Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Gospodine ministre, gospodine predsedavajući, ovo je jedna od onih tema u kojoj se poslanici Narodne skupštine mahom slažu. Dobro je da ćemo ovde imati zaista visok stepen jedinstva u podršci angažovanja pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama.
Žao mi je što i ranije nismo imali ovakvo jedinstvo u Narodnoj skupštini, ali bolje ikad, nego nikad.
Ja isto smatram da naša vojska učešćem u mirovnim operacijama ne radi samo to zbog sebe, već i zbog uticaja i zbog ugleda i diplomatije Srbije i zbog njene spoljne politike i smatram da i vaš plan koji je u skladu sa našim materijalnim mogućnostima, u proširenju učešća u mirovnim misijama je prilično realističan.
Naravno, tu nije stvar samo u benefitu za pripadnike vojske i za Ministarstvo odbrane, za državu Srbiju, već u nekim od tih misija postoji određeni rizik i voleo bih i o tome da se kaže nešto, zato što nije svaka od tih destinacija potpuno bez rizika za pripadnike oružanih snaga.
Mislim da biste kao ministar i to trebalo da i nama poslanicima, i građanima Srbije objasnite gde od tih konkretnih misija postoji rizik za naše pripadnike odakle taj rizik dolazi i koliko je realan, koliko je procentualno izražen?
Smatram da, a i DS je uvek bila pobornik angažovanja Vojske Srbije u mirovnim misijama. Mislim da smo u tome dali značajan doprinos. Drago nam je da to više nije tačka razilaženja između nas i vlasti u Srbiji. Isto tako, smatram da povećanje broja pripadnika angažovanih u mirovnim misijama, svakako je dobro za vojsku, za njenu operativnost, za sticanje znanja i iskustva.
Moje pitanje se odnosi na to kako se kasnije pripadnici mirovnih misija koriste u sastavu redovnih jedinica, kako se njihovo znanje iskorišćava, eto to da nam kažete preciznije.
Inače, smatram da naša vojska nije u sjajnoj situaciji, trenutno, da su budžetska sredstva nedovoljna, da nema nove opreme i to ste i sami govorili, da imamo problem od akumulatora do kerozina, da imamo problem ratnog vazduhoplovstva Srbije i sve su to stvari koje su dostigle svoju kulminaciju.
Vi znate da je vaš prethodnik, ministar Vučić najavljivao kupovinu određenih letelica u Ruskoj Federaciji, helikoptera. Dokle se otišlo sa tim, šta će biti sa tim planom koji je dosta na atraktivan način predstavljen u sredstvima javnog informisanja.
Mi sada imamo jednu tužnu situaciju da nam je broj pripadnika Vojske Srbije, a ako grešim ispravite me, oko 28.000, mislim na uniformisani deo. Od tog broja, tokom poplava je angažovano nešto preko 1.000 pripadnika ili možda grešim, ali složićete se, jedan manji procenat.
Znam da vojska mora da štiti državu Srbiju i znam da ne morate da dignete svu vojsku kada su poplave, ali moje pitanje je zašto nije angažovan veći broj pripadnika Vojske Srbije i više materijalnih sredstava tokom katastrofalnih poplava u Srbiji?
Inače, ovo za te poljske kuhinje, moram da kažem da mi je draga da, ako sam ja dobro informisan, vi ste ipak to uradili u Obrenovcu i tamo jesu postavljene. Vojska je angažovana ne samo na čišćenju, već i na pripremanju toplih obroka za stanovništvo Obrenovca. Meni je jedino žao što nije odmah urađeno, tako bi se izbegli mnogi problemi koji su kasnije nastali. Ovo je samo digresija, jer znam da se o tome govorilo tokom današnje rasprave.
Kada imamo raspravu o izveštaju o upotrebi naše Vojske u mirovnim misijama, gde manje-više ili u potpunosti svi poslanici Narodne skupštine, sve stranke u Narodnoj skupštini podržavaju tu aktivnost, ima samo par pitanja na koja treba odgovoriti. Mislim da narodni poslanici nekada koriste svoje vreme da objašnjavaju i definišu stvari koje su poznate. Čak smo čuli da su neki poslanici čitali iste podatke kao vi, dakle, statističke podatke - koliko imamo misija, koliko vojnika. Nije to suštinsko pitanje.
Glavno pitanje je - koliko je to realistično u uslovima suženog budžeta za odbranu, kakva je vaša projekcija za budućnost, da li će naš budžet, s obzirom da ćemo imati rebalans budžeta, moći da istrpi dalje angažovanje, koliko je to procentualno, koliko možemo da uštedimo, koliko možemo dobiti od UN? Meni lično nije to baš najjasnije. Dakle, to bi mogli malo više da preciznije objasnite da li ćemo moći u ovom obimu, kako ste projektovali, da nastavimo angažovanje naših pripadnika u mirovnim misijama i da nam odgovorite oko faktora rizika, pošto to interesuje naše sugrađane?
Treća stvar, da li se u mirovne misije šalju pripadnici Vojske Srbije na osnovu jasno predviđenih kriterijuma, testova i provera ili postoji tu možda i neko zaobilaženje i favorizovanje određenih pripadnika, nedaj Bože, pa onda neki idu a neki ne idu, iako ispunjavaju uslove? Vi znate da se o tome u Vojsci priča. Voleo bih da to nije tačno i da ipak postoje jasni kriterijumi na osnovu kojih se ljudi angažuju.
Ono što je takođe dobra stvar to je da imamo neke misije gde imamo veći broj pripadnika, a negde je naše prisustvo simbolično. Isto tako, postavlja se pitanje da li će Vojska Srbije biti angažovana i pitana naša država da se angažuje u delovima svetu gde tu nosi i određeni politički rizik stavljanja na određenu stranu u okviru političkog sukoba velikih sila koji postoji? Kakvo je vaše mišljenje o mogućnosti takvih događaja u budućnosti?
Naravno, ono što mislim da najviše interesuje građane Srbije i da ponovim još jednom, kažite nam, ministre, u kojoj meri ćete moći da nabavite novu opremu, u kojoj meri ćete moći da ojačate borbenu gotovost srpske vojske, u kojoj meri ćete moći da obnovite bar donekle ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušnu Dakle, pokušajte to da nam kažete, znajući koliki je budžet opredeljen za Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije, koji, slažemo se i vi i ja, apsolutno nije dovoljan i nije dovoljan i zašto nije dovoljan i da li to podrazumeva smanjivanje administracije, smanjivanje plata u Vojsci Srbije i da li je to nešto što, nažalost, možda pripadnici Vojske mogu da očekuju? Mislim da je ovo dobra prilika da to kažete ne samo poslanicima, već i javnosti.
Dakle, moje glavno pitanje je šta mi kao građani da očekujemo u smislu opremljenosti, organizovanosti i obnavljanja resursa Vojske Srbije i ono pitanje oko misija konkretno što sam postavio? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Stefanoviću.
Reč ima ministar odbrane Bratislav Gašić. Izvolite.

Zahvaljujem se na jednoj konstruktivnoj diskusiji svih govornika.

Iako moje kolege, to jest saradnici kažu da možda nije potrebno, ali prosto želim da upoznam građane Srbije, a i vas, narodne poslanike, sa time kako otprilike ide rast broja učesnika i pripadnika Vojske Srbije u mirovnim misijama od 2000. do 2013. godine.

Mi smo 2002. godine imali jednu misiju sa tri pripadnika Vojske Srbije, Timor; 2003. godine - tri misije, 16 pripadnika Vojske Srbije; 2004. godine - četiri misije, 23 pripadnika Vojske Srbije; 2005. godine - četiri misije, 20 pripadnika Vojske Srbije; 2006. godine - tri misije, 21 pripadnik Vojske Srbije; 2007. godine - tri misije, 21 pripadnik Vojske Srbije; 2008. godine - tri misije,15 pripadnika Vojske Srbije; 2009. godine - četiri misije, 46 pripadnika Vojske Srbije; 2010. godine - šest misija, 47 pripadnika Vojske Srbije; 2011. godine - pet misija, 82 pripadnika Vojske Srbije; 2012. godine - osam misija, 168 pripadnika Vojske Srbije; 2013. godine - osam misija, 327 pripadnika Vojske Srbije. Ove godine očekujemo oko 420 pripadnika Vojske Srbije angažovano u svim misijama koje su planirane u svim rotacijama. Naravno, zavisno od broja rotacija koje budemo imali.

Što se tiče rizika koje ste spomenuli i vi i gospodin Živković, vi u vašem materijalu, u odluci koju ste dobili, koju treba da usvojite, imate i procenu bezbednosnih rizika. Nabrojane su sve misije. O svakoj misiji je urađena i bezbednosna procena od strane naših agencija i naravno UN sa trenutnim stanjem tamo.

Naš vojni predstavnik u misiji UN u Njujorku informiše i sa terena dobijamo redovne informacije oko bezbednosnih rizika. Tu je situacija apsolutno kontrolisana. Naravno, najveći bezbednosni rizik jeste Somalija, Liban, ali su i visoke mere bezbednosti preduzete i preduslov za učešće u ovim misijama i želimo da smanjimo na minimalni, minimalni nivo stepen ugroženosti naših pripadnika u bilo kojoj od ovih misija.

Pitali ste za selekciju pripadnika Vojske Srbije koji odlaze i upućuju se na misije. Znači, selekcija je višestruka i nemoguće je, prosto, da dođe do bilo kakve zloupotrebe i odlaska nekoga ko nije prošao kroz sve bezbednosne i ostale selektivne metode, koji jesu već donete u ranijem periodu. To je jezik, lekarski pregled, psihološki pregled, bezbednosni pregled, fizička provera. Naravno, za to postoji komisija.

Ono što moram da napomenem, a stalno ističem u proteklih mesec i po dana, Vojska Srbije je jedan od najuređenijih sistema naše zemlje i tu prosto nema igre kada su pogotovo odlasci u ovakvim misijama.

Gospodin Živković je postavio pitanje kontribucije. Mi dobijamo nagradu ili naknadu za sve ono što je tamo angažovano. Naravno, ovo što smo predstavili u finansijskom planu je novac koji se dobija za broj ljudi koji su angažovani tamo. Naravno, mnogo veća kontribucija jeste da su angažovna naša sredstva, motorna vozila. Mogu da vam pročitam šta je u ovom trenutku angažovano. Recimo, u Libanu 13 transportera, 14 terenskih vozila, tri prikolice i pet kamiona. Da su naša materijalna sredstva Vojske Srbije u većem broju angažovana sigurno da bi nadoknada bila mnogo veća i mogli bi da pokrijem taj trošak sa mnogo više novca. Naravno, kako se povećava broj ljudi tamo, tako dobijamo i povratno od UN i veća novčana sredstva.

Pitali ste, gospodine Živkoviću, a to mogu da odgovorim u kompletu na celu situaciju oko vanrednih nepogoda i angažovanje Vojske Srbije. Pitali ste za broj amfibija. Nemojte da očekujete od mene da vam danas iznesem tačan broj ovde, ali Vojska Srbija ima daleko veći broj amfibijskih vozila u svom sastavu. Naravno, on je mnogo manji nego što smo ga imali u periodu od pre 2000. godine do 2012. godine, kada je veliki deo materijalnih sredstava Vojske Srbije kao robni višak stavljen na raspolaganje i prodat. To je činjenica. Tu se ne radi ni o politici, radi se o brojkama i tačno se vidi koliko i kada su prodata ta materijalna sredstva Vojske Srbije.

Zašto su bila angažovana tri amfibijska vozila? Prosto, u ulicama Obrenovca, procena je kriznog štaba, koji je vodio general Živković, komandant kopnene Vojske Srbije, nije bilo moguće ući sa tako velikim vozilima u te ulice i imati mogućnost, a vi znate i gledali ste na našim televizijskim kanalima koliko je to vozila ostalo ispod vode, koja se nisu videla, koja su na sredini ulice. Narod kako je bežao od tog poplavnog talasa, ostala su dole.

Procena generala Živkovića je bila da nemamo razloga, jer ne bi mogli da stignemo da pomognemo, bez obzira i da smo sva amfibijska vozila doneli u Obrenovac. Tu je, pored toga, i komunikacija motornih čamaca naših koja je bila. Znate, vi ne možete amfibijom da idete od kuće do kuće. Morate da uđete u velike stambene blokove na jednom mestu, da bi mogli da okrenemo, da bi mogli da se vratimo, da manevrišete sa tim.

Sigurno imamo veći broj sredstava, ali je procena generala Živkovića u tom trenutku i pukovnika Božovića bila da je ovo dovoljan broj amfibija koje su tamo bile angažovane.

Takođe je bilo pitanje za ishranu. Znate, i u vanrednim situacijama to je nadležnost Crvenog krsta. Moramo da vodimo računa o jednoj stvari o kojoj kada pričamo i kada žurimo da našim sugrađanima pomognemo da što pre dobiju to svoje sledovanje, prvo da smo u redovima u Obrenovcu zaticali ljude i pored otvorenih prodavnica, koji primaju preko 100.000 dinara platu, koji su sedeli po šest sati da prime to sledovanje Crvenog krsta.

Tamo se jasno vodila evidencija od strane Crvenog krsta ko je sve tog dana i ovih dana dobijao sledovanje. Nije nas iznenadilo, na neki način, da su se tamo pojavili ljudi koji su na visokim i političkim položajima, a koji su čekali svoje sledovanje.

Mi smo pomogli da naše sledovanje, koje je Vojska Srbije imala tamo, a imamo preko 1.500 pripadnika danas u Obrenovcu, podelimo i sa građanima, ali zbog bezbednosti hrane, zbog načina deobe, mnogo je bolje bilo da u ovom periodu bude podeljen samo SDO, kako mi to kažemo iz nekog ranijeg perioda, znači suvi obrok, da izbegnemo da se desi bilo kakvo trovanje hranom, jer na tom terenu je bilo nemoguće izbaciti.

Mi smo u kasarne, gde nam je smešteno oko 400 raseljenih ljudi, omogućili našoj kuhinji koja je takođe godinama bila ugašena, uredili smo i električnu instalaciju i vodovodnu instalaciju i stavili smo pokretne kuhinje da možemo za makar tu decu koja su tamo i roditelje njihove da kuvamo taj obrok. Napominjem, sa aspekta bezbednosti hrane, to nije dobro u ovakvim situacijama da se kuvani obrok deli, jer možemo da dođemo do problema, ali ćemo sigurno da ostanemo koliko god je potrebno u Obrenovcu da pomognemo tim ljudima.

Kad kažete, gospodine Stefanoviću, malo je vojnika angažovano. Ovde vam je izveštaj i prezentacija koju smo mi predali i Vladi Republike Srbije i prezentovali je na Odboru za bezbednost, ovde u Narodnoj skupštini.

U ovoj situaciji je bilo angažovano ukupno 15.133 vojnika. Kao što sam vam pričao o amfibijama, tako ću da vam pričam i o brojnom angažovanju pripadnika Vojske Srbije, ali da li su istog dana svih 15.000 bili na ulicama Obrenovca, Šapca, Sremske Mitrovice, Smederevske Palanke, Paraćina, Jagodine, širom Srbije, Valjeva, Uba, Ljiga? Nisu, ali 10.949 pripadnika Vojske Srbije i tačno imamo po rodovima vojske ko je, gde i kada bio angažovan, plus onih dodatnih koji su radili na obezbeđenju utovara helikopterskih jedinica, utovara hrane, remonta helikopterskih jedinica, jer je normalno u takvoj situaciji, kada helikopteri budu 20 sati u letu, u vazduhu, da dolazi do kvara, svih onih koji su bili angažovani na popravci svih materijalnih sredstava koje smo i gubili u tim trenucima, jer to nam je bilo manje važno nego ljudski životi. Tako da, ovo je tačan broj pripadnika Vojske Srbije koji su u ovih mesec i po dana angažovani, do momenta 5. juna, jer ovaj deo angažovanih oko Obrenovca, Krupnja, pre svega inžinjerijske jedinice, nismo računali u ovom izveštaju koji smo dali Vladi.

Takođe, bilo je puno polemika oko toga koliko je to sredstava Vojske Srbije bilo angažovano. Deset helikoptera Vojske Srbije su non-stop bili u vazduhu. Tačno je, mnogi naši piloti su ostajali i prekovremeno, a koje im je dozvoljeno za letenje na lični zahtev da bi pomogli građanima Srbije i neizmerna zahvalnost tim ljudima na takvom trudu i na takvom angažovanju.

Inžinjerijskih mašina u tom trenutku je bilo devet, jer u vodi ništa niste mogli da radite sem da radite zaprečavanje određenih vodnih puteva, da voda ne dolazi da plavi neka nova područja, 123 motorna vozila, cisterni za vodu 33 širom Srbije, danas je taj broj mnogo veći, čamaca aluminijumskih 25, gumenih čamaca 28, amfibije tri.

Tačno imamo izvedeno koliko je sa ugroženog područja Vojska Srbije evakuisala ljudi. Od toga je, recimo, vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana 3.301 građanina Srbije evakuisala, pripadnici kopnene vojske 6.857 itd. Naravno, i ovaj izveštaj biće pred Narodnom skupštinom onog trenutka kada Vlada sublimira to i preda na razmatranje.

Imamo sam pitanje od gospodina Đukanovića o broju žena. Ministarstvo odbrane aktivno učestvuje u sprovođenju Rezolucije Saveta bezbednosti 1325 – „Žene, mir i bezbednost“ i našeg nacionalnog Akcionog plana za primenu Rezolucije 1325. Žene su u Ministarstvu odbrane zastupljene od oko 47%, u Vojsci Srbije oko 8,5%. Od 789 pripadnika Vojske Srbije koji su bili angažovani u mirovnim operacijama u periodu od 2000. do 2013. godine, 69 su bile žene. To čini otprilike oko 8,7% ukupnog broja. Bile su angažovane u okviru medicinskih timova za evakuaciju vazdušnim putem u Kongu, medicinski tim u Republici Čad, pešadijski vod u mirovnoj operaciji na Kipru, kao i pešadijski vod u mirovnoj operaciji u Libanu, 15 žena smo tamo imali. U 2013. godini angažovano je 23 pripadnice Vojske Srbije. Trenutno je u mirovnoj operaciji UN na Kipru, Kongu i Libanu angažovano devet pripadnica Vojske Srbije.

Gospodine Šutanovac, vi ste postavili pitanje – zašto se sad donosi ovaj plan, a nije na početku godine? Ministarstvo odbrane je izradilo Godišnji plan upotrebe za 2014. godinu, pokrenulo ga krajem juna 2013. godine. Interno usaglašavanje nacrta teksta Godišnjeg plana upotrebe za 2014. godinu završeno je 28. decembra 2013. godine. Procedura interresornog usaglašavanja sprovedena je u januaru 2014. godine i kada je na predlog Vlade, predsednik Republike Srbije 29. januara 2014. godine raspustio Narodnu skupštinu i raspisao izbore, čime je Narodnoj skupštini i Vladi prestao mandat, predmetni materijal je vraćen i prosleđen Vladi Republike Srbije na usvajanje. Zato to ide sada. Nadam se da ćemo ove godine i taj deo mnogo brže da rešimo.

Gospodin Milićević, nažalost, nije tu, ali je malopre primetio i izrekao da je tačno, Vojska Srbije je jedina od svih bivših republika stare Jugoslavije naslednik ovih aktivnosti koje je tadašnja Jugoslavija imala od 1956. do 1967. godine na Sinaju. Tačno je gospodin Đukanović rekao, 22 rotacije, preko 15.000 vojnika u to vreme je angažovano i onda imamo presek od devedesetih godina do 2002. godine.

Naravno, kao što je gospodin Milićević primetio, prošle nedelje nas je posetio gospodin Edmon Mulet, zamenik pomoćnika generalnog sekretara UN i ocenio nas najvećom mogućom ocenom profesionalnosti i disciplinovanosti naših vojnika u UN u mirovnim operacijama širom sveta, tako da je to još jedna potvrda da je Vojska Srbije visoko kotirana u međunarodnim okvirima.

Mislim da je gospodin Čotrić malopre pitao – šta je to baza „Jug“? Imamo Centar za mirovne operacije u Beogradu, gde se rade individualna obuka i kursevi, a u bazi „Jug“ obuka jedinica za pripremno angažovanje u mirovnim operacijama.

Takođe, postojalo je pitanje kako se koriste iskustva? Naravno, po principu naučenih lekcija. O svakoj misiji se vode elaborati, sva iskustva se ugrađuju u obuku narednih kontigenata, tako da i ta iskustva nam jako puno znače. Naravno, ono što je najbitnije i meni kao aktuelnom ministru, tačno je, Vojska Srbije, nažalost, ne može da se pohvali socijalnim statusom svojih pripadnika.

Na nama je da u narednom periodu izradimo jasne planove i da procese koji su započeti u drugoj polovini 2012. godine, pre svega modernizacija vazduhoplovstva… Takođe, nije tačno da Vojska Srbije nema čime da odgovori u ovom trenutku. Akumulatori nisu sredstva koja mogu da se skinu sa nekog motornog vozila, pa ćemo mi da upalimo migove 29, ali prosto naše nebo nije nebranjeno i naravno razumete da danas javno o tome ne želim da govorim. Zarad javnosti i građana Srbije, to ste imali prilike juče da vidite na „Plavom odgovoru 2014. godine“, avijacija sadejstvuje zajedno sa rečnom flotilom i svima ostalima.

Bio bih jako zadovoljan da za vreme koje provedem na mestu ministra odbrane, Vojska Srbije dobije to što je tada razgovarano i počeće proces za modernizaciju, pre svega vazduhoplova, helikoptera. Razgovaramo u ovom trenutku sa „Airbus“ da se u našim pogonima radi i nastavi rad „Gazela“ oko naših velikih helikoptera. Radimo na tome, ali mislim da ćemo uspeti da u ovoj godini i veliki broj stanova pripadnicima Vojske Srbije podelimo, jer je to nešto što postoji unazad šest i više godina.

Nadam se iskreno da sam odgovorio na veći broj pitanja u ovom prvom delu diskusije. Hvala vam puno.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.

Gospodine ministre, hvala na odgovoru. Mogu da kažem da ste u većem delu odgovorili na moja pitanja, samo ima par stvari koje ipak bih ponovio.
Dakle, vi ste lično izjavili da je bilo angažovano 1.200 pripadnika Vojske. Sada nam kažete da je bilo 15.000 pripadnika angažovano, pri čemu to vešto prikazujete kao angažovanje pripadnika Vojske Srbije na raznim poslovima, kojima se oni inače bave.
U okviru odbrane od poplava i katastrofalnih posledica, vi ste rekli da je bilo 1.200 pripadnika Vojske. Samo u Smederevsku Palanku je došao jedan kamion sa šest pripadnika Vojske i jednim pukovnikom unutra.

Molim vas da govorite o temi.

Odgovaram na ono što je ministar rekao.
Dakle, to mi nije jasno. Da li ste vi u pravu od dve nedelje ili ste vi u pravu od danas. Ono što mi je drago što ste potvrdili da postoji normalna selekcija, ali primećujem kada pričate o amfibijama, da su neke prodate do 2012. godine, a posle ništa nije prodato, nego je sve bilo idealno. To je moj neki laički zaključak. Zašto su prodate?

Gospodine Stefanoviću, zamolio bih da se vratite na dnevni red.)

Hoćete da mi dozvolite da odgovorim ministru na ono što mi je rekao. Nemojte kršiti Poslovnik.
Dakle, možda je amfibijama istekao rok trajanja, možda su bile zrele za staro gvožđe, to treba da nam precizirate, ili su bile idealne, nove i operativne, pa ih je neko kao takve prodao. Što jeste po meni prekršaj, ali to treba precizirati, slažete se sigurno sa mnom.
Mislim da Vojska Srbije ima jedan veliki problem kojeg ste se vi delimično dotakli u vašem odgovoru, a to je budžetski problem. Vaš odgovor, po meni, nije dovoljan kada kažete – imali smo vežbu, koja je sama po sebi dokaz da je vojska u redu. Vi znate da imamo mi i „Orao“…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Stefanoviću.)
… imamo mi i G-4 avion, ali imamo mi i MiG-29 i MiG-21 koji su već u vrlo lošem stanju i teško funkcionišu i ne mogu da polete.
Moje pitanje – kada ćete ispuniti obećanje koje je dao tada ministar Vučić, sada premijer, oko remonta ili kupovine novih sredstava. To vi nama recite. Da li ovaj budžet ili novi rebalans, koji planirate, omogućava tako nešto.