Predsedavajući, uvaženi ministre, poštovana gospodo pripadnici Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da iz diskusija mojih prethodnika nema nekih bitnih sporenja da se danas predlog plana i predlog odluke o učešću Vojske Srbije u mirovnim operacijama u ovoj godini bude usvojen. Stoga je ne bih mnogo trošio vreme na to, samo bih napomenuo da je misija učešća u mirovnim operacijama jedna od tri proklamovane misije Vojske Srbije, da je ova misija u saglasju sa strateškim dokumentima ove zemlje, kao što je strategija nacionalne bezbednosti, strategija odbrane, i strategijski pregled odbrane.
Kolika je korist od učešća pripadnika Vojske Srbije u mirovnim operacija? Svaki od nas poslanika je dobro zapazio, ja bih naveo samo četiri. Jedna od bitnih i najvećih, ja bih rekao, koristi koje ova zemlja ima jeste da se time jasno šalje poruka da Srbija sa svojim kontigentom učestvuju u uspostavljanju mira i stabilnosti u svetu. Drugi benefit ili druga povoljnost korisna za našu zemlju jeste što se time jača spoljnopolitički kredibilitet naše zemlje. Treće svakako jeste da naši pripadnici vojske kroz učešće u mirovnim operacijama stiču izuzetno iskustvo i veštine u ratovanju savremenijih armija danas u svetu. Četvrto, time se jača ukupan ugled Vojske Srbije danas u svetu.
Ovde je bilo dosta reči oko refundacije sredstava preko Fonda Ujedinjenih nacija, pa je ministar rekao da oko milijardu košta ove godine učešće našeg kontingenta u mirovnim operacijama, da od toga 800 miliona je iz budžeta Ministarstva odbrane, odnosno budžeta Republike Srbije, a oko 200 miliona će se kroz sredstva Ujedinjenih nacija, koja su za to predviđena, refundirati.
Lepo je objašnjeno zašto je to tako. Na Odboru za odbranu unutrašnje poslove ja sam zatražio od predstavnika Ministarstva i dobio objašnjenje da za sada, obzirom na tehnološku opredeljenost i kapacitete Vojske Srbije, mi, nažalost, mahom učestvujemo sa živom silom, da tako kažem, bez prateće opreme. Onog trenutka kada budemo tehnološki osavremenili našu vojsku i kada budemo u mogućnosti da učestvujemo i sa pratećom opremom i sredstvima, onda će i ta refundacija biti daleko veća.
Ono što raduje jeste i objašnjenje predstavnika Ministarstva odbrane da taj odnos koji se plaća iz budžeta i koji se refundira iz Ujedinjenih nacija u našoj zemlji je kompatabilan sa odnosom u drugim zemljama, tako da mi nismo u diskriminatorskom položaju u odnosu na druge zemlje koje danas učestvuju u mirovnim operacijama.
Prvo se zahvaljujem ministru odbrane što je, kao retko do sada od njegovih prethodnika, prisustvovao sastanku Odbora za odbranu unutrašnje poslove, da je izložio plan rada Ministarstva, a danas i prisustvuje sednici. Znamo da smo ranije predloge odluka i planove upotrebe mahom izlagali pred predstavnicima Ministarstva, bez prisustva ministra, čime ministar jasno pokazuje svoju čvrstu rešenost da neke stvari u Ministarstvu odbrane dovede u red.
Ja sam zamolio na Odboru za odbranu unutrašnje poslove ministra i sada koristim i ovu priliku da tema tehnološkog zaostajanja vojske, tema dimenzioniranja vojske prema realnim potrebama ove zemlje, a ja bih rekao prema realnim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama kojima je Republika Srbije još uvek izložena, da se napravi neki sklad, jer smatram da smo tri proklamovana cilja - manje, bolje plaćenu i efikasnu vojsku, mi kroz ovu reformu vojske dobili zabrinjavajuće malu vojsku, tehnološki zaostalu vojsku u odnosu na zemlje okruženja, a da ne govorim o odnosu na vodeće zemlje EU danas.
Bilo je ovde dosta reči i primedbi iz opozicionih stranaka. Ja ne bih hteo ovo pitanje da politizujem, ali bih morao da kažem i da iskoristim prisustvo ministra odbrane, ja znam s kojim problemima se ministarstvo danas suočava i koliko je skroman budžet Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali jednako znam da u prošlosti i to malo u budžetu što je bilo je u velikoj meri nenamenski trošen, pa bih uputio ministra odbrane na razmišljanje, a to je i moj kolega Rističević ili neko od diskutanata izneo. Mi smo profesionalizovali Vojsku Srbije i ja shvatam da mi moramo u Vojsci za neke osetljive dužnosti da imamo vrhunske profesionalce, recimo operatere na složenim raketnim sistemima, recimo nišandžije na artiljerijskim oruđima i da ne nabrajam, na nekim specifičnim vesovima, ali ja ne vidim da mi moramo imati profesionalne vojnike na nekim sporednim dužnostima u Vojsci.
Ako svaki laik danas izračuna koliko košta profesionalni vojnik i koliko košta ročni vojnik, videće da daleko više košta profesionalni vojnik. Od tih sredstava ako bi delimično deprofesionalizaciju, da tako uslovno kažem, izvršili vojske i zadržali samo kritične neke, osetljive specijalnosti, mi bi našli sredstava da danas opremimo vojsku savremenijim sredstvima ratne tehnike. Mislim da su uštede višestruke.
Drugi razlog nenamenskog trošenja budžetskih sredstava, ja ne bih ovde pominjao aferu „Satelit“, aferu uvoza moderne telekomunikacione opreme iz Francuske bez ateste i razne druge sumnjive transakcije oko prometa naoružanja i vojne opreme preko firme SDPR, gde su naše namenske fabrike radile danonoćno, gde se ogromna sredstva iz naših namenskih kapaciteta prodavala trećim zemljama. Voleo bih da znam gde su ta sredstva završavala i da li su trošena u osavremenjavanje i opremanje vojske?
Ja bih molio da se preispitaju sva ta nenamenska trošenja budžetskih sredstava kada je u pitanju vojska. Mislim da nismo mogli u periodu od 2012. godine do danas na tom planu, a ja pouzdano znam da o tome postoje relevantni podaci, da vidimo da li smo nešto mogli za te akumulatore za startovanje aviona, da li smo nešto mogli da uradimo od tih sredstava koja su završila na nekom drugom mestu?
Na kraju bih rekao da će Poslanička grupa Srpske napredne stranke podržati sasvim sigurno Predlog ove odluke i plana upotrebe Vojske u učešću u mirovnim operacijama u ovoj godini. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, gospodine Stojanoviću.
Reč ima ministar odbrane Bratislav Gašić. Izvolite.

Prvo, svakako da bih se zahvalio na lepim rečima koje smo malopre čuli, ali to nije bio ni moj rezultat, to nije bio rezultat angažovanja samo mog, već jednog velikog tima, a pre svega vojnika i oficira Vojske Srbije. Oni su izneli najveći teret svih ovih dešavanja poplava. Hvala vam u svakom slučaju na tome.
Što se tiče aerodroma, naravno, već je izdato pre teksta u pojedinim časopisima i novinama naređenje za zaposedanje tog objekta, jer je u prethodnom periodu taj isti objekat dat kroz master plan u prodaju, tako da ja se iskreno nadam da ćemo mi krenuti sa raščišćavanjem terena tog aerodroma o kome vi pričate, gospodine Maksimoviću, u narednom periodu.
Gospodine Milisavljeviću, morate da znate da i vojna bolnica u Nišu i VMC u Novom Sadu već godinu dana rade sa stanovništvom, sa civilnom sektorom i pružaju sve usluge sekundarnog nivoa medicinske zaštite. Znači, primarni i tercijalni nisu obuhvaćeni time, jer prosto nemamo kapacitete za sve to. To obuhvata i sve postojeće specijalističke službe. Naravno, ne radimo opštu praksu, tako da smo u taj deo uključeni.
Gospodine Stojanoviću, upoznati ste. Naravno da ćemo da ispitamo sve zloupotrebe koje su se dešavale u prethodnom periodu. Kažete malopre da vidimo za šta su utrošena ta sredstva i kod „Satelita“ i kod svega. To je opet na tužilaštvu i na sudstvu da donesu svoje odluke o tome kako je to potrošeno, ali sigurno da u narednom periodu nećemo imati bilo kakve zloupotrebe kada je u pitanju i prodaja vojnog naoružanja i vojne opreme.

Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Dušan Milisavljević. Izvolite.

Samo jedna dopuna što se tiče građana koji se leče u Nišu i Novom Sadu. To jeste tačno, ali ono što ja vidim da možemo da uradimo to je da se oni u vojnim bolnicama pregledaju kao što se pregledaju u Kliničkom centru u Nišu, kao što se pregledaju u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, a ne da se posebno ugovaraju i da se posebno iz Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja dodatno ta sredstva, koja se ostvare pregledom u vojnoj bolnici, plaćaju u vojnoj bolnici. Znači, mi iz jednog siromašnog budžeta finansiramo srpsko zdravstvo.
Vojno i civilno to mora da bude jedno zdravstvo koje u ovom trenutku može da pruži zdravstvenu zaštitu građanima Srbije. To je ideja, a ne da dodatno jedni druge oporezujemo. Jesu to dva različita sistema – Ministarstvo zdravlja i vojno zdravstvo pri Ministarstvu vojske, ali konkretno ove dve bolnice da budu jedan pilot projekat, jer ni Novi Sad ni Niš nemaju gradske bolnice.
Ovaj model koji postoji jeste da građani mogu, ali se onda dodatno plaćaju po pregledu, pa ja pitam zašto bi lekari, koji su već plaćeni od Ministarstva vojske, a Ministarstvo vojske dobija novac iz budžeta Republike Srbije, zašto da dva puta plaćamo nešto kada smo siromašni? Znači samo je to, dobra volja i ništa više. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Darko Laketić.

Dobar dan.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovana gospodo oficiri, uvažene kolege narodni poslanici, daću nekoliko svojih komentara, pre svega na ovu temu o kojoj danas razgovaramo, uz poseban osvrt na taj vojno-sanitetski deo, dakle, zdravstveni deo cele priče.
U savremenim međunarodnim odnosima, pre svega, međunarodne multinacionalne mirovne operacije zaista imaju vrlo značajno mesto i predstavljaju jedno vrlo moćno oruđe u rešavanju posledica konflikta.
Ono što je jako bitno jeste i da u novijoj istoriji nikada nije bilo značajnije učešće u tim mirovnim operacijama. Tu treba imati u vidu da postoji jedna međunarodna obaveza svake države da učestvuje u mirovnim operacijama. Ta obaveza nije tako eksplicitna, ali u svakom slučaju, država koja učestvuje u mirovnim operacijama predstavlja ozbiljnu državu, stabilnu državu, državu koja je posvećena bezbednosti u svetu i miru, a u isto vreme, samim tim činom učešća, definitivno predstavljamo i partnere nekoj od velikih sila, zato što znamo da su nosioci takvih vrsta operacija najčešće neke od velikih sila i njihovi finansijeri.
Ono što je naročito bitno za svaku zemlju, za svaku državu, jeste to da je mnogo bolje da država daje svoje trupe u mirovne misije nego da na sopstvenoj teritoriji prima mirovne kontigente. Sumiraću svoje izlaganje u ovom delu time da se na taj način omogućava jedan ogroman politički benefit za svaku zemlju.
Sada bih se osvrnuo, pošto sam lekar, po vokaciji, na učešće predstavnika vojnog zdravstva. Aktivno učešće predstavnika vojnog zdravstva u mirovnim operacijama po meni ima zaista veliki značaj, ne samo zato što je to lični i profesionalni izazov za lekare i medicinsko osoblje, već zato što smatram da se na taj način zaista može usvojiti mnogo novog znanja i to u vrlo specifičnim, rekao bih, vanrednim okolnostima na terenu.
S druge strane, lično mislim da se učešćem vojno-sanitetskih timova zaista podiže kredibilitet Vojno-medicinske akademije kao značajne institucije u tom sistemu, ali i Ministarstva odbrane i države u celini.
Ministar odbrane je ovde, i on verovatno više o tome zna, ali bih zaista pomenuo jedan primer sanitetske misije u Čadu. To je primer gde je i sam izaslanik generalnog sekretara UN pohvalio aktivnosti naših sanitetskih timova na terenu. U tom izveštaju se pominje izuzetno visok nivo profesionalizma naših lekara, našeg medicinskog osoblja i ono što je naročito značajno jeste da smo više nego ravnopravni sa svim vodećim oružanim snagama, ne samo u regionu, već i na svetskom nivou.
Kao lekar i urolog po vokaciji, dakle, hirurške specijalnosti, ne mogu a da ne pomenem i ne pohvalim hirurške timove koji se nalaze u mirovnim misijama, pre svega iz razloga što su naši hirurzi imali u prošlosti mnogo zbrinjavanja u tim ratnim okolnostima, u tim vanrednim uslovima i pokazali visok stepen profesionalizma.
S tim u vezi, mogu samo konstatovati da ono što su naši lekari, naši hirurzi radili mnoge kolege iz inostranstva su učile samo na fakultetu. Na taj način i prezentacija onoga što znaju u samim mirovnim misijama čini ih neuporedivo boljim i poželjnijim na terenu.
Ne bih više da dužim, sumirao bih ovo svoje izlaganje činjenicom i zaključkom da se učešće u mirovnim misijama, uz aktivno očuvanje globalnog mira i bezbednosti, visoko podiže kredibilitet i VMA kao sanitetske ustanove i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i države u celini.
Još bih se osvrnuo pre svega na komentare vezano za vojno zdravstvo, koje sam čuo danas. Slažem se da vojno i civilno zdravstvo predstavljaju jedan sistem koji mora služiti samo jednom, a to je pre svega zadovoljstvo korisnika, odnosno pacijenta koji mora biti u središtu sistema, ali s druge strane, isto tako mislim da je ključ pre svega u razgovoru i dogovoru na nivou Ministarstva odbrane i Ministarstva zdravlja. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, lep šlagvort, obzirom da je Vojska Srbije jako ponosna na svoju VMA, a u kontekstu ovoga što ste vi sad izgovorili, gospodine Laketiću, upravo u Libanu naš vojni lekar i pored misije i vojnika koji su u misiji, pored diplomatskih predstavnika na tom terenu, svakodnevno leči i sve stanovnike mesta gde se nalazi naša misija, tako da potvrda angažovanosti naših ljudi, stručnosti naših ljudi, naše medicinsko osoblje se ogleda u tome. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.