Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Poštovanje, uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, današnja tačka dnevnog reda je rutinska tačka i mislim da neće biti nikakvog spora svih poslaničkih grupa da konačno zauzmemo jedinstven stav oko nečeg što je jako važno za državu, ne samo za Vojsku Srbije.
Nažalost, pre samo nekoliko godina, kada sam sa vaše pozicije obrazlagao ovakve planove, vaše kolege su tada imale velike kritike, govoreći o tome da ne smemo da šaljemo našu decu u područja koja su obuhvaćena ratovima, da ne smemo da učestvujemo u mirovnim operacijama jer na našem prostoru imamo mirovnu operaciju, i na neki način sputavali mogućnost da ostvarimo i veći uticaj u međunarodnoj zajednici na način na koji to danas ostvarujemo.
Mislim da je tri stotine pripadnika Vojske Srbije, to je, koliko znam, u prvih 10 zemalja UN. To je nešto što je jako važno. Na kraju krajeva, vidite i sami da kada dođe do vanredne situacije, kao što je bila ova sa poplavama, zemlje sa kojima sarađujemo u mirovnim misijama su te koje su se prve pojavile i koje su nam pomogle.
Najveći donator Vojske Srbije, koliko znam, je norveška Vlada. Sa norveškom vladom smo bili u Čadu. Norveška Vlada poštuje naše vojnike. To je nešto što je izuzetno dobro. Mislim da idemo dobrim putem učvršćivanja potreba i Vojske Srbije, koja učešće u mirovnim operacijama vežba na terenu u uslovima koji su otežani, koji su realni, a sa druge strane, mislim da se proces profesionalizacije Vojske Srbije, a to sam rekao i pre četiri godine, upravo uspešno završava u momentu kada se prvi srpski vojnik koji zaradi novac negde na Kipru, u Kongu ili bilo gde, vrati se kući i od tog novca može nešto da učini za svoju porodicu, školuje svoju decu, da kupi vozilo itd. To je nešto što je izuzetno važan segment same profesionalizacije, jer vojska sama po sebi služi upravo za održavanje mira u svojoj drugoj misiji. To je nešto što želim da pohvalim od samog početka.
Ono što je važno znati i što treba da se uvek naglasi to je da je učešće u mirovnim misijama, po našim zakonima i Ustavu, na bazi dobrovoljnosti, da apsolutno svi pripadnici Vojske Srbije koji odlaze u mirovne misije su dobrovoljno prijavljeni pripadnici Vojske Srbije i da to rade isključivo zato što to žele. To je, na kraju krajeva, njihov posao. Imamo zemlje gde se to radi na osnovu odluke. Pripadnici Vojske Srbije odlaze na bazi dobrovoljnosti, i to je nešto na šta moramo biti ponosni, imajući u vidu da je više hiljada pripadnika Vojske Srbije svakog momenta spremno da se angažuje u mirovnim misijama. To je nešto što je jako pozitivno i što treba da se pohvali.
Sa druge strane, računao sam, vi ste deseti ministar za 14 godina, tek od 2003. godine smo počeli ozbiljnije razmatranje učešća u mirovnim misijama. Godine 2007. bilo je nekih pet mirovnih misija sa petnaestak pripadnika Vojske Srbije. Vrlo mali broj, a danas smo izašli na tri stotine. Mislim da treba da razmotrite jednu mogućnost koju sam ja želeo da uradim, ali nismo stigli, to je da se promeni Zakon o učešću Vojske Srbije i ostalih snaga odbrane u mirovnim misijama, zato što smo mi u leto 2012. godine se našli u pravnom interegrumu, jer tada parlament Srbije nije usvojio plan niti odluku o učešću Vojske Srbije.
Da nismo doneli leks specijalis kao Vlada morali bi sve te pripadnike Vojske Srbije u tom trenutku da vratimo u Srbiju i da napravimo izuzetno veliku štetu kako za Vojsku Srbije tako i za našu zemlju. Mislim da je to nešto što može da se promeni. Smatram da nema potrebe da se svake godine donosi odluka o upućivanju, niti plan o upućivanju. Mislim da kada se usvoji ovde jedna misija u kojoj učestvuje naša Vojska treba da se Ministarstvu odbrane da sloboda da u okviru te misije funkcioniše na način na koji misli da je najbolji.
Ono što takođe usvajamo ovde je budžet Ministarstva odbrane u okviru koga imate sredstva i vi odlučujete na koji način ćete ih plasirati. Mislim da bi na taj način izbegli jednu pravnu mogućnost koju smo imali 2012. godine, a to je da smo imali situaciju da praktično na jedan „nezakonit način“ naši pripadnici u mirovnim misijama zahvaljujući verovatno njihovoj obučenosti, ali i samoj situaciji nisu povređeni, nije došlo do bilo kojih ozbiljnih povreda posla. Teško da bi mogli da naplatite osiguranje ukoliko nisu otišli u punom zakonom i to je nešto što je jako važno. Imaćete moju podršku za to i podršku naše DS jer smatramo da ćemo time omogućiti i vama i Vojsci Srbije da na kvalitetniji način pristupa učešću u mirovnim misijama.
Sa druge strane, pre nekoliko godina potpisali smo jedan sporazum sa EU. Mi smo stranka koja podržava i evropski sistem bezbednosti. Smatramo da je povećanje učešća u mirovnim misijama koje su pod zastavom EU u stvari pokazatelj da je Vojska Srbije praktično prva zakoračila u sistem EU. Ceo sistem na osnovu koga je Vojska Srbije struktuirana je standardizovan po standardu zapadnih vojski i mi smo prisustvom u Somaliji, koliko vidim i najavom prisustva u Maliju, pokazali da razumemo koje je učešće Vojske u okviru daljih integracija EU. Mislim da je to nešto što isto treba pohvaliti i naglasiti, jer ćete videti i sami kada budete imali priliku da razgovarate sa stalnim predstavnicima i kada kažete da imate 300 vojnika van granica vaše zemlje, to je nešto za šta će vas svako podržati i nešto što je jako dobro.
U isto vreme želim da iskoristim priliku da vam skrenem pažnju na jednu stvar koju sam saznao u razgovoru sa oficirima Vojske Srbije koji žive u Beogradu. Beograd je doneo odluku da se subvencija za infostan smanji sa 50% na 30% za sve učesnike rata 1999. godine. Dakle, nakon rata grad Beograd je doneo odluku da se subvencioniše infostan sa 50% za one koji su učesnici rata. Ne znam zbog čega je Beograd ovih dana tu odluku doneo. Zarad interesa svih pripadnika Vojske i oficira koji sede pored vas, a znam da su učesnici rata, zaista bi mogli da vidite na koji način možete da utičite jer mislim da je to nešto što je minimalno i kako možemo tim ljudima da se odužimo imajući u vidu da ogroman deo njih još uvek nije rešio stambeno pitanje.
Drago mi je da ste u Vranju nastavili sa onom praksom koju smo započeli pre više godina. Mislim da je to izuzetno dobar način da se rešava stambeno pitanje. Postoji više desetina hiljada onih ljudi koji verovatno neće moći da ga reše na način na koji je to rađeno. Ne zameram ništa vama. To je nasleđe koje postoji od 90-tih godina.
Ako ne možemo da im rešimo stambeno pitanje, možemo bar da im olakšamo te troškove koji se tiču infostana koji su do koliko juče bili ispod 50%, a danas su 30%.
Podržavamo svaki napor koji se odnosi na dalje učešće, a to je u okviru druge misije Vojske Srbije. Smatramo da je to najbolji mogući način na koji prezentujete i Vojsku Srbije i siguran sam da vaš ugled kao ministra i ministarstva države će znatno biti veći ukoliko to učešće ostvarimo i u većem obimu.
Podsećam da je Vlada Vojislava Koštunice 2006. godine donela odluku o učešću naših pripadnika Vojske Srbije u mirovnoj misiji u Avganistanu. Čak 2006. godine smo shvatili da je to veliki interes, ali iz nekih drugih razloga nije upućena Vojska Srbije u Avganistan. Ne kažem da je sada trenutak da se to radi. Na kraju krajeva, vi ćete to analizirati. Podsećam vas da je to očigledna potreba i da smo imali ranije naših pripadnika u većem obimu verovatno bi oni delovi naše teritorije u kojima su bili pripadnici mirovnih misija imali bolji odnos prema nama.
Ne slažem se sa tim da je ovo u poslednjih 11 godina najveće prisustvo naših pripadnika Vojske Srbije van granica naše zemlje. Ovo je verovatno preko dvadeset i nešto godina najveće prisustvo. Mislim da je to nešto što je jako dobro i što podržavam i nadam se da ćete u tom pravcu i nastaviti, ali vas molim da imajući u vidu da ti uslovi u kojima rad pripadnici Vojske Srbije, a koji su van granica naše zemlje, su izuzetno teški, da to nije ni malo ružičasta situacija. Kao ministar sam obišao naše pripadnike na Kipru, a to je jedna lakša misija. Ali i u toj lakšoj misiji se ne živi lako.
Mislim da treba da nastavite opremanje Vojske Srbije na najbolji mogući način jer ono što je neophodno je pre svega oprema. Vojnik u 21. veku bez opreme nije vojnik, već je meta. Mislim da je to što morate rebalansom da nam pokažete, da vidimo koliko imate snage političke, a siguran sam da imate volje, da li imate moći – ne znam da obezbedite sredstva koja su neophodna, jer ono što se danas dešava na žalost i u Vojsci Srbije nije ružičasto i apelovao bih na vas da vi kao jedan od nosilaca izvršne vlasti slobodno glasno kažete šta je to što vas ometa da obavite javne nabavke u okviru Ministarstva odbrane.
Zakon koji je donesen ovde onemogućava i vas i druga ministarstva da izvrše planirane nabavke. Znam da je politika. Znam da je često govoreno ovde da će se uštedeti 600 miliona evra ukoliko taj zakon stupi na snagu. Stupio je na snagu i za godinu dana nije ušteđeno ništa, osim ako se ne smatra da je ušteda ono što nije nabavljeno. Da bi se Vojska Srbije razvijala, da ne bi imali situaciju kao što imamo sada sa avionima u kojima nemamo akumulatore, a reći ću vam da to nije ništa novo jer smo imali problem sa gumama na isti način od iste zemlje, isto smo imali novac i nismo imali ovaj zakon kakav je sad, pa nismo mogli to da nabavimo. Znači, nije to kritika upućena vama već našim partnerima iz sveta koji očigledno ne smatraju da tako nešto da učine na hitan i pravovremen način, iako se prikazuju kao veliki prijatelji.
Voleo bih da i o tom pitanju, imajući u vidu da i to utiče i na mirovne operacije, se glasno izjasnite i kažete da taj Zakon o javnim nabavkama onemogućava da na kvalitetan način, na način za koji verujem da je ispravan se ispune one obaveze koje propisujete početkom godine ili krajem godine, a to je plan nabavke jer ukoliko se taj plan nabavke ne ispuni, ukoliko se sredstva ne potroše, ne smatram da su sredstva ušteđena. Smatram da su to sredstva koja su uslovno rečeno propala, vraćena u budžet. Ministar finansija može da se hvali da ima suficit, ali vi kao ministar odbrane možete samo da se držite za glavu i konstatujete da imate manjak onih potrepština koje su vam neophodne.
Ista stvar se odnosi na segment ministarstva koji se tiču zdravstva. Vojno zdravstvo vam je, koliko vidim, u velikom problemu. Pre nekoliko godina smo imali u Čadu mirovnu misiju gde smo vodili celu bolnicu zajedno sa našim norveškim partnerima. Dobili smo od Norveške dve bolnice na upotrebu. To su bolnice koje ste uspostavili u Obrenovcu. Ono što je problem je što te bolnice više nemaju lekove i sredstva koja treba da se servisiraju jer su ti lekovi potrošeni na neke druge potrebe, a nove nabavke je teško izvesti na način na koji se trenutno radi.
Gospodine ministre, znam mnogo toga iz vašeg delokruga rada. Znam da je i problem da otputujete van zemlje jer tender za kupovinu karata vam traje mesec dana. Molim vas da shvatite da to nije interes vaš lični nego sistema i da pokušate da utičete na one koji su danas verovatno i moćniji od vas da se promeni taj Zakon o nabavkama jer taj zakon onemogućava da na pravovremen i pravi način i sistem odbrane napreduje, jer ukoliko se ovako nastavi, verujte mi, nećete se zadržati na nivou na kome jeste, već će sistem krenuti da se vraća unazad, a to je nešto što nikako ne bi želeli da vidimo. Lično bih imao veliki problem da se tako nešto desi.
Zahvaljujem i naglašavam da će DS glasati za ove predloge i apelujem na vas da dođete što hitnije moguće sa predlogom zakona da se rasteretimo ovakvih tačaka jer ovo je nešto što samo usporava rad, a svakako mislim da ćemo pomoći da donesemo takav zakon.

Reč ima Dubravka Filipovski.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sistem odbrane predstavlja ključni instrument u oblasti ostvarivanje državne politike i koliko je važno da imamo Vojsku kao jedan dobro organizovan sistem videli smo u nedavnim poplavama koje su zadesile Srbiju. Zaista je nemerljiv bio učinak i doprinos vojnika Srbije.
Naravno da je jedan od osnovnih težišta politike odbrane između ostalog i intenzivna međunarodna saradnja. Dobro je što učešće u mirovnim misijama i multinacionalnim operacijama naših vojnika ima trend konstantnog rasta sa krajnjim ciljem da Vojska Srbije uzme učešće u očuvanju mira, stabilnosti skoro u svim delovima sveta.
Vrlo je važno što se posle duge pauze Srbija vratila na mapu onih zemalja koje u multinacionalnim operacijama UN angažuju svoje vojne jedinice, kao i da Srbija sve više jača svoje kapacitete za učešće u mirovnim operacijama.
Građani Srbije su ponosni što pripadnici Vojske Srbije u najboljem svetlu predstavljaju našu Vojsku i zemlju, kako pred građanima Kipra, Libana, Liberije, Konga, Obale Slonovače, a vidimo sada da se te zemlje proširuju i dobro je što pripadnici naše Vojske unapređuju bezbednost tih zemalja i na najbolji način i u najboljem svetlu se prikazuju i pred građanima tih zemalja, kao i pred pripadnicima stranih oružanih snaga koji zajedno sa njima učestvuju u mirovnim operacijama.
Svakako nam je svima imponovalo kada je pre dve godine šefica Misije na Kipru pohvalila učešće našeg kontingenta, tadašnjem ministru odbrane, Aleksandru Vučiću, citirajući da naš kontingent obavlja posao u „skladu sa pravilima službi i u skladu sa potrebama stanovništva, ne mešajući se u politiku“.
Činjenica je da su pripadnici Vojske Srbije u svim mirovnim misijama pokazali visok stepen obučenosti i pripremljenosti i da to svakako podiže ugled Srbije u svetu.
Konačno, učešće Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN važan je element naše spoljne politike, jer jača diplomatski potencijal Srbije za ostvarivanje interesa naših građana i doprinosi da se Srbija tretira kao ravnopravni partner u odnosima sa drugim zemljama članicama UN i Partnerstva za mir.
Srbija prednjači i u regionu po učešću u mirovnim operacijama, ispunjava sve očekivane standarde i doprinosi miru u sva tri kontinenta u kojima mi imamo naše učesnike.
Mislim da je vrlo važno da danas pomenemo jednu činjenicu da Vojska Srbije ne učestvuje u misijama u kojima se na bilo koji način ostvaruju interesi velikih zemalja. Ne treba da idemo u bezbednosne integracije zato što se na taj način dokazujemo našim partnerima ili zato što na taj način ispunjavamo naše međunarodne obaveze. Mislim da je ova politika koju sada vodimo pravi put i da praktično samo tako treba da nastavimo.
Ne mogu ovom prilikom a da ne pohvalim da me lično raduje što sve više žena oficira Vojske Srbije učestvuje u mirovnim misijama i, koliko je meni poznato, mislim da žene učestvuju u Libanu, Kipru i Kongu i da odlično rade svoj posao. Verujem da će ih u ovim novim misijama imati sve više.
U svakom slučaju, poslanička grupa Nove Srbije podržava i Godišnji plan i učešće naših pripadnika u mirovnim misijama i u Danu za glasanje podržaćemo ovaj predlog.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, evidentno je iz dosadašnjeg toka rasprave da će ovo danas biti, kako je i gospodin Šutanovac rekao, jedna rutinska stvar. Ali, s druge strane, tačno je i to da mi danas govorimo o dve odluke koje jesu od izuzetne važnosti i značaja za Srbiju.
Važno je da oko ovog pitanja koje nije političko konačno postignemo jedan opšti konsenzus ovde, unutar republičkog parlamenta i poslanički klub SPS je uvek podržavao i podržaće i sada obe predložene odluke.
Maločas je bilo reči o tome da je ove odluke trebalo usvojiti na početku godine. To je tačno, ali, ovo je godina u kojoj smo imali vanredne parlamentarne izbore, godina u kojoj smo imali konstituisanje republičkog parlamenta, formiranje Vlade Republike Srbije i postoje opravdani razlozi zašto to nije učinjeno blagovre-meno. Ubeđeni smo i verujemo da to neće biti praksa u narednom vremenskom periodu.
Kao što sam rekao, poslanički klub SPS u Danu za glasanje podržaće obe predložene odluke, i Predlog odluke o učešću Vojske Republike Srbije u multinacionalnim operacijama, ali i Predlog odluke o Godišnjem planu angažovanja Vojske Republike Srbije i ostalih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama tokom 2014. godine.
Tačno je, između ostalog, da učešće u multinacionalnim operacijama jeste obaveza koja proizilazi iz članstva Srbije u UN, članstva Srbije u drugim međunarodnim organizacijama, ali, kao što sam na početku rekao, ovo je stvar koja je od izuzetne važnosti, aktivnost koja je od izuzetne važnosti i značaja za spoljnu politiku Srbije.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama Srbija zapravo jasno i odlučno pokazuje da može biti i ravnopravan i siguran partner u aktivnom rešavanju globalnih bezbednosnih i izazova i rizika i pretnji. Učešćem u multinacionalnim operacijama mi kao država pokazujemo i volju i spremnost da budemo deo onih koji jesu spremni da se bore za očuvanje mira u svetu i koji jesu spremni da se bore za poštovanje međunarodnog prava. Strateško opredeljenje Srbije jeste očuvanje mira i bezbednosti. Maločas je o tome bilo reči i ja ću se s tim složiti.
Jedan od ključnih prioriteta, spoljnopolitički cilj Srbije jeste članstvo u EU. Učešće u multinacionalnim operacijama, slažem se u potpunosti, nije obaveza koja proizilazi iz evropskog puta, ali jeste aktivnost koja pre svega kroz međusobno poverenje, kroz međusobno uvažavanje, kroz međusobnu saradnju, može na neki način direktno doprineti u pozitivnom smislu realizaciji celog toka evropskih integracija. I to je, takođe, od izuzetne važnosti i izuzetnog značaja. Dakle, učešćem u multinacionalnim operacijama podiže se i jača ugled Srbije i međunarodni kredibilitet Srbije.
Ono što je veoma važno, Srbija danas jeste država o kojoj se u međunarodnoj javnosti lepo i pozitivno govori. Srbija danas jeste država za koju u međunarodnoj javnosti postoji jasan stav da možemo biti partner. Mi kao poslanički klub jesmo ubeđeni da će Vlada Republike Srbije svojom politikom, kroz aktivnosti koje su usmerene pre svega i preko Ministarstva spoljnih poslova, ali i ovakvim vidom aktivnosti kroz Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, nastaviti sa vođenjem jedne aktivne politike koja će voditi ka dodatnom jačanju ugleda Srbije i uvažavanja Srbije u svetu.
Što se tiče samog učešća, maločas je bilo reči o nekim periodima kada Srbija nije učestvovala, mislim da učešće naše države, a ispravićete me ako grešim, na neki način u multinacionalnim operacijama datira od mnogo ranije. Mislim čak od perioda SFRJ, čija je i Srbija bila članica. Mislim da je vojska tadašnje države učestvovala u multinacionalnim operacijama, čini mi se, u periodu Hladnog rata.
Dakle, ako govorimo konkretno o godišnjem planu i podacima koje možemo videti iz materijala ove dve odluke o kojima danas govorimo, vi ste, gospodine ministre, o tome govorili u uvodnom izlaganju, potpuno su jasni i precizni podaci, govorimo o multinacionalnim operacijama u kojima će učestvovati do 300 predstavnika Vojske Srbije i 18 predstavnika MUP-a. Ono u šta mi verujemo, jeste da su napravljeni i procenjeni realni kapaciteti kada je reč o, na jednoj strani, mogućnostima Vojske Srbije i MUP-a, a na drugoj strani da ovo jesu u ovom trenutku realne potrebe i UN.
Međutim, svake godine kada unutar republičkoj parlamenta govorimo o ove dve izuzetno važne i značajne odluke koje se tiču učešća naših snaga odbrane, Vojske Srbije i MUP-a, u multinacionalnim operacijama, svake godine za one koji su do sada učestvovali, koji su predstavljali Srbiju, govorim o periodu iza nas, za one koji su učestvovali i predstavljali Srbiju u ovim izuzetno važnim aktivnostima, imamo jednu istu ocenu od strane UN - da su oni koji su učestvovali obavljali posao visoko profesionalno, sa najvišim mogućim ocenama. Dakle, najpozitivniju ocenu od strane UN.
Ako imamo takvu konstataciju iz godine u godinu, i danas kada govorimo imamo potpuno identičnu konstataciju predsednika UN, onda sa sigurnošću danas možemo reći da predstavnici Vojske Srbije, predstavnici MUP, koji su učestvovali i koji će učestvovati u narednom vremenskom periodu, tačnije od 2014. godine, u multinacionalnim operacijama, jesu u ovom trenutku možda i naši najbolji ambasadori u svetu.
Kroz učešće u multinacionalnim operacijama i o tome je već bilo reči, pored navedeno, važno je uspostavljanje vojnih veza, stiču se nova iskustva, upoznavanje sa svetskih standardima u vojnim operacijama, vojnoj opremi, operativnim procedurama, i to svakako na jedan način hoće doprineti implementaciji naših snaga u multinacionalne snage i uspostavljanje usaglašavanja, upodobljavanje sa nekim svetskim standardima.
Kada govorimo o učešću naših snaga u multinacionalnim operacijama, treba imati i na umu našu vojnu industriju i ona na neki način može da bude podstaknuta, odnosno možemo da govorimo i o izvozu naše vojne opreme.
Dakle, gospodine Gašiću, mi u danu za glasanje svakako hoćemo podržati oba predloga. Poslanički klub SPS je to radio i prethodnih godina.
Ono što želim na samom kraju da kažem, o tome je već bilo reči, želim prosto to da kažem potpuno jasno i precizno u ime poslaničkog kluba SPS, želim pre svega da čestitam vama kao ministru odbrane, svim predstavnicima Vojske Srbije na zaista jednom adekvatnom brzom reagovanju i angažovanju tokom elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju, koja je zadesila građane Srbije. Ono što je najvažnije u jednom veoma teškom periodu i vojska, ali i policija jesu bili uz svoj narod. Dakle, celokupna Vlada, Ministarstvo odbrane, MUP, predstavnici Ministarstva odbrane, MUP, imali su jedan krajnje odgovoran, krajnje ozbiljan pristup u jednoj teškoj situaciji, pre svega u interesu građana.
Znate kako, znamo mi da je ekonomska kriza nešto što dotiče sve i da u periodu ekonomske krize mi moramo i treba da razmišljamo o uštedama, treba da razmišljamo o racionalizaciji i uštedama tamo gde ima, ne tamo gde nema. Dakle, mora da postoji, pre svega, kao prioritet ušteda na nivou države.
Želim prosto da uputim jedan apel i vama i, to ću učiniti naravno i kada u republičkom parlamentu bude i ministar MUP. Prosto postoje stvari na kojima se ne može šteti. Ako konkretno govorim o Ministarstvu odbrane i MUP, dakle, jednostavno rečeno, vi možete da uštedite na platama onih koji vrlo odgovorno obavljaju svoj posao, ali onda se postavlja pitanje, a ko će da radi taj posao u ime Vojske Srbije, u ime MUP.
Sa druge strane, možete da uštedite na opremi, a onda se postavlja pitanje, jedno realno i otvoreno pitanje, sa čime će ti ljudi da rade odgovorno svoj posao. Molim vas da ovo bude, prosto jedna sugestija i predlog o kojem treba razmišljati u narednom periodu. Još jednom zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.
Za reč se javo ovlašćeni predstavnik SNS, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Vinston Čerčil je svojevremeno izjavio da u politici ne postoje stalni prijatelji niti stalni neprijatelji, postoje samo stalni interesi. Možda je to našem pravoslavnom, slovenskom duhu apsolutno nešto nepojmljivo, ali nažalost, u surovom političkom svetu to je tako. Mi se kao jedna mala država borimo zaista za neki naš interes pod kapom nebeskom pokušavamo da se pronađemo posle godina tranzicije gde smo potpuno uništeni, posle naravno bombardovanja, posle svega što smo preživeli.
Stoji jedna notorna činjenica, teško da možete da imate jaku i stabilnu državu, čak i jaku i stabilnu privredu ako nemate jaku i stabilnu vojsku i neophodno je da naravno da ulažete što više u vojsku.
Naravno, kada to kažem nisam pristalica onih socijalističkih shvatanja kao što smo imali u zemljama „Varšavskog pakta“ nekada, pa da ulažete sve u vojsku, a narod nema leba da jede, odnosno nema nikakvu privredu. Naprotiv, mi vidimo koliko, da kažemo, zemlje NATO pakta danas ulažu u vojsku, ogromna sredstva izdvajaju, ali se suštinski tu pored toga razvija i privreda, razvijaju se neki drugi kapaciteti. Mislim da na takav neki način bi i mi možda mogli da se opredelimo.
Ali, između ostalog vaša jača vojska omogućava mi jaču diplomatiju. Dobro je što se juče dogodio ovaj sastanak u Berlinu i moram da priznam da je to bilo iz razloga velike političke angažovanosti i našeg tima, ali pre svega gospodina Vučića. Mi smo zaista tamo primljeni i videli smo juče svi, na krajnje ravnopravnim osnovama, Angela Merkel je kao kancelarka najjače države u Evropi i te kako uvažila našu delegaciju. Vidimo da se tu podstiče određena privredna saradnja, ali objektivni da budemo, da smo možda imali jaču vojsku, respektabilniju, imali bi možda i jaču diplomatiju. Možda ne bismo morali toliku političku angažovanost da uložimo u sve to da bismo na neki način došli i na taj način da razgovaramo. Ali, dobro je da je to tako. Nadam se da će iz toga proizađi i neka saradnja vojna sa Nemačkom, jer to bi bilo jako dobro.
Što se tiče samih mirovnih misija, nisu one neki naš hir, niti neka naša želja da ide neko u mirovnu misiju UN, ali moram da pohvalim i gospodina Šutanovca, bez obzira što se u mnogo čemu ne slažemo, ali dobro je da je prepoznao 2011. godine kakvi su benefiti i koliko je dobro za jednu državu da učestvuje u mirovnim misijama EU. Zaista, nemam ništa protiv toga, mislim da je to dobro za ovu državu, ali same ove mirovne misije, malo pre smo čuli od kolege iz SPS, mi imamo tradiciju tih mirovnih misija.
Podsetiću vas, a izvukao sam i podatke, a nešto sam malo o tome u životu i proučavao, mi smo imali čak trojicu komandanata mirovnih misija svojevremeno u nekoj našoj istoriji. Zašto da se ne podsetimo, pukovnika Lazara Mušickog, zatim pukovnika Slavka Jovića, pa Branka Pavlovića itd. To su sve pukovnici koji su bili komandati mirovnih misija tamo gde je naravno tadašnja vojska JNA bila. Moram da kažem da smo na Sinaju svojevremeno imali preko 14.000 vojnika, što je zaista nešto što je za neverovatno respekabilnost. Čak 21,5% svih oružanih snaga tada u tom sukobu na Sinaju, između ostalog je bilo od naše vojske. Zapravo 22 rotacije smo imali tamo.
Prema tome učešće u mirovnim misijama je neka naša tradicija, a sve je to dobro za rada razvijanja diplomatskih nekih prijateljstava, saradnje, kako god to hoćete i naravno za usavršavanje naših vojnika. Taj naš vojnik koji ode, oficir, koji ode u mirovnu misiju ima priliku da nauči nešto što je zaista sasvim novo u svetu vojne tehnologije, da se upozna sa nekim novim naoružanjem, da se upozna sa nekim novim taktičkim dostignućima kako god to neko predstavi i samim tim da ta iskustva donese ovde u Srbiju i da pokaže našoj vojsci. Samim tim to je nešto što je veoma, veoma važno.
Naravno, pročitao sam, mi ni izbliza nemamo te snage kao što smo imali nekada u JNA. Mi ćemo ove godine imati, koliko sam video, trista vojnika u mirovnim misijama. Vidim da smo što se tiče sanitetskog osoblja najbolji i drago mi je da se tu zaista razvija, čini mi se, što se tiče ovih poljskih bolnica, da smo pokazali veoma, veoma dobre rezultate, ali iskren da budem, voleo bih da naša vojska i te kako ima neka nova dostignuća po pitanju razvoja našeg, na primer, vojno tehničkog instituta, da možda nekada i neko vozilo proizvedemo, pešadijsko. Ili recimo, poznati smo u proizvodnji veoma dobrog pešadijskog naoružanja. Zašto da ne, da se i tako nešto nađe u svim tim misijama i da se tu na neki način pokažemo.
Kada govorimo o samim misijama, prosto, bih postavio jedno pitanje, razumem kada imamo misiju ovu u Somaliji, pa recimo, imamo jednog mornara na brodu, to je sasvim logično, ali ovde vidim da imamo njih više. Međutim, misija na bliskom istoku, imamo samo jednog posmatrača. Voleo bih da mi odgovorite zbog čega samo jedan posmatrač, a nije više. Mislim da bismo tu zaista mogli više da se angažujemo i da doprinesemo toj mirovnoj misiji mnogo više.
Takođe, moram vas da pitam gospodine ministre, taman kad ste ovde da to iskoristim, koliko je interesovanje žena za učešće u samim mirovnim misijama i koliko mi poštujemo ovu rezoluciju Saveta bezbednosti koju su dali, 1325 vezano za ovu rodnu ravnopravnost. Mislim da i tu možemo takođe da damo svoj doprinos u mnogo čemu. Imamo ogroman broj devojaka, bio sam zaista fasciniran, koje žele da sada učestvuju i upisuju Vojnu akademiju i koje su završile Vojnu akademiju i koje žele dalje da napreduju u vojničkoj karijeri. To je zaista za svako moguće poštovanje.
Malo pre smo čuli, mislim da je i gospodin Šutanovac, postavi to pitanje, a i ja ću iskoristiti, zbog čega tek sada usvajamo godišnji plan za mirovne operacije? Voleo bih da nam to prosto obrazložite.
U svakom slučaju, ovo naravno, valja podržati. Ovo je nešto dobro za državu. Ovo je nešto što doprinosi razvoju naše diplomatije, razvoju naše vojske i voleo bih zaista, ubuduće, bez obzira što ovo jeste trošak, ali to je što se kaže ono ulaganje u budućnost.
Voleo bih da i ubuduće, pre svega, bude manje konflikata u svetu, ali gde nam se ukaže prilika po pitanju Misija ujedinjenih nacija, eksplicitno govorim, da se naša vojska što više angažuje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama u zajedničkom jedinstvenom pretresu.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Gospodine ministre, gospodo pukovnici, poštovane kolege, naravno da je ovo predlog odluke koji će Narodna skupština, nadam se, da usvoji jednoglasno, jer ovo jeste potez, odnosno deo politike koji je dobar za našu državu, za našu budućnost, za ono što je naš današnji položaj i za jačanje tog položaja.
Mislim da tu nema nikakve dileme u ovoj sali i da ćemo, ponavljam još jednom, biti svedoci jedne jednoglasne odluke što je naravno dobro.
Meni je jako drago što je došlo do promene stava kod većine ljudi koji danas sede u vladajućoj većini u Srbiji u odnosu na ovu temu.
Naime, 2003. godine kada su prvi put posle nesretnih 90-ih počeli razgovori o angažovanju naše vojske i policije u mirovnim operacijama pod zastavom UN, tada sam u Njujorku razgovarao sa Kofi Ananom koji je bio tada generalni sekretar UN o toj temi. Tada su bili i konkretni razgovori Žak Vajnom oko misije u Haitiju, ako se dobro sećam.
Tada je cela srpska politička javnost, pa čak i delovi onog dela srpske političke javnosti koji su navodno bili u koaliciji, koja je podržavala Vladu, koju sam vodio, bila protiv toga.
Čuli smo razne, da citiram jednog savremenika „puno glupih objašnjenja“ zašto ne treba da učestvujemo u tim mirovnim misijama.
Meni je drago što je taj proces opamećivanja od političkog došlo do tog nivoa da oko toga nema više nikakvih dilema.
Nadam se da se nikada nećemo vratiti u vreme kada smo imali dileme oko ove teme.
Naravno da je naš interes da učestvujemo u međunarodnim mirovnim operacijama, da time jačamo spoljnopolitičku poziciju svoje zemlje, da našim oficirima i vojnicima pružamo uslove da steknu neka nova iskustva, da vide nešto što do tada nisu videli, da ono za šta se spremaju, primene u nečemu što je između vežbe i realne situacije i da to ne rade više na teritoriji naše države, nego da se to radi negde daleko. Mislim da je to jako dobre.
Gledao sam pažljivo ovaj troškovni deo tih operacija, tu bih voleo da dobijem neke odgovore. Postavio bih vrlo dobronamerno, otprilike 20% para koje se koriste za operacije, dolaze kao kontribucija UN.
To govorim zato što te 2003. godine, kada smo razgovarali načelno o svemu tome, taj nivo kontribucije UN je bio mnogo veći, praktično, 80% troškova je trebalo da snose UN, a 20% naša vojska.
Razumem da je kriza, da se stvari menjaju za 10 godina od tog vremena do danas, ali bih voleo da dobijem odgovor na to da li je postojala mogućnost da u tom troškovnom delu veća kontribucija bude sa strane onih koji su glavni organizatori tih operacija.
Konačno par pitanja, koja nemaju mnogo veze sa ovim, ali imaju veze sa vojskom i ja ih postavljam dobronamerno, a tiče se učešća vojske u saniranju posledica poplava i moja zahvalnost svim profesionalcima, pa i pripadnicima Vojske Srbije u tom procesu, ali tu su ostale neke stvari koje nisu objašnjene dovoljno.
Bilo je jedno pitanje vezano za amfibije. Zašto Vojska Srbije nije koristila amfibijska vozila, više nego što je to bilo prisutno u javnosti.
Bila su dva ili tri iz mojih nekih podataka, a iz nekih davnih podataka pre 10 godina, tih vozila je bilo skoro 100, a sada smo dobili informaciju da ih nema uopšte i moje pitanje je šta se desilo sa njima.
Postoji priča o nekom političkom uništavanju vojne tehnike Vojske Srbije po nalogu spolja u Smederevu, u „Železari“ i ja bih voleo da ne ostane samo na toj priči, nego da dobijemo jasne i precizne odgovore na ta pitanja.
Konačno, imamo veliki problem u snabdevanju građana Obrenovca koji su se vratili u svoje kuće.
Ono što vidim na televiziji to je da čekaju po par sati da bi dobili parče hleba i jednu konzervu dnevno. Moje pitanje je, šta je sa vojnim kazanima, da li postoji način da se za te ljude organizuje ishrana na koji je normalan.
Naravno, to ne prebacujem Vojsci Srbije, nego onima koji su zaduženi za celu tu oblast, generalno, taj nedostatak civilne zaštite u Srbiji je doveo do toga da vojska mora da se bavi stvarima koje nisu direktno njen posao. Hvala.