Samo jedna uvodna napomena. Kao što je kod prihvatanja ovog dobrog amandmana, malopre sam tražio, dok je gospodin Bečić predsedavao, vezano za račun za struju, utrošen gas itd… mislim da zaista treba više respektovati ono što je život i ako je već na dnevnom redu Zakon o zaštiti potrošača, onda ne možemo uopšteno nekom odredbom, koja je i ranije bila jasna i neprecizna, a u praksi smo dolazili do toga da se zloupotrebljava jedna opšta odredba koja nije precizna. Znači, govorimo o računima za utrošenu električnu energiju i za utrošeni gas.
Sada prelazim na ovaj amandman. Mislim da je Vlada trebala da prihvati ovaj amandman, a evo o čemu se radi.
U članu 26. stav 2. Predloga zakona, nakon reči predloga Vlade, koji kažu: „Trgovac je dužan da potrošaču obezbedi robu u tačnoj meri, količini i da mu omogući da proveri tu tačnost.“ To je u redu. Predlažem da se dodaju reči koje glase: „Trgovac je dužan da potrošaču preda proizvod propisanog, odnosno ugovorenog kvaliteta. Ako kvalitet nije propisan, odnosno ugovoren, onda uobičajenog kvaliteta sa obaveštenjem o robi, odnosno uslugama, ispravama o usaglašenosti, drugom dokumentacijom, informacijama po ceni u skladu sa utvrđenim ili obračunatim kriterijumima, odnosno po ugovorenoj ceni na način i u rokovima utvrđenim zakonom, odnosno ugovorom“.
Odbijanjem ovog amandman Vlada kaže da je članom 46. to pitanje na neki način regulisano. Na neki način da, delimično da, ali u potpunosti ne, jer u članu 46. stoji da je prodavac dužan da potrošaču preda robu u količini i kvalitetu koji su ugovoreni. Ja ovo preciziram, a šta ako nije ugovoren kvalitet?
Znači, propisani kvalitet, odnosno uobičajeni kvalitet i plus, uz sve to, zbog stanja na našem tržištu, po mom mišljenju treba da idu obaveštenja o robi, uslugama, ispravama, o usaglašenosti sa drugom dokumentacijom i informacijama po ceni i u skladu sa utvrđenim ili obračunatim kriterijumima, odnosno po ugovorenoj ceni na način i u rokovima utvrđenim zakonom, odnosno ugovorom.
Zbog čega? Mislim da smo svi svesni apsolutno stanja na našem tržištu i toga šta se sve proizvodi na našem tržištu što ne odgovara standardima i kvalitetu, šta se sve uvozi na našem tržištu što ne odgovara standardima i kvalitetu. Ako prosečnog građanina pitate da li sumnja u kvalitet i sertifikat robe koja dolazi iz Nemačke, Britanije, Francuske, Švajcarske, Japana, Amerike, svi će reći – ne. Da li sumnjate u kvalitet naše robe i standard, reći će vam najčešće oni stariji građani nekada je postojao JUS kao dobar standard, a onda je sve to krenulo u drugom smeru.
Čini mi se da se građani svakodnevno prilikom kupovine različite vrste robe i prilikom plaćanja različite vrste usluga susreću se sa raznoraznim prevarama i obmanama. Desi se da kupite obuću koja vam posle prvi kiše jednostavno propušta vodu. Znači, nije propisan kvalitet. Desi se kupite kremu za sunčanje koja nema zaštitni faktor koji je propisan, da se kupi parfem koji izvetri posle pet ili 10 minuta, da kupite lek koji nema svojstva, mada je kod lekova čini mi se tu još i najbolja zaštita, da određeni proizvod ne odgovara ni geografskom poreklu, ni robnoj marki, itd.
Ja sam, naravno, pogledao član 46. zakona i video sam da se radi o kvalitetu koji je ugovoren, ali ne precizira se ovo što sam ja amandmanom uradio u najboljoj mogućoj nameri, da se ako nije ugovoren kvalitet, da bude propisano, odnosno uobičajenog kvaliteta, sa svim potrebnim obaveštenjima. Ja kao potrošač, kada kupim određenu robu, moram da imam sva obaveštenja o robi na etiketi – uvoznik, kvalitet, sastav, rok trajanja, itd. Toga, često kod naše robe i u našem tržištu nema.
Zato molim ministre da još jednom razmislite o prihvatanju ovog amandmana. Hvala.
