Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo pukovnici, dame i gospodo narodni poslanici, tema učešća naših odbrambenih snaga u mirovnim operacijama je izuzetno značajna iz razloga naše bliske prošlosti i svežeg pamćenja svih nesrećnih događanja na prostoru stare Jugoslavije i na KiM, sa jedne strane, a s druge strane, medijski se o toj temi vrlo malo piše i vrlo malo se ona medijski eksploatiše, tako da ova rasprava može da otvori mnoge nedoumice koje postoje kod naših građana, kada je u pitanju učešće naše vojske u mirovnim operacijama.
Imamo apsolutno moralno pravo da kažemo – ne, gospodo, posle duplih standarda koje ste primenili protiv Srbije i srpskog naroda, ne moramo da učestvujemo u tim operacijama. Dupli standardi na prostorima stare Jugoslavije bili su što se koristilo ili međunarodno pravo za teritorijalni integritet i suverenitet s jedne strane ili pravo na samoopredeljenje naroda. Kad je bio problem stare Jugoslavije, onda se protiv srpskog naroda koristilo međunarodno pravo teritorijalnog integriteta i suvereniteta, a kada je bilo otimanje KiM, onda se koristilo pravo na samoopredeljenje, i kod jednog i kod drugog uvek na štetu srpskog naroda.
Srbija je odlučila da se okrene budućnosti. Srbija je odlučila da definiše svoje interese i mnoge stvari da zaboravi i sve to što je na neki način bilo nepravedno prema njoj. Ako je neko osetio nesreću građanskog rata, težinu i te još uvek sveže rane, onda smo to mi. Zbog toga smo možda i najviše osetljivi na tu temu i najviše želimo da pomognemo na svim onim mestima gde se takve nesreće i događaju.
Građanski rat je veliko zlo. Zna se kako počinje, zna se ko ga izaziva, ali nikad se ne zna koliko će da traje i kako će da se završi. Jedino što se zna je da onaj ko ga izaziva obično u njemu ne učestvuje i obično i nema i ne oseća tu nesreću njegovog trajanja.
Zbog toga naše mirovne snage, koje su uvek bile izuzetno cenjene i naša vojska i naši plavi šlemovi su bili tada na Golanskoj visoravni i najpoštovaniji, a i danas, siguran sam, da će u svetu biti među poštovanijim kada budu učestvovali u tim mirovnim operacijama, imaju zadatak da budu naši ambasadori, imaju zadatak da izuzetno poprave i doprinesu popravci našeg ugleda u svetu s jedne strane i našeg međunarodno-pravnog i političke situacije.
Vojska Srbije je uvek bila poštovana u Srbiji i bila je među prvim institucijama. Narod voli svoju vojsku i uvek je voleo. To je deo naše tradicije, naše istorije. To je, u stvari, naš karakter. Što je rekao Miloš Obrenović: „Srbin tri stvari ne da, a to je puška, to je žena i to je vlast“. Tako smo vaspitani, tako to radimo, tako to poštujemo. Sa druge strane, vojska je svojim odgovornim radom, ozbiljnošću, odgovornošću i disciplinom to i potvrđivala.
Ono što je izuzetno bitno, mi smo krenuli sa malim brojem naših snaga. To su bile medicinske ekipe. Vojnomedicinska akademija ima kapacitete, ima iskustvo, znanje i ona je probila led učešća naših odbrambenih snaga, jer te misije tamo nisu samo mirovne, one su i humanitarne, pre svega. Danas smo došli da formacijski možemo da šaljemo i čete, što je jako bitno, jer tada koristimo svoju logistiku. Niže formacije obično moraju da se naslanjaju na logistiku drugih zemalja i tada je to problematično, jer treba uskladiti kako našu opremu, treba uskladiti obuku, a treba uskladiti, normalno i znati, jezik. Ovako nam je lakše i ovako operativno možemo bolje da delujemo.
Potpuno sam siguran da će pripadnici naših snaga koje budu tamo učestvovale doprineti ugledu naše zemlje u svetu, doprineti miru na tim prostorima, doprineti poboljšanju naše pravno-političke situacije i da će na neki način, kao naši ambasadori tamo, u svakom slučaju pokazati sve vrednosti ove zemlje u nekom kako humanom, tako i stručnom i vojnom aspektu. Hvala lepo.

Zahvaljujem se, doktore Blažiću.
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun, a neka se pripremi narodni poslanik Željko Sušec.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo oficiri, koleginice i kolege, želeo bih, ovako malo sa aspekta nekoga ko se skoro 30 godina bavi bezbednosnim problemima, da dam par sugestija. Mogu da budu uvažene u narednom periodu, a ne moraju, ali smatram da treba da ih iznesem ovde.
Mnogi bezbednosni izazovi sa kojima se Srbija suočava i u narednom periodu će se sve više suočavati poput, recimo, prisustva radikalnog islama džihadističkog pokreta, jesu internacionalizovani, samim tim globalizovani. Radi efikasne odbrane od tih izazova, neophodna je zajednička delatnost. Ta zajednička delatnost se suštinski, kada je u pitanju globalna pozornica, odvija preko multinacionalnih operacija. Taj aspekt delovanja pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama nimalo ne može da bude sporan. On je potreban i u narednom periodu će sve više dolaziti do izražaja. Mislim da ćemo sve više imati potrebe i vojnika u tim misijama.
Međutim, na sceni je izgradnja multipolarnog sveta, kako na političkom i na ekonomskom planu, tako i na bezbednosnom. Postoji jedan sistem koji uslovno možemo nazvati globalnim, kolektivnim sistemom bezbednosti i čine ga UN, ponajpre preko mirovnih operacija koje sprovode. Postoje i regionalni sistemi bezbednosti. Jedan od njih je, recimo, NATO. Postoji Organizacija dogovora kolektivne bezbednosti koju predvodi Rusija. Postoji Šangajska organizacija za saradnju, gde su dve izuzetno moćne zemlje – Rusija i Kina i još neke druge zemlje.
Saradnja sa tim sistemima je svakako potrebna. Naš prioritet u spoljnoj politici jeste šansa u EU i u tom smislu mislim da u narednom periodu treba, što je moguće više, učestvovati u zajedničkoj evropskoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici, ponajpre preko njihovih misija.
Voleo bih da Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, ovo govorim sa aspekta iskustva koje imam u minulih godinu i po dana kao šef naše parlamentarne delegacije u Organizaciji dogovora kolektivne bezbednosti, razmotre i utvrde jedan mehanizam za saradnju na liniji Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije i Organizacija dogovora kolektivne bezbednosti, jer ta organizacija kao prioritet svog delovanja ima borbu protiv međunarodnog terorizma, protiv organizovanog kriminala, i to upravo u sredinama u kojima postoji delovanje npr. radikalnog islama i gde su radikalne terorističke grupe povezane sa sličnim pokretima i grupama i na našoj teritoriji u regionu.
Prilikom nedavnog boravka u Kirgiziji, u Biškeku, na tu temu nam je potpredsednik Avganistana dao veoma značajne informacije koje nigde nisam mogao da pronađem u javnosti, ni u našim glasilima, ni u inostranim medijima. Mislim da bi ta saradnja, ako se uspostavi, pored ove parlamentarne bila na liniji onoga što već imamo sa NATO paktom, kao što je Partnerstvo za mir, kao što je učešće u nekim multinacionalnim vežbama sa članicama NATO.
Druga moja sugestija odnosi se na planiranje. Kada se planiraju ovakve operacije, a i bilo kakve multinacionalne aktivnosti, mislim da ne bismo smeli da dozvolimo da dođemo u situaciju da pripadnici naše Vojske učestvuju tamo gde ima pripadnika kosovskih bezbednosnih snaga ili tzv. oružanih snaga Kosova, kao što se desilo prilikom nedavne vežbe, krajem maja, u bazi američke vojske u Nemačkoj, gde su naši vojnici učestvovali u zajedničkoj vežbi, gde su bili prisutni vojnici iz Gruzije, ali su bili prisutni i, kako oni kažu, vojnici sa Kosova. Prilikom planiranja bilo kakvih naših aktivnosti u inostranstvu, mislim da treba dobro proveriti da ne dođemo ponovo u istu situaciju.
Da vas samo podsetim, gospodine ministre, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine u okviru briselskog procesa se odvija u statusu neutralnog okvira. Saradnja sa tzv. oružanim snagama Kosova izlazi iz tog okvira.
Ne bih voleo da dođemo u situaciju da imamo, bez obzira na različita tumačenja, da li ćemo mi tumačiti na ovaj ili onaj način, dodir naših vojnika, pripadnika naše Vojske sa pripadnicima bilo kakve oružane formacije sa KiM, jer po Rezoluciji 1244, što se tiče vojnog prisustva, ono jedino može da bude međunarodnog karaktera.
Još jedna stvar. Imamo traženje zajedničkih odgovora na internacionalne izazove bezbednosti. Voleo bih da nam u narednom periodu date jednu informaciju o iskustvima i o praktičnim koristima koje smo do sada imali od učešća u nekim misijama, posebno mislim na severnu Afriku, naročito na ovom planu borbe protiv međunarodnog terorizma, da vidimo kakve su obaveštajne informacije razmenjene, do kojih su saznanja došli naši pripadnici te misije, kako bismo više mogli da osetimo značaj tih misija i da ih ubuduće još intenzivnije podržavamo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Željko Sušec, kao poslednji prijavljeni govornik.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, predstavnici Ministarstva odbrane, učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU je dobra odluka prethodnih Vlada. U poslaničkoj grupi SNS nemamo problem da pohvalimo sve prethodne vlade koje su radile u interesu građana Republike Srbije, u interesu Republike Srbije.
Učešće pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama UN i EU predstavlja važan element vojne politike Republike Srbije, čime se ispunjavaju međunarodno priznate obaveze kao članice UN i drugih međunarodnih organizacija o poštovanju i očuvanju svetskog, evropskog i regionalnog mira i bezbednosti. Time Republika Srbija jasno poručuje svim zemljama u svetu da se zalaže za rešavanje svih sporova mirnim putem uz poštovanje međunarodnog prava i drugih normi u međunarodnim odnosima, a sve sa ciljem jačanja uloge međunarodne zajednice.
Usvajanjem godišnjem plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, skraćuje se vreme odgovora prema zahtevu UN i zahtevu EU, čime Republika Srbija pokazuje odgovornost za dalji napredak u svom prosperitetu. Značajne promene, kada je reč o angažovanju pripadnika Vojske Srbije u inostranstvu, biće povećanje kapaciteta u nekim misijama, pa bi tako mirovne misije u Libanu, umesto voda, trebalo da bude angažovana jedinica ranga pešadijske čete.
Što se tiče bezbednosti, prošle godine nije bilo ugrožavanja bezbednosti pripadnika Vojske Srbije koji su angažovani u multinacionalnim operacijama i nadam se i verujem da će Vlada Republike Srbije i Ministarstvo odbrane daleko, daleko više da rade na bezbednosti svojih pripadnika u ovim misijama i u budućnosti.
Što se tiče finansijskih sredstava, Republika Srbija za angažovanje u multinacionalnim operacijama opredelila je 819 miliona dinara, dok Ujedinjene nacije participiraju sa oko 265 miliona dinara.
Još jednom poručujem ovo je od izuzetno velike važnosti za Republiku Srbiju. Pripadnici oružanih snaga Vojske Republike Srbije u svim tim akcijama postaju ambasadori svoje zemlje ma gde da su angažovani u svetu.
Što se tiče misija Ministarstva odbrane, pripadnici Ministarstva odbrane biće angažovani u mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo, Republici Liberiji, Republici Obali Slonovače, Republici Kipar, Republici Liban, na Bliskom Istoku, u zapadnoj Sahari, Republici Mali Džamu, u Kašmiru, južnom Sudanu, Sudanu, na Bliskom Istoku i misijama Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Somalije u Ugandi, vojne operacije pomorskih snaga Evropske unije u Somaliji, misije Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Malije.
Što se tiče misije Evropske unije za obuku bezbednosnih snaga Malija, mi smo u prošlom sazivu, pre nešto manje od godinu dana, upravo i raspravljali o Predlogu odluke o učešću 13 pripadnika Vojske Srbije koji su bili angažovani za obuku Vojske Srbije, koji su bili angažovani za obuku bezbednosnih snaga Malija. Bezbednosne snage Malija se bore protiv fundamenalističkih, terorističkih grupacija koje uživaju veliku podršku Al Kaide i samim tim predstavljaju veliku opasnost za sve zemlje u svetu. Ovo sam namerno spomenuo iz razloga, jer Republika Srbija staje, znači, pripadnici oružanih snaga staju rame uz rame sa svim drugim predstavnicima drugih zemalja iz sveta koji se bore protiv Al Kaide kao rak rane u pogledu terorizma u 21. veku.
Gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva odbrane, poštovani građani Republike Srbije, poslanička grupa Srpske napredne stranke će u Danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati Predlog odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini, kao i usvajanje ovogodišnjeg plana o učešću u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i kao o usvajanju ovogodišnjeg plana o učešću u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Želeo bi još jednom da poželim sreću svim pripadnicima oružanih snaga Republike Srbije koji učestvuju u multinacionalnim operacijama u 2014. godini. Zahvaljujem.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Izvolite. Reč ima ministar Gašić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, na kraju bih želeo da odgovorim na par pitanja narodnog poslanika gospodina Drecuna vezano za učešće u EU misijama i većeg našeg angažovanja u EU misijama.
Morate da znate dve stvari. Kada su EU misije u pitanju, a mi učestvujemo u tri ove godine, planirane su tri, to je Atalanta, Somalija i sa nemačkim kontigentom – Mali, naš budžet finansira 100% svih naših aktivnosti. Kada su UN u pitanju onda imamo i povraćaj određenih sredstava.
Što se tiče onoga što ste spomenuli oko učešća našeg voda koji je bio u sastavu gruzijskog kontingenta u Hokenfelsu, a bilo je priče i u pojedinim medijima oko učešća tzv. kosovskih bezbednosnih struktura. Format učešća nije bio isti. Bilo je troje ljudi iz tzv. kosovskih bezbednosnih struktura, ali kao posmatrači. Ne kao učesnici i mi smo tom prilikom od američke strane dobili obaveštenje da oni ne učestvuju u tome i zato smo i prihvatili poziv da učestvujemo na ovoj vežbi.
Rekli ste da bi možda trebalo da u Libanu pojačamo i da idemo na nivou čete, a ne na nivou voda. Već tamo imamo četu koja je u sastavu španskog kontingenta, ali pojačavamo ove godine zajedno sa italijanskim kontigentom. Šaljemo vod koji ide u sektor zapada, ali kao obezbeđenje, vod za zaštitu snaga u Libanu. Tamo ćemo da imamo i jednu četu i u jednom sektoru i u drugom sektoru. Imaćemo vod na bezbednosti u sektoru istok.
To su odgovori. Zahvaljujem vam se na jako konstruktivnoj i korektnoj diskusiji danas. Nadam se da ćete u Danu za glasanje doneti odluke, jer smatram da na taj način bitno pomažemo Vojsci Srbije da zakonom dođe do onoga što je jako bitno, a to je saglasje i početak modernizacije Vojske Srbije na način kako ona stvarno to zaslužuje. U svim ovim danima, a i mnogo godina unazad Vojska Srbije je pokazala da je uvek bila sa svojim narodom i uvek uz svoj narod. Očekujemo da u narednom periodu nastavimo jednakim intenzitetom rad, a uvek ću biti na raspolaganju kada me pozovete da ovde mogu da odgovaram na sva vaša pitanja.
Još jednom hvala.

Zahvaljujem se gospodinu Bratislavu Gašiću, ministru odbrane, na aktivnom učešću u današnjoj sednici.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 5. i 6. dnevnog reda.
Prelazimo na pretres u pojedinostima – PREDLOGA ZAKONA O ZAŠTITI POTROŠAČA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavav vas da sam, povodom pretresa u pojedinostima o predlozima zakona iz 1, 2. i 3. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača dr Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, pozvala da sednici prisustvuju i Dušan Protić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, prof. dr Irinu Reljin, savetnika potpredsednika Vlade za oblast telekomunikacija, Mariju Vučiić, višeg savetnika u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Vesnu Novaković, načelnika Odeljenja za trgovinu, cene i zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, i Dušcu Đorđević, samostalnog savetnika u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marko Đurišić, Biljana Hasanović – Korać, Aleksandar Senić, Mirko Čikiriz, prof. dr Janko Veselinović, dr Blagoje Bradić, prof. dr Dušan Milisavljević, dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dazdarević, Enis Imamović i mr Dejan Radenković i amandmane Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizma i energetiku.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Biljana Hasanović-Korać i Aleksandar Senić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Čikiriz.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Što se tiče predmeta regulisanja ovog zakona, dosta sam koristeći uporedno zakonodavstvo težio da pomognem na taj način da se predmet regulisanja ovog zakona odredi malo preciznije jer je po mom mišljenju osnova kod zaštite interesa potrošača zaštita interesa pri kupovini i drugim oblicima prometa proizvoda i usluga na tržištu. Tačno je da u članu 1. se navodi da se ovim zakonom uređuju prava i obaveze potrošača, instrumenti i načini zaštite potrošača, prava i obaveze udruženja i saveza čija je oblast delovanja ostvarivanje ciljeva zaštite potrošača i informisanje i zaštita potrošača, unapređenje vansudskog rešavanja potrošačkih sporova, prava i obaveze državnih organa u oblasti zaštite potrošača i druga pitanja od značaja za zaštitu potrošača.
Ovo što sam predložio postoji u nekim susednim zemljama.
Recimo, Crna Gora navodi da se Zakon o zaštiti potrošača bavi, između ostalog, i zaštitom prava potrošača pri kupovini i drugim oblicima prometa proizvoda na tržištu. Doduše, oni ne pominju usluge, ali, recimo, Zakon o zaštiti potrošača u Hrvatskoj kaže da, pored ostalog, zakon reguliše zaštitu osnovnih prava potrošača pri kupnji proizvoda i usluga, kao i u drugim oblicima stjecanja proizvoda i usluga na tržištu. Zbog toga sam ja očekivao da ova dobronamerna i preciznija formulacija bude prihvaćena od strane Vlade. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Biljana Hasanović Korać i Aleksandar Senić.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistem.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslani, dr Janko Veselinović. Izvolite.