za isticanje obaveštenja na zbirnom pakovanju, odnosno na mestu prodaje.
Odredbe ovog člana primenjuju se i na usluge, na način da se obaveštenje o uslugama, uključujući i upozorenja o rizicima koji su povezani sa pružanjem usluge, ističe na mestu pružanja, odnosno ponude usluge, ili na drugi, potrošaču dostupan način.“
Vlada nije prihvatila ovaj amandman iz razloga što se članom 11. Predloga zakona, uređuju obaveze trgovca u poluisticanju prodajne jedinične cene usluga prilikom oglašavanja, što je tačno.
Takođe, rešenja predložena amandmanom predstavljaju sadržinu deklaracije koja je propisana Zakonom o trgovini, ali u Predlogu zakona nije postojalo poglavlje gde je moglo da se interveniše amandmanski na ovaj način.
Opet sam kao i kod prethodnog člana smatrao da, ako je dominantna reč o Zakonu o zaštiti potrošača, da i ovaj zakon treba da sadrži ove odredbe, zbog činjenice što je u našim trgovinama i dalje prisutna u velikoj meri roba i pored postojanja Zakona o trgovini, koja ne sadrži sve informacije, odnosno podatke o robi za koje ja amandmanom smatram da treba da postoje.
Zbog toga kažem, mislim ako je dominantno reč o Zakonu o zaštiti potrošača, da svaki potrošač koji se bude informisao gledajući ovaj zakon, mislim da treba da se sretne sa jednom od ovih odredbi.
U potpunosti sam svestan te činjenice da bi pravno-tehničkom redakcijom, da se prihvati ovaj član, moralo da se menja dosta članova, poglavlja i znam da bi to napravilo veliki disbalans u predloženom tekstu zakona.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

U članu 12. Predloga zakona, predložio sam amandman da se nakon stava 6. dodaje novi stav koji glasi: „Trgovac je dužan da za uslugu isporuke vode, gasa, toplotne i električne energije potrošaču dostavi račun koji je razumljiv, uz navođenje jediničnih cena potrošene električne ili toplotne energije, jedinične cene potrošene vode ili gasa. Račun mora sadržati sve podatke koji omogućuju proveru obračuna pruženih usluga.“
Vlada u odbijanju ovog amandmana kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je članom 91. Predloga zakona uređeno pitanje specifikacije za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa, kao i obaveze trgovaca da na računu tih usluga navede elemente koji omogućuju da potrošač prati iznos svog zaduženja.
Vlada je u pravu. Ako se gleda član 91. Predloga zakona, ali mislim da je moj amandman precizniji i u interesu velikog broja potrošača i naših građana. Sada ću vam reći zbog čega, jer slične odredbe, a do sada smo imali u nekim zakonima, ali smo isto tako u praksi imali bez navođenja ovoga što sam amandmanom predložio, da lica koja vrše obračun električne energije, kada im odnesete obračun koji su oni sastavili i pitate po stavkama šta je to što ja dugujem, jednostavno ne znaju da vam daju jasan i nedvosmislen odgovor, odnosno ne znaju da rastumače račun koji sami izdaju.
Zatim, bilo je mnogo ministara kojima su udruženja potrošača i javnost postavljali pitanje vezano za račun za električnu energiju i za utrošen gas. Ministre, rastumačite vi nama ovaj račun, a nijedan ministar, kao ni službenik koji radi obračun to nije umeo.
Kada građani intervenišu na šalterima „Elektrodistribucije“, ili na šalterima gde se vrši obračun utroška gasa, susreću se sa istim problemima. Službenik koji je zadužen da građaninu da preciznu informaciju o tome koje je njegovo dugovanje za struju ili utrošen gas, ne zna, slegne ramenima i kaže, ne znam, meni su to dali i ovde piše koliko dugujete, a ja sa tim nemam ništa.
Mislim da takva vrsta prakse naprosto mora da se prekine jednom preciznijom formulacijom. Šta građanina treba da interesuje? Građanina treba da interesuje jedinična cena električne energije, za skuplju tarifu i jeftiniju tarifu, da pogleda svoje brojilo, da utrošenu energiju za taj mesec pomnoži sa jediničnom cenom električne energije i ne treba mu ni šalterski službenik, ni ministar, niko, jer će građanin znati šta duguje.
Mi sa ovim, pored toga što postoji sumnja da građani plaćaju ono što nisu potrošili, maltretiramo građane, posebno penzionere koji znaju šta je država, koji su prvi po primanju penzija na šalterima, da izmire svoje obaveze oko utroška električne energije, gasa i sve ostale komunalne obaveze.
Pored toga što mi sve građane zakidamo, a koristeći opet monopolski položaj i kod EPS-a i „Srbijagasa“ i „Pošte“, mi maltretiramo jednostavno naše građane.
Mislim da račun na način koji sam ja predložio, treba da bude apsolutno razumljiv, da dete drugog ili trećeg razreda osnovne škole može da zna da rastumači račun. Sretao sam se nebrojeno puta sa pritužbama građana i pošto se bavimo, kao i vi, ministre, javnim poslom, onda se svaljuje odgovornost i na nas, jer kažu, zašto vi u Skupštini ne intervenišete, zašto ne kažete da naša država radi nepošteno, što se tiče, pre svega obračuna električne energije.
Koristim ovu priliku da to što su opravdani u potpunosti zahtevi građana, prenesem vama kao resornom ministru, jer drugog načina, izuzev amandmanski da reagujemo, ja nisam mogao da nađem.
Drugo, nebrojeno je situacija, dođe građanin, sve mu se smuči, stalno dobija neke kamate i niko ne zna u EPS-u da vam kaže šta je angažovana snaga.
Mene kao potrošača električne energije ne interesuje definicija angažovane snage, već koliko sam ja potrošio struje i koja je to cena po jediničnoj meri i da to platim, onda imate angažovanu snagu, pa neke takse. Mislim da na ovaj način verovatno EPS, koristeći monopolski položaj, građane zakida.
S druge strane, građanima se smuči. Dođu na šalter Elektrodistribucije i kaže ovako: „Hoću da izmirim sva dugovanja koja imam prema vama“. Službenik na šalteru obračuna sva dugovanja, građanin isplati, a već kod sledećeg meseca kod novog računa za utrošenu električnu energiju, pored dugovanja za prethodni mesec, građanin opet dobije neki zaostao dug i opet kad dođe na šalter, opet nastaje igra gluvih telefona, pa postavi građanin jednostavno pitanje: „Ako sam prošli mesec kod vas isplatio sva dugovanja, kakva su sada to ponovo zaostala dugovanja?“.
Mislim da se tu apsolutno radi o zloupotrebi monopolskog položaja Elektrodistribucije Srbije i mislim da treba pošteno reći ako na osnovu samo zarade za utrošenu, isporučenu električnu energiju Elektrodistribucija ne može dobro da posluje, ne može da ulaže u razvoj itd. onda treba reći da građani, pored toga što plaćaju zaista utrošenu električnu energiju, plaćaju i takse za razvoj, za infrastrukturu za održavanje itd. Nemojte više samo da građane dovodimo u situaciju da oni plaćaju nešto što bog sveti zna šta je. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javio potpredsednik Vlade dr. Rasim Ljajić. Izvolite.

Verovatno je tačno da je vaša amandman precizniji, ali ovaj naš član, zapravo ova odredba je fleksibilnija. To je urađeno iz razloga što je ovo ipak opšti krovni zakon, što ovim zakonom ne možemo da regulišemo na način na koji ste vi ovde sada definisali, da je to ipak predmet nekih drugih propisa, zavisno od oblasti koju ste spomenuli, da li se radi o struju, gasu, toplotnoj energiji itd.

Prema tome, smatrali smo da imamo jednu normu koja je dovoljno široka i dovoljno predstavlja pravni okvir, a da sve drugo se definiše propisima zavisno od oblasti o kojoj ste vi govorili.

Zahvaljujem.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Biljana Hasanović - Korać i Aleksandar Senić.
Vlada i Odbor za privredu i regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Suština ovog amandmana koji smo predložili bila je da se obezbedi veći stepen informisanosti potrošača o robama i uslugama i da se na taj način postigne bolja preventivna zaštita njihovih prava i obaveza.        
Ono što je suština, što možda građani koji ovo prate ne znaju, radilo se o tome da se obaveštenje istakne, pored srpskog jezika, na jeziku koji potrošač razume. Prihvatanjem jednog drugog amandmana predviđeno je da se sada, pored srpskog jezika, koristi i jezik nacionalnih manjina u skladu sa zakonom.
Takođe, u razlozima za odbijanje Ministarstva, navedeno je da se neke od stvari koje smo mi tražili da se definišu i obavežu trgovci i ovim zakonom rečeno je da to predstavlja već deo obavezne deklaracije koja je urađena Zakonom o trgovini.
Meni je jedino žao što iz ovog obrazloženja ne mogu jasno da vidim koji deo onoga što smo mi predložili se nalazi kao obavezan sadržaj deklaracije u skladu sa Zakonom o trgovini i da li je možda bilo prilike i mesta da se neke od ovih stvari koje smo predložili ipak prihvate, odnosno da se možda kroz neki amandman odbora, kakva je to praksa, ovaj zakon unapredi.
U svakom slučaju želja nam je bila da jasnije omogućimo građanima kao potrošačima da budu, pre nego što sklope ugovor i plate određeni proizvod ili uslugu, na najbolji mogući način obavešteni o sadržini onoga proizvoda ili usluge koju kupuju. Hvala.

Zahvaljujem.
Za reč se javio potpredsednik Vlade dr. Rasim Ljajić. Izvolite.

Bukvalno sve ovo što ste vi predložili u amandmanu sadržano je kao obaveza trgovca da na deklaraciji ima sve ove informacije koje su predmet vašeg amandmana. Gotovo da nema reči, odnosno stava koji nije inkorporiran u Zakon o trgovini, u onom  delu koji govori o obaveznoj sadržini deklaracije koja stoji na proizvodu.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dizdarević i Enis Imamović.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Biljana Hasanović – Korać i Aleksandar Senić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.