Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 103 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Narodna poslanica Olena Papuga.

Hvala predsedavajući.
Svoje pitanje upućujem ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministru Verbiću. Interesuje me – kada će u skupštinsku proceduru doći Zakon o udžbenicima, pošto je Agencija za borbu protiv korupcije u više navrata upozoravala da Zakon o udžbenicima koji sada postoji daje mogućnost za korupciju u prodaji udžbenika za osnovne, srednje i visoke škole?
Takođe, prvo pitanje postavljam – kada će doći u proceduru Zakon o udžbenicima? Drugo pitanje postavljam ministru Verbiću, a tiče se udžbenika niskotiražnih, odnosno interesuje me – koliko će se štampati i koji se udžbenici štampati za novu školsku godinu koja nailazi u septembru? Interesuje me – da li se već zna i kolika su sredstva namenjena za štampanje udžbenika i za niskotiražne udžbenike i za udžbenike koji nedostaju u osnovnim školama, pošto znamo da su sredstva umanjena, a sredstva za niskotiražne udžbenika čak ni ne postoje u budžetu?
Ta dva pitanje postavljam ministru Verbiću i očekujem da će u narednim mesecima, odnosno do septembra da se reši i da će Zakon o udžbenicima doći u proceduru što pre da bi se na jedan način ti koruptivni elementi u plasmanu udžbenika zaustavili.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica dr Ljiljana Kosorić.

Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede – kada se planira reforma poljoprivrede koja se odnosi na posebne aspekte održivog razvoja poljoprivrede u Srbiji i rešavanje problema sela utemeljeno na strategiji razvoja sela i početku rešavanja problema u svim oblastima sa jednim jedinim ciljem – oživljavanjem sela?
Naime, sela u Srbiji su na ivici demografskog i ekonomskog sunovrata i procenjuje se da ima oko 145.000 kuća širom Srbije koje su prazne, što je oko 1.000 sela, a u Srbiji ima 4.600 sela, znači svako četvrto je na putu izumiranja. Više od 200 sela nema ni jednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a za 50 godina iz sela u grad je prešlo oko osam miliona ljudi, što je neki trend u svetu od 120 do 150 godina.
Znači, činjenice su da nam sela odumiru, da su napuštene kuće, neobrađene oranice, da po proceni ima milion hektara zemlje koju nema ko da obradi. Šta je sa onima koji su ostali na selu? Poljoprivrednik je ispod granice egzistencije zbog nerešenih ključnih pitanja – šta proizvesti, kako proizvesti, da li će plasirati svoj proizvod, da li će imati tržište sigurno, loša infrastruktura sela? Poljoprivreda je srpski pokret obnove, strateška grana državne ekonomije i ulaganjem države u izgradnju svega što smanjuje i ukida razliku u kvalitetu života između sela i grada je prvorazredna obaveza jer se mora zaustaviti odumiranje sela i bela kuga nacije.
Zato smatramo da recept za preporod sela bio bi u zadržavanju i povratku mladih ljudi u njega, u stvaranju uslova za njihov život i rad.
Moje pitanje je – kada se planira početak rešavanja problema sela i reforma sa jasno opredeljenim strateškim ciljevima tj. da li država planira da živi od poljoprivrede? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ivan Karić.

Zahvaljujem se uvaženi predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, kao što znate vanredna situacija u Obrenovcu još uvek traje kao posledica poplave koje su bile, a posledice se još uvek osećaju u Obrenovcu. Na žalost, situacija još uvek nije normalizovana. Zasigurno znam to za Obrenovac. Kao što neki mediji pišu ili kažu, daleko je situacija od normalne i normalizovane.
Situacija jeste daleko bolja, posebno se osećaju pozitivni efekti od kako je Vojska Srbije sa građanima Obrenovca i negde se oseća potreba da kažemo da Vojska ostane i par dana duže. Bolje je da bude sa građanima malo duže nego da ode ranije, da se ispostavi da je otišla pre vremena.
Moje pitanje se odnosi generalno na poplavljena područja i prvo pitanje je za ministarku poljoprivrede i zaštite životne sredine, s obzirom da je razvoj komaraca i da se larve gomilaju u poplavljenim područjima, posebnu pažnju da obrati na poplavljena područja. Mnoge lokalne samouprave nemaju dovoljno novca da intervenišu kada su u pitanju komarci, a mogu biti prenosioci raznih bolesti.
Na drugoj strani grad Beograd to relativno dobro radi i Sekretarijat za zaštitu životne sredine dobro održava situaciju pod kontrolom, kada je u pitanju i Obrenovac i Lazarevac i grad Beograd. Međutim, mnogo veće pitanje i mnogo više problema ima u funkcionisanju građana, male privrede, ljudi koji se bave nekim privatnim biznisima.
Postavljam pitanja i ministru privrede i ministru finansija – da li postoji način da se pomogne građanima i privatnim firmama koje su praktično uništene u poplavama? Mi imamo puno preduzetnika, imamo puno poljoprivrednih proizvođača u Obrenovcu, znam zasigurno, koji su apsolutno uništeni i koji očekuju da im se na neki način pomogne. S jedne strane imamo situaciju da su oni apsolutno zaduženi. Zaduženi su jer je trebalo sprovesti setvu, zaduženi su zato što kupuju repromaterijal, zaduženi su zbog obrtnih sredstava itd, itd.
Da li postoji mogućnost da država utiče na to da banke naprave konzorcijum banaka za refinansiranje svih kredita građana na poplavljenim područjima, da dozvole grejs period od dve godine, da daju petogodišnje beskamatne kredite i da praktično tek u osmoj godini građani poplavljenih područja počnu sa otplaćivanjem kredita koje imaju danas? Vi danas imate kredite za stanove koji su apsolutno neupotrebljivi, neuseljivi, vi imate kredite za automobile koji ne mogu da se voze, vi imate poljoprivredne površine…
Pokušavam da budem glasniji od svojih kolega, ali ne ide mi baš najbolje.
Naš apel, apel naše poslaničke grupe NDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, je da država utiče na banke da se napravi konzorcijum banaka za refinansiranje svih kredita građana i male privrede, na jednoj strani, ili da se napravi jedan fond solidarnosti za razvoj privrede i preduzetništva.
Mi ovde ne govorimo o fondu solidarnosti da bi nekog spasli, nego da bi nekom dali šansu da se vrati u privredu i u preduzetništvo. Država može da osnuje taj fond. Taj fond takođe može da daje beskamatne kredite sa grejs periodom od dve godine, sa petogodišnjim periodom za povrat tih sredstava.
Mi imamo jedan vrlo konkretan predlog, a to je 0,5% za sve transakcije na području grada Beograda kada su u pitanju Obrenovac i Lazarevac, 0,5% do 1% za sve transakcije u Srbiji kada su u pitanju poplavljena područja u Srbiji. Govorimo tu od naplate parking servisa do bilo koje bankarske transakcije. To je jedan od načina da se puni taj fond. Ljudi koji su poplavljeni ne očekuju milostinju, ljudi koji su poplavljeni očekuju pomoć i država ima obavezu da im pomogne. Nadam se da će ovi naši predlozi biti prihvaćeni i da mogu dalje da se razrađuju. Hvala puno.

Zahvaljujem gospodine Kariću.
Gospodine Babiću, nemam mogućnost da vam dam reč, jer nisam za vas dobio ovlašćenje, a niste ni šef, ni zamenik šefa poslaničke grupe.
Za reč se javio gospodin Borislav Stefanović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Moja pitanja Vladi se odnose na nekoliko segmenata. Pre svega, voleli bismo da čujemo koji su konkretno rezultati istorijske posete Berlinu premijera Vučića, šta smo konkretno mi njima rekli, a šta su oni nama odgovorili, naročito po pitanju Kosova i Metohije. Nikako da čujemo ništa konkretno, sem uopštenih fraza o dobrim odnosima i budućem partnerstvu iskazanog sa jedne strane.
Drugo pitanje se odnosi na intervju, dakle, postavljam pitanje ministru privrede, gde je gospođa Miroslava Milenović, dosadašnja savetnica u ovom ministarstvu, inače jedini srpski finansijski forenzičar, dala intervju danas, u kojem kaže, citiram –FAP miriše na „Vršački vinograd“. Dakle, moje pitanje je šta se dešava sa FAP-om i sa investicijom najavljenom iz Finske? U pitanju je finska kompanija SISU. Zašto Vlada Srbije krije memorandum sa ovom finskom kompanijom i šta piše u tom memorandumu? Da li je tačno da je Vlada obećala ovom investitoru podsticaje samo na osnovu memoranduma o razumevanju? Dakle, kada će biti ispunjena i na koji način u zakonskom smislu investicija finske kompanije SISU u FAP, kada je premijer javno obećao, citiram – da proizvodnja kreće u septembru?
Ako nije sprovedena tenderska aukcija, prodaja paketa i imovine, kako je uopšte moguće i po kom pravnom osnovu da ovaj investitor uopšte ulazi u FAP na osnovu ličnog obećanja premijera i kakvu poruku premijer Vučić šalje u svet, naročito posle istorijske posete Berlinu, kada jedan investitor, budući vlasnik FAP-a, već ima unapred dato obećanje, čime se obesmišljava svaka licitacija i transparentnost postupka, koja po nama ne postoji?
Šta će se desiti ako posle ove posete premijera Berlinu neki investitor poželi da dođe u FAP da investira, a neko iz Vlade je već obećao diskreciono, bez ikakvog pravnog osnova, suprotno važećem Zakonu o privatizaciji, ovu kompaniju finskoj kompaniji SISU? Koliko uopšte vredi imovina FAP-a koju Vlada Srbije poklanja i koliko će biti novca iz budžeta uplaćeno?
Moje sledeće pitanje se odnosi na staro obećanje, a to je kada ćete, gospodo, staviti na uvid ugovor sa Etihadom? Takođe, kada će kompanija Kostolac-Usluge biti vraćena u okviru EPS-a, što je ministarka Mihajlović javno obećala tokom izborne kampanje i što se nikako nije desilo?
Takođe, pitamo i ministra prosvete Verbića – kada će najzad formirati nezavisnu komisiju za ispitivanje slučaja doktorata Nebojše Stefanovića? Da li je tačno da zgrada Megatrenda na Novom Beogradu nema upotrebnu dozvolu? Da li je tačno da zbog svega što se otkrilo u okviru ove afere ovaj univerzitet više ne može da ima akreditaciju i šta će ministar Verbić po tom pitanju konkretno da uradi?
Dakle, to su moja konkretna pitanja ministrima u Vladi Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima predstavnik SPS, narodni poslanik Nenad Milosavljević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, svoje današnje pitanje upućujem ministru kulture i informisanja, gospodinu Ivanu Tasovcu. Ustav Republike Srbije, član 51. svakom građaninu garantuje pravo na obaveštenost, na istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavanje o pitanjima od javnog značaja. Sredstva javnog informisanja su dužna da poštuju prava građana na obaveštenost. Pravo građana je da bude informisan, a da informacije ne mora da plati. Nažalost, privatizacija medija je uticala na prilično uskraćivanje ovog prava. Privatizovani mediji najčešće nemaju interesa da besplatno informišu građane o pitanjima značajnim za njihov život i njihovu lokalnu zajednicu.
Prethodni period privatizacije medija pokazao je svoju lošu stranu upravo na lokalu. Poznavajući sve negativne posledice loših privatizacija medija, želeo bih da postavim poslaničko pitanje nadležnom Ministarstvu za informisanje. Dakle, da li je Ministarstvo u prethodnom periodu analiziralo posledice ovakvih privatizacija i da li se razmišljalo o eventualnoj promeni koncepta privatizacije? S druge strane, da li Ministarstvo razmišlja o mogućnosti da javni servis aktivira ranije postojeće regionalne centre RTS koji su na veoma kvalitetan način davali regionalno značajne informacije? Ovakav koncept rada javnog servisa dao je nesumnjivo veliki doprinos da sve važnije informacije za život građana na lokalu budu blagovremeno dostavljene i dostupne svim građanima koji žive u tom regionu.
Takođe, da li Ministarstvo razmišlja i o mogućnosti preispitivanja nekih privatizacija, kao što to država predlaže da se uradi kod drugih važnih privrednih privatizacija? Kao što je država uložila u privredu, tako je država uložila i u medije i ima puno pravo da traži preispitivanje nekih privatizacija medija.
Činjenica je da nisu privatizovani svi mediji koji su po zakonu to trebali da urade, ali ti mediji, pre svega lokalni i iako nisu privatizovani veoma uspešno rade i ostvaruju svoju ustavnu i zakonsku ulogu. Navešću nekoliko primera, a to je TV Bor, zapravo njen tačan naziv je Javno preduzeće „Štampa radio i film“, pa recimo TV Niš itd, imamo i negativnih privatizacija kao što je TV Soko Banja, pa radio S94 Svilajnac, itd.
Uz ovo pitanje uvodno ujedno imam i predlog da se preispitaju ne samo neuspešne privatizacije, već iznađe zakonsko rešenje da se jedan broj regionalnih radio i TV stanica, naročito onih sa istoka, juga, pa i srednje Srbije integrišu u sistem javnog medijskog servisa Srbije. Verovatno vam je kao nadležnom ministru poznato da već vlada ozbiljna panika među malim lokalnim radio stanicama koje finansiraju lokalne samouprave zbog uslovljene privatizacije, a poznato nam je loše iskustvo mnogih već privatizovanih lokalnih medija. Naravno, ne sporimo pozitivna iskustva uspešno privatizovanih medija. Hvala.