Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik, Miodrag Linta. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želim danas da postavim nekoliko pitanja ministru spoljnih poslova gospodinu Dačiću i visokom predstavniku Vlade Srbije u stalnom sastavu  Mešovitog komiteta za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji profesoru Etinskom.
Kao što je javnosti poznato 2001. godine predstavnici država naslednice bivše Jugoslavije potpisali su Bečki sporazum o sukcesiji kojim je predviđeno da se konačno reše niz problema koji su opterećivali međusobne odnose država članica bivše Jugoslavije. Nakon potpisivanja sporazuma 2001. godine, tri godine je trebalo da države naslednice ratifikuju taj sporazuma u svojim parlamentima i konačno 2. juna 2004. godine Bečki sporazum o sukcesiji je stupio na snagu.
Pre desetak dana tačno je prošlo 10 godina od kada je Bečki sporazum stupio na snagu, međutim, od sedam aneksa tog sporazuma, jedan aneks je potpuno gurnut u stranu, nalazi se pod tepihom punih 10. To je Aneks „G“ Bečkog sporazuma o sukcesiji koji se zove „Privatna svojina i stečena prava“. To je aneks u kojim gledaju već 10 godina pola miliona proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH, preko 100 hiljada građana Srbije koji nisu rodom iz tih krajeva, ali su između 1945. godine i 1990. godine u tim krajevima stekli svoju imovinu, vikendice, stanove, dinarsku, deviznu štednju, radni staž itd. U taj aneks takođe gledaju i stotine preduzeća iz Srbije koji su imali svoju imovinu na području Hrvatske i BiH.
Šta se desilo sa tim Aneksom „G“ Bečkog sporazuma o sukcesiji? Čim je Bečki sporazum stupio na snagu 2. juna 2004. godine tužilaštvo Republike Hrvatske je stalo na stanovište da taj sporazum nije moguće da se sprovodi direktno, odnosno taj Aneks „G“, nego da je potrebno da se potpišu bileteralni sporazumi za njegovo sprovođenje. Pet godina je Hrvatska, od 2004. godine do 2009. godine nastojala da uveri vlade Srbije da je potrebno potpisati bileteralni sporazum da bi konačno počelo njegovo sprovođenje. Važno je naglasiti da je odmah državno tužilaštvo Hrvatske dalo preporuku svojim sudovima da odbijaju sve zahteve fizičkih i pravnih lica Srbije da se vraća njihova imovina i druga stečena prava. Konačno 2009. godine, septembra, održan je treći sastanak stalnog mešovitog Komiteta u Beogradu, gde je tadašnja Vlada Srbije stala na stanovište Hrvatske da se ipak potpiše bilateralni sporazum za sprovođenje Aneksa „G“.
Zaista, Vlada Mirka Cvetkovića je 31.12.2009. godine, dakle, tri meseca posle tog sastanka, poslala je nacrt bilateralnog sporazuma Hrvatskoj strani za sprovođenje Aneksa „G“ Bečkog sporazuma. Od 31.12.2009. godine do dan danas Hrvatska strana se nije udostojila da makar odgovori na taj nacrti i da kaže šta nije dobro u tom nacrtu. Pet godina je tražila da se stane na njeno stanovište o potpisivanju bilateralnog sporazuma, a punih šest godina neće da odgovori na taj nacrt. Činjenica je da su vlade Srbije 2009. godine četiri puta slale urgencije hrvatskoj strani da konačno odgovori na taj nacrt, međutim, to je bilo bez uspeha.
Želim da postavim tri pitanja u vezi ovog problema, kao što sam rekao ministru spoljnih poslova, gospodinu Dačiću i visokom predstavniku Vlade Srbije za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji, gospodinu Etinskom. Prvo, kada će biti konačno održan sledeći sastanak stalnog Mešovitog komiteta za sprovođenje Bečkog sporazuma o sukcesiji, pošto je poslednji održan, kao što sam rekao, tek septembra 2009. godine? Dakle, punih šest godina mi nismo imali sednicu tog komiteta koji treba da radi na rešavanju ovih problema.
Drugo pitanje, kada će Vlada Srbije da pokrene, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova, da pokrene inicijativu prema Hrvatskoj strani da se formira jedna međudržavna komisija za sprovođenje Aneksa „G“ koja bi imala zadatak da pripremi konačno rešavanje ovih brojnih problema vezano za oduzeta stanarska prava, penzije, radni staž itd.
Konačno i treće pitanje, kada će i da li će Ministarstvo spoljnih poslova da upozna UN koje su depozitar Bečkog sporazuma o sukcesiji EU i druge međunarodne organizacije da Hrvatska odbija punih 10 godina da započne dijalog o sprovođenju Aneksa „G“ Bečkog sporazuma o sukcesiji koji je ponavljam ključan za pola miliona proteranih Srba koji čekaju da im se vrate njihova prava i stotine preduzeća iz Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa se ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Bojan Kostreš, narodni poslanik Branko Ružić, narodni poslanik Suzana Spasojević i narodni poslanik Dejan Radenković.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača ministra Bratislava Gašića ministra odbrane, pozvao da sednici prisustvuju i pukovnik Milan Konjikovac, koga zastupa načelnik Uprave za međunarodnu vojnu saradnju u Ministarstvu odbrane i pukovnik Milivoje Pajović iz Ministarstva odbrane.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 5. i 6. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 5. i 6. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas, da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
Da li predsednik i predstavnik poslaničke grupe predlaže da se duže vreme rasprave, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi više vremena o ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Konstatujem da Narodna skupština nije glasala o ovome.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u 2014. godini.
Da li predstavnik predlagača Bratislav Gašić, ministar odbrane želi reč? (Da.)
Molim vas prijavite se.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe  Vojske Srbije i drugih snaga odbrana u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, koji je Ministarstvo odbrane Republike Srbije  na osnovu Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granicama Republike Srbije, izgradilo u saradnji sa MUP, kao i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Ministarstvo odbrane, je u skladu sa raspoloživim kapacitetima i materijalno-finansijskim sredstvima, planiralo da u 2014. godini nastavi angažovanje u šest mirovnih misija UN, u Hongu, Liberiji, Obali Slonovače, Kipru, Libanu i na Bliskom Istoku i dve multinacionalne operacije EU u Somaliji, operacija pomorskih snaga protiv pirata i u Misiji za obuku somalijskih snaga bezbednosti u Ugandi.
Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za 2014. godinu iz nadležnosti Vojske Srbije sadrži dodatno sedam mirovnih misija, operacija UN u zapadnoj Sahari, Republici Mali, Džamu i Kašmiru, južnom Sudanu, Sudanu i Bliskom Istoku i jednu multinacionalnu operaciju EU u Republici Maliji.
Eventualni početak angažovanja Vojske Srbije u navedenih sedam mirovnih operacija UN u 2014. godini, planiran je na osnovu Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i UN o doprinosu i sistemu stend baj aranžmana UN, zaključenog novembra 2011. godine, kojim su utvrđeni resursi Vojske Srbije, sanitetski tim, vojni posmatrači i štabni oficiri, koje Vlada Republike Srbije stavila na raspolaganje UN u slučaju potrebe angažovanja na terenu.
Unošenje navedenih dodatnih sedam mirovnih misija, operacija UN u Predlog godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini ne znači neminovni početak učešća pripadnika Vojske Srbije u njima, već se na taj način stvaraju uslovi za ispunjavanje obaveza Republike Srbije koje proizilazi iz zaključenog Memoranduma o razumevanju, naravno, ukoliko naša strana dobije poziv od UN za angažovanje bilo koje od 13 mirovnih misija UN sadržanih u predlogu godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Pored stvaranja uslova za početak učešća u mirovnim operacijama UN u 2014. godini je planiran početak angažovanja u jednoj multinacionalnoj operaciji EU u Republici Mali.
Odluka o učešću i upotrebi pripadnika Vojske Srbije u Mali, doneta je u maju 2013. godine od strane Narodne skupštine Republike Srbije, ali u protekloj godini nije bilo potrebe za angažovanje ponuđenih kapaciteta Vojske Srbije.
U toku su intenzivni razgovori sa Ministarstvom odbrane Republike Nemačke, Savezne Republike Nemačke, uključivanjem medicinskog osoblja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u sastav Nemačke lake poljske bolnice nivoa dva.
U multinacionalnim operacijama UN i EU u 2014. godini planirano je angažovanje do 300 pripadnika Vojske Srbije na 284 pozicije.
Broj planiranih pripadnika Vojske Srbije uslovljen je Odlukom UN da se rotacije kontigenata država kontributora snaga realizuju jednom na godišnjem nivou.
S tim u vezi, važno je napomenuti da predviđeni broj pozicija 284 u multinacionalnim operacijama UN EU na koji treba da budu nominovani pripadnici Vojske Srbije u 2014. godini, neće biti promenljiv, ali je za očekivati da će broj angažovanih pripadnika Vojske Srbije biti povećan u skladu sa potrebama misije na terenu, eventualnim ponovnim uvođenjem rotacije na šest meseci usled pogoršanja bezbednosti situacije, ali je isto tako važno napomenuti da eventualno povećanje broja angažovanih pripadnika Vojske Srbije neće imati uticaj na odobrena finansijska sredstva, na realizaciji godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnoj operaciji 2014. godine.
Predlogom godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, planirano je značajno povećanje angažovanja u mirovnim operacijama UN u Libanu, pored prošlogodišnjeg povećanja učešća u istoj mirovnoj misiji sa jedinica nivoa „voda“ 36 lica na nivo čete 130 lica. U 2014. godini očekujemo upućivanje jedinice nivoa „voda“ 32 lica za zaštitu snaga.
Ove jedinice će biti angažovane u sastavu italijanskog kontingenta u sektoru Zapad za razliku čete Vojske Srbije koja je angažovana u sastavu španskog kontingenta, u sektoru Istok mirovne operacije UN u Libanu.
Pravni, odnosno ustavni osnov za donošenje odluka o usvajanju godišnjeg plana sadržan je u Ustavu Republike Srbije, Zakon o Narodnoj skupštini i Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština donosi opšta akta iz nadležnosti Republike Srbije, odnosno odluke, kao i da razmatra i usvaja godišnji plan upotrebe za izvršenje planiranih multinacionalnih operacija u tekućoj godini.
Pored navedenog, a u odnosu na ustavni osnov za donošenje odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, ukazuje na odredbu člana 140. Ustava kojim je utvrđeno da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica Republike Srbije, odnosno člana 8. Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrana u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, kojim je propisano da Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske u tim operacijama.
Potrebna finansijska sredstva za realizaciju predloga godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, iznosi 1.183.255.000,62 dinara, od navedenog ukupnog iznosa za potrebe učešća pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, potrebno je 1.084.599.000,22 dinara.
Ministarstvo odbrane je obezbedilo 819.500.000,00 a razlika od 265.100.000,00 dinara biće obezbeđena nadoknada koja će UN uplatiti Ministarstvu odbrane na ime učešća u multinacionalnim operacijama 2014. godine.
Angažovanje pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama je značajan element spoljne politike naše države.
Učešćem u multinacionalnim operacijama, Republika Srbija pokazuje da je aktivni činilac očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, potvrđuje sopstveni ugled i jača poverenje u Vojsku Srbije u međunarodnom okruženju.
Republika Srbija kroz učešće u multinacionalnim operacijama jača vlastite odbrambene kapacitete i nacionalnu bezbednost, sve intenzivnije u učešću operacija UN u okviru zajedničke bezbednosti odbrambene politike, doprinosi približavanje Republike Srbije članstvu u EU.
Koristim ovu priliku da vas informišem da je Ministarstvo odbrane u saradnji sa MUP, pripremilo izveštaj o izvršavanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2013. godini, koji je dostavljen Vladi Republike Srbije na usvajanje i prosleđen Narodnoj skupštini.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da Narodna skupština donese odluku o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Zahvaljujem se na pažnji.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Kosanić. Izvolite.

Poštovani ministre, predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas zajednički jedinstveni pretres predloga dve odluke, dakle, Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u tekućoj godini.
Na samom početku reći ću da poslanička grupa JS u danu za glasanje podržaće pomenute odluke, jer angažovanjem kapaciteta Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, da li pod pokroviteljstvom UN ili EU, Republika Srbija jasno pokazuje da je aktivan činilac očuvanja mira u svetu, da se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem, poštovanjem međunarodnog prava i drugih opšte prihvaćenih normi o međunarodnim odnosima, kao i za jačanje uloge i kapaciteta institucije međunarodne zajednice.
Sa druge strane, učešće pripadnika Vojske Srbije i drugih snaga, važan je segment spoljne politike Republike Srbije, kojim uveliko doprinosimo da pokažemo da smo ravnopravni član, kako sa zemljama članica EU, tako i sa druge strane, sa zemljama članicama UN. Uzimajući u obzir, da je u svetu sve veći broj kriznih konflikata, multinacionalne operacije dobijaju sve veći značaj. Isto tako pripadnici Vojske Srbije u takvim operacijama, „Plavi šlemovi“ provejavaju svoja znanja u zemlji, a sa druge strane, stiču nova iskustva sa pripadnicima oružanih snaga drugih zemalja.
Pored toga, upoznaju se sa standardnim operacijama i procedurama, čime u perspektivi olakšavaju integrisanje naših snaga u multinacionalne sastave i prilagođavanje načinu rada po svetskim standardima.
Samo dve rečenice da kažem što se tiče konkretno Vojske Srbije. Neka veća modernizacija očekuje se u 2015. i 2016. godini. Isto tako, popunjenost kapaciteta, koliko znam, je 90% u odnosu na planirani sastav.
Sada nešto o upućivanju vojnika. Godišnjim planom upotrebe Vojske Srbije planirano je do 300 pripadnika Vojske Srbije i, koliko znam, 18 pripadnika MUP-a na 284 pozicije, kako ste već, ministre, i rekli. Trenutno naši „plavi šlemovi“ su u osam multinacionalnih operacija pod pokroviteljstvom UN I EU i to: Kongo - osam, Liberija - četiri, Obala Slonovače - tri, Kipar - 46, Liban - 143, Bliski Istok - jedan, Somalija - pet i Somalija, Operacija „Atalanta“ - četiri, što je ukupno, kao što sam rekao, 214.
Inače, svakako da Srbija preduzima kontinuirane mere za povećanje broja pripadnika „plavih šlemova“ srpske Vojske i MUP-a. Ne treba reći da smo mi sigurno lideri u ovom regionu što se tiče tih multinacionalnih operacija. Tome u prilog ide i činjenica da smo samo u prethodnoj godini poslali više „plavih šlemova“ nego u prethodnih 11 godina zajedno. Svakako treba reći da usvajanjem ovih akata ne znači po automatizmu angažovanje naših „plavih šlemova“, već će oni biti pozvani i angažovani po potrebi.
Inače, Vojska Srbije planira da u 214. godini u okviru ovih multinacionalnih operacija angažuje snage prema sledećim specijalnostima – vojne posmatrače, štabne oficire, sanitetske timove, autonomne timove za zaštitu brodova, jedinice nivoa pešadijskog odeljenja, voda i čete.
Kolika su to sredstva koja su potrebna za realizaciju ovih planova? Za realizaciju po Godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane sredstva su nešto manja od milijardu i 200 miliona dinara ili, tačnije rečeno, vi ste to već rekli, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu u okviru razdela Ministarstva odbrane u iznosu od 819.526.000 dinara, u okviru razdela MUP-a 98.656.000 i od uplata koje će biti izvršene od UN 265.073.000 dinara.
Jedan poseban segment - da li postoji interesovanje za učestvovanje u ovakvim misijama? Moram da kažem da, i pored svih opasnosti koje ovakve misije izazivaju, postoji veliko interesovanje. Jedan od razloga je i devizna zarada. Plate se kreću od 840 do 4.400 dolara. U slučaju ranjavanja, povrede ili, ne daj Bože neke gore nesreće, vojnik dobija nadoknadu na iznos, ili njegova porodica, a te devizne plate zavise od čina profesionalnog vojnika, odnosno grupe radnih mesta za civile i dodatka za specifične dužnosti, razlika u službi, geografskih i klimatskih uslova. Primera radi, vojnička devizna plata kreće se u rasponu od 860 do 2.400 američkih dolara, kapetana od 1.900 do 3.520, a pukovnika od 2.640 do 4. 400 dolara. Ovde moram da kažem da se plate angažovanih civila neznatno razlikuju od ovoga.
Želim da dam sada jedan poseban osvrt, što mi je zaista drago i uvek kažem, da poseban pečat u ovim mirovnim operacijama Vojske Srbije daju žene. One čine 7%, ako se ne varam, od ukupnog broja „plavih šlemova“ srpske vojske i policije.
Šta je tu značajno? Moram da kažem da žene mogu da odigraju ključnu ulogu u boljoj komunikaciji sa građanima zemalja u kojima se misija odvija, posebno sa ženama i njihovim udruženjima u tim zemljama, zatim u uspostavljanju direktnih kontakata, posebno u društvima gde je zabranjen ili ograničen kontakt muškaraca i žena.
Žene vojnici mogu da prikupe informacije kako bi identifikovale područje gde postoji napetost ili mesta gde postoji izgled za izbijanje sukoba. Ta sposobnost je od ključnog značaja za uspeh misija u mnogim mestima. Učešće žena u mirovnim misijama bitno je radi prevazilaženja kulturnih razlika za vreme istražnih operacija na terenu, posebno kod žena i objektima u kojima borave žene, kao i za pružanje medicinske pomoći.
Šta više, žene mirovnjaci ili, kako mi to volimo da kažemo, „plavi šlemovi“, mogu da budu uzor ženama u tim sredinama i pokazuju da mogu da obavljaju tradicionalne muške poslove i podstaknu ih da teže da postanu donosioci odluka, što nije slučaj u mnogim mestima do sada.
Žene koje učestvuju u mirovnim misijama bi trebalo da posmatrate u širem kontekstu, oteženje radnih uloga u upravljanju sektorom bezbednosti.
Na samom kraju, iz svega navedenog Poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće kako Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, tako i Predlog odluke o učešću naših „plavih šlemova“ u mirovnim operacijama u 2014. godini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Poštovani podpredsedniče, gospodine ministre, učešće u multinacionalnim misijama je jedna od tri misije Vojske Srbije.
Kada je Srbija vratila svoju državnost 2006. godine i ponovo je formirana Vojska Srbije, prvi put je doneta Strategija nacionalne bezbednosti i tada je prvi put jasno definisan značaj učešća u mirovnim misijama. Od tada rast pripadnika Vojske Srbije i MUP-a koji učestvuju u mirovnim misijama stalno raste. Čuli smo da je za ovu godinu planirano učešće blizu 300 državljana Srbije, najvećim delom Vojske, jednim delom MUP-a u mirovnim misijama u kojima Srbija u okviru trupa UN i EU uzima učešće.
Važno je da građani shvate zašto naši vojnici i naši pripadnici MUP-a, odlukom nas, poslanika, bivaju poslati u neke daleke zemlje, gde pre svega pomažu očuvanju mira na tom području, ali i podižu ugled Republike Srbije i omogućavaju Republici Srbiji da ostvari veći uticaj u međunarodnim institucijama i da omogući i ekonomski razvoj Republike Srbije.
Oni tamo nisu na izletu. Svakodnevno su im ugroženi životi. U izveštaju, koji smo mogli da pročitamo, stoji da u najvećem broju misija gde su naši pripadnici angažovani do sada nije bilo pretnji za njihovu bezbednost. U prošlosti se to dešavalo na Haitiju. Možda je najopasnija situacija i mogućnost izbijanja nekog sukoba u Libanu.
Mislim da je važno da mi, koji smo po Ustavu, kako je rekao ministar, ovlašćeni da donesemo odluku o tome da uputimo vojnike van granica Republike Srbije, budemo svesni toga, važnosti ove odluke.
Takođe, ova odluka ima i svoj finansijski trošak, svoju cenu – 819 miliona dinara za 2014. godinu. To jeste trošak, ali mislim da korist koju imamo kao Republika Srbija i ugled koji dižemo u međunarodnim institucijama nam se višestruko vraća.
Postoji i konkretan način da se obezbede dodana sredstva kojima bi se pokrio ovaj trošak. Baza Jug pored Bujanovca je opremljena i zamišljena još u mandatu kada je Boris Tadić bio predsednik Republike, a gospodin Šutanovac ministar, da bude regionalni centar za obuku za učešće pripadnika u međunarodnim misijama. Znači, postoji mogućnost da pripadnici vojske drugih zemalja dolaze u našu bazu, da plaćaju te zemlje obuku svojih vojnika i da država Srbija ima određeni prihod.
Mislim da je vrlo važno da se ta stvar operacionalizuje i da se ostvari. To je još jedna potvrda sposobnosti naše vojske, a i bila bi korist za budžet Republike Srbije.
Ono što moramo da imamo na umu, to je da je danas bezbednost nedeljiva. Pretnje kao što su terorizam, organizovani kriminal, sajber kriminal, pandemije, klimatske promene, kao što smo mogli da vidimo prethodnih nedelja, ne poznaju granice. Zato je bitno da naša zemlja ostvaruje međunarodnu saradnju i kroz učešće ovih misija, ali i sa zemljama u okruženju.
U vreme kada je Boris Tadić bio predsednik imali smo sporazume sa svim susednim zemljama, osim sa Albanijom, o saradnji. Videli smo da nam je značajna pomoć i u ovih prethodnih nedelja, kada smo bili ugroženi od poplava, stigla upravo od nekih zemalja iz okruženja, pomoć u ljudima i u opremi.
Meni je drago i očekujem da će ove odluke biti usvojene jednoglasno u Skupštini. Kada bude dan za glasanje, naša poslanička grupa će svakako glasati za njih. Mislim da ne treba kao što se dešavalo u prošlosti, kada su određeni poslanici koji su danas ovde glasali protiv ovih odluka i protiv učešća Vojske Srbije u međunarodnim misijama, ovo pitanje ne može da bude pitanje vlasti i opozicije. Mislim da, prema tome, treba da se ponašamo odgovorno i da će tako biti u budućnosti, da ćemo razgovarati i donositi ovako važne odluke jednoglasno, ali i da ćemo uvek imati na umu važnost i ozbiljnost ovih odluka.
Godine 2012. tada Odbor za odbranu i bezbednost imao je u okviru svog budžeta, određena sredstva kojima je bilo planirano da članovi skupštinskog odbora odu i posete pripadnike Vojske i MUP-a u jednoj od međunarodnih misija. Ne znam da li je taj plan ostvaren. Tada su desili izbori početkom godine. Želim da apelujem na sve nas ovde da prilikom usvajanja budžeta za sledeću godinu, pošto verujem da ove godine to nije realno, odvojimo sredstva i da se mi narodni poslanici uverimo, odnosno da odemo i da vidimo u kakvim uslovima žive, rade i kakvim su rizicima izloženi naši vojnici.
Ponavljam, mi smo ti koji donosimo tu odluku i mislim da je važno da budemo iz prve ruke upoznati sa tim kako žive naši državljani i sa kakvim se izazovima suočavaju u zemljama gde su angažovani. Očekujem podršku svih vas da jedan deo budžeta za sledeću godinu odvojimo i da neki od poslanika odu i uvere se i da nas ovde izveste na koji način su ti ljudi angažovani, u kakvim uslovima žive i rade i da nam pomognu kada u budućnosti budemo raspravljali, a svake godine je obaveza Skupštine da donese odluku o učešću Vojske Srbije i pripadnika MUP-a u međunarodnim misijama, da nam iz prve ruku daju jedan izveštaj, šta i kakvo je stanje na terenu.
Ponavljam, mi ćemo podržati ovu odluku. Ovo je važna odluka za Republiku Srbiju. Prema njoj ne treba da se odnosimo dnevno-politički i želim da verujem da će u budućnosti, svaki put kada se ova rasprava bude vodila, to biti i slučaj u parlamentu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre i predstavnici Ministarstva odbrane, poslanička grupa Srpski pokret odbrane - Demohrišćanska stranka Srbije u danu za glasanje podržaće usvajanje Odluke o učešću Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, kao i usvajanje Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije u ovim operacijama, s tim da moram da kažem da smo mi već na polovini 2014. godine kada donosimo ove odluke i usvajamo ovaj plan.
Mislim da je trebalo naći mogućnosti da se odmah po konstituisanju ovog saziva Narodne skupštine nađu na dnevnom redu ovi predlozi, jer vreme neumitno teče, zato što se misije u kojima učestvuju i pripadnici našeg Ministarstva odbrane, odnosno Vojske Srbije i MUP, periodično produžavaju i imaju ograničen mandat, pa tako, recimo, stoji da će mandat Misije UN u Demokratskoj Narodnoj Republici Kongo biti produžen do 31. marta. Taj datum je već uveliko iza nas.
Kada sam već pomenuo misiju u ovoj zemlji, navodi se u informaciji vezanoj za Kongo, da je političko-bezbednosna situacija trenutno složena, da je karakteriše pogoršanje humanitarne i političko-bezbednosne situacije na istoku zemlje zbog učestalih oružanih napada paravojnih formacija, mislim da je bilo potrebno dati više informacija i o ovoj i o drugim multinacionalnim operacijama, s obzirom na to da mi preuzimamo odgovornost kao Narodna skupština koja donosi odluku o upućivanju naših bezbednosnih snaga u ta područja, da je, recimo, trebalo dati više informacija o prirodi tih paravojnih formacija, o razlozima za izbijanje konflikta, o trenutnom odnosu snaga, kontroli teritorije. Nadam se da će to u budućim predlozima odluka biti detaljnije navedeno.
Još jedna mala zamerka koja, čini mi se, na neki način jeste i suštinska, govori se o upućivanju misije u Džamu i Kašmir. Džamu i Kašmir, koliko je poznato, nije nezavisna država. To je jedna od saveznih država u okviru Indije. Kao što smo mi osetljivi na svako pominjanje Kosova, recimo, izvan konteksta Republike Srbije, mislim da je trebalo uzeti u obzir tu činjenicu da je ovo samo država koja jeste specifična u okviru Indije, s obzirom na to da je muslimansko stanovništvo u većini, u graničnom području sa Pakistanom, naznačiti da se radi o državi Indiji.
Ono što je isto bitno naglasiti zbog javnosti koja prati skupštinski prenos jeste to da znaju građani Srbije da se pripadnici naše Vojske, MUP i Ministarstva odbrane ne upućuju da ratuju, da ne idu u visoko-rizične operacije, neće učestvovati u borbenim operacijama, već u održavanju i nadgledanju mira, u pružanju zdravstvenih usluga, u pružanju humanitarne pomoći, patroliranju, sprečavanju ilegalne trgovine, nadgledanju linija razdvajanja, pomoći u uspostavljanju vladavine prava, tako da je isto značajno naglasiti da svi koji odlaze, prolaze obuku, prolaze jedan tremažni proces.
Uslov za njihovo upućivanje je da dobiju sertifikat, međunarodno verifikovan, da mogu da učestvuju, da su i zdravstveno i mentalno spremni da odgovore zahtevima ovakvih operacija i da odlaze po principu dobrovoljnosti i da je uvek mnogo više prijavljenih, zainteresovanih za odlazak u ove misije nego što je kapacitet naše države.
Moram isto da naznačim i zbog onih koji zlonamerno tumače ovakve odluke Narodne skupštine, ima među njima i vojnih analitičara, ima i ljudi koji ne raspolažu sa dovoljno činjenica, to je da su sve ove operacije sa mandatom UN ili na osnovu odluka EU, uz saglasnost snaga koje su bile ili jesu u konfliktu.
Dobro je smo mi kao država izašli iz faze, iz perioda kada su mirovne misije bile prisutne na našim prostorima. Sada smo mi učesnici ovakvih misija u drugim delovima sveta. Ono što je takođe važno jeste da strane koje su u konfliktu, ili su bile, ne percipiraju Srbiju kao zemlju koja nekoga ugrožava, koja povređuje njihova prava, tako da uglavnom naši pripadnici mirovnih snaga nisu predmet nekog otpora, nisu predmet osvetničkog delovanja. Do sada nisu bili izloženi nekim većim rizicima po život i fizički integritet.
Sigurno, nadam se da i u budućem periodu ni Srbija neće biti meta nekakvog osvetničkog ili terorističkog delovanja i mobiranih snaga u ove konflikte.
Učešće naših snaga je u skladu sa Ustavom, u skladu sa važećim zakonima, sa važećim strategijama i na neki način predstavlja međunarodnu obavezu naše zemlje, tako da pored domaćih pozitivnih zakona, u ovom slučaju, je primenjeno i međunarodno pravo.
Zbog čega je značajno učešće naših snaga u multinacionalnim operacijama? Dakle, to je zaista od nacionalnog značaja, jer to doprinosi regionalnoj, boljoj međunarodnoj saradnji, uspostavljanju stabilnosti. To je istovremeno mogućnost za produbljivanje saradnje preko vojnog učešća u političkoj, u ekonomskoj sferi.
Učešće pripadnika Vojske Srbije i MUP u mirovnim operacijama je značajno iz sledećih razloga, jer to predstavlja potvrdu političke, ekonomske i vojne bezbednosti Srbije. To je dalje dokaz ugleda koji naša zemlja uživa u međunarodnoj zajednici, u UN, u EU. To je doprinos integraciji Srbije u bezbednosni sistem EU. Mi postajemo partner koji je prihvaćen, a po priznanju vojnih stručnjaka i analitičara, citiram ih, navodim njihove reči: „Srbija prednjači u regionu u ovoj oblasti mirovnog angažovanja“. Naše učešće u ovim operacijama UN i EU, kao i komandnim centrima operacija, je ocenjeno značajnim i pozitivnim, a naši predstavnici redovno dobijaju pohvale.
Republika Srbija je jedina država koja učestvuje u misiji u Somaliji u borbi protiv pirata na moru, kao jedina zemlja koja nije članica EU. To je velika potvrda značaju uloge Vojske Srbije, njenoj opremljenosti, obučenosti, ljudstvu, komandnom kadru, jer to je zapravo ulazak u EU pre zvaničnog ulaska Srbije u ovu asocijaciju i to je jedno predvorje za ulazak naše zemlje u EU.
Doprinos Srbije očuvanju mira i gašenju žarišta o nestabilnosti je prilika i za razmenu iskustava za sticanje novih znanja i veština za pripadnike Vojske Srbije, pogotovo što se sve to dešava u realnim uslovima, što na nekim drugim područjima ne bi bilo moguće. Ono što je isto napomenuto u izlaganju prethodnika jeste i značajan procenat žena koje učestvuju u ovim mirovnim operacijama.
Moram da istaknem činjenicu da Srbija uživa sve veći ugled, zahvaljujući učešću u ovim operacijama, i da se povećava broj područja na kojima učestvujemo, što govori o tome da smo ispunili očekivane standarde, da ulivamo poverenje i da nam se ukazuje prilika da doprinosimo miru u svetu na širokom području, dakle, na tri kontinenta, na Kipru koji je u Evropi i u azijskim i afričkim zemljama.
Za kraj želim još samo da istaknem da su ovo zaista, ako već koristimo termin misija, moguće misije. Ako kažemo operacija, onda su to operacije koje će sigurno uspeti, kao što su i do sada imale uspešan karakter i zbog svih ovih navedenih razloga, ističem još jednom da će poslanici DHSS i SPO da podrže donošenje ovog plana i ove odluke.
Moram da istaknem našu zahvalnost Vojsci Srbije na njenom angažovanju u našoj zemlji posle katastrofalnih poplava koje su zadesile veći deo Srbije sve to govori da je vojska i dalje, po svim istraživanjima, institucija koja uživa najveći ugled među građanima Srbije, što je ona i ovoga puta opravdala. Dakle, preko 1.000 pripadnika Vojske Srbije uspešno pomažu građanima Obrenovca, bili su angažovani na svim drugim kriznim područjima, bilo da je reč o Krupnju, o Smederevskoj Palanci, Koceljevi ili jugu Srbije. Vojska je još jednom pokazala da izrasta u jednu respektabilnu snagu, koja se oslobađa nekih balasta prošlosti, konsoliduje se, postaje u punom smislu te reči narodna, državna, jer nema više onih natruha, upliva stranačkog, političkog u njen rad, što je nekada u nekim prošlim periodima bila karakteristika vezana za Vojsku Srbije, i ranije vojsku Jugoslavije, Vojsku Srbije i Crne Gore. Zahvaljujem.