Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Gospodine Stefanoviću, morate da razgraničite šta je dnevno angažovanje u momentu kada sam dao tu izjavu, a verujem da jesam, i šta je angažovanje Vojske Srbije u određenim trenucima shodno situaciji. Da li je to angažovanje tada samo u Obrenovcu tolikog broja pripadnika ili u tom trenutku na većoj teritoriji Srbije koja je bila ugrožena? Morate da znate da ne možete da date da vam izađe Vojska koja nije stručna u spašavanju i samo da bude na ulici, nego tada izlaze specijalne jedinice, specijalna brigada, kobre i ostali koji jesu kvalifikovani, ronioci koji jesu kvalifikovani da spasu narod iz bujične vode koja je u tom trenutku bila u Obrenovcu. Takođe, u Obrenovcu nisu danas iste snage angažovane kao tada. Morali smo da zamenimo, jer smo 24 sata bili na terenu i da odmorimo pojedince. Pričam vam o ukupnom angažovanju svih jedinica Vojske Srbije u tim trenucima. Žao mi je što gospodin Šutanovac nije unutra da vam potvrdi, kao bivši ministar, dnevno imate izveštaj, on kao ministar, danas ja, svi prethodnici, šta je dnevno angažovanje i motornih vozila, a i ljudstva na pojedinim mestima.
Voleo bih da se vratimo na temu, da ne otvaramo ovu temu. Apsolutno imamo za svaku godinu od 2000. do 2012. godine koliko je prodato, kada i na koji način materijalnih sredstava Vojske Srbije. To ne znači da smo ostali u ovoj teškoj situaciji i da ne možemo da pomognemo građanima. Naprotiv, čak smo pojedinim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova morali da pozajmljujemo određeni deo opreme, kao što su i oni nama pozajmljivali određeni deo opreme.
Mi smo davali naše aluminijumske čamce, koji su pokazali da u Obrenovcu mogu bo lje da funkcionišu, jer niste videli ograde, i ogroman broj gumenih čamaca je presečen, a tako se stavljaju u opasnost i spasioci i ljudi koji se evakuišu. Oni su imali vanbrodske motore koji su daleko jači i spremniji od nekih drugih, pa su vršene zamene, ali to je samo jedno saglasje, jedna subordinacija Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva Vojske koja se pokazala kao jako dobra. Ovo su podaci koje je Vlada Republike Srbije dobila, a koje ćete i vi da dobijete, a koji su izneti na Odboru za bezbednost ovde u Narodnoj skupštini. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, u svoje ime, ali i u ime svoje poslaničke grupe SPS, afirmativno govoriti o ovim tačkama dnevnog reda, zapravo o ovim odlukama. Imamo Odluku o usvajanju godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2014. godini i drugu odluku koja proizilazi iz prve i koja ne može da se izvede bez prethodno donetog plana i usvojenog plana, a to je Odluka o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2014. godini.
Sve činjenice idu u prilog tome da one odluke treba podržati. Retko smo u situaciji da imamo takvo zadovoljstvo da sve poslaničke grupe u Narodnoj skupštini Republike Srbije podržavaju ovo što je na dnevnom redu, i to je zaista lepo, ali je reč o tome da smo došli do jednog stupnja i svesti o značaju određenih pitanja koje su univerzalno važne za Republiku Srbiju.
Obe odluke su zasnovane na Ustavu Republike Srbije i na Zakonu o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Ono što je elementarno i svako zna, ali zarad građana koji prate ovaj prenos ili će gledati neki izveštaj ili prilog, a građani nisu u prilici kada slušaju to da čitaju Ustav Republike Srbije, reći ću da član 140. Ustava Republike Srbije dozvoljava da se Vojska Srbije može upotrebiti van granica, ali samo po odluci Narodne skupštine.
Znači, upotreba Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama nije stvar trenutno nepolitičke volje aktuelne vlasti, već je to sistemski uređena aktivnost, ali i obaveza Republike Srbije. Zašto je obaveza? Učešćem u multinacionalnim operacijama ispunjavaju se međunarodno prihvaćene obaveze koje proizilaze iz članstva Republike Srbije u UN i u drugim međunarodnim organizacijama.
Uostalom, da je sve sistemski rešeno i postavljeno onako kako treba, govori i činjenica da su ove mirovne operacije uspostavljene pojedinačnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN, i time one su na taj način stekle puno-pravno formalni legitimitet, i naravno da onda ne postoji ni jedna sporna činjenica koja bi išla protiv onoga što bi trebalo da bude učešće Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u takvim operacijama.
Danas u svetu kao i mnogo godina unazad, a sigurno i u buduće, postoje mnoga krizna žarišta, te su učešća u multinacionalnim operacijama, u rešavanju ovih problema nužnost i to u službi mira i bezbednosti u svetu, u sprečavanju i obnavljanju sukoba na tim područjima i konačno u službi poštovanja vladavine prava.
Znači, učešćem Vojske Srbije u ovim operacijama pokazuje se da je Srbija aktivni činilac očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti u svetu, i takođe, naša zemlja ovim iskazuje jednu konzistentnost u jednom kontinuitetu i unazad kada se to gleda i svakako ne sumnjam u budućnosti.
Konačno, učešćem snaga odbrane i Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama van granica naše zemlje otvara se veoma široko polje, da tako kažem, međunarodne saradnje u oblasti privrede, trgovine, vojne industrije, nauke, kulture i u drugim oblastima. To svakako značajno doprinosi i boljem ugledu Srbije u svetu što je nama veoma značajno u ovo vreme kada težimo da se međunarodno integrišemo, ne samo u okviru EU, već i šire.
Kada govorimo o konzistentnosti naše spoljne politike ona proizilazi iz onoga što je učešće naše vojske u ovim operacijama već dugi niz godina unazad, i kada kažem naše vojske, mislim i na vojske prethodnih država u kojoj smo mi živeli i u kojima smo bili.
Socijalistička federativna republika Jugoslavija, što je ovde u par reči bilo naznačeno, dala je značajan doprinos održavanju međunarodnog mira i bezbednosti, čak se ta naša bivša zemlja istakla i u tome. Uzimajući u obzir da je Srbija bila sastavni deo SFRJ i da je prema zvaničnim procenama u sastavu JNA bilo 70.000 profesionalnih pripadnika, a da od toga njih 50.000, znači skoro 70% je bilo srpske ili crnogorske nacionalnosti. Učešće Vojske Srbije u mirnodopskim operacijama može se smatrati nastavkom blistave tradicije angažovanja pripadnika JNA.
Naša zemlja je učestvovala u tim mirovnim operacijama veoma uspešno i u mnogo većem obimu, nego što je to danas moguće, tako da na primer, imamo mirovne operacije koje su bile na Sinaju od 1956. do 1967. godine, gde je SFRJ imala impresivna učešće sa jakim kontigentom u okviru snaga UN, odnosno u okviru UNEF-a kako su se te snage tada nazivale, i u 22 rotacije za 11 godina je učestvovalo 14.265 vojnika, odnosno pripadnika JNA, što je negde 21,54% od ukupnog broja pripadnika međunarodnih snaga koji su tada učestvovali u toj operaciji.
Imali smo kasnije misiju UN u Jemenu od 1963. do 1964. godine, zatim misiju UN u Iranu i Iraku 1988. do 1991. godine, misiju UN u Namibiji 1989. do 1990. godine, misiju UN u Angoli 1989. do 1993. godine. Ovim je svakako naša zemlja u to vreme stekla veliki ugled u svetu i otvorila široko polje saradnje naravno da ta iskustva danas Srbija sledi i koristi i dan danas.
Veliki moralni ugled i prestiž, efikasnost itd su iskazivale te snage u to vreme u bivšoj SFRJ. Vredno je pomenuti koliki je bio ugled naše zemlje u to vreme. Da npr. pukovnik Lazar Mušicki je bio v.d. UNEF-a šest meseci na Sinaju. Zatim da je pukovnik Branko Pavlović bio v.d. jednog dela vojne misije u Jemenu dva meseca, a da je general major Slavko Jović bio komandant mirovne misije u Iraku i Iranu u okviru mirovnih snaga dve godine i da je svako u to vreme ceo svet bio skoro svako veče izveštavan o tome kako su tekle te operacije pod komandom našeg predstavnika JNA,
Neosporno je da Vojska Srbije učešćem u ovim mirovnim misijama i operacijama, u multinacionalnim operacijama svako daje veliki značaj i doprinos onome što je ugled naše zemlje danas. Danas naša vojska se svakako angažuje i na unutrašnjem planu pa smo imali priliku i u ovim elementarnim nepogodama, odnosno u poplavama da bude angažovana, što takođe doprinosi velikom ugledu i ozbiljnosti naše države.
Ipak možda postoje neke stvari koje u manjoj meri kvare tu sliku kada je reč o Vojsci Srbije, a to je pitanje zadržavanja vlasništva imovine koja je u ranijem periodu bila ustupljena JNA i koja se danas ne vraća sa obrazloženjem da je ona i dalje potrebna Vojsci Srbije a nije potrebna jer u tim mestima kao što je Čačak ili Petrovac na Mlavi gde imamo Dom Vojske Srbije koji ne u upotrebi i koji bi totalno propao da ga lokalna samouprava nije obnavljala i održavala. Da to svakako treba vratiti onome ko je to ustupio u to vreme čak i po ugovoru i klauzulom da to treba ustupiti vojsci dokle je to potrebno. To pitanje nije sada uže pitanje koje je na dnevnom redu.
Nadam se gospodine ministre da ćete omogućiti predstavnicima lokalnih samouprava gde imamo takve slučajeve da sa vama i vašim saradnicima razgovaraju o ovim argumentima.
Na kraju rekao bih da će SPS, odnosno poslanička grupa naša, kao i sve poslaničke grupe glasati za ove sporazume koje imamo danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Mihajloviću.
Reč ima ministar odbrane, Bratislav Gašić. Izvolite.

Ovde je master plan koji je usvojen u nekom periodu pre nekih možda šest godina i u njemu su svi objekti Vojske Srbije koji su na raspolaganju i lokalnim samoupravama, a sticajem okolnosti, bez nadoknade, lokalna samouprava u Petrovcu na Mlavi koristi Dom Vojske. Gospodin pukovnik Pajović je bio i komandant garnizona u Požarevcu, tako da to znamo. Znači, tamo gde možemo da izađemo, naravno da lokalnim samoupravama izlazimo u susret da mogu da koriste te objekte, ali naravno da i oni moraju da imaju zahtev, da imaju inicijativu, ako im je to potrebno da srede i da koriste. Ali, svakako da o vojnoj imovini, koja je u nekom periodu davana i bez nadoknada i u zakup bez nadoknade itd, kako je tad bilo to popularno da se nazove, raspravljamo i sada pravimo spisak svih nekretnina koje su otuđene u nekom prethodnom periodu i na način kako su otuđene. U našem master planu je jasno iskazano sve ono što Vojska Srbije želi da vrati lokalnim samoupravama, da ponudi lokalnim samoupravama da mogu da grade svoje objekte na tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, poštovani ministre, kao bivši vojnik jedne vojske koja je bila veoma ozbiljna, koja je u moje vreme trajala 15 meseci, sa obukom koju sam ja prošao od 200 dana, dužan sam da podržim ove predloge iz dva razloga. Jedan je taj vojnički, a drugi razlog je građanski rat koji je prošlo područje bivših jugoslovenskih republika. Određeni broj tih republika je bio zahvaćen ratom, a drugi su na određen način u tom ratu učestvovali, što logistikom, što kroz dobrovoljačke jedinice.
Dakle, mi vrlo dobro znamo za čega služe mirovne misije. Nama su one bile od koristi, na ovaj ili onaj način. Došlo je vreme da dobre usluge koje su nam drugi pružali vratimo isto na takav način na koji su oni nama to pružili, s tim što je među nekima koji su trebali na našim prostorima da pruže te dobre usluge bilo i onih koji su na različite načine kršili neke određene norme, ali se nećemo porediti prema tim lošima, već ćemo se porediti prema onima koji su bili na određen način nepristrasni i odigrali neku mirovnu ulogu na prostorima bivše Jugoslavije, odnosno bivših jugoslovenskih republika u građanskim ratovima koji su ta područja zahvatili.
Ja sam za vraćanje vojnog roka. Dakle, ja jesam da naše jedinice idu tamo. Ne znam koliko propisi u ovom trenutku to dozvoljavaju. Ukoliko nije dozvoljeno uvođenje služenja vojnog roka, ja sam svakako za obuku stanovništva, posebno muškog stanovništva, u rukovanju oružjem i određenim taktičkim vežbama, da bi na takav način mogli da imamo solidan rezervni sastav, da bi na takav način mogli da imamo solidnu teritorijalnu odbranu i da bi na takav način onaj ostatak bio na određen način priveden civilnoj zaštiti koja nam toliko nedostaje. U ovom trenutku ne služenje vojnog roka ima lančane posledice i dovodi nas do nedostatka rezervnog sastava i do nedostatka teritorijalnih odbrana koje nisu loše zamišljene i koje na određen način treba oživeti.
Ponavljam, ukoliko nije izvodljivo obavezno služenje vojnog roka, mislim da je sasvim izvodljivo da se u najbližim kasarnama muško stanovništvo u određenom broju godina obučava u rukovanju oružjem, da bi na takav način nacija bila spremna za ne daj bože, ukoliko se okolnosti promene, da bi na određeni način ova država imala ljudstvo sa kojim može da reaguje.
Naravno, podržavam sve ovo što je do sada rečeno. Podržavam i određene delove koje je moj kolega poljoprivredni vinogradar u svom nekom nadahnutom govoru o vojsci govorio. Ja i on smo približna generacija. U naše vreme bilo je sramota ne služiti vojsku. Biti muško, a ne služiti vojsku, smatralo se da nešto nije u redu sa tim muškarcem, a posebno da mu nije mesto sa onima koji rukuju oružjem. Ja sam u saznanju da on nije služio vojsku, barem ne našu, i ne verujem da je dovoljno kompetentan da se bavi ovim pitanjima. Na našu žalost, bez obzira što on nije bio sposoban za služenje vojnog roka, kasnije je bio sposoban da komanduje određenim oružanim jedinicama, odnosno saveznim sastavom policije …

Molim vas, gospodine Rističeviću, vratite se na temu.

Gospodine predsedavajući, nikoga od njih niste opomenuli da se bavi temom. Tema su, naravno, naše mirovne misije, vojska itd. i svi su se od teme udaljavali daleko više od mene.
Dakle, ja podržavam ova rešenja i kažem da su neke moje kolege imale odgovarajuće primedbe, a pri tome su zaboravili da su, iako su bili nesposobni za služenje vojnog roka, komandovali jedinicama, čak jedinice policije savezne koje su se koristile na onim mestima na kojima je nekada korišćena vojska, a to je kontrola. Gospodin Martinović to zna, to je kontrola naših granica, jer su u nadležnosti vojske bile prešle po kontroli granica na saveznu policiju. Dakle, neko ko nije mogao da nešto služi, odjednom je mogao da komanduje oružanim jedinicama.
Dakle, on je ovde iznosio neko svoje ekspertsko mišljenje i s tim u vezi moram da kažem, pošto je tu ministar odbrane, da ga podsetim, a vojska to vrlo dobro zna i kod njih postoji poslovica – onaj ko nije naučio da sluša i da služi, taj ne može da komanduje. S tim u vezi, ne mogu da dozvolim da neko svoje ekspertsko mišljenje ovde iznosi samo na osnovu toga što je uniformu obukao 1990. godine i ušao u neku komandnu uniformu vojske i ušao u nišku kasarnu, pa su vojnici morali da ga izbace, jer su znali to geslo da onaj ko nije služio ne može ni da komanduje. Tako je izbačen sa tog komandnog mesta gde je pokušao da se iznenada domogne kao lokalni komandant da na određen način kontroliše Vojsku Jugoslavije.
Takođe, u ovim problemima koji se tiču naših misija govoreno je i o poplavama. Nisam ja taj koji će da načne ovu temu, ta je tema načeta. Bivši ministar odbrane …